PALUBA
November 27, 2022, 08:56:13 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Obavezno proverite neželjenu (junk/spam) e-poštu da bi ste aktivirali svoj nalog
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 [169] 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 ... 299   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 494900 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 269



« Reply #2520 on: July 14, 2020, 09:18:17 am »

Србске Новине, бр. 101. од 23. Септембра 1849.

Војводство Србско.
'Südsl. Zeitung' доставља следујуће: 'Из Бачке нам допиру жалостне вести. Новопостављени комисари и судци жаре и пале железном силом, и опет су тешко пострадавши Срби ти, кои строгост нарочито осећати морају. Особито се поступак А. Ч. одликује, кои тумара од села до села с војном пратњом и Србе бити даје како и колико му срце иште. Изговор за батинање ласно је наћи, почем никаква одговорност личној пасији узде не полаже. У кога се само фес види, кои тек спомене војводство, патријарха, тај се батинама казни. Ми узрока имамо, извору нашем подпуну веројатност поклонити и из речиј веродостојни очевидаца и сведока свега, шта у Бачкој бива, тек страх поцрпсти, да ће се таковим поступком Срби до очаја довести. Што ми о А. Ч. знамо, јест: да је он пре свои 20 година за кратко време у сремској жупанији служио као судац, а ми га познајемо као човека веселе нарави и одвећ великог шаљивчину, али тиранина нисмо у њему никада слутили. Или може бити да мисли, да се за двогубо бомбардирање свога обиталишта у Новом-Саду мора Србима осветити. Жалостно је то на свакиј начин, што несрећни Бачвани немогоше за свога комисара и судца добити човека, кои ијм добра жели и њиово поверење ужива. Лане су за приврженост своме цару и монархији бивали гоњени, затворани, бијени и вешани. Летос мораше као верни приврженици Аустрије оставити кућу и кућиште и све благо своје, па се разбегаше по туђем свету – а сада, где најпосле почеше надати се, да ће победом царски застава, око кои су се добровољно скупљали, и њиовим невољама крај се учинити. Тако се немилостиво с њима поступа, а напротив приврженици непријатеља Аустрије, из логора бунтовника враћајући се, неприкосновени међу њима обитавају. Ми себе слабима осећамо, да би могли као бранитељи Срба на среду изићи, али као сведоци они неизмерни жертава, које су Срби ово две године за цара и монархију принели, као сведоци они невоља, које су баш Срби из они места, где се сад тако немилостиво с њима поступа, пролетос и летос поднели, - као најближи сведоци свију ови догађаја подижемо наш слабиј глас противу овога суровога удручавања бачки Србаља, с том једином надеждом, да ћемо позорност србски повереника, патријарха и поштованог бана обратити на овај, како се чини, заборављениј предел. Кажу нам, да су многе обштине у овој својој невољи оправиле своје старешине к полковнику Мамули у Варадину, да се њему за своју нужду потуже. Несрећни људи не знају куд' да се обрате, где би њине тужбе благонаклоно уво наћи могле. Ми врло добро знамо, да за време ове критичне прелазне епохе, у којој се велика част Аустрије налази, самовластије тешко је одклонити. Треба са сваком строгости поступати против криви лица – али не против народа као што је србскиј, кои живи и мисли, да за своју осведочену верност и за своје неизмерне принешене жертве каково призреније и уважење очекивати може.
(На ово учредник 'Süudsl. Zeitung-а' примечава: 'Ми овом описанију неби веровали, да нам није дошло из осведоченога солиднога извора, при којем не можемо узети, да се у описивању хотимице претерало или да је казивање ово лаковерно примљено. О А. Ч., на кога се тако горко туже, чујемо јошт и то, да он тамо до Фебруара т. г. није се ни с којом партајом сдружити хотео, и због ове своје нерешителности да је од Маџара, кои су зато на њега подозревати почели, под затвор стављен био, што му је на некиј начин малиј мученичкиј венац дати могло.)
И у Срему судци доста жаре и пале, а у томе ијм никакве препоне не стављају на пут. – Берба је у Срему била врло злочеста. Вино је већ 7-8 фр. скочило. – Стање здравља је добро. - Пароброди плове уредно.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 269



« Reply #2521 on: July 14, 2020, 09:28:48 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Земун.jpg (230.74 KB, 830x584 - viewed 13 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 269



« Reply #2522 on: July 14, 2020, 09:38:07 am »

Маџарска.
Тако речена Кошутовоа камарила – састојећа се од његове жене, мајке и реформирате Кошут-Зучинице, његове сестре – била саставна, ако и тајна част слободнога маџарскога правителства, и овај женски клуб имао је, како кажу, не мало участија у догађају 2. Априла, кад је династија хабсбуршка низвржена била. Његова жена имала га је у власти сасвим, дала се у Дебрецину називати 'регенткињом', и сањала је често да ће јошт круну на глави носити, делила је милост, и свакиј, кои је службу тражио, требало је да придобије њену благонаклоност, јер иначе није могао успети. Тако приповедају, да она кад је неко у Дебрецину Кошута с 'превосходителство' ословио, приметила: 'Та је титула за мога Лајоша сада сувишна, али му може јошт и мала бити.' Зна се такође, да ова сујетна жена није била малиј узрок заваде између њеног мужа и Гергеја, кои јој није ласкао – и да је она á la Maitenon често сама присуствоала у министерским саветовањима – иза перда.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 269



« Reply #2523 on: July 15, 2020, 08:45:13 am »

Србске Новине, бр. 102. од 24. Септембра 1849.

