Српске буне

[JASON]

Црна Гора и устанак. Под отим насловом има 'Н. Беч. Тгблт' од 28. (16.) о. м. ориђиналан допис с Цетиња од 20. (8.) јануара, у ком се говори, каке су прилике у Црној Гори настале у след бокељског и херцеговачког устанка. Ту су испричане врло важне и врло занимиве ствари, па ма да је допис зачињен словеномрским илузијама, опет га за то доносимо, остављајући да како одговорност за истинитост наведених чинова самом бечком листу и његовом дописнику. Допис гласи:
Црногорски кнез Никола преместио је своју престоницу одавде у Данилов Град, а за њим је морао по налогу спољашњег звања тамо отићи и Аустро-угарски министар-резиденат, пуковник бар. Темел. Све вести о одласку кнежеву у Бар и Напуљ јесу пуке комбинације, и како кнез, тако и пансловенска (!!) странка под вођењем председника сената, Боже Петровића, и министра спољашњих послова, војводе Станка Радоњића, слаже се с тим, да се за неко време премести кнежевска столица у стеновиту варош Данилов Град, како би службену неутралност кнежевине према устанку, који у Боци, Херцеговини и Босни све већма расте, сачували и ода се одбили одговорност за дипломатске и ратне заплете, што би се се могли на истоку излећи. Да се кнежевска столица премести, док устанак у поседнутим областима устраје, то је учињено после тако званог војводског већа, у ком је био и управитељ руског посланства, посланички тајник Спајер.
У том војводском већу беху под кнез-Николиним председништвом: кнежев брат од стрица, председник сената, војвода Б. Петровић; кнежев таст, војвода Петар Вукотић; други кнежев брат од тетке, министар спољашњих послова, војвода Станко Радоњић; војени министар, војвода Илија Пламенац; министар унутрашњих послова, војвода Маша Врбица; војвода Ђура Матановић; министар финансија, војвода Ђура Церовић; кнежев тајник, војвода Сима Поповић; шурак кнежев и први му побочник, Сава Пламенац; митрополит Иларион и острошки владика Љубиша. После дугог већања би великом већином закључено, да се дуж херцеговачке и кривошијске границе не поставља погранични кордун: само министар унутрашњих, Врбица, и министар финансије, Церовић, беху за то, да се постави, али Божа Петровић и Станко Радоњић устадоше одлучно противу тога разлозима 'из берлинскога конгреса', те надвладаше.
Божа Петровић и Станко Радоњић, које су на берлинском конгресу, као црногорске поверенике, чланови конгреса често питали за херцеговачке и бококоторске прилике, изјавише, да ће те земље, само ако се узиде устанку у Кривошијама и Херцеговини на руку, опет Црној Гори допасти, да ни једна велесила не ће за то завојштити на Црну Гору, да се те области споје (анектују) с Аустро-угарском монархијом, и да ће Русија зарад потпуне автономије Босне и Херцеговине учинити код инглеског, талијанског и француског кабинета дипломатске кораке, те да се тако 'босанско-херцеговачко питање' реши у смислу Сан-Стефанског мира. Божа Петровић, који се летос, кад су кнегиња Милена и црногорски престолонаследник Данило били код руског двора у посети, у зимској палати у Петрограду месец дана бавио и с грофом Игњатијевим и свим пансловенским државницима руским чешће конферисао и преговоре водио, изјави, да ће Русија опет потрћи мач и пролити крв, да би се источно питање потпуно решило, и да Црна Гора без Херцеговине и северне Арбаније не може више као држава опстати. Ни каке се претње не треба бојати, рече он, а као члан Његуш-Петровићке породице мора се заузимати за то, да се црногорска област увећа, особито, од како су цар Александар и меродавни руски државници признали ту породицу за пуноправну наследницу српске Душанове круне, јер само се Црна Гора може међу јужним Словенима примити улоге Пијемонта, по што Србија 'берзанску политику' тера...
Овде се рачуна, да у Гацком, Невесињу, Фојници, Стоцу, Билећу, Посавини, Вишеграду, Зупцима, Кривошијама и Новом Пазару има устаника око 15.000 људи, међу њима 5000 Црногораца под војводом Марком Миљановим, који су из граховске, никшићке, бањанске, његушке, црмничке, белопавлићке и речке нахије ускочили у Херцеговину и Кривошије и собом понели и понели пушака, муниције, теглеће марве и две брдске батерије топова, да ступе у редове усталих Бошњака, Херцеговаца и Бокеља. С Марком Миљановим одоше на бојно поље војводе Лазар Сочица, Ђура Матановић, овдашњи (цетињcки) градски начеоник Ђура Вукотић, овдашње устаничке вође Богдан Зимонић, попа дон Иван Мусић, вођа Браћана (?) Ђура 3ец, све братственици племена Матановића, даље више руских агената и новинар Ровински. (Овај је, као што су страни листови јавили били, требао с познатим новинаром српским, Јовом Павловићем, уређивати и издавати на Цетињу орган акцијоне странке, 'Барјактара', но по што, као што исти даље јавише, црногорска влада није допустила, да се у државној штампарији лист штампа, а на Цетињу нема друге штампарије, то 'Барјактар' није ни изишао, бар у ове крајеве нисмо чули, ни један број да је дошао. У. 'Заст.') Број устаничких чета установљен је на 25.
У осмодневним бојевима између Корита и Гацког било је 500 Црногораца, и Фојницу и Вишеград дигли су црногорске војводе и срдари на ноге. Говори се, да су како херцеговачки, тако и босански мухамедовци закључили, да солидарно оперишу с усталим православним становништвом, те од Стојана Ковачевића и Петра Самарџића добили оружја и муниције. Устаници су свеколике теснаце (сурдучке) у фојничком, невесињском, гатачком, столачком билећком и зубачком округу посели и свезу Аустрој-угарској војсци с отима местима пресекли, оборили телеграфске свезе, а телеграфске диреке порушили, па их метли на ватру по табори на највиши врхови стена. Кривошије су леденичке, кнезлачке и загвоздачке тестаце утврдили сваки са два брдарска топа и наслагали камење дуж целога венца од Кастелновог до Котора, како би Аустро-угарској војсци отежали пут, што води у Црквице, Леденице, Горњи Ораховац и Камено.
Ово дана ударише об ноћ убљани са Зупцима на Конавле у дубровничком округу, те конављанима отераше и однеше преко 100 мула, даље волова, оваца, насољена меса и др. Становници из Побора, Мајина и Брајића и један део Паштровића пређоше преко Црне Горе у Кривошије, те поведоше собом сву своју теглећу марву и коње из Жупе и Кртола. Колски пут, што води из Мостара у Метковић, посели су устаници, а и војени друм, што води из Неума у Мостар, посели су устаници из Попова под предвођењем попа дон-Ивана Мусића, да би могли нападати на возове, што возе храну. Надам се, да ћу вам првом приликом моћи послати извештај о бојевима, што се догодише код Стоца. 

