JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 10:27:18 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 328
|
|
« Reply #2430 on: June 07, 2020, 10:11:18 am » |
|
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 10:27:18 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 328
|
|
« Reply #2431 on: June 08, 2020, 09:27:08 am » |
|
Војводство Србско. Једно писмо из Меленаца под 11. т. м. јавља нам следујуће: 'Дошавши кући, нашли смо све у највећем нереду. Покућство разграбљено, марва растерана и одведена. Сада наши сељаци по околним маџарским селима и кертизима тумарају и траже своју марву и домаће ствари, и заиста налазе многи многе своје ствари и стоку. Маџари су сад добри, предобри, кротки, благи и понизни; наше ствари и стоку без затезања издају; проклињу Кошута и њиове предводитеље, за које веле да су у Турдин утекли. Црква нам је прилично остала; у олтару су с престола све чаршаве скинули, само је мермерна трепеза и кивот остао, из кивота 'свјатаја', за болне храњена, побацали су и погазили; на свевидеће око, у олтару измоловано, пуцали су, и баш је у сред не дремајућег ока божјег тане сгодило, које иј је, јамачно, на последку и поразило. Одежде су све биле склоњене и сахрањене, а стихаре ђачке и свештеничке, кои су заостали, oднели су до једног. Књиге су нам све, окром једне, на миру – оба полијелеја сасвим илупана. Наш Рукавина види се као да при старој ноти остаје, јер је рад све неку власт по ћуди својој да уређује; тако је по нашој и темишварској жупанији дао неке фебирове поставити, но, како кажу, на то се бан љуто гневи. Бана свакиј дан из Темишвара очекујемо; он ће нам, надамо се, доста добра донети. Данас из поуздани уста разумесмо, да су ови дана Сава Вуковић и Јован Дамјанић у Темишвару обешени. Еле невина крв Станимировића није остала не освећена! – Хајнау страшне и грозне ексекуције над Немцима и Маџарима у Темишвару држи, и кажу да су му при тима ексекуцијама Сережани десна рука – Бог иј живио! Маџарске официре одправља у Италију за просте војнике; официре царске, код Маџара служивше, праху и олову предаје; просте хонвиде кући одпушта. Говори се, да ће и наша два батаљона диштрикћана до кои дан кући бити одпуштена. Неки батаљони граничарски већ се кући пуштају. Из Kаменице нам јављају, да су на оно изјављење Маџара у Варадину, да ће се само Русима предати, ови дана тамо био ђен. Берг, шеф руског ђенерал-штаба, и ишао парламентирати с Маџарима. Поред њега су изишли подполковник Тот са два хонвидска официра. Овима је ђенерал саветовао да град предају и оружје положе, кои су му одговорили, да сами виде да са њи спасенија нема и да ће се морати на милост или немилост предати, само су га умолили да ијм допусти до ђен. Хајнауа отићи, не би ли могли штогод за себе и своје издејствовати. То ијм је допуштено, и они су у Темишвар отишли, и тако се надамо, да ће се Варадин до кои дан предати.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 10:27:18 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 328
|
|
« Reply #2432 on: June 08, 2020, 01:37:44 pm » |
|
Маџарска. Ф. ц, м. Хајнау послао је следујуће војено известије из Темишвара под 6. Августа: Са победоносном битком код Темишвара 28. Јулија није сам град Темишвар од обсаде ослобођен него је војска бунтовничка тако поражена, да више није у стању редовниј одпор у већим гомилама дати. Непријатељ је у бегству к Лугошу оставио много оружја, друге војене справе, многа кола од муниције, топова и хиљадама од они, кои су за поворком ишли, пали су у руке наши војника, кои су иј гонили. Число заробљени и пребегши, после битке на Сиригу 24. Јулија износи већ 18.000. Исто толико число положило је оружје и бежи кућама, тако, да је пехота непријатељска разсула се. Гергеј, кои је са своим корпусом хитрином великој царско-руској војсци на горњој Тиси измаћи знао, био је преко Дебрецина, где му је задња стража од Руса у бегство потерана, преко великог Варада код Арада дошао, да се са јужном маџарском војском сајузи. Он је већ мислио да је из опасности умакао и сајузио се, али је аустријско-дунавска војска већ била обсаду од Темишвара одбила и Араду с леве стране Мориша грозила. Гергеј је дошао врло касно, јер 29. Јулија пре подне удари ф. м. л. гроф Шлик са једном части свога војеног корпуса близу Арада на 8-10.000 људиј јаку предњу стражу Гергеја. Гергеј је хтео продрети, но био је узбијен са великом штетом у Арад. Гергеј је по том тражио преко Радна на Моришу, где је мост начинио, умаћи преко Липе у Лугош. Ја сам то предвиђао и зато сам већ послао једну колону к Липи, која је баш долазећег