JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450
|
 |
« Reply #4837 on: July 13, 2023, 08:51:15 am » |
|
[1806] 1806 лета марта 26 прешао сам опет у Србију с Драгутином Милутиновићам заедно. 28 марта дошао сам у Тополу. Априлија 1 ујутру, на Васкрсение, дошао сам у Смедерево заедно с Карађорђем у Младенов конак. Овде смо застали Димитрија Чајковскога, чиновника росијскога, кои је донео био 10 хиљада дуката холанд. Србима у помоћ от росијск. императора Александра I; и два курира црногорскога владике ту смо нашли.1) Овди објави Карађорђе мене членом Совјета народња пред поглаварима и остави ме код Боже Груевића у Синоду.2) Јулија 10 обсажден је от Срба Београд. 27 дошао је Ибраим паша, везир скадарски, против Делиграда са 25 хиљада Турака, а с друге стране босански везир от Зворника на Дрину и Шабац са 20 хиљада Турака. Јулија 29 побеђени су Турци на Дрини Јанком Катићем, 30 побеђен везир скадарски3) код Делиграда Петром Добринцем, а 31 побеђен Пасванчија у Црној Реки и Краини Миленком Стојковићем.4) 1806 августа 9 пошли смо ја и Аврам Лукић с полномошчием от Совјета народњег у Триест да иштемо у новцу помоћи от Србаља трговаца (овди следуе Полномошчие от 7 августа 1806).5) Дошли смо 10 августа у панчевачки контумац. 17, остојавши контумац, дошли смо у Земун. У Земуну застали смо Доситеа Обрадовича и узели от њега препоручителна писма на триестинске терговце. 19 пошли смо из Земуна, 22 дошли смо у Градишку, и овди разболео се г. Аврам Лукић, и остали смо ту 4 дана. 26 пошли смо из Градишке кроз Новску, Кутину, Володер, Клостер Иванович и Све Свете и дошли смо у Загреб 27 августа. 28 пошли смо из Загреба и дошли у Карлштадт. Овди смо узели от Јове Димича и Трипка Стришића препоруке на њине пријатеље у Фиуму. 30 августа пошли смо из Карлштадта кроз Босиљево, Врбовску, Равну Гору и Мрзле Воде, и ту смо били добро примљени от фелдмаршал-леитенанта Вукасовича. 1 септемв. дошли смо у Фиуму и добро примљени били от Јове Остоића. Септемв. 2 пошли смо преко Св. Матеја, Козине, и дошли у исти дан у Триест. У Триесту бавили смо се неколико и одатле 8 пошли смо у Венецију _ _ _ _ и вратили се у Триест. У Триесту примили смо што су дали народу у помоћ: от г. Јована Куртовича 1.000 ф., от Стефана Ризнича 2.000 ф., от Ђура и Пера Тодоровича 4.000 ф., от Драге Тодоровича 1.500 ф., от Јована Николича 500 ф., от Јована и Димитрија Ђирковича 300 ф., от игумана Викентија Ракича 100 ф., и от Хаџи-Које из Сарајева у готову 450 ф. и едну његову векслу на г. Јакова Ненадовича от 900 ф. И тако примили смо свега 12.750 6) 12 октомв. дошли смо у Смедерево. 13 октомв. писао сам у Триест пријатељима Драги Тодоровичу, Павлу Соларичу, Теодору Захаричу, и благодарио им именем Совјета за прием кои су нам учинили у Триесту. Провео сам у Смедереву неколико дана с Божом Груевичем весело исправљајући неке послове народне. По случају глади у Србии и притесненија са стране аустијске писали смо цару и краљу Францу 3/15 ноемвра;7) а међутим, определи Совјет да мене пошаљу у Виену уполномошченим от народа к императору Францу да ходатајствујем за народње нужде (овде следује писмо императору8.и мој кредитив).9) 1806 ноемв. 10 пошао сам из Смедерева и дошао у панчевачки контумац истога дана,10) и отстојавши контумац 6 дана получим от генералкоманде темишварске пасош преко генералмајора Кнежевича и 17 ноемвра дошао сам у Темишвар и био сам код фелдмаршаллејтенанта Дуке два дана. 20 пошао сам у Пешту. Овди сам нашао Јована Савича лже Југовича).11) 26 ноемв. пошао сам у Беч. 29 био сам код обристкамерхера графа Врбне и уговорио с њиме о моем претставленију код цара. 4 декемв. имао сам прву аудиенцију и предао цару мој кредитив. 12 декемв. примио сам из Смедерева от Совјета известие да су Срби узели Београд, и исти дан имао сам втору аудиенцију код цара и јавио му ову новину за београд. 21 декемвра обедао сам код росијског посланика грофа Андреје Кириловича Разумовскога. Сутрадан разболио сам се и 14 дана у постељи лежао од врућичине и 15 дан по милости Божиој и помоћу доктора Андрие Белецкога подигнем се и мало помало оздравим.