^{Застава, бр 13. У Новоме Саду у петак 22. јануара (3. фебруара) 1882.}

[JASON]

Н о в и ј е. Новија пошта донела нам је ове новије вести о бокељско-херцеговачко-босанском устанку и другим приликама, што су с тим у свези:
- Главни устанички стан налази се у Кориту.
- Гатачка војена посада повукла се 2. о. м. Хаптовац.
- 'Н. Сл. Преси' јављају из Котора, како је после битке, што је била код Корита, Шутићева устаничка чета 11. о. м. ударила на село Пољицу у цавтатској (Ragusa Vecchia) општини, те се сукобила са једном сатнијом Аустро-угарске војске. Бој трајаше више сахата, док се на послетку устаници полако не повукоше. Четовођа Шутић ухваћен је.
- Против Матановића била је 18. о. м. У Трсту коначна расправа. Оптуженик је осуђен на два месеца дана затвора, што се против забране вратио у Аустро-Угарску.
- Од 1. фебр. (по рим.) о. г. поставиће се у Котору гарнизонски суд с гарнизонским затвором.
- 'Уг. Пошта' дознаје, да је власту Смедереву (у Србији) распустила одбор, што су га либерали и демократи саставили, да купе прилоге на бокељско-херцеговачке раденике и њихове породице.

