PALUBA
March 29, 2024, 07:19:32 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jednu cifru, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 [164] 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 722463 times)
 
0 Members and 5 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2445 on: June 14, 2020, 07:03:53 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Stuhlweißenburg.jpg (493.33 KB, 1504x940 - viewed 19 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2446 on: June 15, 2020, 09:37:50 am »

Србске Новине, бр. 84. од 20. Августа 1849.

Србија.
Опет нам је црна смрт једног врлог Србина покосила. Ово је већ трећиј, које нам је Германија прогутала.
Арсеније Стефановић, родом из Сибнице окруж. јагодинско, члан Дружине Младежи Србске, кои је у нашем Лицеуму философијске науке свршио, пожертвова се роду и оде у војводство, јошт како је народниј барјак тамо развијен.
Он је између први млади бораца србски веран остао свом племенитом позиву, храбро је војевао и участвовао у многим биткама, које је војводство против Маџара имало; да споменемо само ону код Арада, где је Арса са својом кумпанијом Срба, којом је командирао, два топа отео, и у сред највеће ватре, кад је са мало верне дружине своје од непријатеља обкољен био, попео се на топ и повикао : 'да живи народ србскиј!'
Он је ту такој киши куршума и ђулета изложен био, да су му све хаљине изрешетане биле, па га је све то мимоишло са једном раном, коју је у бут добио и преболио.
Правителство србско наградило је отличну храброст и осведочено родољубије Арсино тим, што га је летос у Берлин као свог питомца послало, да тамо са осталом питомцима србским војене науке сврши; но ево жалости наше, кога они куршуми и ђулета поплашила нису, опака зараза, колера, оборила је. Чујте Срби, чујте ви другови, и школски и војени, незаборављеног Арсу Стефановића – он је 5-г т. м. у петак пред Преображење у Берлину за 6 сатиј од тешке оне болести преминуо.
Кратак му је истина живот био, али пун честитости. Доиста је заслужио, да му сви погруженим срцем пожелимо вечниј спомен у народу србском.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2447 on: June 15, 2020, 09:41:11 am »

Војводство Србско.
Шта да вам пишем? У овом стању, у ком се ми налазимо, не знам би ли и добро било да вам пишем. Ако би вам казивао како нам је, боим се да се не рече и не помисли да намеравам незадовољство умножавати. Из историје свију новијег времена народа могли сте дознати, да назадници врло мајсторски умеду свакиј искрениј израз, свако слободно дело републиканским, комунистичним, пролетарским начелом крстити, добро прорачунавши да су то страшила светска, коима добре али слабе душе за своје намере лове – и да су то орудија, људе, кои су иначе врло далеко и од комунизма и од пролетаријата, оцрнити, и народу огадити. Ишло то њима за руком или не ишло – они се на то не осврћу, они своје терају, ма да и сами знају да то није истина, добро знајући, да кад се и на најмирније псето повиче 'бесно је! држ'те га!' оно кукавно бежи, а светина заиста мисли, да је бесно псето вијала.
Народ је србскиј веран цару. Народ србскиј није се оружја латио против душманина да своју народност спасе, а да политичну слободу изгуби. То добро знају они људи, кои сад вичу 'бунџија' и 'пролетаријат' свакоме, кои у светињу политичне разумне слободе неда дирнути; али то иде сада у њиов рачун – па да би они, ако се по несрећи њиове назадњачке тежње обистине, целу монархију упропастили – о том они и не мисле. Нека се шкоди Петру и Павлу – нека се може доћи до измакнуте службе – свако је средство њима добро. Па кад јошт таки људи доспеду до места, где ијм то удесно иде за руком – онда гледајте где смо? и како смо? кад се такима уво приклања.
Колико ћемо јошт пута нашу политичну исповест јавно казивати! Ми хоћемо -  ми, које ви анархистима, пролетарцима – и Бог сам зна каквим све именима крстите – ми хоћемо јаку једноставну Аустрију. Ми хоћемо слободу као народ у својој околини; ми хоћемо уставну слободу, - ми хоћемо слободу штампе, само разборитим законом штампарским ограничену; - ми хоћемо под строгим одговором све чиновнике без разлике. Ми смо за те светиње војевали и сада војујемо. Ми смо на тај рачун упропашћени имањем – но радо ћемо те скупе жертве поднети. У колико смо до сада били участници ти највећи добара људски – нека свет суди. И по томе судите, како нам је у војводству.
Ја верујем, да људи, кои су се научили са гвозденим штапом по старом обичају 'амтирати,' та ти људи радо вичу: 'пролетаријат!' макар да и они сами не имају села ни спахилука у Банату. Ми се тврдо надамо, да ће нас у Бечу 'кои седе цару уз кољено' пре и боље разумети, него људи, кои су се народном покрету лане из свију сила противили, а за цело време тог покрета народу подсмевали – а сад се у послу нашли, где нам наудити могу.

Варадин је сад и од новосадске стране обседнут. Тамо се некиј дан улогорише две бригаде, Кнежевића и Пуфера. На граду од неколико дана вије се бела застава – за знак предаје, али – по поузданим известијама – Маџари јошт неће да се предаду, док под град Руси не стигну. Депутација она, која је у Темишвар к ф. ц. м. Хајнауа ишла, вратила се натраг и како чујемо –прости војници не верују шта она казује, него су на ново оправили другу депутацију.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2448 on: June 15, 2020, 10:13:47 am »

Маџарска.
'Уставним новинама' из Пожуна 7-га Августа ово пишу: 'Маџарски таблабирови у следству последњи прикљученија нису тако јако духом клонули, као што би се помислити могло, и то не због тога, као да они не верују последње догађаје, но теше се, да се ствар на добро преокренула следством између Гергеја и кнеза Паскијевића закљученог формалног трактата, по којем је целокупност Маџарске подјемчена. Одкуда они имају такова известија? ваљда ни сами не знају, но опет види се, да у комбинацију доводе махинације Пулскога у Лондону, и надају се једнако, да ће се лорд Палместрон у реорганизирање Маџарске умешати. Њиова је простодушност већ до тога дошла, да се озбиљно надају, да ће Гергеј постати војеним министром целе монархије, у случају ако би финансија и војено министерство Маџарске у Беч дошло. Над судбином Гергеја у известију исказане знамените речи: 'инсургентски коловођа предао се на милост и немилост' код њи немају важности, напротив приписују му велику заслугу, што је предао инсургентску армаду, и по њиовом мненију због тога заслужује награду.'

