PALUBA
October 04, 2024, 12:12:14 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Donirajmo Palubu za 2025/2026!  ⇦⇦⇦⇦⇦  link do teme ⇨⇨⇨⇨⇨   Donirajmo Palubu za 2025/2026!  ⇦⇦⇦⇦⇦  link do teme  ⇨⇨⇨⇨⇨   Donirajmo Palubu za 2025/2026! ⇦⇦⇦⇦⇦  link do teme  ⇨⇨⇨⇨⇨  Donirajmo Palubu za 2025/2026!  ⇦⇦⇦⇦⇦  link do teme  ⇨⇨⇨⇨⇨  Donirajmo Palubu za 2025/2026!
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 [165] 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 ... 339   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 851068 times)
 
0 Members and 3 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Today at 08:47:07 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 304



« Reply #2460 on: June 19, 2020, 07:48:24 am »

Русија. У славу најновије победе у Маџарској била је у Варшави 7-га т. м. велика свечаност и парада свију тамошњи трупа на пољима ниже Пованског. Присуствовали су цар, великиј кнез Михаил, државниј канцлар гр. Неселроде, францускиј, аустријскиј и прускиј посланик, сви инострани официри, кнегиња Паскијевић са својом кћеру, принцеза Анастазија, и супруга ђенерала Ламорисијера, чланови државног сабора, сви грађански и војнички чиновници, сви ђаци гимназија и окружни школа са своим учитељима. Кад се 'Тебе Бога хвалим' одпојало, избачен је 101 топ. У вече је краљевскиј дворац Лацијенскиј сјајно осветљен био.

Француска. Маџарске најновије ствари побудиле су у Паризу обшту позорност, тим већма, што се гласа, да је лорд Палмерстон 29. пр. м. послао ноту бечкоме кабинету, у којој иште, да Аустрија маџарско питање уговором реши. Англијска влада, веле, настојава у томе, да се Кошут остави свога званија и маџарскиј сабор сву власт да пренесе на Гергеја; а то зато, да Аустрија нема никакав изговор, да не може на то пристати. Лорд Палмерстон поступа у том послу из обзира човечности и далеко распрострањене симпатије за Маџаре, и из обзира независности Турске, којој би могла у том сукобу нека погибељ претити, а независност и целокупност Турске неће дати повредити англијска влада никако.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Today at 08:47:07 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 304



« Reply #2461 on: June 19, 2020, 08:01:06 am »

Србске Новине, бр. 86. од 25. Августа 1849.

Много се говори и пише о будућој организацији Маџарске и кординирању различитиј народностиј. Много јошт има људиј, кои јако симпатизирају са старим муниципалитетом Хрватске, и независним управљањем Маџарске, но напротив има такође много и они, кои не желе ни најмање одступити од аустријске октроирке, но исту у најстрожијем смислу централизације завести намеравају. Како ће цела та будућа организација Маџарске испасти, то се јошт не зна, но да ће се тешко у свој обширности аустријске централизација у Маџарској узети моћи, то сведочи не описана антипатија свију против октроирке, и изражај обштег мненија против исте централизације. Тако из Пожуна 'Уставним Новинама' следеће пишу:
Између остали узрока најновије опозиције у Хрватској против проглашења октроираног устава наводи се и уређење обштинско, које ће се на место досадашњег варошког уређења у Маџарској и Хрватској увести; но јошт већиј је узрок муниципијум вармеђскиј, од којег се тешко растају, овај 'тврдиј зид, против системе централизације, и против самовољни налога правителства, ова једина гарантија слободе у Маџарској, ова стена, о коју се руши све, што је год не законито,' овако је пре реформе либерална партаја муниципијум вармеђскиј називала, и то се у том састојало, да су конгрегације вармеђске свакиј правителствен налог, долазио он од консилијума у Будиму, или од дворске канцеларије у Бечу, баш и ако је царскиј подпис носио, - ad acta бацали и нису га извршивали, а то се у истој ствари до четири пет пута повторавало, докле год није правителство једног краљевског комисара у вармеђу послало. Од оваки особени случајева састављали су на дијети оне знамените земаљске тегобе (gravamina). Одавде се изродила погрешна администрација Маџарске, јер свака ма најполезнија и најбоља реформа, како од правителствене власти долази, одма се од либерални вармеђа од части ad acta бацала, од части пак правиле су се о том ремонштрације на правителство, а друге вармеђе окружним писмом на помоћ позивале се. Тако се често догађало, да због мало каквог повода све су се вармеђе алармирале чрез пештанску вармеђу (где је стајало средоточије опозиције под Кошутом) и узбуђивала се цела земља.
Овај, од стране либералаца брањен муниципијум могао се пре реформе доиста назвати стубом слободе, но опет могао се сматрати и као пречица сваке реформе, кои од правителства долази. Знамените су оне незгоде, на које је у Марту 1848. Кошут наилазио, и знаменит је онај начин коим је себи помогао. Као најревностнији бранитељ вармеђског муниципијума, дошао је после пројектирања маџарског одговорног министерства у противусловије са собом, но опет његови либерални другови усудили су се запитати га: 'Лајоше, ако буде министер сабору одговоран, то морају сва надлежателства без изјатија њему повиновати се, које ће толико рећи: муниципијум вармеђскиј престао је суштествовати, но ти опет држиш, да се тај муниципијум несме покварити, како се то слаже?' Док су Деак, Семере, Етвеш, Пазманди без изјатија вармеђскиј муниципијум као угашен изјавили, Кошут бојећи се да свој популаритет не изгуби, није се хотео ни са једном партајом завадити, и ослонио се на своје ораторство. 'У целој Европи,' вели он, 'највећи мужеви су ово питање претресали, премда без успеха, но ја опет себи ласкам, шта више осигурати могу, да ћу на идућем сабору, ослањајући се на практично искуство, један предлог учинити, кои ће у себи најточнију разлучителну линију садржавати, у колико ће морати једно надлежателство извршивати министеријалне налоге, ако баш истиј налог од надлежателства и не би за законит признат био.' Са оваковом сујетном надеждом била су вармеђска господа задовољна, и чудили су се мудрости свога коловође, но како је маџарско правителство управљати почело, нису више о бачењу ad acta снивати могли. Горепоменуте Кошутове речи у пресуђивању његовог начина делања у обште нису без важности. Загребачко банско веће види се да је такође последоватељ вармеђске системе.
« Last Edit: June 20, 2020, 08:16:23 am by MOTORISTA, Reason: Uređen post » Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Today at 08:47:07 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 304