^{Застава, бр 13. У Новоме Саду у петак 22. јануара (3. фебруара) 1882.}

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Бокељско-херцеговачко-босански устанак. Бечки листови донели су 20. о. м. службен извештај, у ком се јавља, шта се све задњих дана на бојноме пољу устанка догодило. У првом се извештају говори, како је сарајевско заповедништво послало велику развидницу против устаничких чета, што су у више пута поменутоме Загорју искупљене и усредсређене. Западно од босанскога главнога града пружила се низина Сарајско поље, а јужно од Сарајског поља пукла је долина Железница, која се завршује Рогој-врхом, 640 метара високим. Железница је дуга својих 30 километара. С оне стране Рогоја лежи 665 метара висок котао Крбљина, окружен високим брдима. Јужно од Крбљине лежи лепо, али брдовито и шумовито Загорје, чије се косе и обронци спустају до под Калиновић. Одатле води пут преко Крајсављевића, Борије и Полице до реке Бистрице, па уз Дрину до Фоче. Још 10. о. м. јавило је сарајевско главно заповедништво, да у Загорју међу Улоком и Калиновићем стоје под срдаром Тунгузом утаборених својих 500 устаника, наоружаних пушкама Снидеркама, и више стотина друга им с косама, будацима, секирама и другим оруђем. Устаници ударе 5. јануара на Калиновић; 6. и 7. демонстровао је и рекогносковао (ишао у развидницу) један део Фочанске војене посадо против Калиновића. Устаници жестоко ударе на то место, те 12. о. м. мораде Аустро-угарска војска иза њ изаћи и напустити га, па се повуки у Фочу.
Што је Калиновић пао устаницима у руке, томе је последица, да је прекинута непосредна свеза међу Capajeвом и Фочом. Очевидно је, да је то повод, што је из Фоче и Сарајева предузета концентрична експедиција на устанике, што се налазе у Крбљини и Загорју. Тим су јамачно почеле веће и озбиљније операције против устаника. Тога ради отиде, као што из горе поменутог извештаја излази, под заповедништвом пуковника Хоца јака развидница из Сарајева кроз долину Железницу пут Крбљине и Загорја. Од Трнове испне се та колона 17. о. м. на Рогој, и ту се њена предња стража сукоби са својих стотину устаника. После кратког боја устаници се повуку према Добром Пољу вели службени извештај, а Хоцова колона утабори се на Рогоју и и ту преноћи. Ђенералштабни капетан Стеван Бабић, додаје исти извештај, и капетан Карло Тихи од 75. пешачке пуковније rpoфa Креневиља тешко су рањени; осим тога један (!) пешак погинуо и један(!) пешак обранио се. Имена овој двојици још нису позната. За устанике вели службено извешће, да су изгубили пет друга. Што се тиче колоне, што је из Фоче кренула, да с Хоцовом кооперише, о њој се још ништа не јавља, те по томе тешко, да је сарајевско-фочанска експедиција имала бог зна кака успеха.
У другом извештају јавља ђен. Јовановић, како су су се жлепски пандури 16. јан. сукобили с 'разбојници'. Главни заповедник војске, што у Боци и Херцеговини оперише, не јавља, где је био сукоб, него само, да је међу 'разбојници' било и Кривошија, да су 'разбојници' - наравна ствар - отиснути у брда и да је један Кривошија погинуо, а двојица се обранила; о губитку војске пак не вели ни беле, ни црне. Дакле Кривошије још нису аванзовале за устанике, него су још прости 'разбојници'. А ко је још на разбојнике слао толику силну војску и трошио толике милијуне, не би ли их сломио? Главна команда смеће с ума, да држави, кojoj служи, само издаје сведочанство сиромаштва, кад своје противнике назива 'разбојницима', а овамо се на њих и због њих толика сила креће.

О ранијим догађајима, што су се збили на бојноме пољу, јављају фмл. Јовановић и заповедништво 18. пешачке дивизије под 30. (18.) о. м. ово:
Чуло се, да се устаници скупљају између Зимјег Поља и Главатичева, па да би се што више о томе дознало, буде ђенерао-мајор Цетић 14. јануара пред вече са два батаљона пешачке пуковније надвојводе Карла бр. 3. и једном брдском батеријом послат из Мостара према Зимју, а у исто доба буде 26. батаљон пољских ловаца послат из Невесиња пут Луке. Обе колоне приспеју ноћу у очи 15. о. м. на своја места. За јутра 15. о. м. пође ђен. Цветић преко Жлеб-брда пут Куле, Липете и Главатичева. Предња стража једне сатније од 3. пешачке пуковније тек доспе до главатичевског моста, што води преко Неретве, кад али с десне обале неретвине, која је шумом обрасла, осу се на њу жестока ватра. Тако исто један део 26. пољског ловачког батаљона, који је у исто доба од  Луке преко Драмашева ишао на Главатичево, издржао је по сахата ватру с устаници, који су били у заклону на десној обали неретвиној. Рачуна се, да је ту било око 1000 устаника. По што су се они с целе пруге повукли, утаборе се војничке чете на своји мести и ту преноће, а 16. о. м. за јутра врате на траг у Мостар и Невесиње. Не зна се, колики је устанички губитак. Војска је изгубила: од 3. пешачке пуковније мртав: натпоручик Леополдо Урбан; тешко рањен: водник Јован Кобзик; лако рањени: официрски кадет-заменик Јосип Валасев, водник Јован Хитил и инфантериста Артур Псенсик. Од 26. пољско-ловачког батаљона тешко је рањен подловац Макса Визингер.
По вести, што ју је заповедништво 18. пешачке дивизије 18. јан. послало, било је тог дана по сахата боја код Корита на сворчанским висинама. Устаници, којих је могло бити око 40 друга, повукли су се према црногорској граници. Војска није имала никака губитка, а заповедништво не зна, какав је устанички губитак.

