PALUBA
March 28, 2024, 03:45:39 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News:
Važno
Za sve članove foruma Paluba.Info, apel da uzmete učešće na samo u glasanju već i u temi.
Link do teme je ovde
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 [188] 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 721859 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2805 on: December 04, 2020, 10:00:41 am »

Србске Новине 116/1858.
'Алг. Цтг.'-у пише дописник са босанске границе 4. ов. м. о новоме покрету, кои се родио у Посавини, па каже да је овај садашњи покрет жешћи и опасниjи него што је био пређашњи, и за узрок му наводи што бегови немилосрдно изискивају трећину и при томе поступају сасвим свирепо. 'Кад су Христијани концем августа месеца стишани били, надали су се да ће им се судбина колико толико олакшати, и барем да ће се трећина заменити шестином. Али правитељство као да целу ствар између бегова и раје сматра као чисто приватну ствар, и тим је беговима у њиовом глобљењу оставило одрешене руке. Придода ли се томе још и безаконо поступање закупника и њиово свирепо прибирање десетка, па и познато самовољство турских чиновника, то онда није се чудити што су Христијани, дотерани до крајности на ново се дигли. Устанак сада као да се распростире даље. Христијани су се већ усредсредили у пет различити станова, у свакоме по 1000 до 3000 људи. Па и сада је градачка нахија место, где се побуњеници скупљају, а и Шамац опет је место, где се Христијанима налази главна сила. И ту се 2. oв. м. догодио доста жесток бој међу Христијанима и Турцима, у коме су последњи били побијени и изгубили 20 људи на месту. У осталом Христијани се сад боре с крајњим огорчењем. Сви беговски конаци осветожедно пале се; па је бојати се да и Брчко и Градачац, где живе многи Турци, не искусе исту судбину. Многи се бегунци налазе опет на аустријској земљи, а имено трговци, кои су на брзу руку робу своју спасли на ову страну Саве. На глас о овоме новом устанку везир се из Сарајева кренуо са многим одличним Христијанима у Посавину да покуша народ умирити. И правилна војска турска упутила се у Посавину. На сваки пак начин жалостно је, што ће на корист тврдоглави бегова опет да се пролива христијанска крв. Време би заиста било, да европејска дипломатија једанпут озбиљну реч рече о пословима босанским.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2806 on: December 04, 2020, 10:04:12 am »

Србске Новине 118/1858.
'Алг. Цтг.' пише да вести о стању ствари у Босни нису ни мало повољне, па каже, да средства, коима власти турске гледају земљу умирити, не могу се одобрити ни с точке човечности ни сходности. Ствар се, вели, неће свршити тиме, ако се буна силом удуши, но Турска мора да се лати поситивниjи мера па да помогне тешкој невољи, под којом земља стење, и уклони несносна злоупотребљења. Макар да је султан каквом добру рад, макар да је издан хат-хумајум, ипак је стање Христијана у Босни врло жалостно. Христијанима ваља на руку учинити да могу живети као људи, ако ће мир стално да се утврди. На путу пак, коим се сад иде, париски мир неће никад бити истина.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2807 on: December 04, 2020, 10:06:49 am »

Србске Новине 119/1858.
'Алг. Цтг.'-у пишу с босанске границе 8. ов. м. да је буна у Посавини стишана, ал' поразом Христијана. Дошавши из Сарајева правилна војска придружила се беговима, и тако Христијани, премда се са беговима могу мерити, бајонетима и топовима морадоше подлећи. Турци су се том приликом љуто осветили Христијанима што су им попалили конаке њиове. Сва села у нахији градачкој преобраћена су у прах и пепео. У селу Обудовцу пре годину дана саграђена црква је спаљена и такође и разрушена. Од предводитеља христијански многи су изгинули, међу њима и гласовити поп Павле из Осечана. Што се правилне војске турске тиче, она је поступала с великом штедњом, али не могаше бегове обуздати да не чине насиља. Само по варошима изишло јој је за руком, те осветљивим беговима није дала дирати у христијанске трговце, кои – мимогред речено – никако се и не мешају у покрет босански, кои ето већ око две године дана једнако траје.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2808 on: December 06, 2020, 08:49:50 am »

