Српске буне

[JASON]

Маџарска.
Због тога, што су у Пожуну Кошутовог приврженика свештеника Разгу погубили, Маџари су такође страшне репресалије учинили. Они су у Пешти 7 официра стрељали, међу овима два штабна официра. При рушењу будимски зидина, Маџари су наишли на један подземни пут, кои из Будима и Пешту води, и кои до данас није био познат ни Маџарима нити пак Аустријанцима. Кошут, као управитељ, издао је налог, да сви официри, нижи до мајора, од војеног министеријума, имају се наименовати; од мајора пак горе само од Кошута на представљење војеног министра. Око Вага често се битке догађају. Маџари су се у горњим странама бреговитим на много места са јаким барикадама укрепили. Руси већ са свију страна ступају. Већ су са царском војском у једној битки Маџаре потукли. Ђен. Хајнау добио је од ђен. Волгемута 9. т. м. следујуће известије: 'Непријатељ је заузео позицију пред Передом, али из села био је изагнан главним руским корпусом и бригадом Поту. Алшо-Сељ био је у јутру од непријатеља заузет, али доцније га је опет оставио. Између Сеља и Кираљрива отворила се битка, непријатељ је био одбијен и Кираљрив освојен, кои је бригада Тајзингова заузела дотле, док је руска колона против Переда непријатељу с бока манервирала. У левој фланки ступала је напред Перинова бригада против Хатвана, но као што се види, није јошт у битки била, ја јошт немам о њој никаквог известија. Обадве колоне у десној и левој фланки много су за успех принеле.'
Телеграфична вест у Беч 10. т. м. доспевша, следујуће јавља: 'Са бојног поља вести од 8 сатиј у вече. Херцингерова дивизија и Руси дошли су до Кираљрива и Жигарда. Бригаде ђен. Пота и Перина стигле су до Флокажда. Инсургенти су са 30.000 људиј и 80 топова под Гергејом у највећој ретиради преко Вага отишли.' – Као што разне немачке новине пишу, особито се у овој битки показала руска дивизија Панјугина у јуришењу, такође и аустријски улани, кои су више пута хусаре узбили.

[JASON]

Аустрија.
У Бечу, 11. Јунија. Одавно се разсејала по Европи једна превратна партаја, која свуда подиже ковнице свои злодејанија. Емиграција пољска са француским незадовољницима у томе је прва. На жалост – трагови оваки злоковарства примечавати се почеше од скора и у неким крајевима нашега народа. Ово нам бригу за будућност нашу задати мора. То ме је побудило, да вас, као искрени пријатељ народа и напредка  Славенског, с неколико речиј вниманителна учинити, како такова гибања у народу нашем од велике погибели бити могу. Шта намеравају ти незвани 'избавитељи народа'? Преврат у сваку цену у целој Европи проузроковати! А шта ће отуда следовати? Крвопролитије, убиточна беда и сиромаштво, које ће народима и оно мало снаге одузети, што ијм је јошт заостало, те ће онда слабији морати јачему главу приклонити, и онако се окретати, како му овај свирао буде. А да се на то иде, лако се из свега, што се до данас случило, закључити даје. Шта би ми при томе добили? Ако точно све околности испитамо, лако ћемо увидити. Онда ће се поједини викачи лако уклонити и себе спасти, а можда и материјалну цељ получити; народи пак остаће, да под јармом очајања стењу. Из овога следује, да особито ви у Србији, као у држави младој, којој је мир преко свега нуждан, од оваки лажни пророка чувати се, и као чисти од сваког страног елемента, народност србску и цељ славенску пред очима имајући, све кораке употребите, коима би се намере душмана народа нашег осујетиле, па у духу истините народне просвете напредујући, о томе настојите, да се идеа Славенска баш из ваше средине оживотвори, јер то је једино пристаниште, из кога се најсигурније за будућност делати може, које, ако се пренебрегне, онда ћемо тешко дочекати часа, у ком ће нас само време на то опомињати. Ја мислим, да за сада најпре треба да се ради о чврстој слози и братству свију грана југо-славенски, без разлике верозакона; за тим да се по мало под заштитом крепчији сила дух Славенскиј развија, - али ово је само путем законитости и начином умилности можно, а не претњама, грозећими празнословијем, - па кад тим начином идеа ова с временом живот получи, и снагу ову, с којом ће моћи одважно пред лице света ступити, добије: онда неће нужде бити да се народи кољу и упропашћавају сами себе да важност своју покажу, него ће по природи мањина већем броју и снажнијем народу првенство уступити, и тек онда ће се започети правиј дух развијати и славенство у политичном свету оно место заузети, које је већ пре толико столетија заслужило, али због употребљени неугодни средства не само цељ своју промашило, него је и назадку непрестано заостајало. До тога ће времена данашњиј значај политичниј више царства па и сам север променити, и тако ћемо ми за слободу приуготовљениј као знаменитиј народ међу осталим народима место пристојно у Европи заузети и све наше намере постићи. Но до тога времена ваља нам живот народниј чувати, јер без тога нема на овоме свету ништа! Дакле јошт једанпут повторавам: онај, кои је зван да се нарочито за будућност славенства брине, треба да на све покрете бодро око има, иначе стоимо на оној точки, од које нам и живот и смрт зависи, и једно или друго получити, то до нас стои! Из овога се види као је незрело примечање у 72. бр. 'Сл. Југ' о Москови има? и како се слаже програм за друго теченије са овакима преметбама, где се каже: да наш народ нипошто не жели на пут силе навести, а с друге стране га на дело Пољака упућује! Но и то је жалост, да неко наши листови сувише садашњост пред очима имају, а за будућност и немисле, или подржавајући туђим претераностима, хоће неком силом нешто да истерају, - одкуда долази, да ми у Аустрији правога органа, кои би чисте намере наше заступао, немамо! А ово би се све дало учинити без неверства противу законог цара и владе.