Војводство Србско.
Патњи народа србскога и злоупотребљењима поједини властника у Бачкој скоро ће бити крај. Г. Исидор Николић постао је врховниј царскиј повереник у Бачкој, и као таковиј до кои дан ће стићи међу браћу своју Бачване, кои ће заиста у њему наћи мелема за своје јаде.- Г. Павле Трифунац наименован је за управитеља камерални добара у војводству. – За пострадавшу сиротињу нашу у Бачкој министерство је оправило 1.000.000 фр. ср. – Оно, што смо пре јавили о круновини и територјуму војводства, било је ухитрено. Како смо сада из поузданог извора извештени, ствар ова јошт није решена, и истом се сада ради о томе шта ће да буде војводство. Већина у Бечу налазећи се Србаља жели, да се војводство с тројном краљевином саједини.
Ништа се јошт незна, хоће ли граница остати за себе круновина, како је у уставу означена, или ће бити саставна част како војводства тако и тројне краљевине.
У Бечу је 17-га пукао глас, да је Гергеја у Клагенфутру убио гроф Едмунд Зичи. 'Преса' на то примечава: 'Страшна Немезис за нечувено дело, којом је Гергеј своју савест окаљао, кад је брата Зичијева, без суда и пресуде, на суровиј начин погубити дао! Жалостниј конац живота, пунога попуштенија божја! Треба сада јошт дознати, да ли је смрт Гергејова следство удвоја или дело страшне освете.'
Из Беча нам под 19. т. м. пишу, да је ђен. Книћанин отишао са баном Јелачићем у Моравију у лов. 20-га имао се вратити у Беч, а 21-га Дунавом кући се кренути.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 269



« Reply #2524 on: July 15, 2020, 08:50:46 am »

Србске Новине, бр. 103. од 27. Септембра 1849.

Војводство Србско.
Из Земуна извешћавају нас, да је министерство бечко г. Јакова Живановића одпустило између повереника србски. Незнамо је ли то учињено, што је правителство војводства одказало њему своје поверење (како се већ једанпут поговарало било), или што он није аустријскиј поданик?
Званично се јошт незна, која су условија предаје Коморана. Новине из приватни извора пишу, да је свој посади, па и официрима, дата амнестија, официри да добивају једномесечну, а прости војници полумесечну плату, компромитираним пак лицима да је допуштено из Маџарске куда хоће отићи; осим тога јошт да се за 600.000 Кошутови банкнота издати имало толико аустријски. Кад се размотри коликиј би се трошак, и колика штета бомбардирањем учинила, то је заиста вредно било, да правителство аустријско на овака условија сизволи. – 19-га т. м. почела је царска војска улазити у Коморан. – Један дописник 'Лојда' из Пеште јавља, да су поглавице маџарски бунтовника Аулић и Киш у Араду стрељани.
'Wiener Zeitung' саобштава следујућиј допис из Цариграда под 7. т. м.: 'После победоносне битке код Темишвара и Гергејове капитулације последовавшиј прелазак најглавнији маџарско-пољски ребелијантски поглавица и многи инсургентски чета на земљу турску дао је већ од више недеља повода озбиљним преговорима између порте и царске интернунцијатуре. На основу трактата, коима се порти с једне стране закраћује примати бунтовне поданике аустријског двора, с друге пак стране овоме последњему даје право собствене јурисдикције над своим поданицима у Турској, упућен је био гроф Штирмер од царскога правителства, категорично захтевати, да се издаду поменути ребели. Он није никакво средство пропустио, да то најозбиљније тражи. Писмена изјављења и устмени преговори са турским министрима следовали су редом, и најпосле 23. Августа буде интернунцијус на захтевање своје у приватној аудијенцији код султана примљен, где му је лично изложио како ствар стои у целој истини њеној. Сутрадан царско-рускиј посланик г. Титов добио је од своје стране наставленије из Варшаве, да најрешителније захтева, да се издаду они пољски ребели, кои су поданици руски, и да би се његовим корацима већа важност дала, дође 23. пр. м. у Цариград, баш кад је гр. Штирмер код султана био, царско-рускиј ђенерал-мајор кнез Радивил, са кабинетским писмом цара Николе, односећим се на истиј овај предмет. Он га преда султану 15. и. м. у свечаној аудијенцији, коју је и г. Титов употребио, да султана сваким можним начином склони, да се ова ствар што скорије сврши. Од то доба радила су оба посланика заједно, али све бијаше узалуд, јер турски министри смислу трактата све противним разлозима изговарали су се а имено позивали су се на неко тобож неповредно право прибежишта. У следству тога најпосле гр. Штирмер и г. Титов морали су ијм ставити известниј рок, после којег би своја дипломатична сношенија с портом прекинули. На ово категорично изјављење није диван одговорио онако као што би требало, већ је казао да ће се сам обратити на оба надлежна двора. Тога ради обадва посланика прекинуше своја дипломатична сношенија до даљи заповести. Кнез Радивил ноћу између 4-га и 5-га т. м. на одеском пароброду вратио се у Русију и не опростивши се са султаном и његовим министрима.'
Бечке новине по писмима из Букурешта јављају, да је Кошута његов друг Семере, министер унутрашњи дела под револуционарним правителством, покрао, однесавши му све што је готови новаца имао, тако да му је само нешто мало остали, што је код себе у џепу носио. Семере је побегао на једном чуну низ Дунав, кога су Турци возили.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 269



« Reply #2525 on: July 15, 2020, 09:00:24 am »

Србске Новине, бр. 104. од 28. Септембра 1849.