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Preßburg.jpg (565.62 KB, 1500x940 - viewed 24 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2449 on: June 16, 2020, 08:07:55 am »

'Бечке новине' о предаји Гергејовој ове вести саобштавају:
Гергеј после битке вацке у својој ретиради намеравао је договарати се са руским ђенералома Ридигером и Чеодајевим, и са кнезом Варшавским. Но будући да је све то ишло на помирење и пацифицирање, а не на безусловну предеју, зато се није на то ни слушало. 30. пр. м. дошло је ђенералу барону Ридигеру писмо од Гергеја из старог Арада, у којем Гергеј изјављује, да би се ствар к концу привести могла, будући је привременог правителства Маџарске нестало; зато се он на безусловну предају решио, и то не само он, него и сви официри и солдати његовог војеног корпуса готови су пред војском њ. в. цара руског оружје положити. Гергеј је после уверавао, да ће његовом примеру и остали корпусни команданти следовати, и оружје положити. Одма је ђен. Ридигер добио налог, да са своим корпусом колону инсургента обколи, и обезоружа. Од Гергејевог корпуса задобивени 138 топова, муниција, коњи и рана, све је то однешено у В. Варад, где је царској аустријској војсци предано; кнез Варшавскои начинио је већ наредбе, да се под руском стражом налазећи се инсургенти цару Францу Јосифу на расположење издаду.
Из горње Маџарске долазе гласови, да је цела ондашња маџарска војска духом клонула, како је чула да се Гергеј са својом војском предао. Они 6000 људиј, кои стоје код Блатног језера под Аулићем, тек о томе се брину, да ће се свог хрђавог стања ослободити. Дисциплина је међу њима већ престала, многи дезертирају, а и Аулић против тога никакве енергије не показује, јер не зна ни сам шта да ради, будући му је пут к Коморану сасвим пресечен. – Предаја Коморана јошт се званично не потврђава.
Собраштење међу Пештом и унутрашњом Маџарском већ се отворило. Из Беча јављају да министерство у смотренију маџарске ствари од устава од 4-г Марта ни један педаљ одпуштати не намерава.
У граду Араду, међу осталим, ухваћен је и маџарскиј финанц-министер Душек, бившиј вице-президент маџарске дворске камере под Метерниховом владом. Он није се у пређашње време никада показивао пријатељем Кошутове партаје, но од надвојводе Стевана постављен је био за државног секретара у финанц-министериујуму Кошутовом. Кад је бан и Виндишгрец на Будим навалио, хотео је у Будиму остати, но Маџари га силом одвукоше у Дебрецин, где је с њима равну службу делио, и највећу погрешку учинио, примивши се финанц-министерства Кошутовог. Фабрика банкнота такође је заједно с њим царској војсци у руке пала. Барон Перињи, некадашњиј септемвир, и у последње доба президент горње камере, такође је уапшен.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2450 on: June 16, 2020, 08:09:22 am »