непријатеља преко реке натраг узбила. Непријатељ за тим запали мост. Ови последњи маневри решили су, јер Гергеј сад није имао кудкамо: од великог Варада узастопце гонио га је корпус царско-рускиј по ђен. Ридигером; од Ердеља предња стража сајузне војске код Деве – где је градић разорен а 14.000 бунтовника потрвено; најпосле са леве стране Мориша цесарско-аустријске дунавска војска. Обкољен тако са сви страна, положио је Гергеј са свом својом војском – која је истина спала била на 25.000 људиј али која је јошт једнако имала 144 топа – 1. о. м. код Вилагоша оружје. У следству тога предао се 5. Августа и град Арад на милост и немилост. Аустријска војска ликује, да је она непријатеља у шест биткиј до уништожења победила и предају Гергејове војске и град Арад решила. Одма, како је обсада од Темишвара одбијена, дао сам лаку војску, коју је Бем предводио, 3-ћим корпусом, резервним корпусом и дивизијом кавалерије Валмодена јурити. По неким слабим покушењима одупирања био је Лугош од нас заузет а скоро разстројене непријатељске гомиле једнако се к Каренсебешу јуре. Раздељено ово узмицање у две противне линије осведочава неслогу и забуну бунтовни предводитеља. Свуда се налази оружје и оправа војена, које су разсуте чете побацале; од топова, које нису могли вући, лавете су попалили а цеви оставили. Нађено писмо Кошутово показује ствар маџарску као изгубљену и неспасајему јошт пре него што му је познато било, да се је Гергеј предао. При наглом јурењу непријатеља пала је у наше руке многа оправа војена, муниција и т. д. у вредности од више милиона. Финанцминистер привременог правителства Душек предао се је сам и предао је знаменито благо у неизрађеном злату и сребру. 4. т. м. сајузила се јужна војска ф. ц. м. барона Јелачића, код Н. Бечеја, близу Темишвара, са дунавском војском. Крвава драма свршује се и може се као срећно предсказање сматрати, да баш данас, на дан рођења нашег најмилостивијег монарха, о томе извесност и обећање мира наговештено бити може.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 10:27:18 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 328
|
|
« Reply #2433 on: June 08, 2020, 01:40:06 pm » |
|
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 10:27:18 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 328
|
|
« Reply #2434 on: June 08, 2020, 01:44:24 pm » |
|
Србске Новине, бр. 82. од 16. Августа 1849.
Србија. Аустијске пошта, имено бечка, за неколико дана била је изостала, и тако не имадосмо ни новина ни писама никакови, да би данашњиј лист подпун издати могли. И јуче дошавша пошта није ништа важно донела; данас пак опет је изостала. О Маџарској војсци, која је јошт на нашој граници у Оршави заостала била, пишу нам из Кладова под 12. т. м. следујуће: 'Синоћ око 7 сатиј у вече Маџари из Оршаве сви су се предали Турцима на влашкој страни у Врачарову спрам Адакале, и велика множина кола ноћас је у Северин отишла, а данас непрестано војска маџарска пролази покрај обале Дунава идући из Оршаве у Северин. Чује се да су Руси већ у Мехадију дошли; а један курир рускиј данас је око подне дошао у Северин. Ко ову маџарску војску, што се Турцима предаје, предводи, - није се могло сазнати. Кошут, кои је јошт пре у Северин пребегао, 9-га т. м. са своим друштвом је прешао из Калафата у Видин. У његовом друштву налазе се: Дембински, Семере, Месарош, Дежефи, Казимир Баћањи, Мадарас, Фетер, Гион, Њари, Карољи, Сава Вуковић, и многи други коловође револуције маџарске.'
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 10:27:18 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 328
|
|
« Reply #2435 on: June 09, 2020, 08:28:27 pm » |
|
Војводство Србско. Прекјуче је у Земуну, при великом војничком торжеству, поред пуцњаве топова и свирања банде, проглашен октроираниј устав. Ови дана је из Bарадина побегло у логор Мамуле код Каменице 600 особа. Око Оршаве јошт се задржало нешто маџарске војске, но она није ни мало опасна била и већ је тако стесњена, да је најпосле и она морала оружје положити. Из Земуна јављају нам, да је од св. бана дошло правителству србском писмо, коим се његово постојање осигурава и круг његове делателности привремено опредељава. Не знамо јошт обстојателно како ово писмо гласи, само толико чујемо, да ће правителство имати извршавати налоге средоточне владе; а што оно имало буде тражити, зато се средоточној влади преко св. бана обраћати. По новијим известијама из Темишвара није тамо погубљен Сава Вуковић, него брат његов бившиј царскиј ритмајстер, којега име сада не знамо. Међу многима другим погубљенима налази се и некиј Ђорђе Дамаскин.