Од како се маџарска револуција стишала, нестало је маџарског преимућства у оним странама, у коима други народи већину сачињавају. Маџари од времена татарског опустошења у моралном смислу нису већиј губитак имали, него сада, после побеђени њиови толики усиљавања. Језгро маџарског народа участвовало је у тој великој револуцији, која је оборила оно здање, које је кроз столетија у највећим бурама обстајало. Простиј народ маџарскиј као год и средња класа била је за Кошутовим идеама фанатизирана; богатири и аристократе већом части били су с највећим пожертвовањем за исту ствар заузети. Узмимо само за пример два Баћањија. Лудвик Баћањи и данас седи у тавници; Казимир пак Баћањи волио је своје превелико благо оставити, и готов бити по туђем свету скитати се, него од свои маџарски утопија одустати. Маџарска горда аристократија већом части готова је била све своје имање жертвовати, само да се од аустријске хабсбуржке династије одцепи. Књижевници њиови носили су буктињу револуције, и подпаљивали су све класе народа за независност Маџара од Аустрије. Сва средства, која су само штогод приносила за њиову идеу, нису била пренебрегнута. Но баш у колико је веће било њиово усиљавање и напрезање, у толико је веће било њиово паденије, јер ијм се готово све досадашњег њиовог преимућства жице покидаше. Простиј је народ њиов после толики напрезања изнемогао, и сада ма на какав начин мира само тражи; средња класа, силно оштећена, изгубила је своје надежде, и понижена равнодушна је према сваком стању, у ком своје ране залечити може. Аристократија најбогатија распудила се; књижевници разсули се такође по свету, јер су били више мање сви у револуцији компромитирани. У оваковом стању остављен је маџарскиј народ, или боље рећи остављена је она маџарска партаја, која је тежила на једнодржавност маџарску, и на амалгамизирање маџарско остали под круном маџарском народа.
Сада дакле преимућство маџарско нема више оног фактора, кои га ја на туђ рачун досада издржавао, нити има надежде, да се може опет исто преимућство обновити, ако тек аустријска влада другчије не мисли, што неби смо лако веровати могли, или ако остали народи својом небрежљивости недаду Маџарима оно, што немају, и што ијм је нужно да задобију пређашње преимућство. Маџарима душевне и телесне частице тако су расејане, да иј сами своим силама сакупити и на своје старо место наместити нису у стању. Маџари су овом револуцијом у свакој струци натраг бачени. Плодови многогодишњи њиови трудова и напрезања већом части уништени су. Помислимо само, да у театру маџарском, ког су они искључително за себе у Пешти зидали, сада немачки играју. Ово је заиста велико понижење гордости и преимућства њиовог. Помислимо само, да у оним жупанијама, у коима су се они по конгрегацијама језиком своим препирали, сада и једну реч маџарску редкост је чути. Где је маџарскиј лудовицеум? Где је академија маџарска са своим оним мужевима, кои су књижевност њиову представљали, и кои су установљавали и распрострањавали маџарско преимућство у политичном и друштвеном животу? Све је то као неким ветром са земље однешено.
Маџари су овом револуцијом много изгубили, и да много којешта немају, што су кадгод имали, то је известно. Но оно, што су изгубили, није могло изчезнути, но морао је когод другиј задобити, или ће тек задобити. Частице старог њиовог преимућства треба да се даду онима, коима су укидане биле; треба народима да се да оно, што су ијм Маџари негда укидали, и што је сад Маџарима укинуто.
Зато у овом угодном за остале народе магновењу, у којем се нова Аустрија рађа, треба на опрезу бити, да се међу браћом имање неби криво поделило; треба представници народа да код владе о том настојавају, да се задана реч једанпут претвори и Аустрија равноправна васкрсне; треба да владу информирају, да се тек једнакости поверење у народу задобити може; - треба на последку владу у овом послу нужним саветима и предложењима подупирати, и ствар ускоравати, док се због недостатака позитивни инштитуција нису у народе стари монполи народни и злоупотребљења увукла, која би народима неправду а влади све веће незгоде проузроковала.
Ако је Аустрија икада била, то је заиста сада tabula rasa, на којој се све, што је добро, написати може.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 269



« Reply #2526 on: July 16, 2020, 07:33:39 am »

Београд 1849. Поглед на Врачар.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Врачар.jpg (448.43 KB, 1358x846 - viewed 15 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 269



« Reply #2527 on: July 16, 2020, 07:35:20 am »

'Ost-Deutsche Post' умствује о аустријским Србима овако:
'Срби имају у будућности само ову алтернативу: сајединити се или с Маџарском или Хрватском, или самосталнима бити. Ови редци протекли су из пера једног Маџара, кои није ни мало пријатељ старог стања, јер га за неможно држи, па ако би и можно било, не жели га. Величина и благостање Маџарске не проистиче из материјалног разширења државе, него из унутрашњега уређења и душевног развитка. Из тога следује само по себи, да ми нисмо за саједињење Срба с Маџарском. Та толико је с обе стране текло крви, толико је с обе стране причињено опустошења и свирепости, да је тешко веровати, да би у будуће Срби и Маџари заједно у миру подносили обште заступничество земаља. Саједињење таково не би било за Маџарску ни од какве користи, а за Србе било би очевидне штете. Срби су војевали за своју независност од Маџарске, пак би повторено саједињење с Маџарском сматрали за несрећу; овим саједињењем задала би се вечита, јавна рана маџарској круновини, и Маџарска неби заиста ништа добила, кад би јој се придружила једна народност против њене воље, која би, наравно, свагда дејствовала само као пречица. Ми дакле нисмо зато, да се Срби опет саједине с Маџарском.
Саједињење Срба с Хрватима нема до душе међусобне антипатије народне, али ту се показују опет друге тегобе. Прва је, што Хрватска има сада строго изражене природне границе, а ова граница јесте Драва. Војводство пак лежи скоро искључително на левој обали Драве, дакле преко назначени природом граница. Војводство, саједињено с Хрватском, проузроковало би вечите распре између Хрватске и Маџарске, а у интересу је поједини круновина, као и у интересу целокупне монархије, да се подобне распре навек уклоне. Амо још спада и то, да Срби сами, као што се чини, не желе ово саједињење; а и није сасвим цели сходно, почем се србске жеље испуњавају, да се на онај начин испуне, кои ијм није угодан; а средства је довољно, да се сасвим мире и задовоље.
По нашем је мненију најпробитачније, да се војводство самостално устрои. Простор његов нека се у толико определи, у колико је србско житељство где претежније. Затим нека се наименује војвода и патријарх; а у једно нека се дозволи посебниј сабор. И будући је простор земље мањиј, и будући ће се простор исте земље тек Аустријом на некиј начин створити, то ће се при сачињењу његовог земљаљског устава у толико лакше моћи заштитити равноправност народности и права житеља кои нису Срби.
Разумева се, да ће војводство бити мала круновина, и да ће у војводству бити Немаца у довољном (?) броју; но и Саси нису у већем броју у Ердељу од Срба у Маџарској, па имају множину Влаха међу собом, зато опет и они траже, и то, по нашем мненију, праведно, посебно устројење. Нема дакле узрока, зашто се неби Србима дозволило, што ће се Сасима тешко укратити. Ми смо дакле за то, да се војводство устрои самосталнм круновином под своим војводом, патријархом и с посебним сабором.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 269