'Рускиј Инвалид' следујућиј војениј билетин садржава:
Од војске под ђ. л. Гротенхелмом јављено је, да су распрштени код Галаца 4-г Јулија инсургенти опет се у селу Шап-Регену сакупили, и подкрепљени из различити места долазећим четама, намеравали на ново у Бистрицу продрети, са том веројатном цели, да нас од внимања одврате, које смо на Бемове у сикулској земљи операције управили, јер је овај, по најновијим известијама, доста велику силу око себе сакупио.
Ђ. л. Гротенхелм у намери непријатељу на сусрет изићи, закључи, да, бунтовнике на миру оставити, ништа друго не значи, него ијм средства дати, да се боље оснаже, и зато, почем је једну аустријску регименту са 4 топа и неколико козака у Бистрици за обсаду оставио, крене се 9-г Јулија с другом војском у две колоне.
Лева колона, састојећа од два батаљона пешака са 6 топова и 30 козака, под предводитељством ђен. Владисављевића, удари путем преко села: Шаш-Булака, Род-Сајо и Ботоша; десна пак, под предводитељством ђ. л. Гротенхелма, са 6 батаљона пешака, две дивизије улана, осталим козацима, 4 топа од пешачке артилерије, једном коњаничком батеријом и 5 топова аустријски, марширала је преко Серетфалве у Шаш-Реген.
11-га саједине се обадве колоне код села Дедре, а нигде ијм се непријатељ на путу на важнији одпор ставио није. Бунтовници су над узвишеним местима пред селом Шаш-Реген јаку позицију заузели, и показивали су се за бој готови.
Да би се напали, разделио је ђен. Гротенхелм своју војску на три колоне. У почетку боја буде растерано лево непријатељско крило са висине, коју је обсело, и маџарски стрелци из оближње шумице разпуђени. Наше се батерије већ у стање поставе, да су могле ватру успешно просипати. Бунтовници лево своје крило у марш поставе, но жестоко нападање нашег центрума натера иј после дугог и упорног одпора к ретиради, - но почем су већ наше колоне у улице Шаш-Регена спустиле се, онда се ова ретирада у бегство претвори. Опустошење поаром и ватром, које су маџарске хорде у овом месту починиле, представљало је страшно позорје. Батерије су наше заузеле такове позиције, од куда се предложећиј простор сав видити, и бежећи картачима пратити могли. Уланска регимента и јахаћа батерија, гонили су непријатеља до села Саромберга.
Наша је штета, поред свега тога, што је бој 4 сата трајао, веома не знатна. Непријатељ је оставио на месту 70 мртви, заробљени су му 34 момка, 61 предали су се. Осим тога непријатељ, као што житељи казују, више од 100 рањени са собом однео.
13-га Јулија изашиље ђен. Гротенхелм, почем му је јављено да су Маџари у Дес и Самош-Ујвар дошли, незадржно два батаљона од коливанске регименте под командом ђен. Павлова у Бистрицу.
Војска је за сад заузела позиције на висинама иза села Шаш-Регена, и њене предстраже станују код Ратнофадорфа.
Од ђен. Лидерса, дође известије, да је он по заузећу Брашове, намеравао 6. Јулија у Карлсбург поћи, да овај град од обсаде ослободи; међутим јављено му буде од гр. Клама, кои је за обрану брашовски окружија остављен, да се у сикулској земљи опет непријатељска војска устроила, и да се даље не ступа, него да се даљиј течај догађаја у овом крају Ердеља очекује, које се у толико саветније чинило, што је предстража аустријског корпуса већ до Ст. Ђерђа сузбијена.
Ноћу између 13. и 14. јави гр. Клам ђен. Лидерсу, да је он 11. Јулија на непријатеља с обе стране реке Олте код села Илијефалве ударио, и тим му поход к Брашови осујетио. По казивању заробљеника, имао је непријатељ 8 батаљона хонвида, два батаљона Сикула и 24 топа. Гр. Клам бринуо се за Маријенбург, кои је без обсаде оставио, и зато је за добро нашао средњу позицију код села Петерсберга заузети, одкуда је Брашову и ове окружија посести могао.
У исто време пошље гр. Клам ђен. Лидерсу известије, да се Маџари у Мору, Кезди-Вашархељу и Берецку јако скупљају.
Ђенерал Лидерс из тога уразуме, да се главна сила Бемова у Харомсику концентрирала, и кад је за цело сазнао, да непријатељска војска и у Репсу, близу Удвархеља, станује, закључи непријатеља у три колоне код марош-Вашархеља и у земљи сикулској напасти, да би тим целу средњу и источну част Ердеља од непријатеља очистио, и Сикуле умирио.
Десна колона састојала се из целе у брашовском окружију станујуће војске, 5 батаљона руски пешака, једне регименте улана, 4 топа од пешачке и 4 од коњаничке артилерије и једна сатније козака. Она је добила заповест, да маршира у Ст. Ђерђ и ако би обстојателства изискивала, и даље, у Кезди-Вашархељ или Есик-Серед.
Средња колона, од 6 батаљона пешака, 12 топова и 3 сатније козака, под командом ђен. Дијекса, имала је напред у Репс ступати и непријатеља растерати пак оданде у Удвархељ да се тамо с левом саједини.
Лева колона састојећа се из 2 регименте пешака, 5 батаљона стрелаца и 5 сапера, једне регименте улана, 28 топова пешачке и 8 коњаничке артилерије и једне регименте донски козака, под управитељством ђен. Лидерса, повуче се у Међеш и Сегишвар, да може, ако обстојателства допусте, и даље дејствовати.
Да би се движенија обадве ове војне колоне сакрила, ђен Лидерс остави Брашову 13. Јулија; он се надао за три дана у Сигешвар стићи, по ђен. Дику и Кламу препоручено буде, да првиј 17. Јулија а другиј 18. у Ст. Ђерђ маршира.