Како 'Тршћански Тгблт' јавља, у Мостару су преко ухода дознали, какав је у устаника бојни распоред (Ordre de bataille). По том извештају вели тршћански лист, да су устаници овако распоређени:
Х е р ц е г о в и н а: Давидовић са 450 устаника између Фоче и Стоца. Сви су наоружани пушкама мартинкама. Осим тога један мали брдски топ, о ком се говори, да је из Црне Горе донет. Северно од Билећа Осман бег Тановић са својих две стотине друга, наоружаних понајвише старим кремењачама. Муниције мало имају. Код Невесиња стоји 650 људи, рђаво наоружаних, под заповедништвом црногорског (?) војводе Михајила Роберта Војнића. (?) Код Камена 80 друга; не зна се, ко им заповеда. Свега 1300 устаника. Осим тога крстаре по целој земљи многобројне омање устаничке чете, свуда по њих четир до двадесет друга, али се понајвише појављују на западу и југу.
Б о с н а. У тој области налази се огњиште устанка у железничкој долини, јужно од Сарајева. Села Хан Кобилдо и Кијево налазе се већ одавна у устаничким рукама. Узевши у лаку руку, има их најмање 1800 друга. Говори се, да стоје под командом стручно образовавих руских официра и имају са свим добро опремљену брдску батерију, но не зна се, од куда су је добили, али се о томе свашта говори.
К р и в о ш и ј е. Устале Кривошије броје око 1600 људи; половина њих наоружана је добрим пушкама мартинкама. Од отих стоји њих око 800 друга око Леденица под заповедништвом Петра Самарџића, а њих 100 у Ублима под Томом Липовцем. Остали су разређени по омањим четама, које крстаре по свој околини, а неке се отисну чак до Метковића. Свега скупа дакле може се узети, да на бојноме пољу има око 5000 устаника.

Дервента, 12. јануара. (Допис.) Српски божић затече у Босни и Херцеговини наш народ, јадну и худу рају од пропасти царства, и ове године још у грознијим мукама и јадима, но икад што је до данас.  Наши Босанци, Херцеговци и Бокељци, пале бадњаке и чине жртвенике у место по својим огорелим кућама, и срушеним колибицама, по шумама и гудурама. Има их, који не пале бадњаке никад и ниђе. То су они, који су joш одавна угасили жртвеник, те овога место заузела мрзост против нас Срба, који још поштујемо ону светињу нашу, што нам је од старих остала, да је љубимо и поштујемо и, што је наше, до посљедне капи крви да бранимо...
Ти људи чине друкче жртве, но ми што чинимо, жртве грозне и непоштене са првим грађанима на правди вишњег бога! Ти људи и њихова крупна господа мисле, да су сада њихова сва царства и земаљска и небесна, па зато су порушили бадњаке по нашим кућама и колибама, те нашу кућну чељад и ђецу уцвелили а нас приморали преким судом, да бегамо у шуме и гудуре и овде проводимо најмилије празничне дане и тренутке одмора после тешког рада.
Стародневне наше књиге веле, да после муке долази спас, јер је и сам наш узор наде доста муке виђео и претрпео, док нам је са својим васкрснућем донео спас свима нама...

^{Застава, бр 14. У Новоме Саду у недељу 24. јануара (5. фебруара) 1882.}

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Нови Сад, 25. јануара. Предмет, који је прошле недеље сав политички интерес у двоједној монархији за се везивао, сишао је с дневнога реда; Аустро-угарске делегације свршиле су посао, на који су биле сазване, и до сада су се јамачно већ и разишле. По што су финансијски одбори у живој и занимивој расправи, која се понајвише врзла окр бокељско-херцеговачко-босанског устанка и око одношаја Аустро-угарске монархије према државама, које могу имати било посредна било непосредна уплива на устанак, по што су ти одбори претресли поднесак о кредиту од осам милијуна, дошао је исти с одборским извештајем пред укупне делегацијоне седнице, које су 21. и 22. о. м. држане. Те су седнице биле истина занимиве, али по предложено конкретно питање безначајне. У овоме броју почињемо доносити рад делегација, и колико нам простор листа допусти, донећемо га што опширније. Укупна седница угарске делегације од 22. о. м. била је врло занимива. Делегат Апоњи осуђивао је врло оштро лођиком и вештим државничким погледом окупацијону политику, тврдећи, да је она крива невољи, које је Аустро-Угарска на јyгy свом и у поседнутој области допала. Гроф Андраши, као вољно оруђе исте политике, бранио ју је, јер је под његовом управом и изведена, али обрана му није пошла за руком, јер на противној је страни историјска истина. По претходним вестима, угарска је делегација требала у суботу довршити расправу о кредитном поднеску и одобрити га, а аустријска у недељу то иcто учинити, и овда се обе разићи.