« Reply #2462 on: June 20, 2020, 08:27:43 am »

Новине 'La Presse' саобштавају о предаји Гергејовој један знаменит чланак, под насловом: Изјаснења, тичућа се покорења Маџара. Тај чланак овако гласи:
Већ нема данас никакове сумње о том, да је маџарскиј рат сасвим окончан. Многа подробна и обстојателна описивања, која нам доносе немачке новине, сву сумњу већ одбацују, и целу надежду гасе. Предаја Гергејова је покорење Маџарске. Но ако су већ садашња дела и позната и потврђена, опет нису познати узроци, кои су тако нагло произвели ову катастрофу.
Ове узроке, кои нису ни у каквом журналу, ни у каквој кореспонденцији изјављени, назначићемо особитим саобштењима, кои точност подјемствовати можемо. Ове узроке не треба тражити у положењу, које је било хрђаво, али опет не несретно, ове узроке треба тражити у известним погодбама дипломатичним, у коима – са жалости нека је речено – француско правителство играло је ролу најжалостнију.
Већ од дугог времена питање маџарско занимало је англијско правителство; ово питање занимало га је с две точке вида: с точке трговачки интереса изглед је био, да ће Маџарске постати славан трговине исток; и с точке политични интереса и уплива, кои се Русији додаје прама западној Европи. У колико се овај рат већма продужава, у толико је овај уплив знаменитији.
Кад се англијско правителство у тескоби налази, оно онда дела без много речиј, и једнако к цели корача. Шта ради лорд Палмерстон? Не давајући Француској на знање, он почиње погађати се са Русијом; он не шиље са хуком изванредног посланика, но он акредитира без вике агенте особене код цара руског и код маџарски ђенерала.
Инервенцији овој англискиј агента приписати се има Гергејова капитулација, које капитулације основи били су претресивани и закључени у самој Варшави, за време кад је јошт кнез Шварценберг последњиј пут у ову варош ишао.
Ово покорење није произишло напрасно из главе или из каковог очајателног дела, но оно је само последак добро учињене дипломатичне погодбе од стране Англије, да спасе Маџарску од крајње несреће не једнаког рата, и да би се у исто време Русији одузео повод уможавати своју окупациону армаду и продужавати њено становање изван њени граница.
А шта је за ово време француско правителство радило?
Министер инострани дела, дуго измишљавајући неколико речиј о човечеству, на последку одважио се формулирати исте речиј у не опредељено упутство, које је дао ђенералу Ламорисијеру. Он је поштованом ђенералу наложио, да понизно запита цара руског, какова је његова намера у смотренију Маџарске, кад већ борба буде окончана?
Таково је било ово питање, које је наш посланик хитно предложио цару Николи, како је дошао у Варшаву. Одговор је онда био избегавајући и одлажући (évasive et dilatoire). За онај мах погодба јошт није била довршена. Она се после довршила на саме очи ђенерала, а он о томе ништа мислио није. Дипломација француска није већма осветлала себи образ него у Гаети.
Ђенерал Ламорисијер извештен је био о томе тек онде, кад се пуцњавом топова на знање дао сав успех Русије. Он је употребио овo магновење, да обнови знаменито питање, које му је Токвиљ наложио да формулира. Уверавају нас, да је онда цар рекао, са најпријатељском слободности, да су му силе опет слободне, и да ће се њима послужити против духа револуционарног, и то свуда, где год би овај дух себи места тражити желио. Јошт и то додају, и овде се већ окончавају саобштења, која смо добили, - да представник француске републике није на то ништа одговорио, или због тога, што није одма схватио никакву цељ, или је последњим примером Лесепса научен у уздржавању, које разумно правителство од француске дипломатије изскује.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Today at 08:47:07 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 304



« Reply #2463 on: June 20, 2020, 08:38:24 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Today at 08:47:07 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 304



« Reply #2464 on: June 20, 2020, 08:43:10 am »

Војводство Србско.
'Позорник' пише из Земуна 18. т. м. следујуће: 'Пред вече прођоше овуда на пароброду кућама своим враћајући се Книћанинови Србијанци, праћени војном музиком. Ово су она храбра наша браћа, која су на пољу мошоринском силу маџарску поражавајући движенијама ратним онај правац дали, на коме је коначно покорење бунтовника брзо следовало. На велику жалост нашу, један од ови с коњем у воду падне и удави се.'
Из Вуковара стижу гласови, да је тамо ови дана држана вармеђска рештаурација. Шта је у ствари свршено, известно незнамо. Толико само говори се, да је инштитут вармеђскиј наваљивањем накупљеног народа укинут, којом приликом мало је фалило да се мир није нарушио. Поуздана известија очекујемо свакиј час. - Капетан Ђорђевић, кои је обтужен био да је издао битку код Хеђеша, слободан је одпуштен, јер му се никакво издајство није могло доказати.

Хрватска и Славонија.
Од св. бана дошла је банском већу заповест, да има октроирани устав без одлагања прогласити. У следству добивене ове заповести банско је веће закључило, свима областима расписати, да октроираниј устав прогласе, али никакве свечаности да не држе.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Today at 08:47:07 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 304



« Reply #2465 on: June 20, 2020, 08:52:56 am »

