PALUBA
March 28, 2024, 07:16:37 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Na forumu PalubaInfo novoregistrovane članove odobravamo ručno, to može potrajati 24 h, ali je neophodno da novoregistrovani korisnik aktivira svoj nalog koji će dobiti putem e-pošte u navedenom vremenu
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 [149] 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 721993 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2220 on: March 16, 2020, 10:13:01 am »

Београд. Учредништву је саобштено више спискова од приложника за пострадавшу браћу. Све спискове редом ћемо обнародовати. Тако је одбор, кои је већ почео сиротињи од скупљени прилога раздавати, добио из Бруснице од члана тамошњег суда Марка Павловића 35 цв. кои су приложени од следујући лица:
Риста Бабовић, председатељ окр. суда, 10 цв., Сима Вемић, члан, 6 цв., Марко Павловић, члан 6., Петар Јаношевић, секретар 4 цв., Сима Максимовић, писар, 3 цв., Ненад Јовановић, писар, 2 цв., Аксентије Пешић, писар, 6 цв., Димитрије латзаревић, практикант, 1 цв., Миле Ђиласовић, практикант, 1 цв., Стеван Симић, практикант, 1 цв.

На издржавање добегше сиротиње србске у Београду изволили су принети: митрополит Петар 60 цв. Илија Гарашанин 30 цв. Миша Анастасијевић 150 цв. Јова Мариновић 60 цв. Раја Дамјановић 15 цв. Јован С. Поповић 30 цв. Милан А. Симић 9 цв. Глигорије Милутиновић 15 цв. Димитрије Матић 9 цв. Василије Берар 6 цв. Тома Живановић 8 цв. Димитрије Аврамовић 3 цв. Матија Бан 3 цв. Милан Стојковић 3 цв. А. Ристић 3 цв. И. Вучић Перишић 3 цв. Н. П. Ћирић 3 цв. Ј. Смиљанић 3 цв. А. Н. Ћирић 3 цв. Ђорђе Поповић 3 цв. М. Миленковић 3 цв. Павле Радовановић 6 цв. Јефрем Васић 3 цв. Димитрије Брзаковић 3 цв. Стеван Ћирић 3 цв. Петар Јовановић 3 цв. Коста Матић 6 цв. Живоин Стојановић 3 цв. Кломинек 2 цв. Церман 2 цв. Коста Спасојевић 2 цв. Милан Стојчевић 1 цв. Ђока Д. Николић 3 цв. Јосиф Николић 3 цв. Филип Христовић 3 цв. А. Јакшић 1 цв. Н. Н. 3 цв. Ђорђе Ћирић 4 цв. Н. Н. 3 цв. Ш. 3 цв. Сергија Николић 3 цв. Шпанић 3 цв. Н. Н. 3 цв. Љубомир Ненадовић 10 цв. Исидор Стојановић 3 цв. Лука Павловић 5 цв. В. М. Голуб 3 цв. Владислав Поповић 6 цв. Сава Гајновић 3 цв. К. П. Л. Ц. 4 цв. Коста Бранковић 5 цв. Никола Димитријевић2 цв. Ј. Јосимовић 6 цв. Др. Линденмајер 30 цв. Димитрије Стефановић 3 цв. Јанаћ Томић 1 цв. Ђока Николић 1 цв. Мула Мустафа 1 цв. Градски доктор 1 цв. Јован М. Божић 1 цв. Коста Ђорђевић 1 цв. Стојко Димитријевић 1 цв. Ђорђе Карфа 3 цв. Спиридон Дионилу 2 цв. Аџи кафеџија ½ цв. Голуб абаџија 1 цв. Ашим папуџија 1 цв. Мурат Ивраимагић 1 цв. Ћира Божиновић 1 цв. Панајот Митровић 1 цв. Јован Петровић 2 цв. Браћа А. и Ђ. Кумануди 3 цв. Дина Спасић ½ цв. Ахмед Терџуман 2 ½ цв. Кум-Аврамовић Русо 2 ½ цв.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2221 on: March 16, 2020, 10:24:17 am »

Србске Новине, бр. 43. oд 14. Maја 1849.

Аустријске министарске новине из србског света много корешпондента имају, но то су све такови, кои ствари србске кроз шварцгелбске наочаре гледају, и такове лажи саобштавају, таково семе неповерења сеју, да би заиста за обшту цељ много боље било, кад те министарске новине такове дописатеље не би држале.
Већ од доста времена 'Лојд' и 'Аустријскиј Корешпондент' своим једовитим стрелама Србље нападају, и у сваку сумњу доводе. Ово нападање види се да је с највећом вештином израчуњено, да би Србље у какову неприлику довукли, што непријатељи србства из свег срца желе.
Ми смо већ више пута споменули како 'Лојд' у Србље задире; сад опет 'Аустр. Корешпондент' у последњем свом броју садржава некиј шварцгелбскиј допис из Земуна од 12. Маја, у којем између остали неслани ствариј следујуће пише: 'Јуче су умарширати дали два ешкадрона саксен-кирасира, јербо се држи, да су наишlи на траг неког фанатичног сузаклетија, у којем говоре да се у Београду произвело.'  - Дакле та господа држе, да је сузаклетије против Аустрије у Београду произведено, и зато су за добро нашли два ешкадрона коњичка у Земун довести, да би се по њиовом мненију то сузаклетије задавило. На тај начин гарнизон земунскиј није опредељен, да брани Србље од Маџара, но да Србље туче, и да предупреди сузаклетија? Та кои је иоле са околностима познат, тај ће лако увидити, да се против Аустрије такови планови никад правили нису, нигда код Србаља, а у толико мање у Београду. То је познато и тој господи, која такове опадничке дописе шиљу, ал' њима боље у рачун иде на своју воденицу лагати. Ова господа су рада Србље подстрекавањем и опадањем до тога довести, да Србље са законитог пута истисну, па тим лакше њиов 'Belagerungszustand' практицирати могу. Но може бити да ће овде рачун изгубити поред свег тога, што је србскиј народ данас у великој невољи и беди. Жаркиј патријархалниј карактер Србина неможе трпити тако ладнокрвно, као Бечлије и други северци, да се брат на очиглед брата стреља, и зато дописатељи 'Корешпондента' нека такове надежде и намере из главе своје слободно избаце. Нека узму та господа пример од Маџара. Колико су они са своим преким судом успели?
У осталом ми веома добро знамо, где се фабрицирају такови дописи, кои Србље тако огорчавају, па на последку и подстрекавају, само да Србљи законитости поље оставе. Ови дописници су они исти људи, кои су у 'Belagerungszustand' заљубљени, и ми из колегијалне љубави 'Аустр. Корешпонденту' саветујемо, да веома пази од кога и какове дописе прима, јер онаковим дописима, као што се у његовом броју последњем из Земуна налази, више ће шкодити него ползовати оној ствари, коју подпомоћи жели.