1) Ови црногорски курири били су донели писмо владике Петра I од 15. фебруара 1806. упућено Карађорђу. Карађорђев одговор од 4 априла објавио је М. Вукићевић, Карађорђева писма, Нова искра IV (1904) 269-271.
Владики Црногорском Ваша Високопреосвјашчењејша Светлост, високодержавни књаже и митрополите церногорски Милостивјејши Господине,
Премилостивоје и отечоскоје прељубезњејше писаније и посланије Ваше од 15. Февруарија 1806. сего љета на нас управљеноје примили смо 3. априлија сего с неизреченоју радостију и утјешенијем и разумјели смо све што нам из преслаткаго усрдија пишете. Ми Вама од чистаго сердца и от искрењејше душе благодаримо и богу, који је Ваше архипастирско сердце к нама и к нашему састојанију и дјелу благорасположио. Ми смо то свагда и у сердцу и у мисли имали, да ћете ви кад било, сербскому народу у освобођењу велика и могућа потпора бити: тако смо и у почетку нашему и до данас све једнако на Вас и на Ваше славне - Сербље - церногорске витезове и очи и сердце наше обрашчено имали, као на једну једиту слободну и независну и преславну, уви! без наше кривице изгубљоне сербске державе витешку част, која је данас свим сербљем и обрана велика и преслатка дика! Ви, дакле, и осећате боље вкус слободе и независимости, који сте до данашњега дана тако славно њу на утјеху всјех сербов обдержати знали. То ми добро знамо и сав свјет с нама зна и говори: да су Церногорци они Сербљи који ћеду у обшчему избављенију перву помоћ роду своме и учинити. За то смо ми свагда Бога молили и данас га са сузама молимо, да он нас с вами соједини, нас - које је љута нужда и невоља натерала, да себе от мучитеља наши и от непокорников нашега честитаго цара отбрањујемо и избављамо, ненадајући се ни на кога другога, него само на јединаго Бога и на правду нашу, на благочестивјејшаго цара и на наш прељубезни сербски род којега наше ране боледу. Да Бог, велим, соједини мисли обшче народна дјела наша с вами и да свеже међу нами и вами сојуз неразрјешими, сојуз гражданства сладчајши и вјечни како што нас је везао свезом крови рода и племена и вјере љубезњејешим за обшченародну ползу нашу и за славу и чест благочестивјејшаго и всемилостивјејшаго нашего, дерзајем решти, и нашего и обшчега всјех православних Сербов и всјех благочестивих христијанских народов покровитеља Александра Великаго, који је, благодареније Богу дајем, велики и могушчи сојузник нашега честитога цара. То радост нашу умножава да ви с договором царева у вас повјереного господина брегадира Санковскаго и са согласијем јединовјерне и јединородне браћо наше Бокезов и Далматинцев Боку от Которе и Далмацију от Новога на њи баченога ига обшчих наших цареј непријатељев французов избавити намјеравате, и како чујемо већ сте их и избавили и тако сте предсачували вашу и за Бокезе и Далматинце приправили сте слободу и независимост како ћете заједно уживати под крилом благочестивјејшаго Государа. Боже дај, да и на нас божоственоје жребије сије скоро падне, да се и ми у томе браћа ваша назовемо, за које ево већ трећу годину кров нашу проливамо и проливаћемо донде док срећу обшче слободе и независимости међу нама не увидимо; за то војујемо и бијемо се и боримо се с љутом нуждом и са сваком невољом да би се једанпут от несноснаго ига ослободили. Ах како је кроваво тешко отергнуту своју слободу опет повратити! Доста смо муке до данас претрпјели изгонећи између нас цареве непокорнике и наше мучитеље. Али сад они како су избегли између нас отишли у Босну и у Румелију, побунили тамо и узмутили Турке и на нас подигли и тако су с целом Босном завадили. Писали смо ми везиру и дивану босанском да ми будући вјерна царева раја ништа противу њи немамо, но да желимо с њима у миру живети, но они завидљиви малој слободи нашој и под јарам свој нас метнути желећи, нису хтели саму истину нашу разумети, да ми данас у овому земану само от нашега цара зависимо, и да друго ништа не желимо, него да живимо мирни, слободни и безонасни у нашеј земи а под властију нашега честитога цара султан Селима, као његови на всегда вјерни поданици; веће су се из своје злобе сви