У исто време позове ђен. Лидерс ђен. Гротенхелма, да и он, ако не би каква препјатствија на путу стајала, у Марош-Вашархељ дође. Ђенерал Даненберг имао је литавску ловачку регименту са једном батеријом из Молдавије кроз ојточкиј теснац у Берецек послати, ако место ово не буде непријатељ јако посео. Ова регимента требало је да се одма у Молдавију поврати, ако се тамо не би употребити могла.
Међутим ђен. Дененберг није могао позиву ђен. Лидерса удевлетворити, због тога, што су Маџари у Молдавију подрли; но књажество је ово сад од непријатеља очишћено.
11-г Јулија у 5 ½ сатиј из јутра удари једна маџарска трупа од прилике 4-5000 људиј, међу тима је до 1000 коњаника и 8 топова било на другиј, од литавске ловачке регименте у ојточком теснацу, код села Хирси, станујућиј батаљон. Овај узким простором заклоњен, бранио се од непријатеља најпре код села Хирси, а потом на путу код села Грицесћ. Но одовуд, од прилике око подне, удари на непријатеља из Онете долазећиј ђен. Устругов са првим батаљоном од ловачке регименте и с 4 топа од друге лаке батерије. Бој се жестоко започне, и трајао је од прилике 4 сата. Но кад је непријатељ своју намеру одкрио, да хоће лево крило наше, на броју много слабије трупе своим коњаницима да обколи, повуку се наши батаљони корак за кораком, борећи се, натраг до села Онесли, докле су и противници за нама ишли. Батаљони пређу преко леве обале мале реке Трутус, да би 4-тиј батаљон литавске ловачке регименте, кои је у Окни становао, к себи привукли.
Ђенерал Молер, заповедник станујуће у Молдавији војске, почем је о нападању Маџара извештен био, продре кроз ојточкиј теснац у Бакај, са вилнавском ловачком региментом кнеза Варшавског, и једном батеријом пешачке артилерије. У ову варош увуче и литванску ловачку регименту.
У исто време стигне вест, да непријатељ намерава, не само из Онестћа и Окне, која је места посео, у Баку проћи, него и кроз тротускиј теснац, где му је, као што смо се уверили, велика сила стајала.
Ђенерал Молер концентрира у Бакају 8 батаљона пешака, 16 топова и коњаничку регименту, и пође с тима у Окну, где му је авангарда 18. Јулија стигла.
Но кад је он искусио, да је у тротуском теснацу велика непријатељска сила постављена, и то према селу Пиланђу, разреди своју војску по путовима, из ојточког у тротускиј водећим, и намери операције непријатељу сходне започети.
Међутим ђен. Даненбергу од ђен. Лидерса горепоменуто поискивање дође, а имено: да се литванска ловачка регимента с једном батеријом кроз ојточкиј теснац у Берецк за подејствовање при операцијама напред крене, и будући је у једно и то дознао, да је известије о сакупљењу велике непријатељске силе у тротутском теснацу не основано, и да се Маџари по захтевању турског војеводца из Модавије безусловно у Ердељ повратити морају, сакупи он 22. Јулија између Окне и Гроћеске следујућу трупу у једно: литванску ловачку регименту кнеза Варшавског, две сатније козака и 14 топова од пешачке артилерије. Са овим трупама намери он 4. Августа кроз ојточкиј теснац у Ердељ ући. За мотрење на тротуском теснацу остављен је 3-ћиј батаљон вилнавске регименте са 2 топа у селу Хојацу.
У битки 11. Јулија изгубили смо у Ојтоцу мртви: два виша официра, и 38 прости војника; а рањени смо имали: два виша официра и 109 прости. – Ђенерал Даненберг похваљује особито владање другог батаљона литванске ловачке регименте, кои је непрестано у опасности био, да га велика непријатељска сила обиђе, а ништа мање притом храбро је и ладнокрвно, немогући се више држати, одступио. Не мању похвалу заслужује и дивизија друге батерије, која је према двоином јачим на броју топовима непријатељу опет један топ покварила и једну кару разбила. Највише су се у овом нападању одликовали: мајори другог батаљона литванске ловачке регименте, Малер и Гулдари; последњиј је овај у ногу рањен; притом и команданти пете ловачке кумпаније, поручник Булатов и поручник Гирба; последњиј је овај такође рањен; као на последку и командир полу-батерије, поручник Пахтонов.
Ђенерал Даненберг доставља јошт и то, да је по добивеном известију јошт тежко изјаснити, шта су бунтовници упадањем у Молдавију намеравали; из прокламације Бемове, тамо издане, може се међутим закључити, да се он надао тамошње житеље, међу коима до 50.000 фамилија маџарског колена живе, побунити. Но он се у том преварио, јер су се житељи долазком Маџара сви у горе и шуме разбегли.
Ђенерал Лидерс, кои је 14. Јулија са левом колоном Брашову оставио, добије у Марошу 14. Јулија известије, да су Маџари у Молдавију продрли, и премда о повратку њиовом у Ердељ ништа знао није, опет зато левој и средњој колони издане заповести марширања није променио. Гр. Кламу буде препоручено, да брзо са левом колоном у Берецк продре, и да тамо против сајужења линије непријатељске на граници ердељској оперира, и њега, ако могуће буде, подолском ловачком региментом код реке Ојтоца с леђа нападне.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2451 on: June 16, 2020, 08:22:42 am »