Чега су се Србљи бојали, то иј није мимоишло. Ђен. Мајерхофер већ је маску своју скинуо, и приказао се у својој природној фарби. 'Напредак' вели, да ђен. Мајерхофер војводства правителство 'никако не признаје', као да га нема. Овоме смо се одавна надали, а особито од оно доба, од кад смо се са гехајм-инштрукцијама упознали. – Наравна ствар, сад већ има у Земуну доста гарнизона, да се гехајминштрукције у дејство привести могу. Сиромашниј србскиј народ! Он све страда, па јошт духом не клоне, но тражи помоћи од Понција до Пилата, он жртвује се за другога, па тврдо држи, да је свет праведан, па да ће и њему једанпут дуг исплатити. Сви се сад уздају у бана, да ће он свој невољи доскочити. Бан, истина, много може учинити сада у смотренију обране србства и србске владе. Шта ће учинити? скорим ћемо видити.

Из успешног војевања ђен. Книћанина види се, да је народниј србскиј начин војевања много пробитачнији за народ, него онај, кои је Тодоровићем следован. Србска војске нема коњаника за толике равнице, и тако нити може на отвореном пољу војевати успешно против онаковог непријатеља, кои највећу силу у топовима и кавалерији против Србаља развијати може. Србска војска ако и одсад буде војевала по плану војени командатура аустријскиј, она ће опет узмицати морати, јер нема средства довољно, да може на отвореном пољу у офензиви успешно поступати. Ово је већ било наше давнашње мненије, које се сад на делу јасно потврђава. Да су Србљи били одма себе у целој линији војводства свога на неколико пунктова обшанчили и утврдили, а то су учинити могли, заиста би Маџар од границе војводства србског данас зазирао.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2222 on: March 17, 2020, 10:04:40 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Београд 1849.jpg (299.54 KB, 1290x892 - viewed 22 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2223 on: March 17, 2020, 10:05:29 am »

Војводство Србско.
У стан више Мошорина, 12. Маја. Јуче рано наши су се с Маџарима тукли, и њи заједно с паробродом одбили, почем су ијм неколико момака убили. Синоћ Маџари се концентрисаше сви пред наш логор код Мошорина, и у првиј мрак с хаубицом на  нас пуцати почеше. Једно одељење наше војске пређе к Ђурђеву и тамо непријатељске форпосте растера; овим начином отвори се битка, која јошт ни сад, у 2 сата после полдне, није престала сасвим. У ½ 3 сата после поноћи чујемо жестоку пуцњаву топова на Вилову и одма приметимо, да је главна трупа непријатељска на Вилово ударила, те ђен. Книћанин са два топа од 12 фунтиј, једном хаубицом, коњаницима и две капетаније Србијанаца похити Вилову у помоћ, тамо за пол сата стигне, и даде из свију топова ватру просипати. Маџари слободни буду, те јурише на обкопе, ту иј сви топови с картачима и пешаци с плутонима дочекају. Сад је ватра и грмљавина топова наступила, да је се, преко света чути могло. Маџари са 8 хаубица и 12 велики топова нападаху очајателно и напред на редуте ступаху, но кад видише насип, преко гога су јуришили, лешевима прекривен, најбрже дотераше кола, мртве покупише, и окренуше се на Мошорин. Сав је насип, кои је врло дугачак, крвљу обливен. Маџарски војници, кои су на редутима мртви заостали, тако млади изгледају, да ни један више од 20 година нема. Ово су све Срби у мундир маџарскиј обучени, које Маџари натерују да напред иду и јурише. Неколико Сомбораца при јуришењу предали су се нама. – Главна трупа непријатељска, кад је од Вилова у 8 сатиј из јутра ретерирала, удари у 10 сатиј на Мошорин, куда је ђен. Книћанин већ стигао из Вилова. Пуцњава топова до 12 сатиј трајаше, и после тога дође се на пушке, које и сада траје, но Маџари узмичу. На Камену је пре 1-ог сата битка престала. Шта ће даље следовати, јавићу. Сутра ћемо већ и с ракетлама тући Перцела. 260 коњаника сад баш дођоше нам; 60 топова од јутрос пуцало је на 3 речене позиције; колико маџаскиј, незна се.
(Докле се овако Србљи с Маџарима у шајкашком батаљону најжешће бију, наш командант, ђенерал Мајерхофер на Спасов дан, као да се ова битка њега ништа не тиче, са неким штабалним официрима шета се по Београду, визите прави и увесељава се с бандом. Ово показује или немарност за ту битку или положење оно важно, које је србска војска код Мошорина и Вилова ухватила, или одвећ велико поверење у србску војску, да је Маџари узбити неће бити у стању. Но на свакиј начин могло би се изискивати од ђенерала, да се мало поближе боишта налази. У.)