Маџарска.
'Рускиј Инвалид' следујућиј војениј билетин саобштава:
Ђенерал Лидерс јавља, да је 17-г Јулија без икаквог препјатствија од стране непријатеља са левом колоном варош Сегешвар заузео. 18-г нађе за нуждно, после четири дана марширања, војску одморити, а у једно и средњу колону, која је под командом ђен. Дика из Фогараша марширала, дочекати, да би сложним силама решителније против непријатеља дејствовао . Ђен Дик не дође, а притом се нужда укаже, да се још један дан у Сегешвару остане, у толико више, што је непријатељ, по достављеним известијама, на више места велику силу сакупио, а нарочито код Марош-Вашархеља, куда је и сам Бем отишао, и у Удвархељу. 19-г из јутра објаве козачке предстраже, да се непријатељ путем удвархељским, брзо и доста с великом силом, вароши приближује. Ђен. Лидерс отиде одма у стан, да би нуждна расположења учинио.
Поверена њему војска становала је на два места, на путу марош-вашархељском и удвархељском; околина вароши, која у дубокој, дољачи лежи, јако је бреговита и за движенија војена не сходна, јер је за постављење војске веома мало место било, а ако се где год мало простора налазило, то је било кукурузима засијано, кои је висином од пол' другог хвата израстао. Из овога узрока, као и зато, што смо непријатеља нарочито од Марош-Вашархеља очекивали, стајала је непријатељска сила на путу, к Марош-Вашархељу водећем; оба стана на простору од 5 врстиј сајужавала су се истина једним другом, али у брдовитој поместности и по узаним и кривим путовима.
Око 11 сатиј из јутра крене се овамо непријатељ, са 6000 људиј и 12 топова великим друмом у бојноме реду, имајући између ово батаљона и две батерије. Лублинска ловачка регимента са 7. лаком батеријом крене се, сасвим на бој спремна, једну врсту изван стана, на једну, ако не и тврду, но притом опет за бој доста сходну позицију. Ђенерал Лидерс са шефом гл. штаба ђен. Скарјатином занимао се уређивањем, кад али на несрећу непријатељско ђуле окрзне ђен. Скарјатина по глави и леђи тако, да је овај храбриј ђенерал после неколико сатиј, на обшту жалост, умро. Наш је положај био с преда једним малим потоком закриљен, преко кога су пешаци и коњаници без ћуприје прећи могли; а лево крило на сасвим равном простору, ослањало се на малу реку Кокл, која је само један прелазак иза нашег положаја имала; на овом крилу била су 4 швадрона од уланске регименте њег. вис. војводе насавскога, и 3 сатније козака под заповести ђен. Демидова. Десно крило ослањало се на један стременитиј брег, кои је на врху с шушњаром обрастао, а поред брда протицао је предречниј поток и уливао се у малу реку Кокл. Да би се посела ова висина добију на то заповест два батаљона од лублинске ловачке регименте и две роте од 5-г стрељачког, под заповести командира лублински ловаца, полковника Липска. Код топова за заштиту налазио се један батаљон од лублинске регименте, две роте стрелаца, једна рота сапера и једна част лаке батерије № 6.
Кад је овим начином војска постављена и батерије у центруму и на левоме крилу на подножју брда намештене биле, ђен. Лидерс изда заповест над овим оделењем ђен. Ивину, шефу 5-те артилеријске дивизије, с том опоменом, да се у одбранителном стању задржава, и сам отиде у гл. стан. По свим известијама морали смо признати, да се је Бем са великом части силе своје у Марош-Вашархељу налазио; међутим је био положај нашег стана, где нам се главна сила са целим пртљагом налазила, свуда у наоколо брдом обкољен, и сасвим мало за одбрану сходан; из овога је узрока ђен. Лидерс напред предвидио, да је нападање непријатељско од Удвархеља само гола демонштрација и да ће главно нападање на гл. силу бити, која је пут у Марош-Вашархељ посела; он дакле за нуждно нађе, да сам собом друга расположења за бој учини, и почем је доста сходну позицију заузео, пошаље сав пртљаг натраг к путу у Медијаш.
Међутим стигне од ђен. Ивина известије, да се непријатељ умножава, и да се његови пешаци, иза брда долазећи, на наше десно крило скупљају, у намери, да га стесне. Како ова известија, тако и околности сведочиле су, да не намеравају инсургенти ништа, противу наше главне силе предузети; о чему ђен. Лидерс ђен. Енгелхарту јави и отиде сам на бојно поље, где је канонада све јача и јача бивала. И заиста непријатељ тако је дрзновено нападао, како се ни у каквом случају није од њега очекивати могло, од куда смо могли закључити, да је велику силу имао; његове су батерије јако пуцале, тако, да је ђен. Лидерс принуђен био наше батерије приумножити, почем је ђен. Ивину препоручио, да једну част лаке 6-те батерије напред повуче. Пошто је овим нападање непријатељске главне силе мало задржано, ништа мање упусте се њиови пешаци са нашим левим крилом у јаку и дуго трајућу из пушака ватру и више пута на бајонете са обадва батаљона либлинске регименте; у исто време добију две кумпаније првог батаљона лублинске регименте заповет, да лево крило подкрепе.
Јака канонада трајала је скоро неколико сатиј; намера непријатеља и његова сила сад се већ указа, јер је у једанпут са свом у власти му стојећом војском решително на наше десно крило напао. Ђен. Лидерс, кои се није више за своју главну силу бринуо, повуче из резерве батерију № 3, и код 7-ме лаке батерије постави, која је непрестано за 7 сатиј дејствовала; у исто време добију коњаници заповест, да десно крило непријатељско обиђу. Маџарски топови, кои су на друму стајали, на скоро су ућутали и две ијм се каре с џебаном распрскају; сложна пуцњава из свију наши топова разбије непријатељско лево крило, одкуда је једна батерија с ђулетима, гранатама и картачама често и добро гађала; после 1 ½ сата буде и ова батерија добро гађајућим нашим топовима разбијена. У исто време одбију наши пешаци с десног крила непријатеља бајонетима, а ђен. Лидерс ползујући се овим магновењем, заповеди нашим коњаницима, да десно крило непријатељско нападну.
Два оделења улана, која су на левом крилу, под предводитељством поручника Блума, у два реда стајала, 4 сатније козака од регименте № 1, и сва кавалерија, под заповести ђен. Демидова, пређу преко потока, и крену се на лево у добром реду незадржано напред.
Два швадрона маџарски хусара, кои су ова движенија приметили, поставе се с леђима према друму а с левим крилом према нашој позицији, да би повратак свои пешака и артилерије покрили; али они нису могли нападање улана задржати и буду натраг сузбијени. Потом се окрену пешаци непријатељског десног крила, коњаницима обкољени, у бегство, и овом движенију следовала је цела непријатељска линија, а међутим су иј од наше стране у велико гонити почели. Козаци и улани, кои су непријатеља на 8 врстиј широком пољу, преко новоузорани њива, гонили, више су од 1000 људиј потукли и преко 300 заробили, од кои смо разумели, да је Бем сам собом војску предводио. Трофеи су 19-г Јулија били: 8 топова, 4 каре, две заставе, множина пушака, Бемове каруце с његовом писарницом, и другиј пртљаг. По казивању заобљени, Бем је био рањен, и једва је, изкочивши из каруца на коња, времена имао измаћи. Због велике таме није се могао даље непријатељ гонити, него станемо код села Тејфелсдорфа, 10 врстиј од Сегешвара. Овај дан био је сасвим славан, но смрти храброг ђен. Скарјатина била је војска ожалошћена.
Ђен. Лидерс држи за дужност посведочити особиту делателност артилерије управитеља његовога корпуса, ђен. Ивина, кои је у боју са особитом ладнокрвности и обозрителности командирао, - као и ђен Демидиова, кои је коњанике предводио и непријатеља жестоко гонио, и њему се већином за трофеје истог дана благодарити има; даље и управитеља пешака ђен. Јесаулова, командира друге бригаде од 14 пешачке дивизије, кои је у боју участвовао и под ким је коњ убијен; но при свем том, што је и од ђулета мало на левој нози дирнут, опет зато није своје место, док се бој није свршио, оставио; на последку и команданта лублинске ловачке регименте, полковника Липскога, кои је војсци у шуми заповедао, и нападање с бајонетима свој батаљон сам предводио.
Штета наша састои се у једном мртвом ђенералу, 40 прости војника; а рањени су два официра, 165 прости војника; ватром су разнешени 5 официра и 33 проста војника.
Ђен. Лидерс у кратко извештавајући о сраженију код Сегешвара, суди, да ће ово великиј утицај на непријатеља имати, због претрпљене велике штете, а и у толико више, што је сам Бем врховну команду над војском имао. Три дана после боја нашло се јошт 3 топа и око 200 лешева.
Средња колона под командом ђен. Дика крене се 16-г Јулија из Фогараша преко села Текуца, и наиђе 19-г Јулија близу села Штајна на малиј број маџарски хусара, кои су козацима гоњени бежали, и 15 момака мртви на месту оставили.
Сутрадан ђен. Дик, чувши да је непријатељ са 4000 момака и 9 топова село Репс заузео, реши се на исто село ударити, и разреди своју војску у једну нападателну колону од три реда.
Војска, којој је јака канонада, и један ланац стрелаца предходио, крене се к селу Репс и згодном пуцњавом треће лаке батерије разбије се једна кара, које је код непријатеља велику забуну проузроковало. Видећи ово ђен. Дик, пошаље два батаљона Прагашаца, и један од модлинске регименте са 6 топова управо у село. Друга три батаљона модлинске регименте обиђу левиј положај непријатеља, кога је ово движеније приморало, да село Репс остави и путем у Хомород тако се брзо удали, да су га козаци бежећег једва могли стићи.
Кад је војска, гонећи непријатеља од Репса, 14 врстиј прешла, заповеди ђен. Дик, да се од даљег гоњења одустане, будући је знао, да се велика непријатељска сила у селу Окланду налази, и пође следујућег дана у Сегешвар, где је 20. Јулија стигао.
Ђен. Дик имао је у свом одељењу једног мртвог од лаке батерије № 3. штабс-капетана Сухомлина и једног простог војника, а рањеног имао је једног официра и 11 прости војника.
21. Јулија крене се ђен. Лидерс са своим целим војеним корпусом к Удвархељу, куда се је, као што се поговарало, и Бем повукао, кои је онде нову војску имао, и онде ће му за леђи оперирати, ако буде јако на гр. Клама навалио, кои је требао једним оделењем Аустријанаца, нашом војском подкрепљеним, 21-г Јулија у Цик-Серед да дође.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Today at 08:47:07 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 304