« Reply #2528 on: July 16, 2020, 07:40:35 am »

Маџарска.
Из свију скоро предела долазе тужбе, да се многи разбојници и пустоловци појављују, кои мирне људе, а нарочито путнике нападају. Мало има кои предел, по којем би се безопасно могло путовати. Ове разбојничке чете сачињавају распуштени хонвидци.
Маџарима се ни мало не допада идеа уставне и јединствене Аустрије. Они јошт непрестано причају о краљу маџарском, о његовом великом уму и милости. Веома жељно очекују резултат бечки конференција, па се уобште надају амнестији.
Коморан је под следујућим условијама капитулирао.
1.) Гарнизону се допушта слободан излазак без оружја; официрима остају сабље њиове. Оним официрима, кои су царској армади служили, даће се пасоши у страну земљу, изузимајући оне, кои се својевољно представе. Хонвидски официри, кои пре нису у служби били, могу се у свом отечеству задржавати без призренија на њиово пређашње стање. Солдати царски регимента биће амнестирани, и они, каогод и сви, биће слободни одпуштени, и против њи неће се никаково судејско изследовање предузети.
2.) Пасоши у страну земљу даће се свима онима, кои иј буду за 30 дана искали.
3.) Официрима даће се месечна плата, а простацима на 10 дана, и то у аустријским народним банкнотама, по аустријском војеном обичају.
4.) За изравнање разни обвезателства исплатиће се гарнизону 500.000 фр. ср. у аустр. банкнотама.
5.) За рањене богаље, кои се у Коморану налазе, брига ће се водити у шпитаљима рањени војника.
6.) Движимо и недвижимо имање уобште свакиј ће задржати.
7.) Место, време и начин, где и како ће се оружје положити, после ће се определити.
8.) С обе стране непријатељства одма престају.
9.) Град ће се по војеном обичају после обостраног потврђења предати.

Буковина.
(У. Н.) Кроз Черновиц 13-га т. м. прошао је Фуад-ефенди, кои у Ст. Петрбург путује послом маџарско-пољски бегунаца, кои се у Турској налазе. У његовој свити налазе се инџинирски полковник Чепек-беј, мајор турске телесне гарде Латиф-ага, и секретар посланичкиј Рамфи-ефенди. Кад су они у кола седали, један рускиј уланскиј ритмајстер рече ијм сасвим одкровено: 'Бадава путујете, хоће ли наш цар да има заробљенике, то му иј издати морате; нећете ли, то ћемо иј сами узети.' – Чује се, да ће Буковина постати одељеном круновином од Галиције, и имати собствено политично и административно правленије.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 269



« Reply #2529 on: July 16, 2020, 07:54:03 am »

Србске Новине, бр. 105. од 30. Септембра 1849.

Велику позорност обраћа на себе питање: хоће ли бити већ једанпут србског војводства у Аустрији? и какво ће то војводство бити?
Једни мисле да ће се војводство у следству октроираног устава или Хрватској или Маџарској придружити морати; други пак држе, да ће се војводство као круновина установити. Наравна ствар, да би најбоље било, да се војводство као круновина другим земљама успореди, јер на овај начин би тек могао народ србскиј у Аустрији своју народну автономију најбоље одржати и развити. Ово признаје и сама, немачким духом напуњена 'Ost-Deutsche Post', и вели, да би и за Србље најпробитачније било и од стране владе најправедније, да, кад је већ једанпут равноправност народности изречена, и војводство од Хрвата и Маџара независно постане.
Кад би се војводство као круновина установило, онда би се изискивало, да и Срби своје положење и интерес свој добро познаду, и да се недаду навући својом претераности на танак лед, јер би то народни противници једва дочекали. Кад би се, велимо, војводство у начелу као круновина изјавило, морали би Срби своје територијалне тежње онде ограничити, где већ њиова народност изчезава, јер на пр. кад би се Срби и на ону част Баната пружати хотели, где је туђинскиј елемент у знатној већини, то би они сами ишли против равноправности и од досадашњи угњетеника хотели би постати туђи угњетатељи, што другоме неби било право; и овакова тежња у толико би била безуспешнија, што влада никако неби к томе уво своје приклонила, но кад би круновине нове правила, а она би иј правила по основу изречене равноправности народне. Даље, кад би се већ дошло до опредељивања граница разни круновина, свакиј народ, кои се гдегод у већини налази, живо би бранио право мајоритета свог, и изродиле би се такове међу народне распре, које неби на последку ни једном народу на ползу служиле. Умереност је у овој међу народној ствари преко свега нужна.
Но ово што смо сада казали, тек онда би места имало, кад би већ та система круновина на темељу народне равноправности у начелу владом аустријском изречена била. Данас се о томе говорити не може, јербо аустријска влада то круновско начело јошт није никаковим новим актом изразила, но постои само досадашњиј октроираниј устав, кои народима њиов политичан правац на знање даје.
Докле јошт постои октроираниј устав, дотле се мора народ њега, као позитивног фундамента, држати, а не бацати се сујетно у оно, што јошт не сушествује, што је само надежда. Срби треба да су приправни и за тај случај, ако се истиј устав и не промени, јер неприправност највише ијм шкодити може.
По постојећем уставу октроираном Србима пред очима стоје алтернативе: или се са Хрватима, или пак са Маџарима сајединити. Ма која од ови алтернатива мора се примити, и народ мора имати опредељено мненије или за једну или за другу, у случају, да се октроиран устав у дејство приводити започне.
Многима стане памет, кад помисле: шта, дакле ми нећемо бити сами свои? Та ми нећемо да будемо ни маџарски ни хрватски Срби! На ово могао би иј човек запитати: а чији ћете дакле бити, кад нећете да будете оно, што вам је опредељено судбом, коју нисте у стању преиначити?
Има људиј, кои нипошто неће ни једну ни другу од ови алтернатива, а морали би по изреченом у уставу начелу или једне или друге се држати. Ови људи неће да рачун начине са околностима, но све се противе и свачему, а у стању нису што боље навести, што би се удејствовало.
Што се нашег мненија тиче, ми судимо, да између два зла свагда мање треба бирати; ми судимо, да у случају удејствовања садашњег октроираног устава, к Хрватима пре него другом иком приближити се треба, и с њима судбу политичну делити, док се међутим неби по времену што боље изродило.
Ово само зато наговешћавамо, да неби Срби у Аустрији неприправни били за случај, ако би октроираниј устав непромењен остао.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 269



