Српске буне

[JASON]

Ради извршења плана дакле наредио сам 24. октобра cледеће:
Да се ноћу изнеђу 24. и 25. пренесу железницом батаљони до Ђуниса одакле ће поступно маршовати преко Делиграда и преноћити 25. октобра код Мозгова, где ће доћи на преноћиште и концентрацију и III. пољ. батерија шумад. пука са ескадроном сталног кадра.
Даље наредио сам, да овај одред из Мозгова под именом 'Бањски', а под командом пуковника госп. Хаџића, изврши обилазни марш. Одред тај био је састављен из XIII. и XV. батаљона под командом мајора г. Евгенија Гајиновића; II. и III. батаљона под командом потпуковника г. Протића; III-ће пољске батерије шумадиског пука и једног ескадрона образованог од оба ескадрона сталног кадра.
26. истог месеца одред да маршује из Мозгова преко планине на Лозицу, и то осигуравајућим бојним маршем. Како је био изглед да ће се пре силаза са планина на Лозицу наићи и на бунтовнике, то да командант према томе у напред изврши насилно рекогносцирање коњицом и пешадијом, па према тој рекогностицирки да определи и саму дужину марша, застанак и осигурање за конаковање, и потом даље надирање. 27. октобра одред да продужи маршовање у правцу ка Калафату и да форсира против бунтовника тако, да се олакша дебушовање Честобродичком одреду, и у вези са тим одредом да изврши даље нападање.
Везу са мојим штабом у Параћину да одржава одред од Ражња коњичким станицама.
Честобродички пак одред под командом потпуковника Срећковића, са X. и XI. батаљоном и IV. батеријом шумад. арт. пука, да буде спреман 27. октобра да изврши напад једновремено са Бањски одредом, старајући се да поставља објавнице, изашиље патроле и са овима нађе везу са Бањским одредом и за време самог напада.
Даље наредио сам 24. октобра да г. потпуковник Блаж Јурковић прими команду над брдским артиљеријским пуком и чуварима јавне безбедности.
Осим овога наредио сам 26. октобра команданту тимочке дивизије следеће: 'Ако је могуће нека одмах потпуковник Блаж Јурковић узме једну брдску батерију са нужном муницијом, а заштиту од тобџија друге две батерије и чувара. За коње батеријске и чувара јавне безбедности да остави најнужнији број људи, са овима да остане један артиљеријски официр, поуздан, да топове друге две батерије смести у шанац на Краљевици. Ако их бунтовници нападну нека их бране докле и како могу, а ако их не одбију нека топове покваре. Потпуковник Блаж са образованим одредом нека иде на Планиницу, ако нађе заседу, нека је растера и продужи маршовање преко Бољевца ка војсци, која ће Кривовир нападати. Ако не може кроз Планиницу продрети; нека се врати на Краљевицу и утврди је.
Ово је била трећа колона, која би бунтовнике нападала, и то у њиховој позадини.
Место ове колоне био сам мишљења и предлагао сам 25. октобра, да се из Београда упути један батаљон водом до Доњег Милановца, који би одатле форсираним маршем дошао у Зајечар, узео брдски артиљ. пук и с њиме наступао ка Планиници, те на тај начин образовао трећу колону. Ово ми није усвојено и остало је дакле важеће предње наређење.
Међутим на извешће команданта Тимочке дивизије, да ће по свој прилици бунтовници напасти на Зајечар ноћу између 26. и 27. октобра, наредио сам му, да се овај одред не креће но да  остане у Зајечару, те тако да употреби цео брдски арт. пук и чуваре, поседне Краљевицу, снабде се муницијом и храном за 3-4 дана, да позове начелника окружног и подејствује код грађана, да се озбиљно заузму за одбрану своје вароши од бунтовника, он у сваком случају да треба одржати Краљевицу.
Тако комбиновани напад на бунтовнике имао је по мом плану да се изврши 27. октобра.