« Reply #2466 on: June 21, 2020, 12:58:33 pm »

Диктатор и ђенерал Артур Гергеј – ђенералу Клапки, заповеднику маџарске војске у Коморану.

Ђенерале! – Коцка је бачена. Наше надежде су осујећене. Хабсбуржко-Лотаринскиј дом је Русије снагом нашу силу разбио. Све наше не исказано упињање и не бројене жертве за самосталност нашега великог народа биле су узалуд, а безумље би било да иј јошт и даље подносимо.
Ђенерале! Вама ће се моје поступање код Вилагоша загонетка, а и не верно чинити. – Ја ћу Вама и свету решити ову загонетку.
Ја сам Маџар, љубим своје отечество више свега, и зато сам следовао гласу свога срца и унутрашњем нагону, да мом јадном, сасвим поремећеном отечеству опет повратим пожељниј мир, и тим да га спасем од коначне пропасти.
Ђенерале! Ово је дало повод моме поступању код Вилагоша; потомство ће о њему изрећи свој суд.
Ђенерале! Ја вас званијем диктатора овог мога несретнога драгог отечества, које је народ одступившим сабором на мене пренео, позивам, да следујете моме примеру, и да без оклевања предате коморанску тврдињу и тим рат свршите, кои би на веки, да јошт дуже траје, избрисао сјајност, величину и славу маџарског народа.
Ђенерале! Ја знам, како ви мислите, мени је позната ваша љубав к отечеству, и зато сам осведочен, да ћете попозиву моме тврдињу предати, јер знам известно да сте ме разумели.
Ђенерале! Бог с вами и да управља вашим делима.