« Reply #2530 on: July 17, 2020, 08:03:40 am »

Војводство Србско.
Оно наше известије из Земуна, да је министерство бечко г. Јакова Живановића одпустило између повереника србски, има се, по новијим известијама из Беча, у толико поправити, да је њему истина министерство бечко, кад му се доказало да г. Јаков Живановић није аустријскиј поданик, одказало било повереништво, али како се он после легитимирао, то је остао опет повереник србски при министерству. - За председатеља правителства постављен је г. Срећко Поповић. - По најновијим приватним известијама из Беча, ствари народа србскога тамо при кабинету врло добро стоје, и до кои дан ће изићи устројеније војводства.
'Сл. Југ' овако извешћава како стоје ствари србске у Бечу: 'Да ће се војводство устроити, о том не има сумње, но шта онда? то је за Србље животно питање. Једни желе да се самостално конштитуира, а међу овима има један великиј господин. Други су ради, да се војводство с бановином саједини. Бан и војвода нека буду у једној особи, наизменице једанпут источне једанпут западне цркве; исто тако нека буду сва званија једнако подељена, а свака црква своје црквене ствари да независно у особитим црквеним саборима решава.'
Приватна известија из Пеште јављају, да је бившиј маџарскиј презид-министер, гроф Баћањи Лајош, погубљен.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 269



« Reply #2531 on: July 17, 2020, 08:06:31 am »

Маџарска.
'Лојд' саобштава једно писмо, које је Кошут 9-га т. м. писао Перцелу, кад се овај у војводству налазио. За пример онима, кои веле да су се Срби могли с Маџарима изравнити, наводимо из тога писма следујуће:
'Ви захтевате да чујете моје мненије и начела о политици, које се према Србима држати ваља; то вама по жељи саобштавам. Извршење грађански права и власти не може се делити по језику и пореклу, него по обштем праву и известном територијалном омеђашењу. Ако бечкиј кабинет под речи 'равноправност народности' што друго разуме, него да свакиј, без разлике језика и вере, у грађанским правама, слободама и обштедржавним благодејанијама једнако участвовати може, то би онда ова реч била безполезнија, сујетниј глас, којега садржај никада се у практичном животу произвести не може. Кад би се Србима у Маџарској војвода дао, кои би имао представљати њиовог највишег старешину, то би тако смешна ствар била, као кад би по истом начелу житељи какове куће у Пешти, у којој Маџари, Немци, Словаци, Власи, Срби и т. д. обитавају, исто тако различитим властима покорени бити морали. Особено правленије којој народности само се онда може дати, кад би та народност известниј један омеђаниј територијум имала; али ја не познајем србскога територијума у области државе маџарске, и мислим, да народ не може никад на то саизволити, да даде да се земља по народностима или иначе ма на каковиј начин раскомада. То би толико значило, као подписати смртну пресуду маџарском државном животу. Србско војводство, србскиј народниј конгрес и којекакви подобни сни не могу се удејствовати! Хрватска може имати бана, провинцијални сабор, зашто има хрватског територијума, али не тако тамо, зашто нема Србије у Маџарској, него само измешани житеља србског језика, кои сва земаљска права уживати могу, али не могу захтевати, да се за љубав њине народности држава раскомада, и за њи особита провинција устрои, која би на последку, највише, у таковом одношењу к маџарском правителству стајала, као Србија према Цариграду. Војвода у пређашња времена није ништа друго био, него предводитељ усељавајућег се јошт не насељеног наоружаног пука, но почем више нема особите војске србске, нити је бити може, то је наравно и значење војводе престало. Што се пак тиче суперматије језика, то ваљда неће Србима никада на ум пасти, да њиов језик за дипломатичниј подигну. Узмимо за пример Молдавију, тамо у соразмерности к осталоме житељству обитавају више Маџара, него што у Маџарској у соразмерности к другим племенима обитавају Срби, па коме ће на ум пасти, да за Чанго-Маџаре у Молдавији војводство устрои, или да маџарскиј језик тамо за дипломатичниј подигне?
Што се војене границе тиче, моје је начело ово, да наследствена војена служба, следователно садашњиј војениј граничарскиј устав мора престати, а одавде житељи како у правама тако и у теретима са осталим земаљским житељима да буду једнаки, да ијм се даде јавно грађанско правленије и слободна система обштина, да они са своим имањем слободно располагати, и трговину и занате по вољи својој, и како изаберу, радити могу и т. д. За безбедност лица и собствености требало би иј амнестирати за њиова политична преступљења, ако само револтирати престану.'
Најпосле Кошут у овоме писму о помоћи, коју је Србија оностаноме народу србском давала, овако се изразио: 'Што се оружани навала из Србије тиче, то ја на кратко велим, да овде преговорима нема места, ми морамо сили силу противставити, и ако србско правителство уздопушта, да његови поданици на нас ратом наваљују, то ће нас пре или после за то натерати, да му за ово повређење народнога права рат објавимо. Ми ћемо радо са Србијом у миру и пријатељству живити, али то нећемо трпити, да једна суседна провинција оружаном силом код нас подпомаже унутрашњу револуцију; зато ако ће правителство србско код маџарског народа добро суседство да тражи, нека се само влада као добар сусед, нека поштује права народа, и нека не мисли, да ће маџарскиј народ, кои се зна са Аустријом и целом руском спомоћном силом за своју праведну ствар борити, његов корак неосвећен оставити и себи страшљиво дати допасти. Ми нећемо Србији да претимо, но, шта више, радо јој пружамо пријатељску руку, но ако нам с оружјем одговори, и наш одговор неће другче гласити.'
Ово је Кошут писао у време највеће своје славе – онај дан, кад је Будим задобио. Нетреба нам се дакле овој надутости и смелости чудити. Данас је јамачно већ оладнио!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 269