*Управо сада дошавше нам известије јавља, да су прекјуче Маџари и на Тител ударали, у намери да Србима Тису затворе и тако пут у Срем пресеку, на које буду из Титела србским топовима поздрављени, и једно одељење Книћанинове војске, које је ту стојало, пређе Тису и потера Маџаре у бег. Добивши известије о томе ђенерал Хорват од банове војске, крене се из Сурдука у Банат и са једном бригадом заузме Перлез. На овој важној позицији остаће одсада банова војска, која се налази под управитељством реченог ђен. Хорвата.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2224 on: March 17, 2020, 10:55:28 am »

Из Баната. Следујућиј, 11-га Априла т. г. писан допис заостао нам је од погинувшег младог Биримца*. Како би за будуће потомство потребно и полезно било, да се свакиј покрет војске наше бистро мотри и описује, мислим да ће свакиј разуман родољубац увидити. Не изискује се ту Бог зна каква вештина, само треба гледати да је верно и истинито оно, што се пише, а истотија ће после сама сравненија и изводе чинити. Ево како поменутиј допис описује стање и движеније војске наше прошлога месеца:
'Кад су Маџари на Сириг, србскиј Сентиван, Ђалу и Деску ударили и та села попалили, главниј стан нашега воинства био је у Новој Кањижи. Ова за нас жалостна битка позната је свету. Хоћу само да напоменем, какав је уплив имало то несрећно сраженије на оставшиј провинцијал жупаније торонталске, особито на окружије в. кикиндско. После званичног известија, да су наши морали ретерирати до Кањиже, одма позове Л. Зубан, управитељ ландштурма, све Диштрикћане на оружје. На ову његову једну реч дигну се сви Срби из окружија, и за 11 сатиј приспу оружани у главну варош Кикинду, одкуда су одма сви листом у Велику Кањижу отишли, где се наш стан од редовне војске налазио. Ту смо се бавили 6 дана. На глас да су Маџари на Бечеј ударили, отишли смо сви у Врањево, где смо се такође 6 дана бавили, док на последку не дође нам извстије, да су Маџари на Кањижу и Боку ударили, и ми се опет натраг у Мокрин вратимо.Ту смо главниј наш стан од ландштурма жупаније торонталске ударили. Премда је наше положеније тако рђаво било, да горе неможе бити, јер је то нечувена ствар, да ландштурм чува пограничне пределе, док међутим редовна војска у внутрености забадава седи, премда је, велим, то све тако било, па јошт ни топова имали нисмо, него само једну велику масу без довољног, и готово никаквог полезног оружја, опет смо ми зато три важна војена похода чак до Н. Кањиже и Санада, баш у средини маџарски станова учинили, кои заиста народу нашем на чест и славу служе, јер су ови походи свагда успешни и полезни били. Заробили смо многе Маџаре, кола, коње, једног официра и све ствари, између кои се налазило много писама и договора њиови за нас доста важни. Но најславнији наш поход био је 10. Априла. Командант ланштурма целе торонталске жупаније Л. Зубан добије известије од мајора Павелића, да је овај ударио на малиј Ст. Миклуш са 2 топа и 4 кумпаније граничара банатски. На ово известије крене се цео наш стан у Н. Кањижу. Кад смо дошли близу Црнебаре, Маџари како нас опазе – њи је до 500 било са 2 топа као форпосте – одма се повуку натраг у Н. Кањижу. Ми иј почнемо гонити. Командент расположи целу војску у два одељења. Прво са 40 коњаника упути се к Санаду, а друго са 150-200 к Кањижи гонећи Маџаре. Наши коњаници под предводитељством Л. Зубана уђу у Санад, кад тамо, ал' Маџара ни једног! Друго одељење приспе с коњаницима под саму Н. Кањижу, и ту маџарску престражу обколе и заробе, другиј се рагбегну преко Тисе на скели у Бачку. У свима овим походима ишао је наш поштованиј Тимотеј Илић, наместник санадскиј, с крстом у руци напред те храбрио народ. Не могу прећутати и пожртвовање Л. Зубана, команданта, кои је несматрајући на своје слабо здравље и на непогоду времена овај вас дан свуда првиј јашећи на коњу ишао напред, и обадва одељења вешто командирао. Овај народ србскиј, кои се сад на ландштурму у Мокрину налази, тако је одушевљен, да би чудеса чинио, само да је оружан. На толике наше молбе, да се ова важна и за цео Банат опасна позиција што брже оружаном војском и топовима утврди, не добисмо код надлежни одзива. Ми смо од пре неколико дана престали молити, него се уздамо у нашу ствар, за народност и веру погинути, то је наша врлина. Народ је врло честит да бољиј бити неможе, само оружја! оружја! Маџари све једнако пљачкају и преносе преко Тисе, ту је и банда Роже Шандора. Силну рану из места Н. Кањиже, Санада, Боке, М. Семиклуша, Падеје, Бебе однеше све средством пароброда у Сегедин. Ово је неописана штета. Зар се та рана није могла извући из ти места, кад нисмо у стању били границе нашег војводства сачувати? Браћо! ако се тако и у будуће узради, и ако ова страна без подпоре утврђене остане: слободно можемо и од Баната руке дићи.' – (Као што си, блажена душо и погодила! – У.)

*Сергије Биримац, богослов и правник из Башаида, спремао се да иде у калуђере, али погибе код Кикинде 1849. на челу одступајућих добровољаца из Мокрина; био је управитељ представа, а и сам је као дилетант глумио.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2225 on: March 18, 2020, 10:29:06 am »

Из војводства.  На бојном пољу, како смо извештени, јошт се ништа не предузима, само се припреме чине. Но напротив разноси се глас, да је једна част банове војске на Батини у Бачку прешла, и после љутога боја у Сомбор ушла. Св. бана очекују данас ил' сутра у Земуну. Неки отмени људи отишли су му на сусрет. Од њега се Србљи надају, да ће злоупотребљењама ђен. Мајерхофера, кои ни правителство војводства не припознаје, нити у договору с патријархом хоће да ради, но шта више – све против патријарха иде, отимајући сву власт себи границу положити. У једном писму на правителство управљеном кажу, да је написао ове угрожателне речи; 'Еr wird sein Einslutz fuhlen lassen vom Patriarchen bis zum letzten Beamten.' – Бачванима, кои су хотели у војску ступити, није хтео оружја дати; ваљда јамачно има сувише војника! – Сад баш дође глас, да Руси у Ердељу напредују.