[JASON]

26. октобра ноћу Бањски одред концентрисао се у Мозгову. Свима командантима издао сам налог, да се строго држе овог правила: да при првом сукобу са бунтовницима траже предају оружја и да издаду коловође бунта, не учине ли ово, да се одмах употреби оружје и сила.
26. октобра Бањски одред имао је пред собом два пута – један прокрчен 1876. год. за ондашње ратне потребе, а други кроз Бањску клисуру на село Јошаницу.
Као што је командант био извештен од мештана, први је пут био зарастао, проривен кишом и за артиљерију неупотребљив без оправке; а други потпуно угодан за кретање сва три реда војске. Дужина марша оба пута једнаке су.
Први пут био је поседнут од Бањских бунтовника, који су се ту везали са Честобродичкима, ради сигурнијег заједничког отпора. Према томе командант се решио за други пут и у 8 ½ часова кренула се колона ка Бањској клисури, и то овим маршевним редом:

I. ескадрон и II. батаљон – претходница,
XIII. батаљон, III. батерија и XV. батаљон – главнина,
комора,
II. батаљон позадница.

Када је претходница почела да силази на Бршку реку, а главнина била за ¾ часа од Мозгова, примећене су страже бунтовничке на висовима Џонџули и Бршком делу на левој обали Бршке реке. Чим су примећене бунтовничке страже наређено је рекогностицирање пешачким патролама и да одељења одмах поткрепе те патроле. Три чете претходнице да дођу десно на Џонџулу а једна најпре у долину Моравице на друм и даље на вис Луково.
На приближавање патрола, бунтовници на Џонџули потрче напред и повичу ура! натраг!
У то I. чета XIII. батаљона упути се кроз шуму у лево од Џонџуле да заузме вис Гумниште. Командир чете на Гумништу позове бунтовнике да предају оружје, и кад они нису хтели, командовао је нож на пушку и јуриш. Бунтовници су се бацали камењем и викали 'удрите официре, скините им палете па са војницима ћемо лако', а при том припуцају из пушака. Војници на ово оборе ватру и од бунтовника падну три мртва и један рањен. Затим се бунтовници даље у нереду повуку оставив још два мртва и једног тешко рањеног.
II. чета III. батаљона, одаслана десно на Куково да заузме десну страну улаза у клисуру, отпочне ватру ико 3 ¾ часа по подне, на шта се бунтовници у највећем нереду повуку натраг. Од војника овде је један тешко рањен и доцније умро у болници у Ћуприји, а за бунтовнике у овај мах није се знало колико су имали губитака. Неколико топовских метака избачено је на бунтовнике код моста, и они су се одмах разбегли. Овим је клисура заузета и висови лево и десно поседнути. Док је улаз у клисуру заузет и мрак је пао, те тако овај одред заноћи са главном трупом на Завојини.

[JASON]

Као што нам командант овог одреда јавља, било је бунтовника на клисури до 2000 и имали су поред напред реченог 35-40 које мртвих, које рањених.
27. октобра у 5 ½ час у јутру напали су бунтовници Зајечар.
Распоред трупе 26. октобра у вече био је овај:
На Краљевици у шанцу бр. 2: топова без коња 8, послуга 32 - II и III батерија; у рову  28 артиљериста и чувара под командом поручника Милоша Чаушевића.
На северном огранку Краљевице позади вароши: топова 8, послуге 32, коњоводаца 12 - I. батерија; заштита 18 чувара.
У кругу касарне: артиљериста 15  (од III. батерије),чувара на коњима 5о и чувари пешке 12.
У дивизијском штабу: 14 коњаника чувара; остатак за чување војних зграда.
Бунтовници, користећи се маглом, нападну изненадно у 5 ½ часова у јутру на шанац бр. 2. Посада их дочека ватром из пушака, а затим и топовским но не могући се одржати великој гомили бунтовника, који су напали од Грљанске стране, напусти шанац и повуче се.
Гомиле бунтовника са непрестаном виком 'ура' силазиле су од шанца низ Краљевицу ка барутном магацину и вароши. Барутни магацин био је за сваки случај спреман за експлозију и у 5 час. и 50 мин. појави се пламен, а затим и тресак запаљене муниције и разореног магацина.
Бунтовничке гомиле, потрешене овом експлозијом, престадоше са лармом, а затим већи део од њих спусти се ка вароши. При овом кретању спречавао их је г. поручник Милош Лаушевић, који је са својих 14 војника посео јаругу позади магацина, пуцајући из пушака на бунтовнике. Нека одељења бунтовника задржала су се од чести око изгорелог магацина, где их је мало после труба на збор позва и одакле су напали на положај I. батерије.