« Reply #2532 on: July 17, 2020, 08:14:40 am »

Турска.
'Jurnal des Debats' о ствари маџарско-пољски бегунаца у Турској пише из Цариграда под 4. т. м. следујуће:
'4-га Септембра поднесе министер инострани дела, Али-паша, посланику француском и англијском ноту, у којој је следујућа питања ставио:
1.) Дају ли уговори кучук-каинарџијскиј и пожаревачкиј обоим силама (Русији и Аустрији) право, захтевати, да ијм се издаду маџарски бегунци?
2.) Ако неузхте порта ове бегунце издати, хоће ли у томе бити повреда уговора?
3.) Могу ли обадве силе у следству овога одрицања порти рат објавити?
4.) Ако ове силе рат објаве, хоће ли Англија и Француска Турску оружјем у руци подпомагати?
5.) Јесу ли ови бегунци, које Русија рекламира, поданици ове силе?
6.) Ако би одрицање порте само каково нарушење одношења између дивана и посланика обои рекламирајући сила за собом повукло, и каково дуже или краће ладно и запето расположење обои сила у одношењу к Турској, хоће ли Француска и Англија интервенирати, да се одношења опет приведу на стару точку?
Како су примили ово саобштеније посланици Англије и Француске, одма дођу на једну конференцију, и закључе, тако једном колективном нотом одговорити. Ова буде јошт истиј дан преко први драгомана обои посланика, Кора и Писана, министру инострани дела предана. Одговор у тој колективној ноти даје се на следујуће изложити:
Прво питање: Споменути уговори недају Русији и Аустрији права, захтевати да ијм се бегунци издаду.
Друго питање: Одрицање порте неће бити никаква повреда уговора.
Треће питање: Не може се допустити, да би ово одрицање изјављење рата за собом повукло; ако ли се рат објави, то се неће моћи оправдати.
Четврто питање: Оба посланика могу за оружану помоћ Француске и Англије само у том случају јемствовати, ако особита о томе гласећа настављења добију.
Пето питање: Можно је, да су гдекои бегунци, које Русија рекламира, поданици ове силе били или јошт јесу; али уобште непрекословно је, да бегунци, које траже да се издаду, нису руски поданици.
Шесто питање: Француска и Англија ће интервенирати, да се добро споразумљење и пријатељска одношења између обои они сила и порте опет поврате.
Јошт истога 4-га Септембра, на ново су се министри турски саветовали. Једногласно је решено, при учињеним закључењима остати, и султан је пристао на ово закључење.
У следству овога, извештава 'Jurnal des Debats', порта шиље на Дунав сву своју војску, којом јошт располагати има. Чувати интересе руски поданика примило се пруско посланство.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 269



« Reply #2533 on: July 18, 2020, 07:51:08 am »

Србске Новине, бр. 106. од 1. Oктобра 1849.