Хрватска и Славонија.
У Броду, 10. Маја. – 3-га т. м. паропловом доплови нам другиј батаљон Личана под предводитељством мајора Вранешевића. Красни људи, крупни и широки прса и плећа – високи као вите јеле, овакви људи тешко је у једанпут на хрпи видити, мало иј је кои нису хват високи, а Бог-ме има иј 6 ½ стопа.
5-га Маја около 8 сати одоше нам Личани пут Вуковара; Боже дај ијм срећу и берићет.
8-га Маја таман у полдне дође нам 6 кола са 26 заробљеника, ови су од бана послани из Осека у старо-градишкиј град у затвор, међу њима је барон Јовић, бившиј фестунгскомендант у Осеку, кои је Маџарима Осек предао, да га Бог убије кад неће Шваба. – Мајор Рац, онај зликовац, кои је поштене Осечане злостављао, два хусарска официра Руби и Превендар; три попа, један католичкиј, један калвинскиј, један лутеранскиј; један солгабиров, неколико трговаца, мајстора, и Чивута, и десеторица, кои си или убоице или участници убојства Ламберговог, ови су били у ланцима, остали без букагија вожени. Ручавши овде и одпочинувши одвезоше се полагано даље, јер је форшпанџијама наређено да све лагано терају, и кроз Брод су се ½ сата возили те морали псовке од светине слушати. Један Краишник опсова Јоића вичући да Јовић чује: 'на вешала са обешењаком, мало ми зимус ножни прсти не одпадоше бердочећи около Осека, а то је тај лопов крив.'
Од ови заробљеника и онај калвинскиј предикатор је у гвожђу, што је и он участник Ламберговог убојства. – Чивута што је било, то су били уредници од новина, међу коима и уредник 'Des wahren Ungars' и осечког листа 'Volfsredner' и још два три Чивута, кои су Кошутовцима из старог Будима под руком монтур слали.
Данас пак управо у полдне доведоше опет нови 80 маџарски заробљеника; ови остају у Броду – колико смо могли дознати, има иј 18 отмени (honoraciones) а остали су простаци, али ипак не заробљеници војнички, него кривци. Међу отменима троица су, кои се сами хранити морају (ваљда су код њи новаца нашли), један је медицине доктор Готхолд по свој прилици Чивутин, један трговац, и један солгабиров. Остали су на царском хлебу.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2226 on: March 18, 2020, 11:11:08 am »

Угарска.
У Дебрецину, 5. Маја. 'Аустријскиј Корешпондент' из маџарске дијете следујућу вест саобштава: Седница сабора, пред подне у 11 сатиј. Председник: Владисав Палоци. У реду дневног био је представљен чрез депутирца Халаса следујући предлог у смотренију управитеља и министра:
Форма заклетве за управитеља и председника.
Ја Н. Н. народним сабором изабран управљујућиј председатељ, заклињем се живим Богом, да ћу дужности мени поднешеног званија под мојом личном одговорности испуњавати, тако, да се независност, слобода и територијална целокупност Маџарске одржи, и да се народним сабором донешени закључци и закони у дејство приведу; тако ми Бог помогао.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
У Пешти, 26. Априла. Око 22. т. м. сипала се ватра из будимског града на Пешти; много људства, коња и волова убијено је; такође су и многе куће упаљене особито у тако реченој краљевској улици. Већа част Пештанаца налази се у Новој Пешти, Сјагесфелду, Штатвалдену или  у пољу пред вароши. Хиљадама фамилија леже на земљи. Богаташи седе у вагонима солночке и вацке железнице, тамо у колима једу, пију, и спавају. Јела и пића има у Пешти и сувише. Војска маџарска све што узима новцима плаћа, и пештански трговци не сећеју се да су кадгод тако добро пазаривали.
Гергеј, кои у Пешти заповеда, писао је будимском заповеднику, ђен. Хенцију, и позвао га да се преда са целом војском као војениј заробљеник, а почем је овај то одбацио, изјавивши, да ће град до последњег момка бранити: то се Гергеј спрема, да сутра 27. Априла, јурише удари на будимски град; но будући је град јако утврђен, то ће му сва мука бити узалуд. Гергеј је много топова (150) и мердевина из Коморана донео, па сад се спрема на јуриш. Маџарски топови стоје на Блокенбергу, великом и малом Швабенбергу, Калваријенбергу и Герзелесу. Осим тога налазе се и на звездарници 3 батерије ракетли. И у Пешти код пиваре и розенплаца, код варошке куће, код армиције стоје неколико батерија 17 и 24 фунтовни топова, кои и дању и ноћу једнако грме, да се цела варош тресе. Истина да и у Пешти код Тратнера, код Хартлебна и код гостилнице палатина Стефана гори, ал' зато не мање гори и у Будиму. Палатинов двор, варошка кућа са земаљском стои у пламену. У Будиму се све од ватре у подруме посакривало. Царска војска налази се у Казаматима и од туда из маскирани редута на Маџаре пуца. Доле налазећа се предградија, као србска варош, табан и Васерштат много страдају. Провијант-магазин с капуцинерским намастиром у ватри је. Особито на овај последњиј Маџари су јако пуцали, јер су одатле царске нишанџије много официра хонвидски и народни гардиста потукли. Но између свију предградија највишестрада србска варош и Табан, зато, што је у средини између Герзелеса и града. Већ три дана има, како у ватри стои, цигле од кућа чак овамо у Пешту долећу. У њој су многи људи поубијани, а други су се у подруме посакривали, као и у граду.
Данас су отишли 1000 зидара и дунђера на будимску страну, да поправљају све, што је нужно за сутрашњи јуриш. У вароши стоје неколико батаљона хонвидаца, и три ешкадрона хусара.