Најновије. Писма из Букурешта од 10-г тек. м. јављају, да су Руси 7-г продрли у Ердељ. На граници била је жестока битка и штету велику претрпиле су обе стране. Руси су између осталог изгубили и једног козачког полковника. Они тамо напредују и дошли су већ под Брашову на 1 ½ сата.

Из Беча нам под 10. т. м. јављају, да је сајузна царска војска, износећа 300.000 момака, са 16 страна почела противу Маџара дејствовати. Волгемут је опет некиј дан задобио велику битку над Маџарима код Вага, потукавши иј до ноге. Главниј је стан кнеза Паскијевића у Прјашови, а предстраже у Кашави.

[JASON]

Србске Новине, бр. 59. од 21. Јунија 1849.

Војводство Србско.
Уобште од неког времена из војводства сви нам дописи изостају – и од наши редовни дописатеља. Као да неким волшебством на поштама изчезавају!
Градачке новине пишу, да се људство у граду Варадину, како је Перцел разбијен, у толико умножило, да се немају чим ранити. Осим тога Варадин је после Мантуе и Коморана најнездравији град, где при обичној само посади у Јулију и Августу шпитаљи су увек војницима препуни, тако да се за службу више пута морају узимати граничари у помоћ. По томе ће Варадин скорим изгубити и физичну и моралну силу, која би му преко нужна била, да би се дуже одржати могао. Перцел је избегао само са својом артилеријом и кавалеријом, а команду града предао је некоме Хорвату. Говори се, да од Каменице испод земље копају, како би до лагума доћи могли.
Толико Градачке новине, а нама из Карловца јављају, да су Маџари некиј дан ђен. Мамули нудили предају града под некима условијама, но овај та условија није могао примити, већ иј је упутио св. бану. Је ли с овим штогод успело, и шта јошт у војводству раде за сада немамо никаквог известија.

[JASON]