(Примедба: Први познатији члан породице Дамаскин био je Љубомировић Стеван који је успоставио моћ и богатство своје породице. Двадесетог децембра 1799. добио је племство од цара Франца I, а 19. септембра 1800. године предикат Немети. То је значило да су он и његови потомци ушли у ред мађарских барона са правом коришћења грба. Стеван се оженио Маријом Зако од Бајше. Из овога брака родили су се Александар, Антоније, Симеон, Шабан, Пулхерија, Терезија, Като и Ана. Антоније је од оца наследио Хајдучицу. Ту је основао породицу оженивши се Јеленом Текелијом. Из овог брака се родио Ђорђе Дамаскин. Он је постао војни инжињер и као такав служио је у разним утврђењима, али првенствено у Петроварадину и Темишвару. За време мађарске револуције 1848/49. био је пуковник под командом генерала Јозефа Бема. После пада револуције осуђен је на смрт, да би после био помилован и осуђен на 16 година затвора. Приликом објаве делимичног помиловања Ђорђе Дамаскин је 1853. пуштен из затвора у Араду.)
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 10:27:18 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 328
|
|
« Reply #2436 on: June 09, 2020, 08:37:24 pm » |
|
Маџарска. Ђур је опет од царске војске заузет. Ондашњиј гарнизон инсургента (око 2500 људиј) није био у стању бранити те грдне шанцеве, и царска војска је онде доста ствариј задобила. У Шиту има јошт врло мало непријатеља, но у толико има иј више око Вага. Будући да је већ и Јаблоновског бригада преко Будима к Коморану кренула, зато је већ и за цернирање опредељен рускиј корпус ђенерала Грабе (20.000 људиј). 3-г т. м. je Алтзол прешао, а аустријска војска биће довољна, да ту точку у шкрипцу држи. У Алтзолу, као што пожунске новине јављају, до 1-г т. м. дошло је већ до 1000 дезертираца, понајвише Славена, кои су силом у солдате отерани. 4-га Августа царска војска под ф. м. л. Чорићем кренула се већ даље из Ђура к Баболни, куда су се одвукли бежећи Маџари, што су у Ђуру били, а од Коморана су одсечени. Маџари су при одласку своме село Хохштрасе запалили. Сељаци проклињу Кошута, кои је толику несрећу навукао на земљу. Кнез Паскијевић при напредовању своме само је до Ђуле 18.000 Маџара заробио. Чете маџарске, које су се око Трнаве и Њитре потуцале, и народ узнемиравале, сада су изчезле, и народ је мало одануо. Маџари су већ оставили и острво Шит и реку Ваг. Царска војска приближила се сасвим Коморану. Ту се налази и војени министер гроф Ђулај, кои је посаду коморанску на предају позвао, оставивши јој три дана на размишљање. 4-га т. м. знало се у Пешти, да је Кошут гувернерство оставио, а Гергеј да је диктатором постао. То је проузроковало велико упечатљење, и волшебно је дејствовало. Свакиј сада изгледа мир. Маршал кнез Паскијевић има свој гл. стан у В. Вараду. Ђен. Ридигер је у Вилагошу; ф. ц. м. Хајнау у Темишвару, где се такође и бан налази. 30-га Јулија Кошут је оставио гувернерство, а то зато, што је, како у својој прокламацији вели, увидио, да је нужна војена диктатура, коју Гергеју предаје, а он се, вели, са правителством у турску Оршаву уклања – до окончања рата. Међутим говори се да је он већ са 24 своја друга у Једренима, и како кажу, француски и англијски посланици у Цариграду издејствовали су свима маџарским бегунцима дозвољење, да се могу на англијској лађи удалити. Гергеј примивши војену диктатуру, издао је за народ маџарскиј прокламацију, завештавајући се, да ће, што је год можно, за отечество учинити, и у рату или мирним путем, како то нужда налагала буде, али на свакиј начин тако, да се већ тако јако узвишене жртве олакшају, и прогонства, свирепости и убиства престану. У истој прокламацији саветује народ, да само војску остави на бојном пољу, да онда се на седишта своја поврати и себе и своје имање чува. Овако је говорио Гергеј 30-га Јулија, а 1-га Августа већ је оружје положио. Како се пак ово догодило, новине различно пишу; које ћемо првом приликом саобштити. Аустријскиј билетин о овом случају видили смо већ, шта каже; он је врло кратак, и зато жељно изгледамо рускиј билетин, јер су ови обично обстојателнији и достаточнији. Међу оним стварма, које су Руси код Шесбурга у Ердељу од Маџара отели, налазе се и многа писма Кошута на Бема, из кои се види, да је не само између Гергеја и маџарскога правителства, него и између поједини команданта маџарске војске одавно неспоразумљење и неслога владала, и да је сам Кошут одавно већ очајавао о успеху маџарске ствари. 7-га т. м. била је код Деве у Ердељу страшна битка, којој је маџарској револуцији последњиј ударац задан. Пало је више хиљада мртви, рањени и заробљени, и 140 топова задобиле су царске војске. Нешто мало маџарске војске под Бемом разбегло се којекуда. Овога часа стиже вест, да се град Коморан 9-га т. м. по подне царској војсци предао.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 10:27:18 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 328