на нас подигнули, попалили многа села и нахије наше као разбојници, благо наше у Босну отнели; што год бијаше мушко, да и децу у колевци исјекоше, жене поробише и отведоше, и многа зла по крајинама починише. Тако смо и ми сви заједно и мало и велико устали и бијемо се с пустаијском Босном, која нам толико зла против цареве заповести чини; бијемо се страшно без пардона и без помиловања. Ово је, свјетљејши господине митрополите, наше дашашње положеније. Никада ми у такој тјесноти били нисмо као данас. Ни свјетли праздник воскресенија није нам дражи ни милији био него пришествије вашего посланика и писма, держећи и твердо вјерујући да је ово Бог послао к нами у највећој нужди нашеј ангела утјешитеља, који је нас развеселио до восхишченија. Ми у Бога и у правду нашу надајући се, Бошњацима уступити нећемо, а вас покорњејше и умилењејше молимо и просимо аки независиме и слободне державе прељубезнаго владатеља и ближњега босанского сосједа, да вооружен посредственик будете между нами и Босном; јако представленија ваша код дивана босанского ништа нами помогла не буду, како што видимо јемачно да помоћи не ћеду, јербо ови околи Турци диван не слушају, да би диван и хотео мира; и на нас су већ от много страна ударили тако, да ми морамо војску нашу раздјелити и с њима се с великом муком борити; и ако се умноже, како што се говори, једва ћемо им одолети моћи, и воистину бојимо се за будушче. Зато молимо и заклињемо вас кровију сербском, која кров кроз ваше и ваши витезова жиле тече, а знамо да је у многих благородних сердцах у данашњем времену прекрасно веће и ускипела, да нам се с војском, что се скорије може, на помоћ нађете и да такија с леђа отуда на Босну ударите, да дижемо све што се честитим крестом крести, да устане и Босна и Херцеговина на обшчсје свију Сербља избавленије - и да побједимо невјерну нама и цару нашему Босну и да живимо заједно и уједно, како што нам Бог заповједа, који је у нас једну исту сербску кров улио и једним нас благочестијем просвјетио, тако да живимо и да будемо једна браћа, једно тјело, једно сердцо и једна душа и љубезни сограждани под једним крилом и покровитељством нам јединовјернаго и јединоплеменаго, данас у свјету перваго и најславнијога цара, благочестивјејшаго государја всеросијскаго. Ово је мисл и жеља наша от које ми никада отступити нећемо. Видите, милостивјејши сербски архипастиру и владатељу, да нам ви данас више помоћи можете него што смо ми кадри учинити. А у свакому призрјенију помоћи можете; јербо ми, род и браћа ваша, ми смо у нужди, у оно време, у које ви, као кров и племе и вјера наша, пред цјелим свјетом дужни сте нам помоћи. Немојте то чекати, да ваши и наши непријатељи буду могли рећи: Сербљи би се били избавили и ослободили, само да су им Церногорци њихови у помоћи били. Ми от части знамо отношенија ваша, која иста и нас љубезњејше вежу, али ако ви данас у Херцеговину и у Босну с војском не удрите, знајте да ћемо ми жалосно проћи. Ако ли Бог прекрасно ваше сербско сердце расположи, те ви похитате с војском да се сојединимо и да један другом потребна додавати можемо: учинићемо, у име Божје, оно за које ће нас Сербин после хиљаду година благосиљати. Ми смо на свако велико предпријатије готови. Само от вас зависи повратити сербскима земљама и опширној стару чест и достојинство или у вјечни заборав њу и све нас бацити. У данашњеј зори ако сви приљежно пред сунце не порадимо, никада се више за Сербина сунце родити неће, да и оним којим до сада сијало - саћи може за навјек. Ово је света истина на данашњем дану и на сердцима нашим написана. С пуном надеждом совершавам ја ово писмо; ја и са мном сав народ сербски препоручујемо се Вама у милост отеческу и просимо за све нас ваше архипастирскоје благословеније и скору дјејствитељнују рукопомошч. При том поздрављамо прељубезно све ваше војеводе и витезове и ваше тајне совјетнике и сву нашу љубезну церногорску браћу. Ми вас и их тако љубимо да ћемо свагда готови бити и кров нашу за вас пролити и остајемо са усердним високопочитанијем Ваше високопреосвјашчењејше Књажске свјетлосги
(М. П.)
