Српске буне

[JASON]

Новине Србске, у Суботу 3. Јунија 1839. број 22.
Београд 30^г Маја. Данас нам је Верховниј Повелитељ Народне војске, Член Совета, Полковник, Г. Тома Вучић Перишић, покоривши и у Крагујевцу Гарнизоно воинство Крушевачко, и обновивши нарушениј земаљскиј мир, осим остали пре два дана овамо под тврдом стражом послани бунтовника, числом 42, приспео с одабраним Депутирцима Народним и Гарнизоним Београдским воинством, и с собом следујуће у побуни овој участвовавше Чиновнике довео: Генерал Адјутанта Књажеског, Дивизионог Генерала, Јована Обреновића, - Началника Окружија Јагодинског, Полковника, Живка Шокорца, - Председатеља Суда Окр. Рудничког, Целог Капетана Марка Ракића, - Члана истог Суда, Танаска Михајловића, - Начелника Среза Моравског, Окр. Рудничког, Мајора Радоја Бићанина, - Начелника Среза Качерско-Црногорског, Милинка Ђорђевића, - Начелника Среза Јасеничког, Окр. Крагујевачког, Ц. Капетана, Живоина Јоксимовића, - и Писара Начелника Среза Моравског, Јована Илића.
Почем је предпохвалениј Повелител Народне војске, која се из 12 Окружија к покоренију бунтовника преко 10.000 стекла, по одржанију победе, укроћенију бунтовника и обновленију мира, домовини своиој повратити намеравао, ова, примерним жаром отечествољубија одушевљена, једним је гласом обшту жељу Народа изјавила, да се она кућама своима повратити не жели, док се побуни овој извор не изнађе, и злоковарним бунтовницима и непријатељима Отечества, као гођ и зломисленим нарушитељима Устава Земаљског, на ком се срећа и слава Народа и Отечества Србског оснива, у траг не дође, и таковима по правди и правици не суди. Видевши ово Верховни Повелитељ, учинио је наредбу, да се из сваког од ови 12 Окружија по 12 најмудрии и најважнии мужева, са по једним Началником Срезким, за Депутирце изаберу, и с њима к Београду пођу.
Дошавши с овима Депутирцима, кои су писмено од своиј Окружија опуномоћени, до шанца Лаудунова пред Београдом, Повелитељу Народне војске изиш'о Високославниј Совет Књажества Србског, Попечитељи, Г. Епископ Ужичкиј Никифор од стране Г. Митрополита, Членови Суда Окружија Београдског и многочислени грађани Вароши Београдске, и, дочекавши га с великим торжеством, предао му је Совет Књажества Србског два писма, у коима је, похваљујући жар и љубав к отечеству, благодарност своју како Народним Депутирцима, тако и Гарнизоном воинству од коиј су први, сви голуглави, а воинство с развијеним барјацима у паради стајали, најживље изјавио. Израженијама овима Совета одушевљени Народни Депутирци и Гарнизона војска, изриком су восторг свој и жељу изјавили, да хоће добротворниј Устав Земаљски до последње капи крви да бране, и да се свакиј онај, кој је сад нарушити га покушао, строгом Правосудију и казни преда, а и у будуште да се нарочно о том бди и стара, како ће се он (Устав) свето и нерушимо, као најдрагоценије сокровиште Народно, хранити и обдржати.
Регуларно Гарнизоно воинство, кренувши се одавде у војеној паради својој, са бандом и барјацима и ушавши у предградије Београда, сврати се одма са своим Командантом, Мајором Гајом Јеремићем и с осталим Официрима у касарне, а Народни Депутирци са верховним Повелитељем, продуживши поход свој, уђу кроз Стамбол-капију у Београд, и тако дођу на плац пред Полицију, а оданде се по учињеном расположенију на своје квартире одреде и разиђу.

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Мајор Гаврило Гаја Јеремић, командант регуларне београдске војске.
(Фотографија објављена у књизи Др. Бранка Перуничића Управа вароши Београда 1820-1912.)