Неки од бунтовника у заузетом шанцу напунили су чистилицама заглављене топове са 3-4 фишека и по две гранате или картеча, па су пробали угарком топ да потпале, што им није за руком испало.
Да би обезбедио војне зграде г. потпуковник Блаж Јурковић постави 12 чувара десно од круга касарнског, други део чувара лево од подножја Краљевице, а 15 тобџија III. батерије са г. поручником Костом Стојшићем десно од штале. Ова одељења пуцала су на бунтовнике и бранила државне зграде. Овако је борба трајала и даље, и бунтовницима буде силаз низ Краљевицу осујећен.
Но бунтовници су са других страна ушли у варош, заузели начелништво и среску канцеларију, нагонили грађане на пристанак с њима; али кмет општински г. Алекса Тодоровић стишавао је узрујане гомиле и забрањивао пуцање и пљачкање по вароши, и то обзнаном добоша, а по заповести г. потпуковника Јерковића.
Бунтовници су били растурени у гомилама по вароши. Официри и војници видевши њихово растројство, почну их позивати у име закона, да положе оружје, а ако не положе, да ће силу употребити, на што се гомиле почну растуривати и бегати, а многи и предавати. До 10 часова пре подне било их је предатих бунтовника 110, које је командант одмах затворио. У 10 часова била су и оба шанца напуштена.
Одељење бунтовника, које је напало на положај I. батерије, опколило је ову са свих страна, а нарочито са зади из шумарка. Због велике магле ова батерија није пуцала, него је послуга само пушчану ватру употребила. Да не би топови остали бунтовницима, командир је наредио да се натоваре и користећи се ватром послуге и чувара, који су батерију заштићивали, упути се југозападно, где је напад најлакши био, те странпутицом изађе на друм књажевачки више села Грљана, а одатле дође у Зајечар.
Вође бунтовника овог дана биле су: Добросав син попа Милоја из Бољевца, и поп Лука из Беле Реке. После 10 часова наступио је мир и ред се повратио.

Као што командант јавља, бунтовници су имали једног мртвог и 12 рањених, од којих је 9 у зајечарску болницу примљено. Но по казивању поручника Чаушевића, било је око батерије и стрељачког рова 6-8 мртвих. Овако се свршио напад бунтовника овог дана на Зајечар.

[JASON]

Као што сам напред споменуо, 27. окт. имао је Честобродички одред у садејству са Бањским одредом наступати кроз Честобродицу, Стражу и Калафат. Командант тога одреда имао је следећи распоред трупа:
4.чета XI. батаљона имала је да чува барутни магацин код Св. Петке и да 27. октобра демонструје на Стражу, па чим чује борбу код средње или десне колоне, одмах да се и ове као лева колона крене напред да одржава везу са средњом колоном, да се дочепа положаја, који доминује Столице и тиме, претећи десном боку на Столицама, да бунтовнике принуди на одступање,
Х. батаљон да са две чете заузме положај над барутним магацином с десне стране манастира Св. Петке, на старом путу Честобродичком; а са друге две чете командант батаљона да образује резерву ове десне колоне. Пролазак колоне у 6 часова изјутра 27. а задатак јој је, да енергично продире напред ка Стражи и преко Самњачких планина, па старајући да се дочепа удесних положаја, који доминирају 'Столице', да нападне у леви бок бунтовника и да тиме створи могућност средњој колони, да маршује преко Честобродице ка 'Столицама'.
1., 2. и 3. чета XI. батаљона са IV. батеријом шумад. арт. пука имала се кренути 27. у 9 ½ часова преко Честобродице, заузети удесне положаје на и око 'Вешала', и као и средња колона по могућству потпомагати десну колону пешадијском, а главну артиљеријском ватром, старајући се, да нађе везу са десном и левом колоном и потпомажући их да отклања опасност од тих колона. Коњица код све три колоне имала је да врши ордонанску и извидничку службу. Командант је био при средњој колони, код батерије.
27. у 7 ¼ часова дошла је средња колона на положај 'Вешала', ту је командант оставио 2. и 3. чету XI. батаљона на путу Честобродичном, два топа у близини поставио је да дејствују против бунтовника на Столицама, а друга два са 4. четом поставио је на ћувику 'Завој' или 'Кривина' у намери, да ариљеријском ватром туче бунтовнике у Самањачким планинама. Овај положај заузет је у 8 ¼ часова.
Од патрола сазнало се, да је главна маса бунтовника на Столицама, да су се кренули према нашој десној колони, да се са мањим оделењем спуштају у Честобродицу, с намером да заузму висине наспрам 'Завоја-Кривине'.
У 8 ½ часова отпочела је артиљерија дејство противу бунтовника у Самањачким планинама и на Столицама. Пешадија под заклоном ове арт. ватре потисне бунтовнике са заузетих положаја; а кад су ови отпочели бегати, артиљерија их је гонила ватром до Страже и околних планина.