* Будим. Поглед на Србску варош.jpg (197.27 KB, 938x600 - viewed 20 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2227 on: March 19, 2020, 09:39:53 am »

Морава.
У Холомуцу, 25. Априла. Јуче је кроз Прераву рускa војска прошла, 3  батаљона кременчукови стрелаца, 2 ешкадрона донски и черноморски козака, 1 батаљон витенски и 2 батаљона кијевски пешачки стрелаца са 18 лаки топова, понајвише 6 ф. Свакоме козаку виси на страни један канчух (канџија), с коим тако добро тући уме као да сабљом сече. Топџије тако изгледају ружно, да би човек мислио како нема грђи војника на свету, али они су тако вешти, да ни самим англијсkим ни француским топџијама не уступају. Коњи су ијм истина мали, ал' тако хитри и јаки да ијм пара нема. Војници и официри познају много боље службу своју него аустријски.  Козаци имају дуже џиде него наши улани, и умеће боље Маџаре голицати. Cви пуше и из њиови кратки лула такав дим праве, да би се могао угушити ко се на то научио није. Када сам изван вароши изишао да се прођем мало, наиђем на мајора од киразира царски, кои је причао рускоме ђенералу Сасу жалостно стање Аустрије. Ђен. Сас му је одговорио: 'Та јошт у Марту, за време прве бечке револуције, могао је цар аустријскиј, само да је хтео, са канчухом мир повратити.' На то мајор упита, како та канчуха изгледа? 'Кад баш тако вољу имате, видећете је,' одговори ђен. Сас, па у тај мах звиждне, и један Козак долети на коњу као муња. Бога ми, истину да кажем, мени се кожа почела јежити, кад сам канчуху видио, а за мајора незнам шта је помислио. Још једанпут се на те чудне Козаке окренем те иј добро промотрим, па онда отидем кући.

Пароброд, кои је из Одесе у Цариград дошао, јавио је, да се у Русији све нова војска диже. По указу царском у руским пределима узима се од 1000 седам, а у пољским од 1000 дванаест. На глас да су Руси код Одесе једну велику војску концентрирали, диван је закључио, да великим топовима од 48-60 фунтиј улазак у Босфор запречи.

Вести из Букурешта јављају, да је руски ђен. Лидерс дао стрељати капетана Липинскога, јер је с Бемом уговорио био, да ће с 5.000 Пољака к њему прећи. Овде се чује, да у Цариграду руски ђен. Грабе ништа није могао свршити. Султан му је рекао, да ће он оно само чинити, што је по трактатима од 1841. год. закључено, јер он без знања францускога и англијскога посланика другчије поступати не може. (Овај глас је неоснован. По нашим најновијим известијама из Цариграда – порта се са Русијома споразумела, и Штарбеј је опредељен за књаза влашкога. У.) На то се ђен. Грабе препоручио и отишао. И турски пароброди много рекрута довозе. Из свега тога можете видити, да се отоманска порта на нешто спрема. Руској влади ни на ум не пада војску ону под ђен. Лидерсом на поље извући.
Маџари после крваве битке с бригадом Виса повукли су се натраг. Дембински намерава с 5-6000 војске у Галицију упасти, зато се ландштурм, кои је распуштен био, опет на ново скупља. Наш губитак од мртви, рањени, ухваћени и болестни до 19. Априла износи 56.000. Сад можете видити, како страшно наша војска трпи. Маџари с војском од 100.000 момака стоје на Вагу (реци), а Руси станују у Гедингу (на моравској граници) у свакој кући по 50-60.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2228 on: March 19, 2020, 10:07:24 am »

У Холомуцу, 8. Маја. Неће ваљда излишно бити, ако што од уређења руске војске проговорим. Свака руска батерија има 12 топова – наша само 6. Руска кавалерија и по томе је лепа, што свака регимента једнаке коње има тако на пр. једна регимента има црне коње, друга беле и т. д. Улани имају као и наши џиде, ал' с бело-црним барјацима. Ђенерал Сас је један врло јак и крупан човек, црн у образу, носи црну униформу и позлаћен чаков.
У горњем граду Кракову 2. Априла у 8 сатиј у јутру стрељан је један грађанин, кои је у Хржанову људе бунио. – Вести из Пеште јављају, да је будимски командант Хенци заповедио, да се сви из вароши, па и солдати, кои немају вољу град бранити, изселе. Варош је готово цела отишла, а од солдати није хтео ни један, него су се заклели, да ће град до крајности бранити, ма сви у ваздух одлетили. Цео гарнизон нема више од 3.000 људиј. У Пештанским шпитаљима има 12-15.000 болестни и рањени.
Познатиј Бакуњин је у Саксонији ухваћен и биће нашој влади предан, која ће га Русима издати. - Маџари се скупљају на острву Шиту да ударе на Пожун, па одатле у Беч, ал' они праве рачун без бирташа, јер на том истом острву стоји царска војска под ђен. Шимунићем, кои ће одма на њи ударити, чим се војска мало јаче концентрирала буде. - У Коморану било је 4 заповедника: 1-виј Мак, главниј мајстор од ракетлиј, 2-гиј Терек, 3-ћиј Гроф Естерхази, кои је пређе директор једне фабрике у Бечу био, па у Октобру с Бемом у Маџарску побегао. - Код Храдиша ма маџарској и моравској граници стоји 20.000 Руса. - У кнежевини Познањској - у Пруској – сви знаци објављују револуцију. – Ђен. Фогл распустио је словенскиј ландштурм, и обезоружао га, јербо вели да га не потребује више. - Јуче су опет неколико батаљона на железници у Маџарску отишли; они имају са собом и неколико батерија.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Offiziere vom slowakischen Landsturm.jpg (181.42 KB, 798x600 - viewed 21 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2229 on: March 19, 2020, 10:26:51 am »

Проглас цара Франца Јосифа народима у Маџарској.