Ф. ц. м. Хајнау поднео је следујуће војено известије из Арада под 28. Јулија:
Гоњење бежећи инсургентски гомила, које је ц. к. трећиј корпус, и резервниј корпус, с части једном Валмоденови коњаника правцем Лугоша и Фачета на Мориш и Деву у Ердељу, преко Каренсебеша на Мехадију својски без престанка предузео, а таковим је успехом довршено, да је и Ердељ и Банат од инсургента очишћен.
Остатак тако именованог 9. маџ. корпуса, кои је 5000 пешака и коњаника с 19 топова под предводитељством Лазара имао, 16. т. м. је пред трупама код Керенсебеша оружје положио.
У истиј дан су 72 топа у једној долини код Тост-Варада, од куда иј инсургенти нису могли кренути, ц. к. војсци у руке пала – истом приликом су 100 кола с пртљагом задобивена.
Кад се већа част Вечеиног корпуса разбегла, и он сам побегао, остатак његове војске од 7000 људиј са 1000 коња и два топа предао се код Борош-Јења станујућој руској војсци.
25. т. м. је наша авангарда трећег корпуса већ посела Деву, и будући да ђен. Лидерс с главном војском код Пешке станује, тако дакле инсургентима под Бемом и Гијоном не остаде ништа друго, окром да се Русима на милост или немилост предаду. Овде су 8000 људиј с 50 топова 25. т. м. положили оружје.
Даље задобио је у Деви трећиј војениј корпус 24 топа, и 5000 инсургента под Хертелндиом и Недецкијем са једним ешкадроном палатинови хусара и више стотина кола за пртљаг и многе ераријалне тарнице с муницијом пале су у руке истом 3-ћем војеном корпусу. У Добри оставили су инсургенти четири 12-фунташка и један 3-фунт. топ и премного муниције.
Ови дакле последњи дана у Фачету, Деви, Добри и код Каренсебеша, да не рачунамо корпус Гергеја, заробљено је преко 25.000 људиј, и задобивено 176 топова.
У граду Араду нашло се у казаматима дубоко укопано више сандука, у коима су саставне части машина паробродски и железни путова сложене биле, које су инсургенти у повратку из Пеште и Солнока донели; тако се сад можемо надати, да ће се скоро на обновљеном железном путу и пароброду путовати моћи. Нашли су и тисак за банке.
Маџарске инсургентске војске нема више; јер што се није предало, или заробљено, то се разсуло, да иде у своју постојбину.
Овај савршениј резултат гоњења има се благодарити особитом постојанству нашег воинства, мудрим расположењима ђенерала Франца Лихтенштајна, кои је имао команду над горереченим частима воинства; потом не утрудимом напредовању трећег војеног корпуса, кои је ђен. Рамберг предводио.
По дошавшем баш сада известију Аристид Дежефи, предводитељ бунтовника, са више њи од своје свите дошао је ђенералу Валмодену, а међутим добио је Кмети, предводитељ бунтовника, прилику, да у грађанским хаљинама утече.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2452 on: June 16, 2020, 08:23:54 am »