Писано у Смедереву граду У Совјету народном 4. априлија 1806. љета
Покорњејши слуга и вјерњејши син Георгиј Петровић, вожд Сербов, с соборним правитељствујушчим совјетом сербским
2) Совјет је био са седиштем у Смедереву од новембра 1805. до краја 1807, када је прешао у Београд. 3) Ибрахим паша скадарски био је румелијски валија. 4) Датуми у овом одељку погрешни су. 5) Оригинал се чува у архиви Срп. краљ. академије, бр. 427. Потпун текст писма Тршћанима од 7. Авг. 1806. објављен је у Новој искри X (1911) 199-200.
(Писмо за добровољне прилоге)
Славны Србли Драга, любезна браћо! Mы са много страна от Васъ, кои се изванъ Србiе сладчайшегъ отечества вашегъ, находите, различите гласове чуемо, и писма примамо, коима насъ, возбуждавате, и ободравате, да се храбро држимо, и отечество бранећи крвъ нашу пролiемо. Мы изъ тога разумемо, колика е любовъ ваша к' отечеству и с' како радоснимъ срдцемъ Вы, као и мы очекуете онай предрагiи часъ, у коме ће свакiи Сербинъ, буди гди он быо дерзо рећи моћи: Мы Серби есмо, и мы наше отечество имамо. Сербинъ храбрiи по чужимь вилаетамъ разсеяни свакiи изгледа желнимъ и веселим серцемъ, да рекне ове божествене речи: 'и Мы имамо отечество наше - независимо, самостояще отечество, - нисмо ми више слуге турске, нисмо бегунци изъ Турске, него смо слободнiи Србли, гдигодeмо, ербо имамо слободно отечество свое'. Ово е свiю Србаля, и цѣлогъ благочестивогъ христiянства обща радостъ и утѣха; наша, кои се трудимо, и крвъ нашу пролити не жалимо, само да се Србiя освободити, и весело славну свою главу дигнути може. Ваша, кои насъ ободравате братски, и любвом вашомъ срца наша пламена возжигавате, и љюбимагw потомства е ова иста радостъ, кое ће сладши плодъ труда нашегъ вкушати, уживати, и уживаюћи гордо с' благодарнымъ сузама споминяти праотце свое, кои су крвъ свою пролили, имѣнiе свое источили, но отечество спасли - Сербине, тко зна овай добитакъ оцѣнити 'са нѣколико капли крви свое, и са неколико потрошени гроша, добити и возвисити отечество свое'. - Тко то оцѣнити зна, онай неће пожалити мало имиѣнiе свое положити, за спасенiе дражайшегъ отечества, ербо е уверенъ, да чрезь то, хоће свое потомство од робства избавити, и своме чеду место нѣколико гроша, сокровище неоцѣнимо, свободно отечество, и гордо име, име избавителя wставити. Ови само Ирои, кои тако дѣлаю, кои се ни от жаркогъ сунца, ни отђ люте зиме, ни от оружiя непрiяtелска неукриваю, и кои више с' гладомъ, копати и сеяти немогући, боритисе принужденису, него са свимъ прочимъ тягостима; ови само имаю чисту радость, и сву ће внсочайшу славу имати, да су они отечество свое спасли, за предрагу браћу прочу, и любимо потомство себе и све свое иманѣ жертвовали. Тако намъ, многи от васъ, кои садъ у чужимъ земляма есте, поручую и пишу; мы имъ и на тимъ усрднимъ и похвалнимъ речма благодаруемо, ербо чрезъ такова ободренiя радостни идемо, и весели гинемо, за славу общу и Вашу и нашу, кое славе учасницы сви можете быти, wтворенъ путъ, имате, само ако хоћете. Hѣки пакъ и то намъ поручую, да бы се до садъ нѣчто више учинити могло, за избавленiе отечества, него што е учинѣно; и то е истина бы безсумнѣно више, и све бы што желимо, досад учинѣно было, кад би сваки штогодъ и у толико само отечеству помогао, у колико благодѣтелни люди, еданъ другомъ помаже приватно. – А принужденисмо вамъ казати, да до садъ врло е мало было тако племените Србске наше браће, кои бы с' чимгодъ болѣ отечеству помогли, него само лепомъ речiю, уздисанѣмъ, и изяснгѣнгѣмъ свое красне желѣ, а сваки зна, да онде, гди се иште храна, оружiе, барутъ и олово, само желећи и уздишући помоћи нема!!! Зато предрага браћо, кадъ насъ е всеблагiи творацъ сподобio, да баш мы коисмо сада, у ово време живимо, и при овой прилици, кою наши стари нису