У В. Вараду 2-га Августа 1849.                           Артур Гергеј.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Today at 08:47:07 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 304



« Reply #2467 on: June 21, 2020, 01:47:06 pm »

- 'Уставним новинама' из Арада 8-г Августа пишу: 'Сви се чуде, како се владају руски официри према оним маџарским официрима, кои су капитулитрали. Тако, ђенераллајтнант гроф Ридигер позвао је на ручак Гергеја са свима вођама маџарске инсурекције, и седио је за ручком међу Гергејом и Кишом. Хвале Гергеја због његовог разумног и племенитог држања, што се одма на истој његовој спољашности примечава, јер док се други инсургентски коловође у сјајној униформи са орденима и т. д. показују, Гергеј носи само прост хонвидски капут и обичниј црниј калабрескиј шешир, без сваког знака његовог пређашњег чина. Гергеј има повезану главу због ране, коју је 28-г Јулија добио, и изгледа веома озбиљно и меланхолично.'
- У Коморану, док се Клапка разним нападаима занимао, аустријски солдати, кои су онде заробљени били, дигли су вику и напали гарнизон, одкуда се жестока битка изродила, но аустријски солдати морали су подлећи, јер се и Клапка са војском већ натраг вратио, и њи потукао. Сада је већ све око Коморана мирно, и већ се предаи парламентира. – По најновијим известијама предао се Коморан руском ђенералу Остен-Сакену.
- Из Пожуна пишу:  И овамо се већ враћају распуштени хонвидци. Гергеја понајвише издаицом називају. Он је, веле, Кошута натерао, да даде оставку, и у место да Арад закрили, остао је 5 дана у В. Вараду, и зато се лево крило морало само борити.
- Француска 'Преса' следујуће о маџарској предаи под Гергејом саобштава: 'Уверавају нас, да главна условија конвенције, која је произвела капитулацију Гергејову, јесу ова:
1-во. Целокупност маџарског краљевства;
2-го. Подпуна амнестија, изузимајући 5 лица, која су зато већ и добила пасоше за страну земљу.'
- 'Преси' пишу из Цариграда под 23. Јулија, да је в. порта, почем су Маџари у Молдавију продрли, од аустријског и руског позвана, да границе своје брани. У истом известију даље овако стои: После држаног 22. Јулија министарског саветовања, изјавила је в. порта, да је упадања Маџара у Молдавију било наравно средство долазка Руса са турске земље у Маџарску, да је њој до тога упадања толико стало, колико аустријским и руским посланицима до њиови пређашњи сумња, а да се на последку она сада више, него икада, у интересу свога обезбеђења мора строгог неутралитета држати. Овај одговор турске владе у толико више важи, што францускиј посланик нехте в. порту, која га је за савет питала, саветовати, изговарајући се, да у том обзиру нема никаквог упутства.
- Главни стан царско-аустријске војске премешта се у Пешту. Ђенерал Хајнау већ је тамо стигао.

Аустрија. Њ. в. цар благоволио је поделити: вел. кнезу руском Константину ритерскиј крст војенога ордена Марије Терезије; фелдмаршалу кнезу Варшавскоме, грофу Паскијевићу-Ериванскоме великиј крст; ђен. Лидерсу командерскиј крст, и ђен. Панјутину ритерскиј крст војенога ордена Марије Терезије.

Русија. 'Северна Пчела' доноси следујућиј царскиј приказ руској војсци:
Праведно признавајући велике заслуге, указане престолу и отечеству главнокомандујућим дејствујуће војске, ђенерал-фелдмаршалом кнезом Варшавским, грофом Паскијевићем-Ериванским, заповедам свим војскама, да њему, ђенерал-фелдмаршалу кнезу Варшавскоме, одају и у самим местима, где би ја пребивао, оне исте војене почасти, које су по уставу одређене само за мене.
У Варшави, 4. Авг. 1849.    Никола.
- Ђен. гр. Ридигер добио је орден св. Андрије прозванога, а ђен. Лидерс орден св. великомученика и победносца Георгија.
- Ђенерал бар. Хајнау добио је од њ. в. цара рускога орден св. Андрије првога степена.
- 11-га т. м. вратили су се у Варшаву вел. кнез наследник из Беча, и вел. кнез Константин из Маџарске.

« Last Edit: June 21, 2020, 01:54:30 pm by JASON » Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Today at 08:47:07 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 304



« Reply #2468 on: June 21, 2020, 02:08:01 pm »

Србске Новине, бр. 87. од 27. Августа 1849.   

Слово,
приликом повратка спомагателне војске из књажества Србије у своје отечество, говорено, после божествене службе у шанцу банатском преко Тисе код Титела на Велику Госпоину т. г., Максимом Миловановићем, парохом чуружким.