(Сл. Југ.) У бечким новинама говоре врло мало о последњој промени ствариј у Маџарској, именито о Гергеју. Догађај овај још је све једнако неком завесом застрт, те не знамо шта је и како је. Нама се чини, да је томе мучању крива та околност, што се Гергеј руској војсци предао. То се Немцима, наравна ствар, никако не допада, што су се Маџари волели предати 'варварским' Русима него 'најизображенијим' Немцима.
- По најновијим известијама Бем је већ утекао из Маџарске. Он носи на себи 10 рана, и налази се сада у Влашкој код ч. Омер-паше.
- Војска ф. ц. м. гр. Нужана заузела је сад предел између Печуја, Фелдвара, Мохача и Баје, одкуда шиље патроле до Суботице и главне војске.
- Руска војска из Пољске непрестано у Маџарску маршира кроз Галицију, тако да су преко дан путови њом испуњени, и путници тешко пролазити могу. Кроз Лвов врло мало маршира, а то зато, што ова варош није у правој линији са најближим пролазним точкама у Сколи и Турски.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2453 on: June 17, 2020, 08:16:07 am »

Србске Новине, бр. 85. од 3 Августа 1849.

Револуција маџарска се своме концу приближила. Предаја Гергејова је решила. Мир ће скорим у земљи повраћен бити. Јошт мале чете, које се више именом разбојника него ратобораца назвати могу, којекуда се вуку, а највише по горњим горским пределима народ узнемирију. Но ово је следство сваког рата, коим се обично свакиј прoст народ на беззаконија навикне, и обезузда, а то је нарочито случај код маџарскога рата, где се простота сваким могућим начином раздражавала и на странпутице наводила. Али ће ови морати до мала покорити се, јер, као што поуздана известија гласе, овакове чете са свију страна гоне се и хватају. Мир ће дакле брзо следовати. И ми заиста Аустрији из свег срца мир желимо, али не мир привидни, но мир истинити, не привремени, него постојани. Овај пак онда ће се тек известно получити, кад се жеље свију народа у равној мери задовоље, кад равноправност народности истина постане. Мир дакле Аустрије и по томе срећа њени народа зависиће од будуће организације Маџарске. Ово је тако важно питање, да велику обозрителност заслужује. Ту се сутичу историјска права и нове потребе и жеље народа, бори се дух времена са старима преданијама, захтева се призреније на жертве поједини народа, принешене на жертвеник спасенија целокупне монархије, иште се најпосле и испуњење задане речи. То су све ствари, које није одвећ лако решити. Као што новине достављају, у кабинету бечком непрестано се саветовања држе о овом предмету. Какав је и у колико до сада успех учињен, јошт се ништа не зна. Ми желимо добар, колико из љубави к срећи поједини народа, толико и из жеље да Аустрија истино спасена буде. - Организација Маџарске – то је данас најглавнији посао кабинета бечког. Хоће ли одговорити она савршено потребама обштедржавним и поједини народа?... Vederemo.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2454 on: June 17, 2020, 08:18:55 am »

Војводство Србско.
Једно писмо из Сомбора јавља нам следујуће:
'Овде је све као у гробљу, поробљено све и злостављено од Маџара. Поред тога долазе свакиј дан све нови комисари, кои желе да вармеђу установе, као што је била год. 1847., и то с маџарским језиком. Сиротиња србска у главу је утучена. Народ се на све стране силом обезоружава, стање обсаде свуда, против јавни пљачкаша не можеш тужбу подићи, јер се прима изговор да су то по налогу чинили. А то се зато прима, јер су они у највећој чести, кои су с републиком држали и против цара војевали! Маџари враћају се, па су бесни, и јошт усуђују се претити. Неизвесност највећа; скупоћа страшна. Комисар се један Србљима изјаснио, да ће Бачка тешко у војводство спадати. – Кад је царска војска пролетос из Сомбора ретерирала, остало је у Сомбору 7 болестни својевољаца из Србије, кад су ови оздравили – дали су иј Маџари стрељати. Овдашње Швабе давали су 10 фр. ср. да могу на њи пуцати. Против исти, као и против судија ни испита нема, а камо ли суда. И тако нам је све жалостно. Ми смо пропали, јер народ је већ малаксао, и духа изгубио, а и нема ниога, ко би га охрабрио.'
У другом опет писму из Меленаца достављају нам следујуће:
'Пре сам вам као истиниту новост саобштио, да је Сава Вуковић не само ухваћен, но већ и обешен, но нит' је једно нити друго истина било. Али ко је у стању у овим смутним временима праву истину разабрати? Један Арађанин приповеда нам, и за речи своје добро стои, да су гроф Вичеи, Гијон, Дамјанић, и помислите – Петар Чарнојевић у Араду граду затворени. У град Арад довукли су 170 топова од Маџара отети, а у Пешту су одвукли 180 и сијасет кола с џебаном. Све су војске маџарске које покорене, које разбегле се, осим, као што се говоти, једног јошт самог корпуса и то с малом силом, но и тај само у бегству спасеније тражи. Некиј дан овуда су прошла два маџарска официра из Варадина, кои су у Арад ишла да се увере о предаји маџарске војске, и одоше, говорећи да ће се и Варадин до кои дан предати. Маџаре дакле можемо сматрато као побеђене, и рат овај несрећниј, кои је толике невоље проузроковао, као окончан; и опет узмите продрзљивост Маџара и Немаца и у обште Кошутови приврженика, све једнако бесне и јавно говоре, да ће Маџари опет остати кои су били! Ребелијанти се свуда хватају, и 17. т. м. провезоше овде неког Карачоњија, кои је био Кошутов капетан. Ако овако јошт узтраје, то до кратког времена већ неће бити места за похватане ребелијанте. И они се опет нечему надају!
Приповеда нам истиј онај Арађаним, као је ђен. Шлик србско-аустријску депутацију дочекао. Кад је истиј ђенерал у Н. Арад дошао, дођу му четири поздравити га – вармеђска, мађистратска, коморска и приватна од стране србског обштества. Прве две после двочасовног чекања пусти к себи, и пошто иј је добро избрусио, одпусти иј. Трећу и не пусти к себи. И кад му сутрадан србска депутација дође, баш бијаше при фруштуку, устане са столице, сам ијм отвори врата, и унутра иј уведе с речма: 'Познато ми је господо, шта је благородниј и верниј србскиј народ за свог цара претрпио. Ако имате какове тегобе, предлажите ми' и т. д. Једном речи, лепше иј није могао дочекати.
Код нас се 'крајзамти' устројавају и чиновници намештају. Дела се воде немачким језиком. Теши нас то, што се казало да ће за време бити, да се неби анархија родила. Но кога су понамештали? Швабе за које нико никада ни чуо није! Има до душе и Србаља, али какови? Перишић, кои је код Маџара био Переши! - У Банату је кр. комисар Амбрози; он се, ако и није пријатељ Срба, једанпут изразио, да ће овде за цело војводство бити.' Дај Боже!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2455 on: June 17, 2020, 08:23:31 am »