Маџарска.
Важно је, што Пожунске новине о ратном телеграфу приповедају. Инсургенти, излазак случивше се битке, добијају са неописаном брзином; од штације до штације, почињући од Шита преко Коморана до Пеште, а одавде до Дебрецина намештени су чикоши, кои себи рогом знакове дају. Изгубљена битка даје се на знање једним подугачким звуком; а добијена чрез три, једно за другим следећа краћа звука; нерешителна битка даје се на знање чрез два звука. Један ађутант да знак најближем чикошу, кои се близу битке налази; чикош не поња шта то значи, но инштикт га је већ научио, да онда има много мртви, рањени и заробљени, кад му дође заповест да једанпут јако у свој рог дуне. Публикум добија само победоносне вести.
Кошутова фамилија једнако се у Дебрецину налази, где никакове војске нема, но само ландштурм службу испуњава. Кошут је пробавио један дан у Ђуру, па се оданде одма у Пешту вратио. У Будимском граду посетио је гроб ђен. Хенција, и кад је један од његове свите, показујући на гроб, рекао: 'Овде лежи онај човек!', Кошут је одговорио: 'Овде лежи онај честит човек.' Ово приповедају Пожунске новине, које јошт и то достављају, да је уредник 'Унгара' дoбио упуствије, према 'непријатељу' разумно и са части односити се. 'И у самoј јарости мора се част непријатељу одати.'
Међу хонвидцима, кои су Будим рушили, Кошут је сам својом руком крстове делио, и наложио је, да се гарнизону плата осмодневна изда. – Изашла је од Гергеја строга заповест против они војника, кои своје униформе Чивутима продају, и сваком се прети војеним судом. Другиј налог од Павла Хајника, земаљског полицајдиректора, управљен је против они вухерера, кои са златним и сребрним новцима јавно тргују, и банкнотама цену 1-2 на сто умаљавају. Има јошт доста злата и сребра, али и банкнотске штампарије једнако раде.

- Маџарско правителство послало је у различите пределе комисаре, кои имају налог, сав дуван свуда добром ценом покуповати, у случају где га неби хотели продати, онде да се конфисцира. У пределу Ђура све је опустошено, пљачкање и свирепства свакојака чине се чрез чопоре инсургентске. Нарочито један хонвидскиј батаљон, познат под именом 'црвенокапци' кои се састои од млади људиј бољега реда, највећма се у овом делу одликује. Околне житеље ноћу нападају, и у Ђур иј доводе, да шанчеве копају. И женске радо са собом вуку.
- Битка, коју су ф.м.л. Волгемут и ђен. Панјутин над Гергејом код Переда добили, била је врло крвава. До 7-8000 с обе стране је погинуло. Али при свему томе, што су инсургенти нагло бегали, опет нису изгубили ни једног топа нити штогод џебане. Но напротив тако иј је љуто гонила једна част аустријско-руске војске, да су се многи, кажу до 2500, у таласима Вага подавили. Козаци су се особито у овоме боју одликовали.
- Новине немачке 'Вандерер' саобштавају неку коресподенцију из Пеште, која доказује, да се у Пешти контрареволуција против самог Кошута приправљала, и да су многи намерили потајно аустријском стану јавити, да ће иј драговољно дочекати, само да иј од јада Кошутовог опросте.
- У вечерњем листу уставни свеобшти новина пишу, да је Перцелу одузета команда, и на његово место оперираће ђен. Фетер, кои није могао у последња времена у рату участвовати због болести.
- Новине 'Ново Време' о последњим ратним прикључењима следеће пишу: 'О битки код Переда, која се тим окончала, што се Гергеј у своје позиције код Ђура вратити морао, из приватни известија зна се, да губитак са обадве стране није тако великиј, као што је ондашње магновење и печатња пред очи стављала. Гергеј је на десној страни Вага сретно оперирао, но сајуженом аустријско-руском силом бачен је опет преко Вага у своје старе позиције, и гоне га најжешће. Дембински стои у пролазима тесним северне Угарске јошт за старим подкрепљеним позицијама, и има један крвав задатак испунити, јер у његовом корпусу служећи многи Пољаци задали су реч, да неће ни једном њиовом земљаку, кои је на руској или аустријској страни, пардона дати, нити ће га примати. – Руска војска у овом пределу много је претежнија, и само зато су се Руси досад тако дуго задржавали, што је за операције предел тај веома незгодан.

Најновије. Писма из Букурешта од 13. т. м. јављају, да су Руси Брашову заузели. Ово је тамо званично обнародовано. Маџари су били на граници један лагум ископали, кои су барутом напунили, мислећи, да ће Руси онуда проћи, па да га запале. Али Руси дознаду за то па ударе другим путем. Козачкиј мајор Костин (а не полковник, као што смо у прошастом листу јавили), није у боју погинуо, већ потајно од једног маџарског официра, кои је дошао био да се преда, и већ оружје положио и клекао за пардон молећи, но у тај мах мајор Костин некуда на другу страну окрене се, а онај онако клечећи извади из потаје пиштољ те га на место убије. Али дрзновеност своју и он је животом платио, будући су га Козаци све на комаде изсекли. - У битки између 7-8. т. м. кад су Руси на границу продирали, у најжешћој ватри био је пред војском ђенерал Лидерс.