У прошастом листу рекли смо, да Срби у Аустрији треба да имају једно стално мненије, за случај ако би се имао октроираниј устав онако, као што је засад написан, удејствовати. Наравно је, да Срби у праведној надежди живе, да ће ијм земља круновином постати, али то је, велимо опет, само надежда, коју и најмања околност противна осујетити може. Што људи чрезвичајно желе, то им се чини много пути да се скоро и удејствовати мора, па кад се у надежди преваре, онда тек у забуну дођу и незнају одма шта ијм чинити ваља. Конштитуције не мењају се тако лако, као што многи мисле. У овој струци свет има већ довољно праксиса. Где се конштитуције често једна за другом мењају, тамо државна влада губи своју моралну снагу, и због тога државне владе воле одржавати и постојеће лоше, него да се налако у нове и нове организације упуштају. Хоће ли се Аустрија у такову есенцијалну промену одма са највећом решителности упуштати, то народи не могу знати, и зато треба да знају како се сада по постојећем стању владати имају, да иј не би дело извршивања окроираног устава неприправне нашло. Лако је говорити: ово ће бити, оно ће бити, јер то само у ветар иде, а речи новца не стају; но те ствари никакове ползе не приносе.
Рекли смо, да, по садашњем уставном положају у Аустрији, Срби се морају једне алтернативе, т. ј. или Маџара или Хрвата држати. Рекли смо и то, да би боље било, да се Срби без многи церемонија с Хрватима сложе, а не са Маџарима. Наћи ће се много људиј, кои ће се овом нашем мненију зачудити, а може бити и негодовати га; но ми држимо у овој точки наше мненије за таково стално, да се о њега сва противна мненија разбити морају.
Кад би се Срби с Хрватима у једно политично тело споили, престала би опасност маџаризирања, која је србској народности милом или силом натурана, па је ово један највећиј добитак. Но, ови последњи година монополизирање маџарско против себе реакцију је произвело, и у Србима тежњу пробудило, да своју народност сачувају. Темељ ове побуђене народности био је језик, јер о језику је и била највећа распра. Борбе међународне у прошлим Аустрије покретима највише се у борби различитости језика карактеризирају. Маџар своје старе маџаризирања тежње најлакше би могао у живот пренашати, кад је добио свој пододговоран министеријум, кои је темељ био маџарске централизације. Други народи у толико су се већма томе опирали, у колико је опасност та била већа. Сада је тај маџарскиј монопол сломљен, свакиј народ ступа у праведно притјажање свога језика, и то је првиј највећиј добитак, кои се у тим покретима задобити могао; да ли би сада паметно било, са Маџарима једно политично тело сачињавати, и већ сломијеном маџарском монополу тим нов пут отворити?
Што се тога тиче, да би тим србско-хрватским сајузом, као што србски и хрватски стари консервативци мисле, Бог зна колико и једни и други штетовали, и то баш не стои. Истина, кад би војводство као одлучена од Хрватске круновина постојало, да би најбоље било, јер би се дужим времена течајем између оба народа на узајмном неспоразумљењу и столетним предрасуђењима основане разлике срећније изравнати и изгладити могле; но кад неби за руком изишло, да се војводство за круновину прогласи, а оно и у србско-хрватском спојењу није немогућно те разлике изгладити, само што се изискује мало више споразумљења, и веће узајмно делање. И ове разлике нису тако велике, да се изравнати не могу. Ми, Срби и Хрвати, сами иј већма увеличавамо него што у ствари јесу. Језик је један, и ово би требало да служи за основ споразумљења. Кад би се Срби и Хрвати у једно политично тело споили, одма би две трећине од стари међусобни предрасуђења нестало. Због једне и обште цели народности били би обоје принуђени, та предрасуђења заборавити. Ко неби хотео, тога би обшта цељ приморала. Ово је наше мненије на кратко.
Ко је противног мненија, најбоље би било, кад би се путем журналистике, која је сваком отворена, изјаснио, да би једанпут већ и у овој точки до чистијег резултата дошли.
Полезно би било, а и дужност би била, када би се и загребачка журналистика ове ствари својски заузела и на саједињење мненија садејствовала. Но на жалост, њима до тога ни брига није. Они се сада у место тога, онако честито узајамно псују и грде: једни о организацији пошта инате се, други пак на октроираниј устав вичу узалуд, кад није време томе, да га могу и један педаљ с места потиснути.
Жали-бог, новине нам јошт у Аустрију не прелазе, да можемо са загребачким журналистима онако колегијално поразговарати, и да можемо лојалне тежње аустријског правителства у јавном мненију – где треба – распрострањивати.
Хрватски новинари у међусобној завади дотле су већ дотерали, да један другога називају 'чобанима', 'свињама' и 'магарцима'. 'Народне (Гајеве) новине' особито се одликују оваким естетичним епитетима. У последњем листу њиовом читамо следујуће против редактора 'Слав. Југа':
'Опет стара руга у Слав. Југу пружа спуже рогове; но наши веле: рог му за душу. Мора да је г. Богослав Шулек јако у души добио срдобољу, те се прчи као надувен мех. Та око му оку добро не мисли; па хоће јадно мртвопувало то коштрушаво Словачешће да постане код нас реформатором! Иш туђа!'
Ово је заиста образац естетичне критике! Право је рекао Pallirgenius:
------------------------------------------- : - cum
Scribant, ut magnam possint acquerere laudem.
Magnam ignominiam pro laude, et dedecus ingens accipiunt.
Жалимо само народ хрватскиј, што се овако саблазњава! Шта ли ће о њему судити страни људи, кад виде да су му представници интелигенције 'сплачина грдна'!?
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 269



« Reply #2534 on: July 18, 2020, 07:54:01 am »

Последњи дани Маџарске.