[JASON]

Дошавши с Повелитељем бунтовници одма су Правосудију у руке предани, и одређена је Комисија да испите над њима чини.

Горепоменута Советска писма следују овде од речи до речи:

Изабраним Депутирцима Народњим из 12. Окружија, кои су, ближи будући од остали, поитали супрот стати бунтовницима и нарушитељима народни права, Уставом премилостивог Цара даровани.

Љубезна браћо и соотечественици Наши!

Између свију дужности, к коима сваког човека и природни и грађански закони вежу, дужност је према Роду и Отечеству једна от најотличнjи, која се зове отечествољубије. Сви вообште и свакиј понаособ отечественик дужан је, у свакој прилици за одбрану Отечества свога, жертвовати не само цело своје с толиким знојем и трудом стечено имање, но и самиј драгоцениј живот свој, на жертву Отечеству свом принети.
Љубов ова и приврженост к Роду и Отечеству, којом треба да свакиј ревностниј и родољубивиј Отечества приврженик дише, онда је тек најотличнија и највећу похвалу заслужује, кад се и самим делом свету засведочи, као што сте Ви, љубезна браћо и соотечественици! данас јавно свету показали и засведочили, колику љубов према Роду и Отечеству свом имате, притекавши у помоћ за одбранити права народна, благотворним Уставом од премилостивог Цара нашег дарована нам, и за обдржати обштиј мир и поредак земаљскиј, кои су неки зломисленици овог благостојанија народног нарушити и уничтожити хтели. За ово усредије Ваше, и отваженије противу исти бунтовника, Совет Вам је највећом признателностију и благодарностију обавезан, будући сте Ви истим отваженијем Вашим и ревностију предупредили ону пропаст народну, која би му, може бити, по нарушенију права земаљски коначно предстојала.Ова ваша јуначка добродетељ служит'ће за образац отечествољубија сваком родољубивом и ревностном Србину. Она ће сваком за живиј пример служити, како треба бранити право народње, а како с оним поступато ваља, кои се усуди то право, на ком се цело његово благостојаније оснива, и чему нибуд и најмање повредити. Ви сте тим отважним поступком Вашим показали, да сте достојни имена Србског, које је свагда отликовалосе; показалисте, да сте достојни они милостиј Царски, које су на Народ Србскиј обилно изливене; показалисте, да сте вредни чувати и бранити Ваше право, Вашу Уставом даровану Вам слободу, Ваше добро и славно име; показалисте најпосле, да Вам је мио и драг закон и закониј поредак у Отечеству Вашем, а тим сте дали свету познати, да сте уверени, да је закон темељ среће народне.
Хвала Вам дакле Браћо! Преко Вас, као изабрани Депутираца од свију они Окружија, која су к одбраненију даровани нам права и к покоренију бунтовника и нарушитеља јавног мира и спокојствија народног поитала, благодари Совет свој оној браћи, кои су с Вама, изасланом противу бунтовника Верховним Повелитељу народне војске, Члену Совета, Г. Томи Вучићу Перишићу! или сами у помоћ поитали, или Вас и други послали, да благо народно браните. Особито хвала Вашим Началницима и Старешинама, и овим сада овде и онима, кои су с Вама били, и свима другима, кои напредак народниј желе.
Примите сву ову благодарност Совета као знак његовог к Вама усердија и љубови, соопштите је с љубезним поздрављем Совета и осталој браћи нашој, и уверени будите, да ће Совет верно заклетви својој, и Богу и Цару даној, купио с Вама све силе своје употребити, да права Уставом дарована нам, као свето, храни и чува. Он ће ово Ваше отечествољубиво отваженије обзнанити за похвалу Вашу и народњу и премилостивим Царевима, Господствујућему и Покровителствујућему.
Будите Браћо! и у напредак такови, храните и браните дарованиј нам Устав, па се надајте сваком добру и Ви и Ваши потомци. Свак ће Вас уважавати, кад види како сте отважни чувати и бранити право своје, и Бог ће Вас благословити и Цареви покровитељствовати, и свак правиј отечествољубац чествовати и поштовати.