[JASON]

Србске Новине, бр. 60. од 23. Јунија 1849.

Војводство Србско.
У Тителу, 19. Јунија. Из чисте једино жеље, походити многозаслуженог господина ђенерала Книћанина, дођемо ови дана амо у Тител, где жалбу из новина ваши уразумем, да од неко доба слабо известија из војводства добијате. Због тога дакле непропуштам вам битку, јуче овде догодившу се, које сам очевидац био, описати.
Јуче, око 8 сатиј пре подне, нападну у Перлезу улогорени Маџари са оштром ватром из свои 7 топова на наше у перлеском риту станујуће; но ови иј као и свагда храбро дочекају, тако, да су после сваког нашег топа од већег калибра, по један четврт сата ћутали, и све измичући нову позицију тражили. Ову забуну причињавао ијм је особито вештиј топџијскиј капетан – Панта Чарапић – изданак од славне породице Васе Чарапића – из свог 18-фунташког топа, и то тако удесно, да, док се јошт дим са ваље непријатељског топа пушио, већ је ђуле вештог Чарапићевог ока из топа у сред истог дима улетало, и тако прашину ударцем своим дизало, да је непријатељ у забуну доведен, много времена требовао, докле згодну позицију не нађе и на наше ватру сипати почне. – Дичите се храбра војујућа браћо! да у средини вашој таког топџију имате, с коим се ни најискусније царске топџије мерити немогу; а ти врлиј Чарапићу непопуштај у одушевљењу твом, које ће ти славу и награду принети, за коју ти твој честитиј командант јамчи, изјасњавајући се: да неби веровати могао, да није очевидац био, да си у стању на 3000 кораклаја непријатељу тако хитро и вешто доскочити.
Пуцњава је из топова и пушака цео дан трајала, - а браћа Србијанци, кои су се кришом под Бечеј довукли, немилице су Маџаре ватром из пушака таманили. – Од наши су тај дан троица погинули: један Србијанац и два шајкаша из Мошорина, и то сва троица од једног ђулета непријатељског. Штета непријатељска неможе се определити, но судити се може, да је велика. - Истиј дан су и три куће у Перлезу, из наше хаубице запаљене, изгореле. – Битком је управљао и располагао врховниј командант ђен. Книћанин, поред њега познатиј мајор Стефеновић, - честитиј Србин, капетан Станојловић, и онде десивши се Миливоје Петровић, кои је Србе у Мошоринском стану командирао, и у том одушевљењу био, да је сам топовима управљао и палио. – Битка је ова у толико с победом нашом одржана, што је непријатељ натраг у село одбијен.

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Маџарска.
Маџари су се од Вага сасвим натраг повукли, и намеравају около Ђура једну велику битку дочекати. На Ердељ су Руси на две точке упали, на једној су продрли, а на другој су од Бема мало заустављени, но сад већ по свој прилици у Ердељу много се руске војске налази. Власи су се на ново узбунили и подигли под предводителством Јаику Хора, кои је са своим великим ландштурмом до Карлсбурга допрео, и овај градић од обсаде Маџарске ослободио. У горњим странама ђен. Аулић са својом трупом обратио се на Весприм и онде народ на ноге дигао. Маџари у Пешти једнако се теше, да Руси јошт недолазе. Кошут је и дан данашњиј једно најобожателније лице. Маџари његов лик као светца каквог на шеширима носе а исто тако Кошутову матер зову светом Маријом, јербо је спаситеља Маџарском народу родила. Црвени републикански барјаци по кућама маџарским вију се. Гроф Зичи, кои је Млетке предао, осуђен је на десетогодишњу градску тамницу. Говори се, да је бившиј маџарскиј министар-президент Луј Баћањи на смрт осуђен. Између царско-руске и Маџарске војске свекиј дан се изчекује решителна битка. Кнез Паскијевић свој главни стан код Прјашове оставља и све већма напред ступа. Већ су Руси у Шипушкој столици једну победу над Маџарима одржали, а Маџари све натраг узмичу. Између други ђенерала, за које су опредељени ордени, добиће и св. бан средњиј орден Терезије.
- У немачким новинама из Пожуна од 11-г Јунија јошт следеће пишу: 'Данашњиј дан нам је прошао у највећој живости. Већа част Аустријске и Руске војске, која је при последњим биткама участвовала, марширала је кроз нашу варош, на десну страну Дунава, и за кратко време чућемо штогод о каквом важном прикључењу. Око 11 сатиј пре подне марширали су до пол два сата после подне. Најпре је марширало више дивизија Аустријске кавалерије, и многа артилерија са многим ракетним батеријама. Руси су марширали под ђен. Хајнау и Панјутином, кои су били праћени од Аустријског ђенерал-штаба; после тога ишло је више регимента инфантерије у парадној униформи, и са особитом музиком. Ову инфантерију закључила је множина Руске артилерије, која у свим своим војеним справама веома у очи пада. Лепо је било ову крепку војску видити.'