Храбри војници, милиј народе, и љубезна браћо моја!
Кад је прошасте године народ србскиј, у аустријској држави живећи подигао се, да самосталност аустријске монархије одржи, и код доброг и праведног цара свога испроси потврђење стари права свои, и обнови давно изгубљено војводство и патријаршество своје, скупи се велим, прошасте године у Карловци и 1-г и 3-г Маја, праведно оснивајући се на закона права своја, Леополдом царем потврђена, избере себи ова два достојанства, у лицу садашњег светог патријарха Јосифа, и блаженопочившег војвде Стефана.
Своим путем иста народна скупштина пошаље посланике своме цару Фердинанду, да би иста два висока достојанства високом милости својом потврдити изволио. Но док су исти посланици народни јошт код цара били, злобни непријатељи наши са сви страна скоче на оружје, да како исту народну скупштину, тако и света права наша сасвим уништоже и утамане. – И тако у оној великој јарости њиовој, не праведно ополчени противу нас, оружаном силом нападну на сион србскиј, желећи истиј у прах и пепео претворити, и почну немилостиво народ наш убијати, домове палити, и на свете храмове божије пуцати.
Видећи бедниј народ србскиј не праведна и не милостива непријатељска нападања, озбиљно скочи на оружје, да одбрани права, цркву, и сам милиј живот свој. Позове у помоћ себи и једнокрвну милу браћу своју из књажества Србије, која видећи гоњења непријатељска и срамна нападања, с великим усрдијем и вољом, оставивши домове своје, старе отцеве и мајке, верне супруге и не јаку дечицу своју, и све мило сродство своје, притеку нам у помоћ, где су већ ево друга година, за пресветлиј дом аустријскиј, за милу народност и свету цркву нашу, храбро са непријатељем нашим Маџаром борећи се, многи драгоцену крв своју на бојноме пољу пролили, и сам милиј живот свој жертвовали.
За овакову услугу, и братско пожертвовање, има ли кога овде међу нами, и у целој аустријској држави, кои не би припознао, и са мном заједно данас из свег срца ускликнуо: Благодарим вам браћо мила! на услуги и помоћи вашој, кои сте на првиј позив радо дошли, и својски нам помагали, како престол државног цара нашег, тако и име, језик, народност и свету цркву нашу, од нападења душманског одбранити; - и кои сте на бојноме пољу у коб душманину Маџару певајући трчали, храбро борили се, крв своју проливајући, њега од светиње наше, колико сте више могли, својски и братски далеко одбијали и гонили! Хвала вам по сто пута, и у име свега народа србског хвала вам! Бог милостивиј нека вас и вашу децу, и свако добро дело ваше благослови! И ако би когод на вас неправедно насрнуо, знајте да смо и ми готови у свако доба за вас, као милу браћу своју, крв своју свесрдно пролити.
Онима пак, кои су у војни против непријатеља нашег, на бојноме пољу, са оружјем у рукама, храбро борећи се, крв своју пролили и живот свој изгубили, вечна нека буде памет! Бог милостивиј нека све њи у недра своја, у царство своје небесно, прими, а код нас ће у вечном остати спомену!
А шта ћу теби мило и славно име Стефане да принесем? с каковом благодарности теби да приступим? Нема језик мој речиј, коима би ти доста, по заслуги твојој, благодарити могао.
Нећу да спомињем о другим похвалним биткама, у коима си ти по Банату, код Томашевца, Јарковца, и по другим местима као јунак не уморими, за престол цара нашег, за милу народност нашу, са храбрим соколовима твоим прошасте године војевао, и на врху верне теби војске твоје свагда душманина нашег и твога славно гонио и побио; но ове су само к слави твојој довољне битке, у коима си се ти ове године у шајкашком батаљону, више пута са непријатељем борећи се, праведно прославио. А то су оне славне битке, које ће историја србска, док је света и века, славити, и певати славно име Книћанин-Стефана.
Србскиј ће народ за твоје велике заслуге по марсовом пољу радо брати најлепше цвеће, од које ће безсмртне плести венце и теби, милиј Стефане, на главу мећати.
Као год што је ђенерал Мајерхофер у своме известију о панчевачкој зимушњој битки овако писао, и сам припознао, говорећи: 'После Бога Книћанину за данашњу победу благодарити имамо,' тако и ја данас овде слободно пред свима исповедити смем, да си ти понос, дика, обрана храбри Шајкаша, и да тебе није било, славило би се у Тителу име Кошутово.
А шта ћу ја један малиј и не знатан да числим и описујем заслуге твоје? – Велике твоје заслуге припознаде Аустрија, велика Русија, отоманска порта и мила србска Црнагора; зато хвала велика, што се неће гордиј Маџар поносити, да је он у штабу шајкашком певао име Кошутово. Благодарим ти у име целог народа и браће моје и твоје, на великом труду твоме, ти си толико пута живот твој у опасност полагао, и са храбром мишицом и отвореним јуначким прсима пред непријатељем стајао, и како пресветлиј дом аустрискиј, и милог цара нашег, тако и нас и милу народност нашу својски и искрено бранио. – Бог милостивиј нека те благослови, и излије благодат своју на чеда твоја и потомство твоје.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Книћанин..jpg (263.58 KB, 677x828 - viewed 20 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Today at 08:47:07 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 304



« Reply #2469 on: June 22, 2020, 08:23:21 am »

Хрватска и Славонија.
(Südslawische Zeitung) Одвећ пада у очи, што је влада толико навалила да се октроирани устав овде у земљи у тако време прогласи, у којем се гласовима све више верује, да ће покорена Маџарска своје пређашње конштуционално јединство задржати… Зар да Маџарска, за награду своје побуне, своја стара конштитуционална права заджи, - а Хрватска и Славонија за казан зато, што се је против побуне подигла свои се права лиши?... Са оваким смо брижљивостима овде обременити – шта би пак народ на то рекао, кад би се таки случај догодио? то је једно врло сумњиво питање. За свагда је загонетка, зашто да се овде толико за проглашење устава наваљује, докле се о будућности и судбини Маџарске, с којом смо ми хиљадом конштитуционални уза спојени, коначно суд не изрече, - и зашто се проглашење октроираног устава, кад већ пошто-зашто треба да се умири, у свим земљама маџарске круне уједанпут не предузме?
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Today at 08:47:07 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 304



« Reply #2470 on: June 22, 2020, 08:25:58 am »

Војводство Србско.
'Позорник' се у своме послењем листу тужи, како комисари по Бачкој и Банату установљавају старе власти и језик маџарскиј и немачкиј свуда уводе, против чега је правителство централној влади ремонштрацију учинило, и нада се, да ће ова ремонштрација добар успех имати. Тим поводом 'Позорник' пита:
'Шта види сад у опустошене куће своје натраг вратившиј се Србин? Примечава ли какове год предходеће к срећнијој својој будућности знаке? Наилази ли на штогод, које би му на гаришту крвавим многогодишњим знојем стечене имовине тугу одакшати или на тавним сродника свои гробовима потоке суза задржати могло?
Ни једно од ови не види, но напротив на већу јошт своју тугу од дана на дан све се већма уверава о том, да они од иноплемени суграђана његови, кои су по околностима ратне среће час верности према законитом цару своме притворно указивали, час непријатеља јавно и тајно, делом и словом подпомагали, не само што су живот и иметак свој за време страдања србског неповређен сачували и са штетом Србаља јошт и умножили, него јошт и у смотрењу грађанске, а нарочито језика равноправности Србима се предпостављало.'
Из Земуна јављају нам, да се ђен. Мајерхофер одонуд премешта у друго једно војено окружје Маџарске, а команда седмога војеног окружја, која је до сада под њиме била, предаје се ђен. Деникштајну, кои је већ у Земун приспео.
Из Вуковара дошло нам је известије о скупштини, коју је ови дана жупанија сремска тамо држала. Ова скупштина колико ће остати знаменита у историји србској, толико и на чест служи како народу тако и господи жупаниској. У истој скупштини, на коју се многиј свет слегао, представљено је било питање: хоће ли Срем подпадати под троједну краљевину, или под војводство? Било је неки, кои су се за прву част овога питања дали чути, али већина је решително за другу била. И тако је обштим једногласијем решено: да се остане при закљученијама народне скупштине од 1. и 3. Маја пр. г., по коима Срем војводству припада, нити ће жупанија ова више да припознаје власт банску, него јединство правителство војводства. С изјављењем овога закључења предстала је ономадне једна жупанијска депутација св. бану у Руми, кои је добро примио и обећао народне жеље код престола подкрепити.
Св. бан са ђен. Книћанином прекјуче је у Беч одпутовао. С њима је отишла једна одабрана депутација србска, која ће на ново царству жеље и потребе народа у војводству представити и о удејствовању њином радити.
Од Варадина стижу нам вести, да се јуче град имао предати царској војсци. Међу посадом градском великиј је раздор, једна част готова је на предају, а друга нипошто неће; и већ су се ови дана међу собом побили. У следству тога она част, која је за предају, позвала је полковника Мамулу, да се с војском својом граду приближи, па он с поља а они изнутра да на оне упорне ударе, и тако иј на предају приморају. И ово се имало јуче учинити – с каквим успехом, јошт ништа разумети нисмо могли.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Today at 08:47:07 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 304



