Српске буне

[JASON]

18. јунија 1864. год. у Београду.
Испит учињен комисијом, коју је Министер Правде под 17. тек. мес. N^o 2375. одредио, над г. Јефремом Груићем членом вел. суда за криминална дела.

1) питање. Јесте ли ви участвовали у суђењу политични криваца г. Антонија Мајсторовића и дрги 35 лица обвинени због издајства? 1) одговор. Види се из пресуде. 2) питање. Јели вам саопштен акт министерства правде, коим се од вас, од свију судија изјаснење тражи, и зашто нисте дали сваки за себе изјаснење? 2) одговор. (ћути). 3) питање. Велики је суд за криминална дела у своме акту N^o 2375. казао, да није дужан одговарати, но вами се примећава, да је закон о чиновницима после тога наново издан, и у §§. 48. и 56. тога закона казано је, да сви чиновници имају одговарати за дела, која у дужности учине, и да §§. 109. 120. и 127. крим. закона одређује кад судије за суђење одговарају, што се јошт најбоље види из § 63. закона о чиновницима, јер је тамо казано зашто је за судије изузетак учињен, па с тога се опомињете, да о овом предмету одговарате, да неби иначе, што пропустили што на одбрану вашу служити може? 3) одговор. (опет ћути). 4) питање. Да ли ви држите, да у свему оном што су оптужени говорили или радили нама казнимог дела? 4) одговор. (ћути).
Комисија је по овоме предложила г. Груићу сва она питања, која су у наставлењу комисије од б., до л., изложена и он (ћути). По овом је комисија испит закључила.

[JASON]

21. Јунија 1864. год. у Београду.

Продужен испит над г. Груићем.

5) питање. На свако питање комисије, ви сте одговорили, да се као ваш одговор запише, 'ћути', но како се вами приписује, да сте ви у познатом делу политични криваца хотимично пресудили противно закону, то се опомињете, да о овом делу одговорите на предложена вам питања, да неби ваше ћутање узело се за признање дела, које вам се приписује. Међутим се вами примећава, да ће суд, кои би ово дело судио судити ствар по учињеном извиђењу, и тек онда ће чинити допунително ислеђење, ако би он за нужно нашао? 5) одговор. Ако, и кад будем предат надлежном суду бранићу се од таквог оптужења. 6) питање. По § 49. закона о чиновницима, извиђење комисије важи као и судско извиђење, па кад ви нећете код комисије да одговарате, онда ће се сматрати као да нисте хтели на судском извиђењу одговарати, па суд можда неће вас ни позивати да саслушава, него ће дело судити сходно закону о давању судија под суд по § 6. осим ако сам нашао буде, да је нужно, да се јошт неко ислеђење чини. 6) одговор. То нестои, то није тако. И да није доказаћу код надлежног суда. 7) питање. Држите ли ви да у свему оном, што је испитом доказано у поменутом делу, да су оптужени говорили и радили, нема казнимог дела по нашем закону? 7) одговор. ћути. 8.) питање. Предлагата су даља питања г. Груићу, као и пређе у наставлењу од а., до л., и на свако питање његов је одговор био: 8.) ћути. (с тим додатком, да у колико се § 6. особитог закона тиче, засад и овде ћутим.)

[JASON]

Извештај министра правде Р. Лешјанина књазу Михаилу, датиран 15. јуна 1864. године N^o 759.

Господару!