имали за освобожденiе отечества свога, а потомцы тешко ће и имати; еръ обазрите се на сваку страну садъ, и гледайте шта се ради, и шта ће слѣдовати, и хоћелъ ове прилике, и ове среће кад'годъ быти; зато говоримо вамъ, сада е садъ и нигда; и зато, кадсте већъ насъ, коисмо овде, на то возбудили, да мы сви сложни докле е крви сербске една капля, непрiятелѣмъ попустити нећемо, нити ћемо се у туђой земли закопати; тако садъ већъ еданпутъ време е да и вы сами себе, еданъ другога возбудите, и ободрите, гди годъ се двоица састанете, да и вы от ваше стране двигущемъ се отечеству помоћъ дате, кое се садъ онако колеба, као на полю Косову што се колебало, само сотомъ разликомъ, да мы досадъ помоћу божioмъ свагда међданъ противъ силе непрiятелске одержали есмо, и уверени смо у Бога живога даћемо се и одъ садъ ограђени светимъ крстомъ добро одержати. Дакле мы одъ Васъ дражайшiи роде, и неиштемо, да вы с' нама на войску идете, ербо и овде има ихъ доста, кои пушке ни у руке нiе узео; ми войске оружате имамо доста, ал' iошъ и доста их' има, кои би воевати могли, кадбы оружiя доста било. А друго браћо предрага, вы знате, да мы одъ ово четири године воююћи и зими и лети, послове полске достасмо запустити морали те садъ доволно хране немамо. Садъ браћо Трiесћани видите, а чрезъ васъ, нека узнаю сва проча браћя, единоверни наши, буди под' коимъ именемъ были код' насъ е све едно, Србинъ, Гркъ, Бугаринъ, Влахъ, свисмо браћа о сынови едне церкве, садъ видите, шта мы от Васъ свiю, кои благородну крвъ у себи осећяте, иштемо. - Мыћемо воевати, а вы коисте богатствомъ славна общества, можете намъ помоћи, доносећи намъ оружiе, мунiцiю и храну; кое нитко учинити неможе него вы, кои сте богата обгщества, и коихће имена као света у серцамъ нашимъ, и у актамъ сербскимъ остати. - И то све отъ васъ, страдающе отечество ваше, неиште да поклоните, ако кои хоће самъ одъ свое волѣ, но само као люди богатiи, да кредитирате отечеству вашемъ, као што разумни Англези сами свомъ отечеству кредитираю и сами себи дугую, а не туђину, и зато и отечество имъ славно стои, и сваки е утѣшенъ и срећанъ. - Заръ неможе тако исто и Сербiя срећна быти, заръ е благородство и великодушiе само Англезомъ привезано и своиственно? А одъ садъ уверени быти можете, да докле е Сербске крви живе, ни еданъ што кредитира изгубити неће. У томъ намѣренiю и у твердой надежди, да су Србли свудъ они исти благородни, и отечество свое любящи Србли, шилѣмо к' Вамъ ово наше нисмо, и два брата изъ Правителствующегъ Совѣта народнѣгъ г. Аврама Лукића и г. Iеремiю Гагича, кои ће вамъ по налогу цѣлогъ народа ови, штовы пишемо устмено изаснити, и за све што, и како треба договоръ учинити; и како вы с' ныма уговорите, тако ће цѣли народъ контенъ быти, и држати, тако да ово писмо имъ, посланикомъ нашимъ, за полномощiе служи. Сотимъ васъ свакогъ во особъ любезно поздравляюћи, свако добро желимо. Писано у Смедереву у Совѣту народню 7-го Августа 1806.
(М. П.)
Паунъ Јовановичь с. р Смиренiи Митрополитъ Сербски Леонтiе с. р. Божа Груевичь с. р. Иwванъ Протичь с. р. Паунъ Јовановичь с. р и прочи совѣтницы народни.
6) Новац је, у ствари, предат 8. октобра, као што стоји на полеђини оригиналног писма тршћанским трговцима, где се налази и списак прилога. 7) Оригинал се налази у архиви Срп. краљ. акад., бр. 453. 8.) Оригинал писма аустријском цару од 8/20 нов. налази се у архиви Срп. краљ. академије, бр. 451. 9) Пасош Гагићев од 9. нов. налази се у архиви Народне библиотеке, писма, бр. 21203. 10) У архиви Срп. краљ. академије, бр 452. Налази се једно писмо од 11. нов. које је Совјет послао Гагићу у панчевачки контумац са налогом да сврши неке послове пре него што продужи за Беч. 11) Југовић, који је боловао од очију, налазио се тада у Пешти на лечењу.
|