^{Застава, бр 15. У Новоме Саду у уторак 26. јануара (7. фебруара) 1882.}

[JASON]

Из делегација.
Угарска делегација. У Бечу, 19. јануара.
Сједињени финансијски пододбор из угарске делегације држао је данас пре подне око 11 сахати под председништвом потпредседника Лајоша Тисе своју седницу. Присутни беху од стране заједничке владе: министар спољних гроф Калноки, заједнички ратни министар финансије Јосиф Слави, вице-адмирал Пек, одсечни предстојници Калаји и Фалке, дворски саветници Доци, Мереји, Сентђерђи, Папаји, ћенерални интендант Ламберт и капетан поморски Гал; од стране угарске владе: министар-председник Тиса, министар финансија гроф Јулије Сапари, барон Орци и домобрански министар Бела Сенде.
Председник отвара седницу и изјављује, да саветовање као са свим поверљиве природе изискује тајност.
Известилац Б а р о ш исказује своје уверење, да се у след устанка нужно постало појачање трупа не може покрити из вотираног буџета, да је шта више нуждан ванредни кредит. Заједно министарство је до сад што је могуће више штедило, и он препоручује вотирање од 8 милиона форината у нади, да ће се та сума употребити целисходно за повратак реда и одржање угледа монархије.
Гроф А п о њ и је вољан, да кредит одобри и очекује, да се не ће никакви други кораци са обилажењем делегација чинити, ако те суме не буду довољне. У том правцу иште разјашњења.
Заједнички министар финансија Сл а в и примећује, да би се за тај случај, ако за то буду нужне веће суме, сазвале делегације; мањи издатци покриће се путем накнадног кредита.
П у л с к и пита, колико је регимената тамо остало, које би се другде могле дислоцирати и колико је батаљона послано, за колико је регамената позвано резервиста од последње три године и колико ће износити трошкови око опреме, и како ће се ти издатци групирати?
Гроф Б и л а н т-Р а ј т одговора подробно на Пулскова питања, при чему се по ново наглашује нужност милитарних мера. При крају свога предавања примећује, да неке мере, које се већ сад као нужне појављују, у ових сада исказаних 8 милиона нису узете; с тога није искључено, да ће се евентуално и нов кредит морати искати.
П у л с к и се задовољава са одговором и иште разјашњења о тако званим 'ванредним брдским батеријама', на које му министар одговара.
Х е г е д и ш  иште разјашњења о садањем стању покрета.
Ф а л к пита Славија, да ли је вољан, да поверљивим путем саопштења даде о извештају који је од новембра прошле године уложен, и пита даље, да ли је особа која је на челу садањег покрета меродавна, од грађанског или војничког реда? Слична питања управљају А п о њ и, С и л а ђ и  и  Б а н ф и  о постанку садањег покрета, његовим узроцима, о стању истога и одношају његовом према суседним државама.
С л а в и одговара на управљена му питања у подужој беседи. Он даје исцрпљена разјашњења о садањем стању области, где се устанак налази, при чему додаје, да се домаћим делимичним агитацијама придружују спорадично и иноземске агигације; говорник констатује са пуном сигурношћу, да владе суседних држава далеко стоје од сваких агитација.
Ч е р н а т о њ и пита, да ли се ваља бојати, да ће устанак и у Босни букнути?
С л а в и не може у том погледу у напред никаква уверења дати, у осталом ипак може казати, да су ради предупређења разширивања устанка у Босну учињене нужне мере.
Е б е р моли разјашњења од ратног министра о ширењу устанка и о његовом топографском облику.
Гроф Б и л а н т даје, на основу приспелих вести и података, нека разјашњења о ширењу устанка, али ипак примећује, да о јачини оружања и оружју усташа не може за сада дати никаква тачна извешћа.
Гроф А п о њ и пита, какве је мере предузела влада против страних уплива, нарочито Црне Горе, или какве намерава предузети?
Заједнички министар спољних послова, гроф К а л н о к и одговара у подужем извађању на питање грофа Апоњија: 'који се страни упливи могу констатовати, којима се приписује делимично зачетак и растење устанка'? Онај пасус споменице, с којим интерпелант питање у свезу доводи, не односи се на постојеће стране упливе једне владе или једне земље. За последњих шест година биле су, као што је познато, скоро све земље у оним крајевима позорница разних народних и устаничких покрета. За то време се не само у Босни и Херцеговини где је покрет отпочео, него и на читавом балканском полуострву силесија елемената сакупило, који су подбадање и организацију тих агитација као занат терали. Ови људи сачињавају у неку руку стални турбулентни елеменат, чије се деловање ширило све до Тесалије доле до на Дунаво. Окупацијом су из Босне и Херцеговине потиснути они