Вашој је Светлости познато, да је великиј суд за криминална дела ослободио од сваке казне Антонија Мајсторовића, пензионираног советника, среског началника Косту Антоновића, пензионираног среског началника Милића Соскића и остале њиове саучастнике, кои су ишли противу живота Ваше Светлости и радили на томе, да се преврат у Србiи произведе и насилна промена у владајућој династiи учини.
Изненађен оваквом пресудом великог суда, а позван законом да мотрим, да се судови при изрицању правде закона придржавају, ја сам предузео и озбиљно разсмотрио пресуде и акта о овоме делу. Моје удивлење расло је све више, што год сам дубље улазио у ствар и потање сазнавао дело окривљеника. И ја немогу да сакријем Вашој Светлости, да сам био поражен, кад сам видио, да великиј суд за кривична дела ослобађава од сваке казни људе, код коиј сам нашао злочинствена дела, која наши закони и са до двадесет година робије казне. Је ли могуће помислити, Господару, да у нас могу без казни проћи људи, кои су уговорили, да раде заједнички на преврату у земљи, од коиј су неки у скупу писали књазу Александру и тражили од њега новаца за ту цељ, кои су одређивали и двоицу између себе заиста и послали Александру, те од њега новаца захтевали; кои су даље непрестано врбовали људе за преврат и по разним окружијама разтурали лажне гласове противу личности владаоца, све у намери да подстрекну и приуготове побуну; кои су на последку ишли и о животу самога владаоца и уговарали с људма, кои ће им ово извршити. Ми би дали најжалосније сведочанство о своме законодавству и о самој љубави к земљи и реду, ако би допустили, да се и једног часа посумња, да таква дела могу по нашим законима без казни остати.
Ако би Ваша Светлост могла с пуним познавањем ствари судити о делу, које ће с тугом испунити све оне, коима је мила сталност земаљска, а желили би, да у судовима нађу поглавито јемство за њу, ја сматрам за дужност, да изложим Вашој Светлости, како је ова ствар, текла код судова.

[JASON]

Суд окружија смедеревског у овом огромном делу, гди сама пресуда износи 36 писани табака, пропустио је понаособ за сваког окривљеног побројати дела, за која се као доказана кои окривљује, што се иначе по закону у сваком случају учинити мора; него је најпре у виду обштег прегледа изслеђења изложио, што је кои кривац од онога, зашто се окривљује, признао, а шта није признао, и шта су други саучастници или сведоци показали; па без да је потом укупно изложио, шта за доказано а шта за недоказано узима, он је у особеним точкама у виду регистра за сваког казао, чим се његова кривица по закону за доказану сматра, без да је означио, које је управо дело, што је тако доказано. У особеној пак точки каже исти суд да се из обштег прегледа види, 'да она доказана дела неподпадају под одредбу 87, 88, 89. и прве точке § 90. казнителног закона, него да су они (обтужени) као једно известно друштво чинили за преврат припреме.' Затим одма у другој точки говори суд о оним смутљивим речма, коима су окривљени народ на незадовољство и мрзост противу владаоца подстрекивали и тако побуну приуготовљивали; и узимајући то као увреду, владаоцу нанешену, подвео је он све те кривице под другу точку § 90. и под § 91. б., и од обтужени осудио 26 лица на затвор зато 'што су неугодним речима вређали владаоца, и што су спремали издајничко предузеће, да владаоца престола лише.' – Четворицу пак од окривљени за ово исто дело ослободио је суд из недостака доказа, а четворицу ослободио од суђења.
Кад је суд окружија смедеревског овако неподпуно окачествовао обштим изразима кривицу обтужени, без да је, као што сам имао чест напред рећи, побројао и сама дела, због коиј кога обвињује, што у свакој уредној пресуди мора бити, - он је, позван примедбом великог суда за кривична дела, у својој пресуди казао, да све окривљене одпушта испод суђења за дела по §§. 87, 88, 89. и прве точке § 90. кривичног законика зато, што налази, да дела онако, као што иј је он схватио, неподпадају под одредбу 2. точке § 90. и под § 91. б.
Великиј суд за кривична дела, уместо да оваку пресуду као неуредну и недостатну уништи, и суду првостепеном с примедбама поврати, да је достаточније и уредније начини, или да је сам исправи, као што је то у другим случајевима чинио, он је, хотећи се ползовати погрешкама првостепеног суда огласио, да нека дела због коиј је тобож суд смедеревскиј ослободио обтужене од суђења, неподлеже његовом разматрању, при свем том, што иј првостепениј суд није ослободио ни од једног доказаног дела, него је само казао, да она неподпадају под једне него под друге параграфе криминалног законика, као што се то јасно види из пресуде.