Хрватска и Славонија.
'Presse' пише следујуће: 'како је сада варадинска регимента и шајкашкиј батаљон загребачкој ђенерал-команди подчињен, да укинућем владе одбора стару милитарну администрацију у дејство приведе, то ће банов задатак бити, и банатску границу у њено пређашње стање привести.'  - Даље наводи, да болесника у јужној војсци сада има већ 11.000. – По најновијим известијама јужна војска повлачи се у Хрватску. Нека је част већ тамо отишла. Св. бан полази у Беч.
По бановој заповести по свима граничарским региментама састављене су комисије, које имају мненије своје поднети о начину, како би се државниј устав са граничарским заведенијем, сходно користи земље и целокупне монархије, у согласје довести могао. У следству тога неке су комисије већ званично изјавиле за 26-тиј чланак закључења хрватскога сабора пр. г., будући је истиј чланак начело милитарно са уставом, како се само могло, већ сајединио.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2456 on: June 18, 2020, 09:02:36 am »

Маџарска.
'Рускиј Инвалид' доноси следујуће известије од главне дејствујуће војске:
13-га Јулија остале су војске трећег пешачког корпуса у Кереселду.
Четврта пешачке дивизија крене се из Мезе-Кевежда, а прва бригада лаке коњаничке дивизије из Абрања у Тиса-Фиред.
Гл. стан крене се из Тиса-Фиреда, а четвртиј војениј корпус отиде у Абрањ.
Ђенерал Чедојев јави, да је од њега, под ђ. л. Куснезовим, у Токај изаслата предстража ћуприју преко Харнате покварену нашла. Непријатељ је с оне стране реке позицију заузео, а предстраже су му на десној обали код Хестеља стајале. Ђ. л. Сас, кои је са 3 регименте од четврте лаке коњаничке дивизије и једном батеријом правцем у Луес послан, удари такође на непријатеља, и то код села оног с оне стране Саја.
Ђенерал-ађутант Грабе из Пијеца долазећи, приспео је 14. Јулија у Путнок; кад је последње село оставио, добио је од фелдмаршала заповест, да незадржно у Мишлколц, а одатле другог дана т. ј. 16. Јулија правим друмом у Токај маршира, и тамо се под расположење ђен. Сакена стави.
Не известивши се ђен. Грабе о сили с оне стране Харнате станујућег непријатеља, крене се 16. Јулија, да изврши наложену ону заповест, у Хестељ. У селу Окни ударе козаци на маџарске хусаре, и растерају иј; на левом крилу непријатељске позиције, у крају шуме, пушкарало се. Ђен. Грабе изашиље тамо две дивизије улана са два топа од јахаће артилерије, а с другом трупом даље пође. Бунтовници дочекају нашу трупу с ватром из 40 топова. Против ове управљена је на поузвишеном месту с нашег левог крила седма лака батерија, а с десног крила једна јахаћа батерија. Обе су батерије са особитим издржањем и ладнокрвности дејствовале, а нарочито она прва, која је у накрст веома жестокој ватри непријатељски батерија изложена била. После боја, четири сата трајавшег, увери се ђен. Грабе, да није можно, почем је непријатељ добре позиције заузео и великом топовима на нас пуцао, у село с малом части војске, у ком се непријатељ с целим корпусом брани, јуришити; он дакле продужи бој артилерије и заузме јаку позицију између Окне и Мишколца. Ова су движенија са примерним редом и великом ладнокрвности извршена. Доцније се од патрола дозна, да је непријатељ село Пас, на путу с јужне стране од Мишколца у Харомбол, посео; по овом известију повуче се ђен. Грабе друмом у село Пете, а одатле у Путнок, где је 17. Јулија стигао.
Нападањем овим у Хестељу изгубили смо 2 виша официра мртва и 25 прости војника; а рањени су 84 проста војника; 4 нижа официра ватром су разнешена.
Гл. стан и војска другог и трећег пешачког корпуса остала је 16-г Јулија у Тиса-Фиреду, где се нешто ране нашло. Ђен. Чадојеву препоручено је, да једну дивизију четвртог корпуса у Абрању остави, а другу у Мезе-Кевежду, а предстражу под ђен. Кузнезовим у Вату крене.
Кад другиј и трећиј корпус преко Тисе код Тиса-Фиреда пређе, намеравао је кнез Варшавскиј право к Дебрецину поћи. Но будући да је доставерно извештен, да ће се овим правцем код првог конака сасвим воде лишавати, - зато се 17-г поред Тисе даље к селу Ецеге крене, одкуда се к Дебрецину лакше и брже стићи могло.
Дошавши у Ецеге нађемо, да су одавде за концентрирање целе војске нужни маневри најближи, т. ј. кад би на левој обали Тисе напасти хтели, онда би се морао другиј и трећиј пешачкиј корпус одма преко реке пребацити, и с четвртим се корпусом сајединити, а ако би се непријатељ са великом силом на левој обали указао, могао би четвртиј корпус за кратко време овамо повући се. Хасновитиј овај начин склони кнеза Варшавскога, да ћуприју код Тиса-Фиреда дигне, и у место ње код села Ецега да прелазак направи. Ово је 17. Јулија и учинио, и истог дана крене се гл. стан и војска другог и трећег пешачког корпуса у Ецеге.
Истог дана концентрира се четвртиј пешачкиј корпус у селу Вати.
О боју код Хестеља, и повратку војске под ђен. Грабе у Путнок, и њеном положају, никакови обширнији известија није било, због чега је фелдмаршал намеру непријатељску постигао, јер је он намеравао нашу сајужену линију са севера напасти, и тако одељења војена ђенерала Сакена и Грабена, пре него што се саједине, појединице напасти. Кад је од ђен. Сакена известије од 20-г Јулија стигло, да је он од непријатеља остављениј Токај посео, да су Маџари ћуприју раскварили и у село се Њиређхаз, на путу к Дебрецину, повукли, фелдмаршал следујућа расположења предузме:
Ђен. Чадојеву поверена је преко Токаја заштита наше сајузне линије од Кошица до Дебрецина. На тај конац даде му се једанеста пешачка дивизија и две регименте од четврте лаке коњаничке дивизије на расположење.
Гл. стан, другиј и трећиј пешачкиј корпус, дванајеста дивизија и друге обадве регименте од лаке коњаничке дивизије крену се 20-г Јулија у Ујварош и даље к Дебрецину. По заузећу ове вароши непрестано се сајужење војске с Галицијом преко Токаја, Кошица и Прешове постављало; а код Ецега се ћуприја, под заштотом особитог одељења, оставила.
Из достављени известија то се изводи, да је ђен. Грабе, одморивши се један дан у Путноку, 18. и 19. Јулија у Еделењ прешао, одкуда је имао у Токај одмарширати.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2457 on: June 18, 2020, 12:38:04 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Руско известије о предаји Гергеја.
Фелдмаршал кнез Паскијевић из свога главнога стана у Берег-Ујфалу од 2-г Августа јавља, да је маџарска војска под Гергејом 1-г Августа положила оружје руском ђенералу Ридигеру. Гергеј је по уговору с ђен. Ридигером отишао из Арада, и дошао је у Селеш, где је оружје предати имао. У исто време морали су ђен. Ридирера пешаци из Киш-Јенеа, а коњаници из Шимандија кренути се у Селеш. 1-г Августа око подне приближио се Гергеј, обкољен своим штабом, пред колоном к руској војсци, која је као на бој спремна стајала. Гергеј је по другиј пут уверавао ђен. Ридигера, да се безусловно предаје, само да код кнеза Паскијевића измоли за њега милостиву заштиту. После тога предао је Гергеј сву своју војску, и у 4 сата после подне положили су инсургенти оружје овако: у два реда стајали су на пољани код Селеша једна колона до друге; пешаци су били у првом реду, а тобџује у другом, а на оба крила стајали су коњаници. Пешаци су презентирали, и после тога положили оружје и скинули патронташе; коњаници одсели с коња, и сабље о седла обесили. После тога изишли су сви војници из свои редова, и под пратњом од три регименте отишли су у варош Заранду; топове и ераријалниј пртљаг узела је једна руска регинента, а регимента Јелацкови пешака добила је заповест, да све оружје одвезе у В. Варад. Маџара се предало, кои су оружје носили, до 20.000 пешака, 2000 коњаника, 140 топова, и 11 ђенерала. Гергеј, кад се је Русима приближио, рекао је: 'Шта не би човек с оваковом војском предузети и учинити могао!' Уједно је изјавио и то, да је готов и друга одељења маџарске војске на предају склонити. Тек што је Гергејова војска оружје положила, дођу два парламентара из Арада к ђен. Рисигеру, и изјаве, да су од ђен. Дамјанића и свију официра у Араду опуномоћени, тврдињу Русима предати. 2-г Августа кренула се војска ђен. Ридигера у свој пређашњиј стан, предња стража к Шимандију, а гл. стан у Киш-Јене, и онде је очекивала даље заповести кнеза Паскијевића. Гергејов корпус испратиле су три регименте лаки коњаника и 200 козака под заповести ђен. Анрепа у Вел. Варад.

-Царскиј ђенерал-ађутант гр. Грине носи ф. ц. м. Хајнау решителне заповести од цара у обзиру предаје маџарске војске. – Са Гергејом предали су се код Вилагоша: Киш, Петелберг, Шнајден, Нађ Шандор, Аулић, Лајнинген и Фетер. – Од заробљени бивши код маџара царски официра дошли су у Темишвар ђен. Рот и Филиповић. – Заробљеној маџарској војсци дат је ђенерал-пардон од фелдвебела ниже.


* Фёдор Васильевич Ридигер.jpg (52.42 KB, 529x600 - viewed 15 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2458 on: June 18, 2020, 12:46:20 pm »

Следујуће ухваћени писмо Кошута, писано грофу Казимиру Естерхазију, не мало ће нам објаснити, како су ствари маџарске стајале пре него се Гергеј предао. Ова писма више се налази, од кои ћемо и ми важнија саобштити. За сада саобштавамо само ово споменуто.

Љубезниј грофе!