елементи, који се нашем ауторитету не хтедоше покорити и који у опће сваки ауторитет омаловажаваху, те се настанише делом на нашој граници, а делом, у колико су то Мухамеданци били, кренуше се југу чак до Цариграда. Све то лежаше у стању од последњих десетину година. Таки агитатори од руфета долазе мало по мало са свих страна натраг и они су поглавито, који раде, да се чете, које се из почетка спорадично и у малом броју као хајдуци појављиваху, сада на један пут појачавају и организацију задобијају. Ти усташи од заната знају све закутке, знају тајне окружнице из пређашњих времена и тако се растумачује, кад се хајдуци на један пут појављују са модерним оружјем. Ови страни, а више пута и не страни елементи разумеју се у споменици под оним упливима, који појачавају својим придоласком покрет.
Што се тиче правих спољних уплива, то је говорник дао себи велика и дуга труда, да испита, е да ли се од које год друге стране спољни утицаји у корист покрета открити могу, и он може тврдити по најбољем знању и савести, да таки не постоје. Бива наравно, да су у време, када су тајне асоцијације за социјалне и политичне цели тако често и тајне пошиљке новаца за таке цели на дневном реду биле, такође и новчане потпоре за таке устанке, као што је херцеговачки, тајним путем у земљу долазиле или су бар за то опредељене биле. Пошто су за време епохе последњег источног рата народне страсти до крајности узбуђене биле, довољни је био ма какав повод, да изазове и у најудаљенијих народности истог племена неку грозничавост и да народне осећаје доведе у узбуђење. Само мисли министар, да се код нас мења дејство са узроком.
Министар је за тим прешао на одношаје са појединим државама које је разлагао опширно и безобзирно прочитањем неколико тајних списа. Он је изрекао са великим одушевлењем своје уверење о мирољубивости цара Александра III. и његовог кабинета, где се никако не могу у сумњу довести његови лојални пријатељски суседни смерови и означаше као варање, што се пријатељским или непријатељским струјама, које се можда у неким извесним круговима у Русији опажају, приписује више значење, а као врло коректно држање то, што руска политика по вољи царевој према нама показује.
Што се тиче одношаја према Турској, који при разматрању предлежећег предмета у питање долазе, то могаше заступник владин у последњој седници истекао и одношаје према состалим државама означити као врло добре. Они се од то доба нису променули, и ако су се и променули, то се збило само на повољан начин у корист бољитку.
Борављење овог посланства које је у ванредној мисији Њ. Величанства Султана у Берлин путовало и при повратку у Беч свратило, дало је говорнику прилике, да из темеља растера оне предрасуде и бриге, које имадоше у Цариграду као бајаги због наших веких планова за продирање на југ. То је тако успешно испало за руком, да је те басне у Цариграду већ са свим нестало. Ми смо за то добили претежна фактична доказа тиме, што је Њ. Величанство Султан са изричном изјавом одобрио надовезу свезе жељезничке до Солуна, а та дозвола се баш због тог страховања толико дуго отезала. (Одобравање.)
Поверење и предусретљивост, коју порта том приликом показа, води ову и у понашању њеном према догађајима и у Херцеговини.
Министар чита неке извештаје и телеграме из последњих дана, који за ово доказа дају.
Кнежеви Србије и Црне Горе дадоше нам такођер доказа њиховог недвоумног лојалног и коректног понашања. Када се погледом на Црну Гору изјављиваху страховања, што се никако није могло предупредити ускакање појединих усташа из Црне Горе и обратно, то су се превиделе две важне околности. Прво је састав земљишта, ни нама самима није тако лако границу затворити, да се препречи прелазење оружаних на целој линији, а ни за Црну Гору није та тешкоћа мања. Друго претеже и то, да се на тој граници ради о овим областима, које је Црна Гора скорим освојила. Доскорашње свезе тамошњих становника са онима уХерцеговини отештаваху такођер мере на граници и спречавање кријумчарења са оружјем. Нема дакле ни најмањег основа, да се кнезу укине поверење, које он до сад никако није изиграо, ни поверење према његовој вољи, ни према могућности. (Одобравање.)
Предлог за закључак дебате не прима се, пошто је гроф Андраши изјавио, да од своје стране жели говорити.
Десидер С и л а ђ и и гроф Б а н ф и питају какву ће политику преузети после тога влада када се устанак у окупираним провинцијама угуши?
Заједнички министар С л а в и одговара, да ће се досадашња политика наставити. Седница је завршена у 2 3/4 сахата после подне. Идућа сутра, у среду, 11 часова пре подне.  