Најновије. По најновијим известијама, Руси су Кашову освоили и сад у двема великим колонама марширају на Тису и Пешту. – По последњим известијама из Беча царска је војска 16. т. м. Ђур заузела после крваве битке на јуриш. Око 4 ½ сата по подне њ. в. цар је на врху 1-га војеног корпуса у варош ушао.

[JASON]

Положење војске у Угарској, како од стране Руско-Аустријске тако и од стране Маџарске. Што је у нашем изложењу недостаточно и неправо, нека позорљиви читатељ по будућим известијама само подпуни и исправи; ми ћемо само ради лакшег прегледа да то положење начертамо, а остављамо њему да га усавршенствује.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Србске Новине, бр. 61. од 25. Јунија 1849.

Војводство Србско.
'Народне (Гајеве) новине' пишу из војводства, следујуће: 'Чује се, да је у Варадину страшан помор, тако, да иј на дан по 100 умире, па то све преко бедема у Дунав бацају. Св. бан је забранио, да се више пуца на Варадин из топова, јер је обште мненије, да ће се за кои дан предати. У Барањи све је мирно. Главниј је стан јошт у Шови.'
По немачким новинама пишу, како је страшна била битка код Сентомаша, која се имала 6-га т. м. догодити, па савршено описују све подробности и сав течај битке. Но, у колико је нама познато, не само 6. т. м., већ и у ово последње време није било никакве битке код Сентомаша. Види се, колико поуздана известија имају гдекои новинари. Но што је најсмешније, и сами званични листови то известије саобштавају као целу истину.
Гласа се, да су Маџари јако у Банату скупљају. Главниј ијм је стан у Бечкереку. Кажу, да намеравају све једнако, али бијући се, из Маџарске ретерирају, пак никако у решителну битку упуштати се, него мисле преко Славоније, Хрватске и Штајерске к Италији приближити се, па тим натерати Радецког, да из Пијемонта изиђе, и онда се са Пијемонтезима сајузити. Великиј и смелиј, и лудиј план!
Од царства је на молбу пострадавшег Србског свештенства дошло св. патријарху решеније, да у договору са свештенством определи овоме уживљење, а св. бан је упућен, да потребне новце изда. Колико смо разумели, прекјуче су се свештеници код св. патријарха у Земуну искупили, и обштим договором закључено је: да се проти 60, пароху 40, капелану и ђакону 30 фр. ср. плате месечно из царске касе издаје, и то почињући од 1. Јануара т. г., докле народ не дође у стање, да може опет своје свештенике издржавати, а свештеници за то ће све дужности своје безплатежно одправљати, не тражећи ни бира ни штоле.