N^o 602.                           (М. П.)            Преседатељ Совета,
29. Маја 1839.                                          Генерал-Мајор       
У Београду.                                            Јефрем Обреновић
                                                     
                                                     Главниј Секретар Совета, Мајор
                                                             Стефан Марковић с. р.

[JASON]

Од стране Совета Књажества Србског благодарност Гарнизоному воинству Београдскому, дигнувшемсе противу бунтовника, хотевши обштиј мир и благостојаније народно нарушити.

Храбри војници, верни синови Отечества!

Љубов и приврженост Ваша к Роду и Отечеству, коју сте ово дана, дигнувшисе против злоумишљеника и нарушитеља обштег народног права и благостојанија, јавно засведочили, велику Вам је чест и отличје принела. Приврженост Ваша к Отечеству тим више осведочиласе је и пред светом сјајнија показала се, што се од заблудившег дружства Вашег, Гарнизона Крагујевачког, Ћупријског и Крушевачког, кои су Вас у побуну, на пагубу Отечества нашег подигнуту, молили и наговарали, нисте дали повести, него сте, отваживши се злоумишљеницима народном војском, те сте иј покорили. За овакову черту јуначке добродетељи Ваше, и за отваженије Ваше, коим сте поитали одвратити од Отечества угрожавајућу му пропаст, неможе Совет пропустити, да Вам благодарност своју и похвалу, коју сте овом приликом заслужили, од стране своје неизјави, с тим уверенијем, да ће овај поступак Ваш и повиновеније, које сте приликом овом к Вашим Началницима и к постојећему поредку засведочили, незаборављен остати у Роду, и служити за пример прaвог и истинитог отечествољубија. А шта може од овог боље и пожетелније бити? Заиста ништа. Отечествољубије осведочити, и служити соотечественицима за пример отечествољубија: то су дела, која свакога правог сина Отечества најлепше диче и украшују.
Осведочено ово Ваше отечествољубије даје Совету крепку надежду, да ће Вама, и кад кућама Вашим одете, исто тако верне и отважне грађане као и војнике имати, и да ћете исто тако умети и у испуњенију дужностиј, по грађанским законима, отликовати.
Не мање изјављује Совет благодарност своју и свој Г.Г. Официрима, кои су се увидивши добро, на шта су бунтовника злоумишљенија тежила, и да су ова конечну пропаст Отечеству нашем приправила, старали, отвратити Вас од тога и доказати Вам, колико су се бунтовници од оне цели, која напредку и благостојанију народном тежи, удаљили. Особиту благодарност пак заслужују они Г.Г. Официри, кои су од бунтовника и злоумишљеника народни, што су с њима у дружство, у богомрзко дело побуне, пристати нису хтели, везани и гоњени били, и све ово радије претрпети волели, него ли дати се поколебати у крепком одваженију, свом Отечеству и Уставу верни и привржени остати.
Оваковим тек отечествољубијем моћи ће Отечество наше процветати, напредку свом надати се, и уживати спокојствије и права, дарована му благотворним Уставом премилостивог нам Цара.
Совет дакле и пак и свој Г.Г. Официрима, и свима Вама верним војницима благодари всесрдно, и уверава Вас, да ће ову благодарност своју и делом осведочити Вам, и отечестољубиво Ваше отважење свагда ценити и уважавати знати.
Примите ову његову благодарност као знак истинитог његовог к Вама усердија, и останите и у напредак при том одушевленију и постојанству, бранити права народна, па ћете тим и имену Вашем и имену Народа Србског сјајну черту нелицемерног отечествољубија како код Соотечественика, тако и код страни приобрасти и задобити.

N^o 602.                              (М. П.)            Преседатељ Совета,
29. Маја 1839.                                              Генерал-Мајор       
У Београду.                                               Јефрем Обреновић
                                                     
                                                                Главниј Секретар Совета,
                                                                             Мајор
                                                                 Стефан Марковић с. р.