[JASON]

Судије великог суда за кривична дела поступиле су противзаконо у овоме делу:
1. Што су допустиле, да суд првостепениј овакву пресуду изрече без окачествовања сваког појединог дела, за које се који обтужениј осуђује, или ослобађава.
2. Што су по свом произвољству узеле, да је суд првостепениј од неки дела обтужене ослободио, и да по томе ова неподлеже његовоме разсматрању при свему том, што се из првостепене пресуде види, да је првостепени суд обтужене за сва дела осудио, само што је кривицу подвео под другу точку § 90. и под одредбу § 91. б.
3. Што су судије великог суда противно јасним речима друге точке § 90. која каже: 'да се казн свако друго дело, коим се припрема издајничко предузеће' ограничиле то на само материјално припремање, при свем том, што тај исти параграф у првој точки говори о речима, коима се јавно позива на издајство, па онда каже: 'свако друго дело', куда се следствено има узети: тајно договарање и позивање на издајство, изопачавање и тајно преношење неистинити дела, коима се незадовољство противу владатеља порађа, - јер су то најсигурнија средства, да се буна подиже и од материјални средства употреблене учини.
4. Што су судије великог суда за кривична дела, која су мања од покушаја, но која закон као припрему казни, при свем том, што § 43. изричито припрему без покушаја казни, и тако изводили некакав покушај покушаја; а ово је чисто изигравање закона у тежњи, да се кривци ослободе.
5. Што су исте судије напоследку јасне речи § 90. б. 'или ма шта предузима или говори, из чега се мрзост на књаза породити може' очевидно изопачиле и чисто ограничиле на приватниј живот владаоца, на његова лична својства као приватног човека, оставивши на страну јавниј карактер и рад владаоца земље, - при свем том, што су у животу владаоца главна страна његов јавниј карактер и његова владатељска својства, и што је јасно, да су обтужени све, што су противу владаоца говорили и радили, то чинили једино као против владаоца, а не као против приватног човека.
6. Но да неби ништа изоставио, што би могло принети, да се Ваша Светлост упозна с поступањем судија великог суда, ја имам чест приметити Вашој Светлости, да сам, по разсмотрењу пресуда и акта по овоме предмету, позвао судије великог суда за криминална дела, које су речено дело судиле, да се изјасне, како су могле онако у реченоме поступити спрам други наређења закона; но судије, место да ми даду изјаснења, одговориле су ми од стране суда, да су они по закону пресудили, одричући у исто време министру правде власт, да њи на одговор узима, докле законодавна власт нереши, могу ли они за то одговарати; и ако јасни закони дају министру правде право, узимати на одговор судије за дела у званичној дужности учињена.

[JASON]

Спрам оваквог поступка речени судија ја сам по том одредио једну комисију од три лица, која је речено дело судија имала изследити; но судије су и пред комисијом остале у главноме при ономе, што су мени у акту изјавиле.
Као што ће Ваша Светлост изволити видити, oзбиљни претрес овог кривичног дела није ни могао оставити никакве сумње, да су судије великог суда за кривична дела неискрено и несавесно радиле у овоме делу, и да су, ја то морам с тугом казати, намерно ослободиле од казни људе, које је казна морала постићи по нашим законима. С тога сам цело дело поднео на претрес министерском совету, у коме је решено, да се речене судије, а имено: преседатељ истог суда г. Јован Филиповић, и членови: гг. Јефрем Груић, Маринко Радовановић, Јован Мићић, Јован Николић и секретар Стојча Иванковић, кои је у једном делу судију заступао, даду под суд, на основу § 127. кривичног законика, противу кога су се повиним и учинили.
Ја имам дакле, Господару, да испуним данас једну од најнемилии дужности код Ваше Светлости, молећи је, да изволи подписати указ, коим се образује суд, кoи ће имаи да пресуди о кривици судија великог суда у овом делу.
Ваша је Светлост дала и сувише доказа, колико јој лежи на срцу независност судства у изрицању правде, но с друге стране, ви нећете дозволити, Господару, да великиј суд, кога је позив, да буде јемство правде и сигурности земаљске, постане партајско оруђе и изјав лични осећања. Ваша Светлост неће допустити, да великиј суд за кривична дела сме подкопавати и рушити оно, што се заклео, да ће свето чувати.
                                                                                 