[JASON]

28. октобра I. батаљон из Врање стигао је у Ниш. Како су се прилике у неколико измениле а притом како се моја трупа концентрисала између Лозице  преко Калафата до Честобродице, то сам 28. наредио команданту Моравске дивизије, да батаљон налазећи се у Нишу, као и батерије, остану до даље наредбе где су: да I. батаљон из Врање испрати 29., да маршује преко Алексинца на Нерићев Хан. Обоје – и батаљон и батерију – ставио сам под команду г. Драгољуба Марковића и ставио му у задатак, да маршује у Бању, а затим ће даље по потреби поступити.
Осим овога наредио сам г. потпуковнику Марковићу, да се има непосредно старати о сигурности и безбедности алексиначког и књажевачког округа, а о овоме известио сам и оба начелника окружна.
Даље сам наредио, да од моравског арт. пука буде 26-ог једна батерија у Параћину а две у Ћуприји, где ће бити и командант са штабом. Команданту сам ставио у дужност, да се стара о сигурности и безбедности у округу Ћупријском, и у овом погледу наредио сам начелнику окружном, да има командантове заповести извршавати.
Но овога дана сазнам, да се и цео округ књажевачки побунио и да је на 1000 бунтовника посело Дервен и истурило страже свуда у наоколо. Осим тога, да је у томе округу као и у Црноречком сметнута власт, срески и остали чиновници позатварани и канцеларије са касама запечаћене.
Услед овог извешћа изменио сам у неколико горње моје наредбе, и то овако: наредио сам, да I. батаљон остане у Нишу 29. и ту да причека батерију моравског арт. пука, која је по ранијем наређењу послата у Нерићев Хан.
Потпуковнику Драгољубу Марковићу издао сам налог, да се са поменутим батаљоном и батеријом крене 30. октобра из Ниша преко Грамаде и Дервена на Књажевац.
Овог дана стигло је из Неготина у Зајечар 86 коњаника и чувара са 40 коња, те ојачало посаду у Зајечару.
Преко патрола потпуковник Јурковић дознао је, да су књажевачки бунтовници код Грљана прешли Тимок и заузели село и гребен на десној обали Лубничке реке.
29. октобра дошао сам са мојим штабом у јутру на Стражу и око 4 часа по подне истог дана у Бољевац.
Одмах на Калафату наредио сам, да г. мајор Атанацковић са X. батаљоном и два топа IV. батерије шумадијског арт. пука иде на Бању и заузме је. Он се са овим одредом кренуо и истог дана стигао на северну страну Бричарске планине, где је и преноћио. Због планинског земљишта и врло рђавог пута није могао даље по мраку маршовати.
Остатак по командом потпуковника г. Срећковића оставио сам и даље на Стражи и Калафату, где је и остао све до краја месеца октобра.

Овог дана наредио сам команданту моравског арт. пука, да једну батерију остави у Параћину, а две да упути преко Честобродице на Стражу, где да стигну 30-ог у јутру и да се ставе под команду потпуковника Срећковића.
Потпуковник Јурковић јавио се 29. октобра у Бољевац, да у Зајечару влада узрујано стање, да су се и околна села побунила, да бунтовници иду у Зајечар и да им је потребна скора помоћ. Услед тога потпуковник Протић крене се одмах са III. батаљоном и 2 топа ка Зајечару, а нареди да и оне три чете II. батаљона зараније послане ка Планиници продуже даље марш ка Зајечару, где стигну у 8 часова у вече.
29. октобра Љуба Божиновић у име бунтовника књажевачких позвао је г. потпуковника Јурковића да се са посадом преда. Потпук. Јурковић, неимајући тога дана довољне снаге за одупирање, тражио је да добије у времену док неби помоћи добио и зато је изаслао капетана Стевана Петровића ради преговора. Капетан Стеван не успев врати се и јави, да су му бунтовници оставили два сата за други одговор. Затим је поново упућен у Грљан одакле се вратио јављајући, да бунтовници желе с неколико грађана зајечарских  говорити. За ову цељ потпуковник Јурковић упутио је Алексу Тодоровића кмета и Дра Лазу Илића са још 15 грађана.
30. октобра наредио сам, да обе батерије, које су тог јутра стигле на Честобродицу истога дана дођу у Бољевац.
Како по сазнању нереди у Књажевачком округу узимају све већи мах, и као што сам од начелника округа Нишког извештен, да бунтовници располажу са Књажевцом, то сам за сваки могући случај наредио команданту Моравске дивизије, да одржава тесну везу са одредом потпуковника Драг. Марковића и ако још озбиљније прилике наступе узме XIV. батаљон из Ниша и наступа преко Грамаде га Дервену, примајући команду и над одредом потпуковника Марковића и одатле да похита што пре у Књажевац да успостави власт и ред.