[JASON]

Београд, 1^г Јунија. Као што се је јуче чуло, да ће Књаз Милош Обреновић да се отрече достоинства свога на ползу старијега свога сина Милана, тако је данас у 3 ½ саата пре подне то и учинио у присуствију Совета, Г.Г. Попечитеља, Г^на Митрополита, Г.Г. Епископа Ужичког и Тимочког, Апелационог Суда, Г.Г. Официра Гарнизони и Депутираца Народњи. Исто отреченије стављамо овде од речи до речи:

Отреченије

Совету Књажества Србског свима Началствима и целому Народу Србскому.

Будући да ми слабост изнуренога многогодишњим трудовима моим, поднешеним у управљању Народа Србскога, здравља мога, недопушта више продужити управленије над њиме, ја сам решио отрећи се добровољно  достоинства Књаза Србског, и заклетве на ово положене, и отричем се торжествено сада за свагда како достоинства тога, тако и заклетве, на ползу старијега сина мога Милана, који је, по Султанским Хатишерифима, дарованим Народу Србском воопште, и Берату, всемилостивејше мени особно даному, законитиј мој и Књажескога у Сербији достоинства Наследник.
Како су ми пак необходимо нуждни одмор и успокојеније, после толикогодишњи трудова моиј, ја излазим из Сербије на свагда, и односим у срцу моме то једино утешеније, што ју, обезбеђену правама и преимуштествама, и осенену силним покровителством, остављам у миру, поредку, слоги и задовољству.
За удостовереније, да је отреченије ово с мојом правом вољом написано, објављујем то, даје син мој млађиј Мијаило, по заповести мојој, име и презиме моје, будући сам писати незнам, подписао, и печет мој ударио на њему. Дано у Београду 1. Јунија 1839.

        (М.П.)                             Милош Обреновић,
                                                  Књаз Србскиј.

[JASON]

Уступленије

Наследнику Књажества Србског старијему љубезноме сину мојему, Господару Милану М. Обреновићу.

Здравље моје, разстројено толикогодишњим трудовима управљања мога Народом Србским, побудило ме је отрећи се Књажеског достоинства и предати таково Вама, на основанију височајши Султански Хатишерифа и Берата, всемилистивејше Народу Србскому и мени даривани, као што сам то данас и учинио изданијем на Совет Књажества Србског, Началничества, Духовенство и целиј Народ Србскиј, решителнога отреченија мога.
О овом дакле у извесност Вас постављајући и достоинство добровољно уступајемо мноме Вам честитајући, дајем Вам благослов мој родитељски, с топлим молитвама к Всемогућему, да Вас Он небесном својом премудростију руководи, како ћете љубов Народа, којега постајете Поглаваром и којега благостојаније увек треба да Вам на срдцу лежи, придобити, праведне благослове његове са свију страна слушати, Отцем Отечества и сином Отца Небеснога називатисе моћи, на радост и утеху родитеља Вашег, кои Вам је уживање свију земни и небесни блага из свег срдца и крепости душевне желио и жели. Дано у Београду 1^г Јунија 1839. год.                                         

                                                               Књаз
            (М:П)                                Милош Обреновић.
                         
                                                  По књажеској заповести,
                                                   Представник, Кавалер
                                                 Авраам Петронијевић с.р.

После данога писмено пред свим присуствујућим горенаведеним Сановницима од стране Књаза Милоша Обреновића отреченија на своје достоинство, отиду сви поменути Сановници Књазу Милану М. Обреновићу, честитати му Књажеско достоинство. И, као што је надлежним путем свима по Сербии Надлежателствима отреченије ово до знања достављено, тако исто јавило је и Попечитељство Инострани Дела отреченије ово Честитоме Везиру Београдском, Јусуф-Мухлис-Паши, временом Агенту Покровителнице, Г^ну Ваштенку, свима овде налазећим се признатим Консулима Инострани Држава и куда је даље надлежало.