^{Застава, бр 15. У Новоме Саду у уторак 26. јануара (7. фебруара) 1882.}

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Бокељско-херцеговачко-босански устанак. Ситуација на попришту бокељског и херцеговачко-босанског устанка постаје с дана на дан све то озбиљнија. Устаници се све више множе, особито у Херцеговини, и устанак сваким даном све веће димензије хвата. Сукоби међу Аустро-угарском војском и устаницима учестали, и мало који дан да прође, да не стигне вест о каком новом боју. У след тога се и војене спреме живље предузимљу. Војска, одређена, да завојшти на устанике, да их сломије и да устанак угуши, већ је понајвише стигла на своје место, те посела војена важнија места, која осигуравају комуникацију и која ће доцније служити за основу операцијама. Сазвана резерва, која ће оперативну војску појачати, већ је на путу и за који дан стиће на своје место. Састављају се нови дивизијски и бригадски штабови, а стари попуњују; склапају се пољске болнице, санитетски заводи и брдски транспортски ескадрони и спрема се, што је год нужно за опскрбу војске. Најживље се ради у оним далматинским приморским местима, на која се оперативна војска наслања, на име у Спљету, Метковићу, Гружу и бококоторским лукама. Лојдовски пароброди, који редовно броде, довозе скоро сваки пут официре сваког степена, жандаре и оружје, лечнике и санитетске трупе, а засебни бродови возе повећа војничка одељења, многи провијанат и грдан ратни прибор; све се то стоварује на стоваре, па отуд носи у нутра у земљу.
Као што рекосмо, сукоби међу устаници и Аустро-угарском војском учестали су, особито у Кривошијама и Херцеговини. Сад већ мало који дан да прође без службеног извештаја, јављајући, да је овде, онде боја било. Потоњи таки извештај изишао је у петак, и у њему се јавља за три боја; један је био код Корита, а друга два на граници Суторине и Кривошија код Граба и Крушевице. Ова последња два боја с тога су важна, што су их устаници заподели. У једноме ударише устаници на провијантску колону, у другоме ударише њих 400 до 500 на село Јагодиште. Оба се нападаја догодише 18. о. м. после по дне. Ма да су устаници, као што службени извештај јавља, на оба места потиснути, и пак су ти бојеви с тоги знаменити, што показују, да устаници имају снаге и смелости, да отворено ударе на места, која војска држи поседнута.

Што се тиче поменутих трију бојева, службени извештај јавља, да су се сва три 18. о. м. догодила. У боју код Корита, који је од 1 до З сах. после по дне трајао, била је 1. и 4. сатнија 11. пешачке пуковније. Устаника је било око 140 и потиснути су, као што службено извешће вели, преко црногорске границе. Исто јавља, да војска није имала никака губитка, а јесу ли устаници имали, то не зна. По истоме, бој је био 'незнатан'. Истог дана после по дне ударе својих 200 усташа међу Грабом и Крушевицама на провијанатску колону и отму четир комада теглеће марве. Нападај су устаници с бока према Мокрињу заклањали једним узгредним одељењем. Жандарска стража и 7. сатнија 22. пешачке пуковније ударе на устанике који се према Добростици повуку. Службени извештај вели, да војска није имала никака губитка, а устаници да су имали једног мртвог и три рањеника. Најпосле истог дана у 1 сах. после по дне крену се 400 до 500 устаника из Јагодишта на село Крушевице, које је 3. сатнија 16. пешачке пуковније посела била. Трећа сатнија узме офензиву, а четврта сатинија исте пуковније, која је у Арбањима стојала, и вучидоска појачана жандарска стража буду устаницима за леђа послата. После три сахата боја повуку се устаници преко Јагодишта у Камено. Од војске је погинуо инфантерист Никола Гача од 16. пеш. пуковније, а инфантерист Мартин Фукац лако рањен. За устанички губитак вели службени извештај, да је био велик.

Неке слеске новине дознају брзојавним путем из Рима, да је црногорско војводско веће, о ком смо по 'Н. Беч. Тгблу' у претпрошлом броју донели извештај, закључило, да се на Инглеску, Француску и Талијанску обрати и замоли их, нека пораде, да Босна и Херцеговина потпуну самоуправу добију.