Клета нека странка коју предводе безсавестни људи, ратује јавно против вашег краља, да му одузму његова права, и да они владају над вами и над имањем други. Они су толика зла учинили и употребљавају сва средства лажи и заблуђења, да вас к издајству наведу, и да прекину свезу, која је од векова наше народе у мирној слози опасивала.
Под лажним изветом, да је ваша народност и ваша слобода, у опасности, жртвују ти људи крв ваше браће и синова, имање мирни грађана, благостање све земље, и зову вас на оружје против вашег краља, кои је свима оним народима дао слободан устав, кои га пре нису имали, кои за све народности великог свога царства јамчи, и свакој једнако право осигурава. И јошт се са своим почетком та странка незадовољава.
Наше прве опомене они су презрели па траже подпору у изметцима страни земаља. Хиљаду разоритеља мира и протува, кои су без имања и нравствености, и кои само грешне намере скопчавају, - у њиовој су служби; и већ они буну предводе, о вашем трошку и с вашом крви извршују они своје планове. А ви исто као слепо орудије туђи смутња дајете се употребљавати за обарање праве слободе и законог реда.
Доскочити таковим грешним метежима, ослободити вас од ваши угњетатеља, и осигурати нашој монархији мир, није само наша дужност и наша непоколебима намера, него и задатак сваке владе, која је дужна мир и благостање против обшти непријатеља мира и реда народу своме чувати, кои му је промисао поверио. Из ови уверења наш је светлиј сајузник, његово величество цар Никола, с нама се сајузио, да обштег непријатеља победимо.
По нашој жељи и у подпуном споразумљењу с нами долазе његове војске у Маџарску, да у сојузу са сваком силом, која нам је при руци, прекинемо рат, кои постојбину вашу опустшава. Не сматрајте иј као непријатеље ваше отачбине, они су пријатељи вашег краља, кои га подпомажу у његовој намери да Маџарску ослободи од тешког јарма домаћи и страни злочинаца.
У овом реду као и моја, руска ће војска сваком верном грађанину државном давати заслужену обрану а са истом строгости укроћавати буну – док божји благослов праведној ствари победу неподари.

Дано у нашем ћесарском увеселителном двору Шенбруну 12. Маја 1849.                   Франц Јосиф.  с.р.
                                                                                                                               Ф. Шварценберг.  с.р.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2230 on: March 20, 2020, 08:39:33 am »

Царски манифест њ. в. руског цара издат под 26. Априла 1849.

Божјом милости ми, Никола првиј, цар и самодржац свију Руса, цар Пољске, велики кнез Финске и т. д. објављујемо свима:
Нашим манифестом од 14. Марта 1848. обзнанили смо нашим верним поданицима ону несрећу, која је западну Европу сустигла, и скупа изјавили, да смо готови, наше непријатеље предусрести, где нам год изиђу, и никакву жртву не штедећи, у нераскидној свези са нашом светом Русијом, част руског имена и неповредност наши граница заштићавати.
Немири и буне на западу од то доба јошт нису попустиле. Преступна коварства, која лаковерна множина, варљивим мечтанијама сретнога стања примамљена, које никада неможе бити плод самосилија и собственe помоћи, и к истоку су себи пут отворила, у кнежевине Молдавију и Влашку, до наши граница допируће и турском правителству подчињене. Само присуство наше војске у сајузу са турском тамо је поредак повратило, и обдржава га. Али у Угарској и Ердељу напрегнуте силе аустријског правителства, које још један рат – против спољашњег и унутрашњег непријатеља – у Италији обузима нису до сада могле буну савладати, напротив тамо је буна, четама наши пољски издаица од г. 1831. и други ускока, прогнаника, бегунаца и измета различни народа подкрепљена, најпогибелније умножила се.
У сред ови несрећни догађаја цар аустријскиј обратио се на нас с жељом, да би му ми садејствовали против нашег обштег непријатеља.
Позвавши највишега руководитеља борбиј и господа победе у помоћ на ову праведну ствар, заповедили смо нашим разним војскама, да иду удушити буну и уништити заблуђене грешнике, кои се усуђују напаствовати и покој наши областиј!
Кад је Бог с нами, ко ће противу нас!
Тако – то смо осведочени – осећа, верује и кличе у нашем , под божјим покровителством стојећем царству свакиј Рус, свакиј наш верниј поданик, и Русија ће свој светиј позив испунити.

Дано у Ст. Петрбургу, и т. д.   Никола.


Русија. Њ. В. цар рускиј бави се у Варшави. На известије о томе њ. в. цар аустријскиј 20. р. маја у вече отишао му је у Варшаву у походе. С њиме су отишли, осим ђенерал-ађутанта, и министар-президент кнез Шварценберг. Вратиће се до неколико дана натраг. Говори се, да ће с њиме доћи и њ. в. цар рускиј, да обоица лично предводе војску против Маџара.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2231 on: March 20, 2020, 08:41:22 am »

Димитрије Живановић, Панчевац, своим странствујућим суграђанима.