Ово писмо добићете преко полковника Калманија, коме је наложено, да вам устмено изрази моје жеље.
Моје Вама у Сегедину 11. Јунија саобштене слутње испуниле су се; - освојење Будима чрез Гергеја било је последња светлост залазећег светла републике, јер мало затим био је Дембински на северу, Перцел на југу побијен, доцније дође Гергеј у жалостно стање код Коморана, а најпосле мораде и Бем победоносном оружју Лидерса, одвлачећи се, подлећи.
Слабе моје надежде, да се силним скупљањем изванредни средства наша ствар угодније преокрене, осујетише се сасвим гадним неблагодарности Гергеја, зашто напрасно одкровеније и изведење његовог плана (кои сам ја одважно проникао и бојао га се) било је издаја ствари отечества, и тим је мени а чрез мене и републици смртниј ударац нанешен.
200.000 ђулета стала нас је наша несрећа, и гроб толики сјајни победа сада већ видим у опасном бегству.
Наша је ствар сада сасвим пропала! Грдна напрезања последњега времена душу су моју сасвим изнемогла, и телесну ми снагу изцрпила. Ја чезнем за покојем; али највећу утеху у овоме моме сада заиста веома критичном стању дале ми уверење, да ми је после отечества најдраже и најдрагоценије – моја породица – у безопасности.
Ноћас идем са Чањиом и Хорватом у Лугош – где ћу Ваш устмениј одговор преко полковника Калманија чекати.
Међутим примите уверење мога високопочитања

У Араду 30. Јулија 1849.                   Кошут с. р.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2459 on: June 19, 2020, 07:47:12 am »

Аустрија.
'Централни листови' о политичном положењу Аустрије ово пишу:
'Радостно и важно је, што смо у стању о правителству известити. У колико је био већиј страх, да ће се назадњачке тежње после коначног покорења Маџара силно уздићи, и да ће се на то ићи, да се од добивени права у лањском Марту само нека слаба сенка остави, у толико са већом радости примили смо сад окружно писмо, које је министер унутрашњи дела на све земаљске поглавара управио, да би ијм показао онај дух, у којем администрирати имају. Министер изискује, да буду сви јавни органи духом државног устава и ограничени закона обузети, и где су старији закони са новијима у противсловију, то свуда новијима да се практично уважење издејствује. Обштински закони, закони о земаљском терету, нова организација административни надлежателства, а пре свега 'право удејствовање равноправности свију државни грађана пред законом' морају занимати целу делателност земаљски поглавара. Веома је праведно, што министер вели: да делателност јавног чиновника 'не буде ограничена самим званијем, актима и писменим процедурама; његове нове дужности зову га непосредствено у нов течај живота, и у смесу са грађанском и политичном делателности. Овде се изискује више размишљавање, већа ревност и веће усиљавање, тако, да у овом кругу побуђивајући, поучавајући и управљајући на самосталне обштине, дејствује, да дух закона чисто схвати, да код народа у поверењу живи, да код народа осведочено преимућство разумности, изображења и честитости задобије, и исто уважити издејствује. Једно главно средство к постижењу ове цели види се бити то, да се пази, да чиновник у свакој круновини, која више народностиј садржава, научи онај језик, кои је онде у обичају, и да у обште настојава, да се равноправност свију племена издејствује и уважи. Државно званије нека буде точка јавног поверења и делателности, и да званичник не живи одлучен од грађанства, но да се одликује у већем кругу дужности, и у строгом испуњавању своје дужности.' Веома су пуне поверења речи, где министер даље вели: 'свест неповредимости политични права заузима и државног грађанина и државну владу, и правителство не обделава и не развија слободне инштитуције зато, да би тим друштву опасним елементима концесије чинило, но зато, јер оно у свести своје собствене силе и добре намере прама важности ови инштитуција, да ће се благостање земље тим стално утемељити, да ће се тим к облагорођавању грађанина пут отворити, да ће се обште отечество к напредном развитку свои сила и к свом светско-историчном задатку довести. Ја не могу вама и подложним вама надлежателствима довољно препоручити, да имате отворене уши за право обште мненије, и да изјављење тог мненија у печатњи или законитим скупштинама добро у очима држите, да могућно буде код вас сваком приступ имати, у процедури да се ствари просто и брзо без многа пискарања извршавају; у нужди и лично посрествовати ваља, тим, као год у обште честитим намерама и честитим средствима код правителства поверење пробудити и заслужити. Административни органи наложени себи имају велику дужност, колебања правичног стања и нарушење јавног мира предупредити, но опет морају се какогод од небрежљивости и слепости у првој опасности, тако исто и од непрестаног сазаклетнога намиришавања чувати.'
И са свом душом слажемо се са изражењем министра, да се само тако може јако запарложено поверење побудити, подићи и укрепити, кад и правителство на уставној стази грађанима предходи. И доиста, ако министри Аустрије у овом смислу радили буду, ако државу оваковим кормилом управљали буду, онда ће Аустрија из опасне борбе са своим народима к славној будућности корачати; она ће се високо подићи над своим супарницима, и постаће трипут сретна Аустрија.

- Следујуће су важне промене у војсци учињене: ф. м. л. гроф Ђулај, досадашњиј министер војениј, постао је грађанским и војеним управитељем Маџарске; ф. м. л. Хес, шеф ђенерал-квартир-мајстер-штаба у Италији, војеним министром; ф. м. л. Шлик, заповедајућим ђенералом у Чешкој; ф. м. л. гроф Клам-Глас ђенерал-ађутантом код њ. в. цара рускога. Исто тако један рускиј ђенерал (име му се јошт не зна) постаће ђенера-ађутантом код њ. в. цара аустријског. Њ. в. цар Никола, кои је до сада био властник 9-те хусарске регименте, постао је властником 5-те киразирске регименте. Великиј кнез наследник рускиј постао је аустријским фелдмаршалом.
- Известије кнеза Паскијевића о предаји Гергеја не допада се бечкој немачкој журналистики, особито где вели, да Маџарска лежи пред ногама руског цара. Зато 'Presse' каже, да јој се ова предаја не чини ни мало важна; али се опет љути на инат Маџара, што су се Русима предали. – У осталом кад човек сравни и руско-аустријско известије, види како обе војске себи присвајају, да су Маџаре натерале да су морали оружје положити. Да је аустријска војска к томе принела, не има сумње – али без Руса не би могла ништа успети, о томе се такође нико не сумња.
- Из Беча нам достављају, да патријарх Рајачић све једнако лежи болестан. Бан Јелачић свакиј дан се тамо очекује.

Logged
Pages:  1 ... 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 [164] 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.047 seconds with 23 queries.