[JASON]

Београд, 2. Јунија. Данас пре подне држано је у Совету главно заседаније, кому су присутствовала сви Г.Г. Архијереји, сви Попечитељи и сви Членови Апелационога Суда, у ком је из призренија тога, једно што је Књаз Милан болестан, а друго што поставленије ово његово требује потврђенија Блистателне Порте, решено, да се донде докле Блистателна Порта не потврди новог Књаза у достоинсту његовому, одреде за Наместнике новога Књаза три Лица, и да је избор ови Лица по једногласном мненију свију присуствујући пао на Представника Књажескога и Попечитеља Инострани Дела, Кавалера Г. Авраама Петронијевића, Преседатеља Совета Књажества Србског Генерал-Мајора, Кавалера, Господара Јефрема Обреновића и Члена Совета Полковника, Г. Тому Вучића Перишића, сву троицу, као мужеве правдољубијем и отечествољубијем отличне, и обште повереније народно имајуће.

[JASON]

Београд, 3^г Јунија. Данас пре подне у пол првога од прилике саата после дванајст (по Турскому) оставио је, по предварителноме отреченију на достоинство Књажеско, уступивши таково старијему своме сину Милану M. Обреновићу, Књаз Милош Обреновић Сербију, и навезао се и отишао водом за Чернец. Све више и ниже мирске Власти као и духовне испратиле су га до саме обале Савске, гди је млого Народа било и чекало, док он у кајак није сео. Уз њега путује и млађиј син, Михаил М. Обреновић.


(Из Обшти Нов.) – У Сербии подиже, Књаз кои је од подданика своиј праведно љубим, негодованије Руссије, што се он партаи оној противи, која је Руссии наклона, и што тражи, да се Русско втеченије у администрацију (правленије) њену немеша. Русска партаја апелирала је Султану противу Књаза Милоша, и добила је без свакога великога труда и муке Цариградскиј Мандат (Устав Земаљскиј), кои ће му налагати, да он одсад ни корака без предварителног согласија Членова Совета Књажества Србског неучини. Како се морају Русски Дипломати гроотом смејати, кад чују, како се честитиј Представник слабоумног Енглескога у Цариграду Кабинета о своме добром од природе дару и срећи хвалио, по средством коиј је он код Дивана втеченију Енглеском надвесије над Русскоме знао задобити!

[JASON]

Новине Србске, у Суботу 10. Јунија 1839. број 24.

Београд, 9. Јунија. Са сожаленијем јавити имамо, да из свију испита, које је над бунтовницима, а нарочито над главнима коловођама ови, одређена на то Комисија досад учинила, јавно се доказало и увидило, да је повод к тому сам бившиј Књаз наш Милош подстреканијама и науштенијама своима дао, и то јединствено том намером, да она права и користи, које су благотворним Уставом Народу Србском од премилостиви Царева дароване, поруши и уничтожи, а сотим пређашње и неограничено самовластије свије себи на ново присвои и поврати, на конечну пропаст Народа и Отечества свога.

Београд, 10^г Јунија. Као што је следством подигнувшесе у Отечеству нашему против Устава земаљског побуне, и последовавшег тога ради одлазка бившег Књаза Милоша из Сербије, Народна Скупштина расписана и за 12^иј Јунија у Београд позвана, тако се изаслани на тај конац народни Депутирци ови дана из свију крајева Сербије овамо већ сабирају, да се овде с високим Земаљским Надлежателствима о спасителнима уредбама, у смотренију речени догађаја издати се имајућима, взаимно споразумеју и посоветују.

[JASON]

Новине Србске, у Среду 28. Јунија 1839. број 28.

Београд, 26^г Јунија. Дознајемо данас овде раним јутром, на превелику жалост целога Отечества, да је Сербија сву своју надежду, коју је у Књазу Милану Обреновићу имала, конечно изгубила; будући се он, после дуге своје и тежке болести, јутрос у 7 саатиј у вечност, преселио.