[JASON]

Аустрија.
У Бечу, 21. Јулија. Маџари су у три одељења под ђен. Гергејом ударили на царску војску, коју је ђен. Волгемут предводио. Она се саcтајала из једног одељења резервног војеног корпуса и из бригаде Пот, - свега око 18-20.000 људиј. Прву колону Маџарске војске предводио је ђен. Даненберг, другу ђен. Кујун, а трећу или центрум сам ђен. Гергеј, - и свега су до 30.000 војске и 80 топова имали. Пуцњава је почела у јутру око ½ 4 сата, и већ су Маџари код места Жигарда били ћуприју заузели и на неколико страна преко реке Вага прелазили. Али око 12 сатиј дође руска спомагателна војска у помоћ, која се одма у ред бојни постави, и са викањем 'ура!' на Маџаре удари. Ђен. Гергеј, кад је то видио, одма заповеди да се колоне отворе, и ђен. Шкрибински из центрума са 40 топова изиђе, и Русе, кои су на њи с бајонетима јуришили, веома близу напусти, и онда тако оштру ватру проспе, да су ови, ненадајући се том лукавом мејдана делењу, до места Кираљ Реве и Алшо Селва, повући се морали. Но лукавство су ово горко платили, јер почем је овима и резервна војска, у Гаданти станујућа, у помоћ притекла, онда с таком силом и огорчењем ударе, да су Маџари после јаке и крваве битке преко Вага натраг отићи, и око 8 сатуј у вече већ са свију страна ретерирати морали. Једно одељење маџарске војске упути се преко Хеђеда, и ту ћуприју, преко које су на другу страну прешли, спали, где се многи хонвидци, кои су натраг заостали, немогавши прећи, утопе.
Руски ђен. Кобсаков позиције маџарске код Переда и Жигарда заузео је с бајонетима, и код првог места Маџарима је 4 топа отео. Главниј стан царске војске, око 80.000 људиј, налази се сад у Мађар-Овару, а Маџарскиј у Ђуру. (По новијим известијама, Маџари су и одавде изгнани.) – Маџари су у овој битки до 1000 људиј, које мртви и рањени, које заробљени, изгубили.
Министарство правосудија наредило је, да се што пре трошком правителства изда, помоћи и садејствовањем најславнији Славенски језикословаца сачињениј, обштиј правословно-политичниј речник у свима главним Славенским наречијама, по коме ће се писати државниј закониј лист, и сви остали законици, кои ће одсада излазити и своју важност добити.

[JASON]

Маџарска.
(Сл. Југ.) 13-га т. м. из јутра почела се војска к Ђуру кретати у три колоне. Друга колона добије заповест на варош ударити, дотле прва и трећа колона стану. Друга колона приближи се кроз шумице, баште и винограде равници ђурској, и ту опази множину Гергејови катана и пешака. На то заповеди командант уланима, шваљижерима и козацима, да се са своим топовима скупа приближе Маџарима. Ови скоро сву своју силу бијаху извукли из вароши, бојећи се, да ијм царска војска за леђа не дође и хотећи се овде потући. Тако на шанцевима и редутима врло мало остане Маџара. Сада младиј цар лично са својом колоном ступи на бојно поље веома нагло. Маџари опале неколико топова, коима два царска батаљона напротив стану и брзим кораком ступајући освоје једну батерију са 10 топова. Цар сада изда заповест 'на јуриш!' Маџари приправни дочекају војнике царске са страшном ватром из топова. Док је цар сам предводио једну колону, добије друга колона времена, непријатељу за леђа доћи, и тако одсећи му пут к шанцевима и вароши. Поплашени Маџари, мислећи да је варош већ у царским рукама, зачну куд камо без обзира бегати, а царска војска под предводитељством самога цара с развијеним барјацима и музиком у варош уђе. Куд год је непријатељ бегао, остало је много мртви на пољанама и друмовима. Маџари ни један топ нису спасли, сви су у рукама царске војске; исто тако џебана, коњи топовски и сав пртљаг; 1800 хонвидаца су ухватили. Житељи Ђура дочекали су царску војску као своје спаситеље, свуда је било видети црножути барјак на прозорима. Друге колоне вијају непријатеља. Кажу, да је у Пешти контра-револуција букнула, и 6-га т. м. да су се Кошутовци потукли са добромислећима. Чује се, да су Руси већ тамо ушли. Толико је известно, да је 1.т. м. Руска војска под Паскијевићем била у Хатвану, и један корпус да је отишао управо к Дебрецину, а другиј к Пешти.
'Народне (Гајеве) новине' пишу следујуће: 'Дембински је са својом војском намеравао да силом продре у Галицију, но буде од бригаде тако потучен, да је 6000 људи, које мртви које заробљени, од своје војске, скупа са целом артилеријом изгубио; из тога узрока веле, да су га Маџари са његовог достојанства свргли, а другоме заповедништво предали.'
Маџарске новине 'Figyelmező,' које су пре у Пешти излазиле, од 1. Јулија под њиовим пређашњим учредником Видом продужиће се у Пожуну; и то ће бити једине новине на Маџарском језику, које страну правителства аустријског држе.
'Народне Новине' Хавличка, које су биле забрањене, излазе сада опет. Мало су умереније, али опет зато свој правац либерални промениле нису.