У Београду,                                                                                  Ваше Светлости
23. Јунија 1864. године.                                                               најпокорнии слуга                                                     
                                                                                                    Р. Лешјанин с. р.                                     
                                                                                                    министер правде.

[JASON]

Имајући већ Закон о давању судија под суд, Министар правде, износећи у преставци цело дело, поднео је Књазу на потпис и књаз Михаило је потписао следећи указ:

Михаил М. Обреновић III
по милости божиој и вољи Народа Књаз Србскиј

На предлог Нашег министра правде, а на основу § 3. закона о давању судија под суд, одређујемо:
Г.Г. Гаврила Јеремића, Ђорђа Миловановића, Ђорђа Ценића и Јевту Угричића членове Др. Савета; Ђорђа Петровића преседатеља, Николу Х. Поповића и Алексу Романовића лланове Великог Суда, за судије, који ће кривицу Судија Великог Суда за криминална дела, а имено: преседатеља истог суда Јована Филиповића, членове: Јефрема Груића, Јована Мићића, Маринка Радовановића и Јована Николића, и секретара Стојче Иванковића, што су противзаконо ослободили од суђења Антонија Мајсторовића, пензионираног советника и друге саучастнике, обтужене бивше због политичног злочинства.
Препоручујемо Нашем министру правде, да овај указ изврши.

23. јунија 1864. у Београду.                                                     

Министер правде,                                                               М. М. Обреновић с. р.
Р. Лешјанин с. р.

[JASON]

Суд је овај судијама судио и да видимо резултат. Он се налази у бр. 82. Србских Новина од 14. јула 1864. као службени комунике, који гласи:

'У броју 74-ом ових новина јавили смо, како су судије великог криминалнога суда, а имено: преседатељ г. Јован Филиповић, членови: г.г. Јеврем Груић, Јован Мићић, Маринко Радовановић, Јован Николић, и г. секретар Стојче Иванковић обтужени, што су противзаконо ослободили од суђења г. Антонија Мајсторовића, пензионираног советника и друштво његово, кои су били обтужени због политичног злочинства. Сад имамо да јавимо, да су речене судије пресудом суда одређеног указом књажеским на основу закона о давању судија под суд, осуђени, и то преседатељ и членови на три године затвора и на лишење грађанске чести за две године, а секретар  на две године затвора и на лишење грађанске чести за једну годину, и та пресуда предана је данас полицајној власти на извршење.'
Суд овај изрекли су њих шест судија (од седам). Само је један судија одвојио своје мишљење. Он је своје одвојено мишљење поткрепио овим разлозима:
'По § 127. крим. закона судија може бити казнен или што се намерно учинио повиним какве неправде, било то на ползу или штету које стране, или што се те неправде из неата повиним учинио.
При испитивању: дал' се судија намерно учинио повиним неправде, мора се истраживати што је вољу судије к повиности управило и управљало. Намера мора се свагда обелоданити; она се никада непредпоставља. Тиме, што је смисао закона повређен, и што је неправда већ ту, недоказује се, да је судија намерно учинио се повиним те неправде, јер иначе никад неби било случај, кад би судија казнен бити могао, што се неатом повиним неправде те учинио: никад неби се друга точка § 127. крим. зак. употребити могла. Воља судије, може бити к повиности руковођена, или собственом коришћу или пакошћу (злобом) или састрадањем. Гди се ни једно од ови недоказује, или се немогне свагда доказати, не може се узети, да је било намере. Из дела, које се овде суди, неда се извести да су обвињени при суђењу руковођени собственом коришћу; неда се извести пакост противу јавних интереса; неда се ни из одношења њиних према за издају обвињенима, закључити, да су састрадањем руковођени, дакле, из целог дела недоказује се да су се обвињавани намерно неправде повиним учинили.
По моме мненију, тужени учинили су се неатом повини неправде што нису они брижљивост и предострожност употребили да кривицу обвињавају за издају, онако на Закону однесу, како смисао Закона управо гласи. Па за то, што је суђење преседатеља и судија штетно за јавни интерес, својство је тога неата и величина злих следстава таква, да се именовани највећом мером казни за тај неат казнити имају; а секретар, кои је само једно лице од окривљених за издају судио, блажије према величини злих следстава и неата казнити има, по чему