|
|
« Reply #2437 on: June 10, 2020, 09:02:10 am » |
|
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 10:27:18 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 328
|
|
« Reply #2438 on: June 10, 2020, 09:03:44 am » |
|
Аустрија. 5-га т. м. дошао је у Беч њ. ц. в. великиј кнез наследник престола царства рускога. С њиме је дошло јошт 7 други особа и телесна стража од 12 гардиста. Одсео је у двору рускога посланика. На то што се Гергеј Русима предао, 'Преса' прави следујуће примечаније: 'По доста поузданим известијама били су мудри маневри кнеза Паскијевића, кои су Гергеја склонили да оружје положи. Ми јошт не знамо, да ли се ту има више дивити таленту војеводца или дипломата. На свакиј начин тим је кнез Варшавскиј себи заслугу задобио, да је за будућност Аустрије нешто решително урадио.' 'Уставниј лист' из Чешке јавља, да су се 31-га пр. м. у Кракови завадили између себе Руси и Аустријанци, којом приликом двоица су убијена а више њи рањено. Аустријски солдати дали су повод свађи. – Примечава се од неког времена у Кракови, да се Руси са тамошњим житељима све пријатељскије саобраштавају; а напротив нарочито при некој забави показало се, да руски официри не хармонирају баш јако са аустријскима. Кад свирају пољске народне мелодије, Руси пљескају и покликују. - Св. патријарх Рајачић приспео је у Беч. - 26-га т. м. очекујемо у Бечу њ. в. цара рускога.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 10:27:18 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 328
|
|
« Reply #2439 on: June 10, 2020, 09:17:37 am » |
|
Србске Новине, бр. 83. од 18. Августа 1849.
Oд како се Гергеј са својом војском предао, ствар се маџарска сасвим окончала. Коморан и Варадин, ова два гнезда револуције, до сада су такође морали предати се. Како се Гергеј предао, маџарска заоставша војска изгубила је сву своју моралну силу и наједанпут се растопила, као да је није ни било. Маџари, кои су кадри били за пол дугу годну до 200.000 војске подићи и с њом толико време Аустрију обарати, у накритичнијем магновењу руском војском стесњени, толику своју војску морали су поражену видити. Доиста, руска војска има се од целе Европе као спаситељ Аустрије сматрати. Аустрија је била од Маџара тако стесњена, да је цео свет о њој био почео очајавати. Аустријска војска у последње доба била је већ јако ослабила. Деморализација се у њој такође залегла. Маџари напротив осим вешти вођа имали су једну фанатизирану војску, која је свакиј дан тако силно расла, да је свакиј предвидити могао известну пропаст аустријске војске. Но у судбини Аустрије лежало је, да буде Русијом спасена. Руска војска је дошла, и то у најнужнијем тренутку за Аустрију. Одма изгубише Маџари вољу и одушевљење; настаде међу њима раздор и неслога, и цела револуција изгуби пред народом моралну важност. Но мора се јошт и то додати, да се и храбрости и управљању руске војске доиста похвала приписати мора. Од како је кнез Паскијевић против Маџара ступати почео, ту се већ више није оклевало. Европском славом увенчана руска војска све је препоне ратне победила за најкраће време, непријатељу се показивала свуда, где се овај ни надао није. Начин како треба по степама и бреговима војевати, то најбоље зна руска војска и њени војводе. Маџарима није се дало оданути, но морали су се у ненадној забуни одма изгубити. Маршал кнез Паскијевић и овом приликом је показао свој милитаран таленат, као год свагда и свуде. Он није много теоретизирао, као што многи други ђенерали без нужде чине; но као практичан ђенерал начинио је добар план, и тај план морао се без закоснења у дејство привести. Руска је војска одма у живац – где треба – Маџарима ударила, и маџарска војска, маџарска храброст и одушевљење разбило се изванредном храбрости и дисциплином руске војске. Тако не стаде одма 200.000 маџарске војске, не стаде Кошута и целог маџарског правителства, а Аустија је спасена. – Русија је многе државе спасавала; помоћи Руса спасена је била цела Германија од јарма Наполеоновог, Турска од Мухамед Алије Египатског, и т. д. Ваљда ће то свет припознати.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|