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Hungarian camp at Komárom after 20. April 1849. In the middle on a white horse is György Klapka, at left on a black horse is János Damjanich.

[JASON]

Србске Новине, бр. 62. од 28. Јунија 1849.

Војводство Србско.
Распис преузвишеног бана о битки догодившој се на Перлезу 14. т. м. (Од овог расписа само једну част овде саобштавамо.)
'Под командом бригадира Книћанина догодила се 14-га т. м. на Перлезу жестока битка, која је на част нашег оружја испала, - по томе што је непријатељ већ канал Бегеј прешао био, негледајући ни најмање на то жестоко нападање, половином храбре кумпаније предстража под оберлајтнантом Карлом Штуклићем, и подкрепљеном кумпанијом под командом Јакова Добановачког, даље двема капетанијама Србијанаца под официрима Србским Грујом Мишковићем и Митром Мијатовићем, био је непријатељ од даљег напредоваља уздржан, и по томе од четири кумпаније Шајкаша главне резерве непријатељ је преко канала претеран. Полковник дивизија од бандеријални хусара и он је са својом кавалериом у толико ползе ту принео, колико је за коњанике ту хрђаво положење допустило.
Овде наведеним свима трупама изјављујем моје подпуно задовољство, а појединим онима, кои су се одликовали, подарујем следујуће колајне:
Стевану Жупањевцу, капетану и батаљоном командиру; Груи Мишковићу, подпоручнику, одправљајућем дужности капетана; Митру Мијатовићу, одправљајућем дужности капетана, свакоме по златну колајну, а Хасану Алићу прве класе сребрну колајну.
Будући су првоименована троица у истој битки тешко рањена, то се не могу уздржати, да ијм не изјавим овде моју најтоплију жељу, да би ијм Бог дао, да онај час пре оздраве, па да ијм подарени особитог отличја знаци њиова прса много година украшавају. А и Хасану Алићу из Београда, кои се код Србијанске спомагателне војске налази, желим да му се моје пуно задовољство изјасни, и да ми је особито мило, да под командом мојом и једног тако храброг Муслимана имам.  Јелачић бан с. р.'
Даље су награђени и више официра и прости војника шајкашког батаљона.
Истога овога месеца 23-га дана пред вече започета битка донела је више ползе него ли гдекоја у зору отворена. Топови наши груваху, до 9 сатиј и то са успехом. Веште топџије наше бацаху светлеће кугле, гранате, са таковим успехом, да су прво једну кућу запалили, која је положењем своим непријатељу од велике ползе била, и ова је кућа сва изгорела; даље запалише наши и џебану непријатељску, тако, да се дим од ње у небо дигао, по чему се судити даје, да је тамо много барута бити морало. Тако су и ђулета наша веома добро гађала, а то се по томе закључити даје, што се непријатељ у своим предњим редутима није усудио ни указати. – Ова се битка пред вече зато отворила, што се непријатељи почеше на брегу с оне стране Бегеја гомилати, а наше храбре топџије не могу то да трпе, те иј почеше топовима поздрављати.

[JASON]