« Reply #2471 on: June 22, 2020, 08:30:06 am »

Маџарска.
Из гл. стаба кнеза Паскијевића о капитулацији Арада и о Гергејовој војсци, добили смо следујућа известија:
Гергејов корпус, по 20. руском билетину, састојао се из 1., 3. и 7. корпуса, од прилике 30.000 момака, 5000 јахаћи коња и 3000 за препрегу са 144 топа. О капитулацији Арада јавља ђен. Ридигер следујуће: ђен. Бутурлин, кои је од кнеза Паскијевића ђен. Хајнау послан, јави, да је он у Киш-Јенеу парламентаре из Арада застао, од куда су ђен. Ридигеру отишли, да му град предаду, и то под неким условијама. Ђен. Ридигер одма заповеди ђен. Бутурлину, да он, заједно са шефом гл. штаба трећег војеног корпуса, допусти ђен. Гергеју у Киш-Јене доћи, да он парламентарима несходност њиови поискавања представи. Гергеј се изјасни, да ће он команданту Арада писати, и њега на безусловну предају опоменути. У исто је време Гергеј команданту Варадина и Коморана два писма једног садржаја писао. Међутим ђен. Ридигер добије известије од артилерије – полковника Хрулева, у ком овај јавља, да му је, кад је он поред Арада, да се са Хајнауом саједини, марширао, од посаде арадске поднешено било, да град поседне, чим на то од ђен. Ридигера упућен буде. Бутурлин добије писма од ђен. Ридигера и Гергеја на градског команданта у Н. Араду, и дође 3-га у Ст. Арад, од куда је оба писма команданту послао, и 4-г око 10 сатиј из јутра одговор добио. Одма је команданту јавио, да му 2 сата на промишљање оставља; у 12 сатиј обадва су руска швадрона од корпуса полковника Хрулева из Ст. Арада изишла и свакиј сабраштај између Руса и Арада предупредила; а ф. м. л. Шлику блокаду и заузеће града оставила; после два сата дође к Бутурлину један штабс-официр као парламентер и донесе условија капитулације, у коима је поискивана амнестија за посаду. Бутурлин је искао сасвим безусловну предају, и изјавио, да ће се с гарнизоном тако поступати, као и с Гергејовим корпусом. На молбу парламентера отиде Бутурлин к градском команданту и после једног сата закључено буде, да се град Русима преда, и да се гарнизону за измарширање из града 48 сатиј оставља. 5-га око 3 сата после подне гарнизон у граду у ред се постави, и оружје положи и потом под ескортом једног швадтона хусара и 50 коњаника у Сиркад оправљен буде. Кад су ови изишли, имао је град са ераријалним добром и оружјем Аустријанцима предати. Сви су официри обсаде примили условија, и тако је капитулација јошт 5-га извршена.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Today at 08:47:07 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 304



« Reply #2472 on: June 23, 2020, 10:13:54 am »

Ево опет једног Кошутовог писма на Бема, које је Симбешенова бригада ухватила, кад је на Карансебеш полазила. Кошут га је писао на француском језику. Место, где је ово писмо писано, лежи на путу по имену Тегегона од Каренсебеша к Оршави. Садржаја је следујућег:

Господину ф. м. л. Бему. У Терегови 2. Августа 1849.
Није ми стало до моје личне безбедности. Мени је досадило живити, јер видим како се наше отечество, а с њиме и светињу европске слободе руше, - но не наши непријатељи, него браћа наша.
Што се ја сада из Маџарске удаљавам, није ме на то приволела подла љубав к животу, него сведочанство, да је моме отечеству постало моје присуство погибељно.
Ђенерал Гион пише нам, да се сдружена војска код Темишвара разилази. Ви сте господине поради болести не способни за ратовање. Гергеј, кои је био по овоме известију јошт на челу једне војске, изјавио је да неће више да слуша него да влада. Ја сам га заклињао, да буде домородац и веран своме отечеству, и моје сам му место уступио.
Сад сам само прост грађанин и ништа више. Ја сам отишао у Лугош да расмотрим како ствари стоје, и у какву се силу јошт можемо поуздати, да рат наставимо. Војску сам ђен. Вичеја нашао у добром реду и у њој влада добар дух; а остала се војска сва разишла. Дежефи и Кмети казали су ми, да се ова војска неће више борити, него да ће се разбећи како првиј топ пукне. Велика је оскудица у рани, а од изтјазавања живити, то је јадно средство, због чега ће целиј народ непријатељ постати. Банка је у Арад премештена, дакле у Гергејовим je  рукама. И зато се надам, да се војска код Лугоша, ако се Гергеј преда, неће моћи за 24 сата одржати, јер ране нема. У непријатељској земљи може се војска насилним изтјазављaњем и наметом уздржати, али у нашој земљи?!
Ја од моје стране нећу никада противу свога народа лаћати насилни и непријатељски средства. Ако је народ и војска друго намерила, то ће се ствар преокренути, али Гергејова војска, најхрабрија међу свима, морала би на то пристати. Иначе сам ево прост грађанин, и као такав нећу никада пристати на то, да се против народа употребе средства тероризма, опустошења, пљачкања и угњетавања.
Ако ме Гергејова војска позове, да се опет примим владања, - ако нам пође за руком извести неколико операција за обезбеђење ваше војске с раном, но не да се зато против народа грозни и угњетављјући средства латите, - ако буде банка опет радити могла, и ако буде опет под моим расположењем; под ова три условија латићу се опет владања на позив народа, - ако то не буде, - онда нећу; јер је за мене рат само средство, а не цељ за спасење отечества. Ако не буде надежде да ћу се овој цели приближити, то онда своју руку к настављењу рата нећу примаћи, само зато да буде рат.
Ја дакле, господине, као добар грађанин и поштен човек, саветујем вам, да саставите одбор од заступника народни; јер само суверенска власт сме да чини наредбе с владом. Шаљите курире у Коморан и Варадин, да се држе; гледајте, да будете уверени, да ће заповедник тврдиње Арадске с вами радити; - то је најпрече, а не моје присуство, и будући да сте сада приморани, за уздржање ваше војске строга средства против народа употребити, то ја моим присуством не би се могао никако на то приволети.
Будите уверени о мојем подпуном поштовању.            Л. Кошут.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Today at 08:47:07 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 304