[JASON]

Пуковнику Хаџићу наредио сам, да одма упути XV. батаљон са два вода од батерије, која је већ један вод у Зајечар јуче послала. Осим тога наредио сам му, да кад стигну у Бољевац две батерије из Честобродице, да једну задржи, а другу одма да упути са заштитом у Зајечар.
Потпуковнику А. Протићу наредио сам ово: 'Чим стигне XV. батаљон у Зајечар примите два топа пољска од потпуковника Јурковића и крените се одма ка Вратарници. Доцније ће вам се упутити још артиљерије. Ваш ће задатак бити, да бунтовнике ако успут на њих наиђете, растерате и што пре до Књажевца стигнете да га заузмете и власт и ред у њему успоставите. Од Грамаде преко Дервена наступа батаљон и батерија. Ово треба енергично и у што краћем времену да извршите.'
Команданту Тимочке дивизије доставио сам следеће: 'Данас вам упућујем XV. батаљон са 4 топа да замени III. батаљон, који се сад тамо налази и који има нарочити задатак да изврши, а под командом потпуковника А. Протића. Два пољска топа, која већ имате, ставите на располагање потпуковнику Протићу. Кад стигне XV. кренуће се III. батаљон.
Мајор Атанацковић кренуо се овог дана са својим одредом даље, но као што вели, пут је био врло блатав и прокопан тако, да су се мунициона кола и пртљажна морала са по 10 коња извлачити. Око 1 часа по подне био је над селом Врмџом. Успут је дознао, да су сва села око Бање под оружјем, а у Врмџи, да је скупљено до 300 бунтовника. Да би што боље обухватио село, наредио је, да три чете и вод артиљерије пређу дубодолину, која са севера пролази кроз западан део села. Ово кретање било је врло споро и тек у 4 часа успео је, да извуче оба топа на вис северно од села. Војници су били уморени и како случајно тога дана није још стигла храна за људе, решио се, да истог дана више ништа не предузима, но да скупи одред на згодном месту за преноћиште и да се побрине за храну људи и коња, што је и извршио у 5 часова у вече.
У вече тога дана примио је изасланике од неког 'привременог одбора за повратак реда и мира у Бањском срезу', који су му изјавили, да ће народ да се преда и положи оружје, само да војска не пљачка и не пали села и да с' одредом не наступа даље.  Ово последње није им могао примити, али им је оставио рок до сутра у подне, да положе оружје и да војска неће пљачкати издао им је писмено, које да кроз села успут, као и у Бањи, прочитају и обзнане.
Како је XV. батаљон стигао доцне тек у 8 час. у вече у Зајечар, то потпуковник Протић није ништа предузимао према томе налогу, али је још пре доласка XV. батаљона послао у село Грљан две чете III. батаљона с налогом, да ово село заузме и да становнике још истог вечера обезоружају, што је све извршено и оружје у Зајечар пренето.

[JASON]