'Н. Сл. Преси' пишу из Кастелновог, како су на пароброду финансијске страже, 'Дубровнику', 13, о. м. одбродили у Бар Аустро-угарски министар-резиденат с Цетиња, пуковник Темел, и црногорске војводе, Станко Радоњић и Маша Врбица. Пароброд је био истурио црногорску заставу, двоглавог орла на белом пољу. Близу Мељине прође пароброд мимо адмиралски брод, 'Надвојводу Албрехта' и овај избаци једанаест метака из топова црногорској застави у почаст. Задржавши се један дан у Бар, пуковник Темел вратио се право у Дубровник, где се са далматинским намесником састао, а 14. јануара приспе у Котор. Како се искрцао из Брода, одмах уседне на коња, те старим путем отиде на Цетиње. Веле, да је далматинском намеснику донео важних вести.
Истом листу пише његов нарочити дописник из Дубровника 17. о. м. измећу осталог: Док не почну операције, не може се још јављати, шта је учињено, да се осигурају области, које до сад још нису устале, и да се завојшти на устанике, као год ни о убојном распореду војске. Буди само споменуто, да су већ скоро са свим састављене бригаде и нови штабови, као нарочито што треба за брдски рат. При избору дивизијских и бригадских заповедника и ђенералштапских официра узет је обзир на то, ко познаје земљу и ко је подобан за брдски рат. Говори се, да су, што се тога тиче, узели нарочито жеље ђен. Јовановића у обзир. Тако су н. пр. дивизијонари ђм. Кобер и ђм. Винтерхалдер и бригадир пуковник Галгоци на изречну жељу Јовановићеву додељени оперативном кору.
Поменути официри на добром су гласу у војсци, и веле, да они добро познају овдашњи терен. Ђм. Кобер већ је узео заповедвиштво над дивизијом, што се у Требињу склапа. Ђм. Вивтерхалдер, који је још 1869. год. као потпуковник војевао против бокељског устанка, добио је заповедништво над свом војском, што се налази у которском округу и јуче је са својим штабом тамо отишао. Пуковник Галгоци, који је више година био начеоник оперативне писарнице у ратноме министарству, примио је данас бригадно заповедништво у Билећу.
Осим тога послата је у Боку швадра под заповедништвом контр-адмирала Виплингера. У њој су адмиралски брод, фрегата. 'Лаудон', казематски брод 'Албрехто', корвета 'Фазана', топовски бродићи 'Наутил', 'Сансего', 'Мева' и брод на точкове 'Турн' и 'Таксис'. Корвета 'Зрињи' усидрена је под Метковићем, а ратни пароброд, 'Андрија Хофер', који је гувернеру на расположење стављен, стоји сад у грушком затону. Говори се, да ће још више ратних бродова бити послато у Боку у службу, и да ће сви бродови добити справе за електријско осветљење, да могу, ако устреба, обалу осветљавати.
За болеснике и рањенике подигнуте су болнице, и то у Дубровнику под управом штабског лекара дра Спидера болница са 450 постеља, у Кастелновом и Котору болнице са свега 300, а у Спљету болница са 375 постеља. У Метковићу је направљена станица, за лојдовске пароброде. Осим тога је позван у службу санитетски завод 18. пешачке дивизије. Говори се, да ће се можда и један болнички брод узети у службу, и то брод 'Гарњано', који је 1869. год. исту службу вршио. Храњење војске и провијантска служба задају врховном заповедништву и интендантури највећу бригу, па како на попришту устанка нема никакве резерве и како су комуникацијоне прилике врло тешке, то ће се војска врло тешко моћи опскрбљавати.

^{Застава, бр 15. У Новоме Саду у уторак 26. јануара (7. фебруара) 1882.}

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Н о в и ј е. Новија пошта донела нам је ове вести о бокељско-херцеговачко-босанском устанку и приликама, што уз то иду:
- Сарајевско главно заповедништво јавља накнадно за ове губитке: 19. јан. у боју код Брода: тешко рањен инфантерист Јан Саломчак, лако рањен инфантериста Сенко Волчин, обојица од 77. пешачке пуковније. Јануара 19. у боју код Мрежице-врха (Локе) од 9. пеш. пуковније: мртав каплар Емил Копијел, тешко рањени: инфантеристе: Јан Бобовеки, Дмитар Лејсов, Давило Сороко и Хрин Срутик.
- Из Загреба јављају, да је 20. ов. м. стигао тамо мостарски окружни капетан Кукуљевић, путујући у Беч, камо је позван, да поднесе извештај о стању у Херцеговини.
- Прошлог уторника било је у Бечу министарско веће под владаочевим председништвом. Били су: заједнички министри, оба министра-председника и оба министра финансија. Закључено је, да се војсци, што се налази у правој убојној акцији у Далмацији и поседнутим земљама, даје потпуна ратна плата. Војени министар саопштио је то и сједињеном одбору угарске делегације. У одборском извештају има место, у ком се вели, да се министрова изјава узима на знање, а то значи, да министар има права, преко исканих осам милијуна више издати.

^{Застава, бр 15. У Новоме Саду у уторак 26. јануара (7. фебруара) 1882.}