« Reply #2473 on: June 23, 2020, 10:15:40 am »

'Курир Варшавскиј' доноси нам следујућу листу маџарски ђенерала, кои су се 1. Августа предали: врховниј војениј заповедник Артур Гергеј; ђен. дивизиониј Киш; ђен. мајори: Аулић, Алекс. Нађ, барон Пелтенберг и гр. Карл Лајнинген, заповедник корпусниј Книјазић, заповедник резерве Шваден, Линер осмотритељ оружја. Следујући чланови некадашње маџарске владе и сабора придружили су се војсци, која је капитулирала: Лудвик Чањи министер, Франц Душек министер, Сигисмунд Перињи врховниј земаљскиј судац, Карл Сас државниј секретар, Ј. Есенак поджупан, Стеф. Бсерди, Павле Њари, Антон Сале, Антон Бер, Никола Ковач, Антон Карачоњи, Лудвик Ринај, Јосиф Островицки, Р. Силабај, Стев. Болђор, Лука Мајмај, Јосиф Роман, Фердинанд Релдеј, Фрид. Ауфи, Карл Мартонфи, Сигисмунд Поповић, Лудвик Фекете, Антон Биро, Иван Ресоњи, Павле Дердеди, Лазар Хаџић, Вил. Богдановић, Карл Бартал, Гашпар Херман, Лудвик Селеши, Јосиф Колер, Лудвик Фаркаш, Адам Варкоњи и Јосиф Могсер –све саборски посланици.

Последњиј јошт под оружјем заоставшиј маџарскиј војениј корпус под Казинским у Ердељу, имајући 15.000 момака са 30 топова, изјавио је да је готов оружје положити, и до сада је јамачно већ положио. - Коловође маџарске, кои су се Русима предали, већ су издани аустријској војсци; њима ће се судити по војеним законима. И сам Гергеј је већ Аустрији издан, али га је цар сасвим помиловао. Подполковник Андраши узео га је из В. Варада, од куда ће у Корушку одведен бити, и тамо ће под надзирањем остати. Кнез Паскијевић је отишао из В. Варада и већ је 18-га т. м. у Кракову приспео, од куда је одма у Варшаву одпутовао. Велика руска војска маршира натраг у Пољску. Два војена корпуса остају у Дебрецину, Мункачу, Кошици, а друга част у пределу око Бистрице. Ф. м. л. Хајнау позват је на неко време у Беч, да участвује у саветовањима о пацификацији Маџарске.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Today at 08:47:07 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 304



« Reply #2474 on: June 23, 2020, 11:24:13 am »

Србске Новине, бр. 88. од 30. Августа 1849.

Рат маџарскиј је свршен. Последње гнездо инсургента, Варадин, у рукама је царским. На Коморану и Мукачу – док ово пишем – јамачно се већ царске заставе вију. Инсургента дакле више нема – сви су се или своим кућама разишли или се царској војсци предали.
И Млетци су пали. Коловође тамошње инсурекције слободни су одпуштени изселити се. И тако је мир повраћен и час онај дошао, где правителство аустријско неумолиму строгост закона ублажити може. Но ово ублажење не стои само у попуштању смртне казни и у амнестији, него и у задовољењу свију праведни жеља. Је ли се ово при оним строгостима последњега времена пред очима имало, морамо на свакиј начин посумњати. Надамо се, да ће то сада другче бити.
Велико питање о маџарским банкнотама све већма на среду излази. Хиљаде породица цело је имање у оваквим банкнотама, а у многим пределима и нема никаквог другог новца. Да ли ће то обстојателство побудити правителство, да онаке наредбе изда, какве су учињене са млетачким банкнотама, припознавајући њину вредност у полак? Ово би заиста желити било, зато је страшна то неправда против они, кои заповестима царски ђенерала повинујући се, своје банкноте не задржно издају, које се одма спале, и оваки до сада издани банкнота сагорело се у вредности више милиона. А то значи повиновење казнити, противљење пак наградити. Тешко је да правителство таковиј одговор може на себе узети.

Војводство Србско.
У једном писму из Бечкерека доставља нам се следујуће: 'Ми смо се надали, да ће бан, по полученом пуномоћију, у војводству надлежме власти поставити; али ево видимо, да се он не миче, јербо је Хајнау, како се Банат од непријатеља очистио, у Темишвар дошао, и ту без сваког споразумљења са баном наименује на три банатске вармеђе Амброзија комисаром, а овај опет за Торонтал постави Аризију, кои дошавши у Бечкерек постави у службе неког Штефулића, бившег маџарског капетана, Варгу, кои је црнобарског свештеника обесио, и друге, које сав свет као Кошутовце познаје. Политике ради понуди Аризи два Србина да се службе приме, а то су Стеван Вуковић и Живко Смедеревац; они су одговорили: да су готови служити, али не са србским вешачима и Кошутовцима, него с људма царским. И тако ето на чему смо! Код властиј се немачкиј језик употребљава, али се јавно говори, да ће опет маџарскиј језик владати. – Колера у целом Банату свирепствује. Скупоћа је тако велика, да се бојати имамо, да ће скорим један од другога отимати морати.'
Logged
Pages:  1 ... 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 [165] 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 ... 339   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.081 seconds with 23 queries.