                   Судим:
да се преседатељ и судије лишењем звања, а секретар са 100 (сто) талира казне.'

Овај је судија био: Алекса Романовић.

[JASON]

Нарочити суд није саслушавао оптужене судије, и своју пресуду донео је на основу оптужбе министра правде и на основу извештаја иследне комисије. Он је нашао, да се у Мајсторовићевој завери велике судије нису држали закона; закон је требало разумети онако како је мислио министар правде, а не онако како су мислиле велике судије.
Осуђени су спроведени у Карановац на издржавање казне. Затворени почетком јула 1864, они су пуштени на слободу почетком септембра 1865, када им је књаз дао помиловање. Мајсторовићева завера завршила се тиме, да завереници остану без казне, а да место њих оду у затвор њихове судије. У оно време то се у новинама називало 'Пропаст Великога суда.'
'Пропаст' је резултат читавог низа погрешака. Полиција је погрешила што је одмах прва кретања Карађорђеваца, која још нису добила одређенији вид, надувала у једну велику заверу. Влада је погрешила што је, не чекајући решење смедеревског суда, издала службено саопштење у коме се о завери говорило као о потпуно доказаној. Велики суд је погрешио што је пустио испод суђења све оптужене, иако се, бар код неких њих, могло доказати дело издајничког договора и првих припрема. То, без сумње, није била онако опасна завера како је полиција представљала, али нису били ни сасвим празни разговори и оговарања како је Велики суд представљао.
Влада је погрешила што је велике судије ставила под суд само зато, што нису закон онако разумевали као она. Нарочити суд погрешио је што је осудио велике судије без доказаног умишљаја; осудити људе без доказаног умишљаја, било је исто тако противно прописима Кривичног законика, као и пустити испод суђења људе код којих је било доказано дело издајничког договора и припреме. У овом сплету погрешака, погрешке учињене од судова, како од великог тако и од нарочитог суда, засигурно нису биле најмање.


Литература
     - Слободан Јовановић, Друга влада Милоша и Михаила.
     - Живан Живановић, Политичка историја Срба у другој половини деветнаестог века.
     - Србске Новине, број 74, 82, 84, 85, 86, 87, 88. 89. и 90. од јуна/јула/августа 1864. године.

[JASON]

(61) Војничка завера 1866.


Те године (1866. у месецу септембру) беху одређени велики маневри у околини Пожаревца. Књаз Михаило заповедио је Миливоју Блазнавцу, министру војном, да нужне потребе учини, да се сва народна војска прве класе округа пожаревачког, која износи 9 батаљона пешадије и 4 ескадрона кавалерије, а осим тога и сва артилерија редовне војске: 4 пољске, 2 брдске, 1 кавалеријска изолучена и 1 глатка брдска батерија (укупно, дакле, више хиљада бораца) у Пожаревац позову, те да се тамо свом владаоцу представе и да њему, вољу и способност своју у одржању реда и дисциплине у вршењу службе војничке, осведочи.