Драга браћо! Маџари, станујући данас у Панчеву, метнули су на моју особу 16.000 фр. ср. и подкупили на тај конац неке рибаре, да ме живог ухвате и њима предаду, ако би ја покушао доћи на мој риболов у Борчу, или гдегод у рит да надгледам моје људе, кои јошт тамо станују. Није ово, браћо, само велеречје, већ је то жива истина, коју ми је из брижљивости за моју особу доказао један отмен наш суграђанин преко борчанског с…….ка, у Борчу на тај конац дошавши! А знате ли зашто? јединствено зато, што сам ја у последње дане садејствовао народ на спасење своје особе и имања свог опомињати, по улицама јавно проповедајући: да нам спасеније у спасенију нас сами лежи, немогући равнодушно гледати, да народ наш, кои је од почетка покрета овог за цара свог, целокупност царевине, и одржање престола владајуће породице, купно и за своју народност највеће жртве приносио, онако прође као што су мила браћа наша у Бачкој и диштрикту банатском прошла, т. ј. обмањен људма безчовечни начела, судби својој предан остане!
Ја сам се по моме разсуђењу изразио био: да спасење наше састои се у спасењу нас сами, јер обртао ствар ма како и с које му драго стране, морао је строг рачунџија то изнаћи, кад себи представио буде, да, ма да смо се Маџару и предали и пруживши врат под његов мач, к свакој жртви и пожртвовању имања нашег, непријатеља војеним наметом укротили и дотле довели, да нас од харања и пожара поштеди, да, велим, себе тим јошт обезбеђене за свагда неби видили; будући предстои, да чим се непријатељ у месту нашем угњездио и на одпор покушао буде, да би њега – непријатеља – наша собствена војска из места нашег у своје доба терајући, варош нашу по нужди палити морала. То нам сведочи сам престолниј град Беч, кои од подобног случаја поштеђен био није; то и предградије тамишградско Фабрика, за које сказују да је блокирањем града већ у пепео и прах обраћено. Ово нека нас научи, браћо: да се ни најмање не кајемо, што смо огњишта наша, милу нашу домовину напустили, из чега многостручну корист вадимо, а именито, једно: што смо удалили од себе страх и неизвесност, које је преко сваке беде и невоље најопачније зло, постати непријатељског мача жртва; друго: што смо себе и синове наше обезбедили, да нас Маџари у солдате хватати, пак нас против једноквне браће наше употребити немогу; а треће, што је такође важно и главно: да смо пресветлом цару нашем осведочили непоколебиму верност и ти доказали, да – ако се за обдржање наше и није бриге водило – опет смо волили домове наше напустити и судби марсовој иј оставити, него ли се непријатељу предати, за коју осведочену верност цар нас хоће, мора наградити и постарати се скоро домовину нама нашу, коју смо ми управо њему за атар напустили, повратити.
Неочајавајмо браћо! но останимо при томе чврсти: да се ни један пре натраг вратити нећемо, док се славом као победитељи у домовину нашу ући неузможемо; нити се варајмо, што се разносе гласови: да су Маџари у Панчеву тако мирни, тако кротки, тако љубезни и дружевни, да ником никакова зла нечине, и знајмо: да је то све зато, што никог тамо од наши нема, коме би каквог зла учинити могли – коме би се осветили; јер оно, што је тамо остало, с њима симпатизира, с њима држи; пак сетимо се к томе јошт наше пословице: да се мачка онда поћули, кад хоће миша да улови; и тврдо сматрајмо ову чудновату мирноћу Маџара у Панчеву за овакову слику, за коју нам здрав разум јамчи.
А да ово наше зло дуго трајати неће, дуго трајати несме, пријмите од мене уверење, јер сам из доставерног извора сазнао, да ће се пре, него што се надамо, предузети изванредна средства к нашем скором избављењу, које ће особито нас Панчевце кућама своим брзо повратити; та знајте, - да сам ја према роду, којег сам један листак, свагда искрен био, и увек само оно поповедао, за које сам до пуног уверења доћи могао.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2232 on: March 20, 2020, 09:18:15 am »

Англија.
'Times' у једном дугачком чланку овако се изражава о револуцији и борби у Угарској: 'Коловође маџарске ребелије сајединиле су се са најдивљим политичним сектама у Европи, - они су јавно подпомагали крваву буну немачки демократа у Бечу, и своју собствену ствар грозним убиством Ламберга и Латура окаљали. Њина садашња цељ није више да одбране своју собствену слободу и независност, него да сву аустријску царевину подвргну врховној влади Маџара, па да би ову цељ постигли, ратољубива аристократија ове земље није се убојала, са најбезсрамнијим поглавицама демократичне партаје данашњега дана сајединити се. У Пешти, Франкфурту, Риму нечело је једно, т. ј. разорење постојећег закона и правителства, да би на њиовим развалинама основали пучку владу револуционарнога порекла. Француско правителство своим поступком у внутрености и посредствовањем у Италији – пруско правителство своим одпаднућем од Франкфурта – аустријско правителство својом борбом у Угарској покушавају једнако начело противности уздржати, и ако би узтребало доказателства о напредку Англије и Француске у политичном искуству, то би се оно у томе наћи могло, што просвећено мненије у овим земљама свако сајужење са развратности либерални партаја у мање образованим државама пориче… То је источник задовољности и надежде за мир Европе, што међу правителствима разни народа, од онога француске републике до руског самодржавнога, никакве вештествене разлике у политици нема. Сва једнако желе рат избећи; све једно захтевају, да се анархија заустави; и никад јошт нису били државници и војске мање склоне, узајамно се покрвити.
Парламент је преко члана Осборна питао правителство, да ли има каково известије о улазку руске војске у слободну и независну (!?) краљевину Угарску? Друго: да ли каковиј трактат постои, коим је Англија везана на улазак руске војске у Угарску? Треће: да ли министри намеравају понудити посредствовање између цара аустријског и победоносног народа Угарске? Лорд Палмерстон одговорио је, прво: правителство је од свога деловодитеља у Бечу извештено, да је Аустрија молила Русију за војену помоћ у рату између Аустријанаца и Маџара, и ова помоћ да је већ одобрена или ће се одобрити; и ако већ руска војска није у Угарску ушла, то се очекује, да заједно са аустријском оперира. Што се другог питања тиче, у колико он зна, не постоји никакав трактат, кои би се односио на питање помоћи, коју Русија Аустрији даје. Треће: правителство није никакве кораке учинило, да своје посредствовање између Аустријанца и Маџара понуди, а ни правителство аустријско није показало, да жели каково посредствовање од стране Англије, а колико он зна – ни другог којег правителства.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2233 on: March 21, 2020, 10:06:00 am »

Србске Новине, бр. 44. oд 17. Maја 1849.