Потпуковник Драгутин Марковић кренуо се са својим одредом из Ниша 30. октобра у 8 час. и због мере опрезности стигао је у 12. час. у село Малчу. Одавде кренуо се у 2 часа по подне и на 5 до 6 километара од Грамаде развио трупу у бојни ред и тако према Грамади наступао.
Две чете развиле су се на десном крилу, заузев велику и малу Грамаду; једна чета на левом крилу заузела је висове више села Грбавче; једна од првих двеју чета наступала је ка центру положаја на седло велике Грамаде. Четврта је остала у резерви и служила као заштита батерија.
На 1500 m приметила се велика узрујаност међу бунтовницима.
Простор од 5-800 m прешла је пешадија без борбе, јер су се у то време бунтовници приближавали седлу Грамаде.
На 7-800 m одпочели су бунтовници ватру на свом левом крилу, а на 1000 m од бунтовника одпочела је чета на левом крилу овог одреда ватру на седло Грамаде. Бунтовници одмах почну одступати и средња чета заузме седло Грамаде. Затим сва скоро пешадија заузме северну страну Грамаде, коју је и батерија посела, одакле је ватра пешачка и артиљеријска гонила бежеће бунтовнике. Бунтовници су се већином повлачили на Дервен. При свршетку борбе, једна чета бунтовника са Курилова хтела је притећи у помоћ својима на Грамади, али је и она брзо потиснута.
У овом сукобу војска није претрпела никаквих губитака, што по мишљењу команданата има се приписати великој даљини терања наше нове пушке. Од бунтовника, како командант јавља, погинуло је 5 а рањено 10.
Одред је преноћио на Грамади и осигурао се за случај ноћног напада.
31. октобра пошто је начелник окр. Алексиначког представио врло озбиљно стање у Моравском срезу окр. Алексиначког, наредио сам, да командант Моравске дивизије упути одмах две чете из Ниша у Алексинац, ради сигурности Алексинца и умирења Моравског среза, и да их стави на расположењу потпуковнику Беничком, који се путујући за Београд тамо десио. Потпуковнику Беничком препоручио сам да у овоме послу поступа.
Потпуковнику Драг. Марковићу препоручио сам, да похита ка Књажевцу. Он се овог дана кренуо са Грамаде ка Дервену и видећи на овој позицији бунтовнике, употребио одмах артиљерију, док му се пешадија развијала. Бунтовници су се брзо разбегли, повлачећи се ка Тресибаби и Шљивовику и командант заузме зграде на Дервену, успостави власт и поче хватати бунтовнике.
Мајор Атанацковић употребио је пре подне, да набави храну за свој одред и у 1 час по подне кренуо се ка Бањи, где чело колоне стигне у 5 ½ часа, а цео одред у 6 ¼ без икаквог одпора, јер су му унапред изасланици из Бање јавили, да сви полажу оружје. Следеће ноћи, а по мојој заповести, добије у другу полубатерију IV-ог шумадијског арт. пука.
Потпуковник Протић кренуо се овог дана у 5 часа из јутра у Грљан, и то са III-ћим батаљоном, две чете II-ог батаљона, водом III. батерије шумад. арт. пука и два брдска топа III. пољске батерије.
Из Грљана кренуо се у 7 ¾ час. изјутра у две колоне, од којих је једна ишла левом а друга десном обалом Тимока. Десну колону под командом Аксентија Јовановића образовале су две чете III. батаљона и вод III. пољ. батерије.
Леву колону образовао је сав III. батаљон под командом Петра Радивојевића, два брдска топа и одељење коњаника. Доцније овој левој колони придружила се и I. брдска батерија из Зајечара.
Десна колона имала је задатак, да идући левом обалом Тимока, нападне бунтовнике код Орешака и на тај начин да помогне левој колони, да растера бунтовнике са висова, који праве Вратарнички теснац.
Леву колону водио је сам командант одреда и упутио се на висове мале Вршке Чуке.
Бунтовници дочекају наше трупе ватром и то са Грљишких висова и на десној обали почев од Орешака, па све до бугарске границе.

[JASON]