Под овим именом 'Daily News' саобштава једно писмо из Видина под 29. пр. м. од једног Англеза, кои је присуствовао последњим борбама инсурекције маџарске. Ево превода ове кореспонденције:
'Ја сам овамо дошао са последњим остацима маџарске армаде. Близу 5000 људиј, разумевајући и Пољаке и Италијане, у овом магновењу станују у околини Видина. Они су од Турака обезоружани. Они примају порције, али доста неуредно, поред све афектације гостољубивости, којом Турци параде праве, и која је по несрећи хрђаво упражњавана поквареном администрацијом. У Влашкој официри маџарски били су преварени од неког Мехмет-паше, кои под видом рачуна, кои би порти Аустрија имала давати, освоио је њиове коње и сав њиов пртљаг.
Кошут је дошао у Видин за десет дана пре него Бем и Гион; он је био праћен Дембинским и Месарошем. Ови славни бегунци били су у најжалостнијем стању, и не могу вам дати боље доказателство за њиов патриотизам и безинтересацију, него кад вам кажем, да имајући на свом расположењу за 12 месеци све изворе маџарске, Кошут је зато опет оставио ову земљу само са 500 дуката, од кои већу част морао је поделити, да би олакшао судбу сиромашним друговима свога заточења.
Ми свакиј дан изчекујемо ферман из Цариграда, кои ће о нашем положењу решеније донети. По писмима, која смо добили, имамо бити у Кандију однешени, но ја мислим, да је извршење овога плана скопчано с разним препонама.
Једва имам времена казати вам неколико речиј о катастрофи, у којој сам ја био очевидац сведок, и која је довршила борбу у Маџарској. Од времена мога долазка, које је датирало од три месеца, био сам зачуђен, видећи из речиј свију официра армаде маџарске, да су духом клонули. Сви су били уверени, да је борба против комбинације аустријско-руске постала борба без надежде. Гергеј, у место да је подигао дух свои људиј, принео је све, што је од њега зависило, к свеобштој деморализацији, и то је доста известно, да је већ одавна мислио на издајство. (?)
Да је по добивеном од правителства упутствију извршио своје сајужење са Дембинским, што је доста прилике имао произвести, онда заиста рат би се јошт дуго, са неизвестним изходом, продужавати могао. Но будући да је стајао између две алтернативе, т. ј. предати се или делити заповести, онда је предпоставио ролу издаице (?) и како је чуо првиј глас о незгоди Дембинског, одмах је похитао да капитулира.
Само неколико дана јошт да је чекао, могао би се био сајузити са споменутом армадом одма после битке темишварске, и сајузио би се са корпусом, кои је стајао код Кметлинга и Вршца, и могао је заузети заиста најстрашнију позицију. Он је имао 140 топова, 7000 људиј маџарске кавалерије, с којом се никакова друга сравнити неможе, и 20.000 пешака.
У битки код Темишвара, у којој сам и ја присуствовао, победа се очевидно клонила на страну Маџара. Од 11 сатиј у јутру до 4 после подне непријатељ је био гоњен из позиције у позицију. Он је морао већ све резерве, руске и аустријске, употребити и покушати једно нападање са својом целом кавалеријом, но ово нападање било је од хусара наши такође одбијено.
На последку, у критичном магнвењу, кад је већ цела линија, инфантерија, кавалерија, артилерија, к победи корачала, наши топови најпре с левог крила, после с центрума, а на последку с десног крила наједанпут престали су ватру давати. Приметило се, да је због неке жалостне погрешке, или из издајства наша муниција послата била путем у Арад.
Непријатељ се охрабрио, и повратио своје батерије у позиције; Маџарима није остало друго, него ретирада, и њу су у добром реду произвели. По несрећи имали смо за нашим леђима једну пространу шуму; цела војска се у њу увући могла пре захода сунца а да не би од непријатеља могла бити узнемирена. Но ноћу је мрак и забуна учинила, да вође нису могли над поредком бити, и трупе раштркале су се на све стране.
Да су сутрадан ђенерали аустријско-руски развили какову енергију, маџарска армада неби се могла сакупити. Но они су шест пуни дана у недејству провели, а Маџари су то време на своју ползу употребили, да се на ново код Лугоша концентрирају, као што сам већ рекао.
Овде је Бем дао ново покушење своје ревности и показао као обично своје присуство духа, премда је јако патио од једне ране, коју је на плећима добио; он је начинио план да пређе у Ердељ страном Деве.
Он је рачунао, да, кад да трупама, које се у Ердељу налазе, знатну помоћ, коју за собом води, имао би војску од 60.000 људиј, и преко 200 топова. Са оваковом силом био је известан, да ће пред собом Русе гонити.
Овај доста практичан план био је претресиван у једном војеном савету у Лугошу, где су присуствовали сви ђенерали и виши официри. Тај план је био са одушевљењем примљен, али већ је пример упражњавао свој хрђав уплив. Ми смо дошли у Фачет, где се пут дели, с једне стране к Араду, с друге стране к Ердељу; кад наједанпут приметили смо, да међу нама имамо издајника.
Ђенерал Вичеј, кои се обрекао Бему да ће најревностније садејствовати, изјавио је, да ће се он код Арада предати, да би участвовао у капитулацији, датој Гергеју од маршала Паскијевића. Дух овај као куга распространио се по осталој војсци, и само 4000 људиј могли су се одважити да прате Бема и Гиона у Ердељ.
Код Дева нашли смо на предње страже руске војске, коју је Лидерс командирао. Бем је започео битку са обичном храбрости. Кад сам ја овамо са Гионом дошао, руске предње страже нашли смо већ отиснуте.
Премда је Бем на броју мањиј био, опет је дао на знање, да ће сутрадан Лидерс напасти. Бадава су му представљали сви његови официри, да би таково предузеће било само један дешператниј акт, и да ијм ништа друго не остаје, осим капитулирати Русима. 'Немам ли ја – рече он – 60 топова, и хоћете да ме лишите те почасти, да чујем музику овакога оршестера?'
Није могао ништа издејствовати; њему није више за руком пошло, своју необуздану ревност у своју војску улити. Да је он стајао био јошт један дан у Деви, само један човек би од његове армаде с њиме остао био, и то би био ђенерал Гион.
Други официри већ су се поставили у споразумљење потајно с Русима, да добију примирје од 24 сата; и разумели смо, да су хотели добити најбоља условија издавши Бема и Гиона. Онда је већ било јасно, да су ови морали мислити само о својој безбедности, и праћени од 500 људиј, заузели су пут к Лемнету и обрнули су на леву страну, да би доспели до Русберга.
Одавде марширали смо ноћу до Морела, где смо наишли на ђенерала Кметија и 12 други официра маџарски, кои су од Влаха ухваћени били у магновењу, кад су већ намеравали кроз шуму побећи. Кад су ијм већ новце узели, нису знали шта да раде с њима, или да иј убију, или да иј као заробљенике чувају, надајући се, да ће зато награђени бити од правителства аустријског.
Они су били затворени и једној воденици, а кад смо ми дошли у Морел, Власи су нас држали за Аустријанце и поверили нам њиову тајну, но после бојећи се, да ће бити издани, запалили су воденицу, и као неким највећим чудом, храбром Кметију и његовим друговима за руком је изишло избећи, пре него што би од ови лупежа изпечени били. Од ови четворица њи са конопцем о врату довучени су били пред Бема, кои по својој обичној умерености, јербо је он био тако исто и човечан као и храбар, опростио ијм је живот, изискивајући само, да му они са свештеником своим за спроводитеља до границе служе.
Ја видим, да су аустријске новине, по њиовом обичају, сасвим преокренуле владање Маџара у Морелу, које се у њиовом положају, у којем су се налазили, после толике патње, заиста великодушним назвати може. Њиово владање било је сасвим противно владању Аустријанаца, и за доказателство навешћу вам само следујуће дело, које можете узети са пуном вером за истинито:
За време нашег кратког боравка у Русбергу, били смо примљени најгостољубивије од фамилије Мадерспаха. Домаћин и домаћица, премда су Немци, нису тајили своја чуства наклоњена независнoсти Маџарске. За неколико дана после нашег одласка, ђенерал Хајнау дошао је у Русберг, и разјарен што онде није нашао Бема и Гиона, окренуо се против они, кои си иј са добротом и учтивости предусрели. И заповедио је, да се домаћица шибати има, и ова несрећница ухваћена је од солдатиј, и одвучена босонога до Хацега. Њен муж од срамоте полудио је и убио се пиштољем у главу.
О овом прикључењу читао сам једно писмо, послано једном сроднику госпође Мадерспаховице, кои се сада у Видину налази.'
Logged
Pages:  1 ... 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 [169] 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 ... 299   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.058 seconds with 23 queries.