О Ђурђеву – дну. Са сванућем овога дне ја сам на обали Дунава између Баната и Србије био; са сванућем овога дана, видио сам на обали Дунава гомилама људе врвити у Србију, тражећи спасенија против убојни сабаља дивљи Маџара. Срце правог човека у овом тренућу, морало је жалости препуно пред Богом тешко сагрешити, јер му је црна судбина црњу будућност пред очима стављала. Но шта је већ учињено, о том словити није фајде, јер се поправити неможе. Судбина србства, у војводству живећег, судба је човечески мишљења непостојанство; а то се оповргнути недаје, да често због преке необзорителности у мишљењу сталнoм оштрији бич судбине човечество стиже. Да је пак ово истина, сведоче начини поступања, и мишљења, у дејствима и предузимањима у војводству делајуће војске. Није ли због ти необзорителни поступака народ наш судбине горку чашу попити принуђен био, које горчину и дан данашњиј осећа? Но није ми задатак ово доказивати, и сам сам хотео овим примером и то доказати, да често и појединиј човек, због необозрителности своје мора много трпити, а много редиј, кад су каква времена, и чести својом необозрителност своју платити. Није ли – у већем примеру да наведем – народ наш у Бачкој, и Банату због те, јединствено да кажем, необозрителност свои вођа, ако и за време, готово моралне смрти чашу до конца испио? да и ненаведем удила она, која су га поједино постизавала; да и не напоменем беду ону, која у пепелу толики села и невино погинувше толике браће наше крв пред Богом и светом за освету вапије? А ко је свему томе узрок? нит' могу, нит' смем казати, да је све то хотимице хотело бити, већ хоћу да кажем, да је томе узрок необозрителност дејствовања нашег!
Да л' је србскиј народ у предузетку свом на правом путу? и ако је, да ли се србскиј народ у свом делању неутралитета држати може? Што се мене тиче, ја, не наводећи у почетку учињене неке погрешке, тврдо држим, да је србскиј народ желио, и тежњу своју на камену правде основао, и да су искања србска, у обзир узимајући начела огранувше слободе лањске, баш сасвим на основу једнакости положенам наравно да се нешто у том попустити и поправити може. По овоме дакле, кад мислим да је ствар србска света, будући се о том по листовима нашима већ решило, тако држим, да србском народу никаквиј другиј пут не предстои, до један, или бити за се, или напротив; неутралитета у деветнајестом веку не видим да може бити, ван ко хоће, и може му се двогубу боју да представља.
Што се народа тиче, он је освесћен јошт у почетку, света своја права крвљу бранити, свечано се заклео, и где су народни предстојатељи упливом на народ предузетак народниј јошт боље подпомагали, тамо се и дух народа нашега све то већма подкрепљавао, а отуда је последица та, да је тамо и мање беде наш народ претрпио. Напротив у Банату ако се и народ и освестио, ничим мање цепан народним управитељима, ломио се, и тумарао као без главе дотле, док није сво поверење к старешинама изгубио, да је чешће и до праве анархије долазио, пак због тога, никад правиј пут немогавши наћи, није могао ствар своју онако бранити, као што треба, већ због тога, ево, коликој беди и невољи изложен сад жалостну судбину трпи.
Сад да видимо за једине особе у колико се и ове неутралног пута придржавати могу. По мом мненију, људи без уплива на обшту ствар за пећком радити, и мислити могу шта хоће, напротив они, кои не само што уплив на народ имају, но и кормило среће више стотина хиљада људиј у рукама држе, ти свакиј пут у расположенију свом резолутни бити имају, само што у резолутном том расположенију мудро поступање нека ијм правила обозрителнсти полаже, кои се придржавати имају. Д. Н.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2234 on: March 21, 2020, 10:11:16 am »

Војводство Србско.

У Руми, 12. Маја. Јуче пред вече приспео је у Руму жељно очекивани бан, кои ће – као што се чује – овде за неко време свој главниј стан имати. Параде није било никакве, због тога, што се управо није ни  знало, да л' ће од Митровице, или од Ирига доћи. Но св. бану и није данас до славе и параде, он гледа само, да пострадавшиј народ наш спасе. Он је уверен, да ми њега љубимо и у срцу носимо. То му је довољно части. Походила га је депутација земунска и румска, и обе су га братски поздравиле. Како је св. бан браћу своју примио, то ће познато бити свакоме, кои њега, и његову према народу србском љубав познаје. – Депутацији румској јучерашњој прикључио се и наш судац Ј. С., ватрениј родољуб; а данас ће св. бана и други наши жупанијски чиновници званично походити.

У Руми, 14. Маја. Од како се св. бан код нас бави, сасвим се другиј живот примечава. Војска непрестано тамо и амо пролази. Чује се да је наређено, да са свију страна 15. Маја на Маџаре ударе. Маџари око Черевића једнако узнемирују путнике наше; тако су пре неколико дана убили једног човека и жену, кои су на коли буре с вином имали; и буре је све танетима изрешетано. Данас око полдне отишли су војници, кои су овде преноћили. Кола је било без броја. Имају 30 топова и хаубица. Сад баш наређују конаке за друго одељење војске. У Каменици има до 5.000 војске, а сутра шиље бан тамо јошт 5 кумпанија.

*Из Карловца нам јављају, да су Срби 13. т. м. на Мајур ударили, овај спалили и Маџаре у град сатерали. Овом приликом Срби су од Маџара отели два 6-фунтовна топа. Книћанин се непрестано бије с Маџарима. Он се тврдо држи, и надати се је да Маџари неће успети, тим више, што и св. бан већ предузима војене операције. Као што смо извештени, од суботе све једнако војска из Сурдука и Сланкамена у Банат прелази, и досад је до Ечке продрла. Да ће Бог, те ће и даље непријатеља отиснути, и тако скорим народу нашем домовину ослободити.
Logged
Pages:  1 ... 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 [149] 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.045 seconds with 23 queries.