Но наше трупе потпомагане у згодним тренутцима артиљеријом, растерале су бунтовнике и тиме извршиле свој задатак, истина због тешког земљишта и големих дубодолина мало спорије, али с успехом.
Бунтовници бегали су и у колико нису прешли бугарску границу, отступали су у два правца: једни Новоме Хану, а други планином ка Бучју. Одред је продужавао наступе друмом ка Књажевцу и на пола часа иза Вратарнице улогорио се и преноћио.
Како командант јавља било је бунтовника на Вратарници до 2000.
Земљиште Вратарничке клисуре било је теже за војнике него и сами бунтовници, који су се с тога и могли на њему задржати и одступати до 7 часова.
Наша трупа у главноме дејствовала је из даљине плутонском ватром, и тако бунтовници због даљине терања и тачности погађања нових пушака нису јој могли ништа нашкодити, те и није било у њој никаквих губитака, осим што је један чувар јавне безбедности лако у главу рањен. У наступању нађено је неколико бунтовника мртвих по шумама.
1.новембра у 7 часова из јутра продужио је овај одред да маршује ка Књажевцу и у 11 ½ часова предње одељење ушло је у Књажевац и посело га.
После два часа ушао је и потпуковник Драг. Марковић са својим одредом у Књажевац од Тресибабе.
1.новембра добио сам извешћа од г. министра војног, да су бунтовници заузели Алексинац. Према овом извешћу наредио сам потпуковнику Срећковићу, да са својим одредом одмах из Честобродице што брже наступа ка Алексинцу преко Лукавице, Врмџе и Бањске клисуре. На Честобродици имао је остати само један вод под командом официра као стража и веза, пошто за онда тамо није било никакве опасности.
Мајору Атанацковићу наредио сам, да се стави са својим одредом под команду потпуковника Срећковића.
Према моме ранијем налогу командант Моравске дивизије упутио је овог дана из Ниша на Алексинац две чете и ставио их под команду потпуковника Беничког, а у вече истог дана упутио му је 3-ћу чету с једном батеријом.
Потпуковник Срећковић са својим одредом стигао је тога дана и преноћио у Бањи и у јутру 2. новембра кренуо се на Алексинац, у који је ушао без борбе у 1 ½ час по подне.
Чете, наступајући од Ниша, наишле су на бунтовнике и пошто су ови препречили пут, командант је наредио, да се пуца, те том приликом погинула су два бунтовника, а остали су се разбегли.
2.новембра, како је наступило мирно стање и у Алексинцу и у целом округу, наредио сам, да се 3 чете XIV. батаљона одаслате у Алексинац, а тако исто и батерија врате у Ниш.
3.новембра наредио сам, да се III-ћи батаљон и брдски топови врате из Књажевца у Зајечар; а истог дана упутио сам из Зајечара у Салаш једну чету са два пољска топа пошто су се тамо почели појављивати знаци нереда.
4.новембра упутио сам из Алексинца у Алексиначку Бању две чете као посаду.
Дислокација трупа оног дана била је овака:

У Зајечару: III. батаљон.
   3 брдске батерије.
   IV. батерија морав. арт. пука.
   III. батерија шумад. арт. пука.
   60 чувара јавне безбедности.
   40 коњаника пешке и
   I.батерија шум. арт. пука.
У Књажевцу: 1. батаљон.
   2 чете II. батаљона.
   1 ескадрон сталног кадра
   II.батерија морав. арт. пука.
   50 чувара јавне безбедности.
У Алексинцу: X. батаљон.
   3 вода од једне чете XI. бат.
   III. батерија морав. арт. пука.
   IV. батерија шумад. арт. пука.
   V.ескадрон сталног кадра.
У Прћиловцу: 2 чете XI. батаљона.
На Калафату: 1 вод XI. батаљона.
У Бољевцу: XIII. батаљон.
   I. батерија морав. арт. пука.
   30 коњаника од I.ескадрона.
У Бањи Алексиначкој: 2 чете X. батаљона.
У Лукову: 2-га чета II.батаљона.
У Салашу: 1 чета XV.батаљона.
   2 топа од III. батерије шумад. арт. пука.
   25 чувара јавне безбедности. 

У целој овој побуни био је само један војник сталног кадра рањен, који је касније и умро у болници; а осим њега рањен је и један чувар јавне безбедности. Других пак губитака војска није имала. Од бунтовника пак губитака сазнато је досада поименице за 15 мртвих и 22 рањених.

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Тимочка буна - Сведочења очевидаца.

Г. Тихомир Маринковић, учитељ у пензији, један од учесника у Тимочкој буни; осуђен, казну издржавао у београдској тврђави.
(Политика, 2. април 1927.)