Аустрија.
Од стране владе изишла је наредба о начину, кои се од комисара, царској и руској војсци придружени, у смотрењу оружјем стишани страна упражњавати има. Између остали точака, следеће најважније саобштавамо:
1.) Ц. к. комисари биће при сваком војеном корпусу наређени. Они ће морати војеним командантима у свакој струци на руци бити, и сматраће се као посредственици између војничке владе и цивилни надлежателства.
2.) Како се која страна војском заузме, комисари ће настојавати, да тамо прокламације, царем или главним командантом издане, обнародују и то на оном језику, кои житељство разуме; напротив да се сва она објављења, која од бунтовничке владе произилазе, строгим начином предупреде.
3.) У заузетим странама има се обезоружање наредити, у којем послу сва надлежателства комисарима и војеној власти од помоћи морају бити, у противном случају по преком суду ће се поступати; тим начином има се поступати против цели обштества и надлежателства, а такође и против поједини људиј, али најпре претњом новчане казни.
4.) Комисари морају на опасне људе пазити, и кои би што сгрешио, што би под прекиј суд подпадало, имају с њим по таком начину и поступати. Такође и они људи, кои би се давали за средства бунтовницима употребљавати, морају се уапсити. Њиови папири имају се секвестрирати, и изтраживајућем надлежателству саобштити.
5.) Добра ониј људиј, кои су у назначеном степену са бунтовницима у споразумљењу били, имају се секвестрирати. Због тога наређени ће бити краљевски фишкали, кои ће нужне тужбе подизати, и сведоџбе скупљати, која ће се после као материјал против такови људиј употребљавати.
6.) Како се која страна заузме, одма се за правителствене органе побринути има. Компромитирана лица не само да се морају одбити од велики званија но и од мањи (као бележници, судије, учитељи итд.), а на њиово место морају се понамештати лица поштена, поуздана и правителству наклоњена, која знају онај језик, кои је у тој страни обичан. Нико се несме наместити од они лица, која су због распрострањавања некадашњег маџаризирања омрзнута.
7.) У смотренију маџарски банкнота, комисари имају ове за никакве и не важне прогласити, и где би год ове банкноте на видело изишле, да се одма имају конфисцирати. У случају да се ко овој наредби неповинује, таковиј има се одма прекоме суду подвргнути. Конфисциране банкноте имају се предати војеном окружном команданту, кои ће иј уништити.
8.) Комисари морају у окружијама, где разног језика житељи живе, у име царско изјаснити, да су сви закони, на коима се супремација маџарског језика оснива, укинути, и да је у смислу конштитуцију од 4-ог Марта 1849. свака народност осигурана. У овом смислу имају комисари јошт многе особене препоруке, на пр. да се свако језика насилство у школама и црквама укине итд. Комисари ће у своим известијама на главне команданте, и у званичном саобраштању са управљајућим надлежателствима и војеним командантима немачкиј језик употребљавати.
9.) Задатак комисара није у управљању какову реорганизацију правити, но само јединствено настојавати, да се мир, ред и сигурност уведе, и све уклони, што би томе шкодити могло.
10.) Камерална надлежателства и рударско управљање комисари ће подпомагати, али управљање ово остаће у власти министарства у Бечу.
11.) Комисари ће лично, или чрез поверене људе настојавати, да се народ освештава, да му се урбаријална олакшања укидати неће, а спаијама да се каже, да ће тек онда до накнаде доћи, кад се мир и поредак поврати, јер без тога није можно да ијм се штета накнади. Свештенство да се ослови, да у овом освештавању народ поузданим речма убавештава.
12.) Даље дејствовање комисара зависиће од обстојателства; криве ће казнити, невине ће заштићавати, но у свом дејствовању целом узимаће за правац државну конштитуцију од 4-г Марта т. г., у којој се начела будућег стања Угарске прама целој монархију утврђена налазе.
13.) Ц. к. комисари мораће о свом дејствовању главног војске команданта извештавати, и његовим налозима безусловно повиновати се. 

[JASON]

Маџарска.
Обстојателни известија о биткама у Маџарској и Ердељу немамо; толико је само известно, да се на свим странама туку и да руско-аустријска војска свуда напредује. Тако у Ердељу су већ дубље продрли после крвави битака, у коима је ухваћем маџарскиј ђенерал Киш, кои је против Србаља лане код Перлеза, Томашевца и Панчева борио. Њега су одвели у Букурешт, да му најпре рану залече, а после послаће га у Черновић, где ће Аустријској власти предан бити. У горњој Маџарској такође Маџари узмичу, и већ су пре неколико дана Руске форпосте пред Пештом стајале. Разноси се глас, да је већ Пешта пала и Кошут да је ухваћен, но поузданог известија о том нема. На Кошута изишао је у Пешти некиј плакат, у којем му се прети, а народ се ословљава, да од њега одустане. Кошут је на то издао строгу полицајну заповест, ради личног свог обезбеђења. Такође и о овоме обстојателна и поуздана известија немамо.