Жика Миленовић био је посланик у 1833. за бољевачки срез. Он је из Планинице, села које лежи на половини пута између Бољевца и Зајечара. Кад се Миленовић враћао из Београда, пошто је Христић управо растерао Скупштину, био је у Кривом Виру, одакле је дошао до Лукова, а од Лукова окренуо је лево, отишао у село Јабланицу, одакле је био други посланик за бољевачки срез, Живан Никодијевић, који је стрељан на Краљевици. Из Јабланице, обишав Бољевац, Жика је отишао у Планиницу.
Живан Никодијевић узет је за посланика на место поп Маринка. Поп Маринко није могао бити биран, јер је био под судом због гамзиградске ствари, па и осуђен, мислим, осам месеци на затвор, па је пуштен на јемство у слободу, док судска одлука не прође кроз Апелацију и Касацију. Ова два виша суда ову његову ствар нису били свршили све до буне.
На путу до Јабланице, Жика је говорио народу да оружје не да. Ово је говорио одлазећи, дакле, из Београда. Кад се јасно оцртало да је буна ту, одлучили смо у Бољевцу да ја и Добросав одемо Жики, а Ступаревић Љуби Дидићу. Мени и Добросаву Жика је казао да је био у Зајечару, да Зајчарци, посебице доктор Лаза Илић, пристају на буну, да ће, дакле, бити с нама; да су већ ступили у везу са Књажевцем, посебице са Ацом, да ће и они подићи буну, притећи нам. Тада смо уговорили са Жиком, чим ми јавимо, да се крене у Бољевац. У исто време да спреми село Ласово испод Тупижнице, да се и оно побуни, па да крене и оно у Бољевац, бунећи села пред собом. Кад је планула буна овако је и било.
Ступаревићу је Дидић казао, да ће и Соко Бања, односно срез подићи буну, притећи ће нам, да ће и Алексинац, односно срез Алексиначки и моравски побунити се и бити с нама. И дао је Ступаревићу из дућана капсле за пушке белгијке и фишеке барута са оловом, што је Ступаревић донео у џеповима од капута.
Зајечарци су ступили у везу и са Крајинцима.
За све време повуци потегни са влашћу, што је до буне дуже трајало, поп Маринко, био је повучен, ништа се није мешао, нити је хтео што да чује, није ни излазио у кавану, нити је с нама долазио у додир.
После оног Добросављевог и мог идења у Планиницу Жики, ускоро је Жика дошао у Бољевац, пошто је поново ишао у Зајечар. Тада смо са њим отишли кући поп Маринковој, па смо га изазвали и као шетали смо путем ка Лукову. Тада смо сви нападали поп Маринка, што се повукао, што не узме ствар у своје руке. Тада је поп Маринко рекао: 'А шта веле Зајечарци, шта доктор Лаза?'  Жика је поновио да су и они са нама и да су у вези са Књажевцем и Крајином. Казато му је и шта је Дидић казао. На ово поп Маринко је рекао: 'Па добро, дајте ми десет, ја ћу бити десетар!'
За буну су знали, дакле, и доктор Лаза и Аца и Дидић и Крајина и Алексинац, али не и Станко Петровић, који је тада био у апси, под судом.
Поп Маринко је био један поуздан и частан човек и био је угледан радикални посланик достојан сваког поверења, које се није смело поверити некима од ондашњих чланова Главног Одбора Радикалне Странке. Доцнији историчари кад узму да разматрају и суде о стварима Црноречке односно Тимочке буне, шире у дубље разматраће и Главни Одбор, па ће потрзати и оваква питања: да ли је буна дело Радикалне Странке, па, према томе, судиће да ли је за њу одговоран Главни Одбор. Неће тражити само да ли је Главни Одбор и колико и како радио да се дигне буна, већ и да ли је како и колико радио да не буде буне, па и по њима судити. 
Кажем пак, да је Ступаревић из Бање од Дидића донео овакву поруку: 'Не, никако не сме бити буна!' и да је Жика враћајући се из Београда, из растеране скупштине, говорио народу: 'Дајте оружје!' а нарочито да је казао Добросаву и мени: 'Не, никако не сме бити буна, и Зајечарци ме пристају' – тврдим да буне не би било.
Циљ пак буне овако је схватан: свуда смењивати власт, па сменити владу, онда извршити слободне изборе за Велику Народну Скупштину, па донети Устав, какав су већ утврдили и пододбори Радикалне Странке. Устав пак тај кидао је са бирократијом ондашњом, са Милановом стајаћом војском, са напредњаштвом и аустријанштином и уводио је у живот идеје Светозара Марковића итд.
А Краљ Милан, ако би пристао на такво стање, мислим, не би га нико дирао. Но ово је била тако рећи споредна ствар.
Све ово није дошло, намерно, до знања у Преком Суду. Сви пак  учесници или су стрељани, или су сад већ помрли, још тек по који види се у животу, па и ја рачунам, односно живота, са месецима, те ово износим да не остане незнано.
Одвратна је и ужасна ствар потцењивати и багателнати једног поп Маринка, Дидића, Љубу Божиновића, Ђусића, Милана Глигоријевића, Аничића, Кнежевића итд., који су се показали готови да гину за добро Отаџбине.

Алексинац, 28. марта 1927. год. 
Тихомир Маринковић, учитељ у пензији.