Српске Новине 120/1858.
О стању ствари у Босни пишу 'Ендепандансу' из Беча 14. ов. м. (окт.) као што иде: 'Свакоме је и одвише познато, како је Босна била позориште нови иступа, кои показују, да је немогућно у смотренију трећине споразумљење учинити између ага и бегова с једне стране а сиротиње раје с друге стране. Знате да су овом трећином, а то је: трећим делом свију земаљски производа, аге и бегови присвоили себи власт, а немају права на тај приход. То је штогод сасвим претерано, штогод несмислено, неправда у небо вапијућа. Овога чуда, што је у Босни, не може човек наћи нигде на свету.
Нема те земље, била она како му драго плодна, која би ономе, кои је знојем обрађује дала трећи крст. Очевидно је да при оваком стању ратар, као што је раја у Босни, мора скапати од глади ил' устати против онога, кои га до голе душе плени. То су две крајности, у коју мора пасти сиротиња.  С које год стране сматрало се ово жалостно стање, мора се човеку ражалити: погледаш ли на сиротињу рају, која је натерана на крајност да себе брани, или погледаш на саме аге и бегове, кои неће никако да се окане тражити оно, што им тобож по праву и по обичају припада. И тако у овом положају нема другог спасенија, него власт царска, које једина може злу доскочити.
Буну је лако савладати, ал' од куда ће човек да живи? То се не може силом каквом у ред довести. Робови су у овом погледу у много бољем стању, него раја у Босни. Ко има робова, он иј рани, одева и њи и њине жене и децу; а у Босни није могуће сиротињи да себи најпрече потребе прибави. У Босни се не ради о томе како ће се толковати и извршити хатхумајум, како ће се Христијани с Турцима изједначити, у Босни треба раскрстити то, да се укине обичај кои је силом заведен, кои је противан свакој справедљивости и човечанству.
И тако правитељство аустријско, које својски подпомаже Турску у свему, што се тиче њене независности и целине, које не одобрава насилна средства ни коима се служе угњетени и угњетатељи, може саветовати и одобрити само она средства, која ће злу у Босни учинити крај. У овом смислу добио је барон Прокеш настављења, да како у Цариград дође, и као што до сада још никада чинио није, заузме се, да се ствари једанпут доведу у пожелани ред. Већ је Ћани-паша издао заповест, да се трећина не узима док не дође нови гувернер босански Акиф-паша, кои носи собом налог, да размирицу између бегова и раје стиша. Ал' има ага и бегова, кои неће да знају за пашину заповест, па чине зла, која до Бога плачу.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2809 on: December 06, 2020, 08:52:39 am »

Србске Новине, 122/1858.
'Алг. Цтг.' пише да из Босне последње вести врло неповољно упечатљење причињавају у политичном свету. Порти се наравно припознаје право безусловно, да буну међу Христнима уталожи силом оружја, и правилној војсци не одриче се признање, да се уобште узевши примерно вада, да је храбра у боју и човечна према побеђенима. Али је сасвим другче cа босанском турском милициом. Ова чини така свирепства и таке страхоте, да се чуства у човеку морају згрозити, па тим је и далеко свако помирење. Ово је наопако, па за то ваља једанпут силе европске да се заузму да се несрећи учини крај. Буна се у Босни мора удушити, о томе нема сумње, али човечност и политика налажу да Порта озбиља настане прекинути ову садашњу борбу, која ће може бити Босни повратити покој, али покој, кои је управо покој у гробу. - 'Пест. Лојд' пише да је Порта изразила готовост своју, уредити положај раје према беговима, па је наименовала и комисију, која ће предложити шта ваља да се учини. Немир је за сада легао. А  међутим посада је умножена по свима пограничним областима, и то искључиво правилном војском.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2810 on: December 06, 2020, 08:55:52 am »

Србске Новине, 123/1858.
'Ендепанданс' јавља како су престали жалостни догађаи, кои су се крваво у Босни појављивали, па каже да су предузета средства, да више не буде такви догађаја. Трећина је, вели, за сад обустављена, и правитељство турско озбиља мисли ово зло исправити, а између ага и бегова с једне а раје с друге стране поставити одношаје, кои се подударају с духом данашњег времена, и кои ће побољшати стање сиромашним Христијанима. Што се тиче десетка, тај се неће више давати под закуп, него ће га узимати само правитељство, и тим ће раја бити боље заклоњена од притесњавања.

Србске Новине, 126/1858.
Као што чује дописник 'Агр. Цтг'-а, из Цариграда је послан у Босну ферман, коим се за известно време обуставља узимање трећине, и наређује, да се колико ова дажбина износи од дана, кад је обустављена, то заведе у књиге на терет сељака, па кад се сведе на правичнију меру, која неће толико сељацима терет бити, да се тада разрачуни по новим наредбама.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2811 on: December 06, 2020, 09:24:41 am »

Србске Новине, 134/1858.
'Агр. Цтг.' јавља да је главни губернатор босански ч. Ћани-паша наредио, да се 40 Христијана, кои су окривљени због побуне у Посавини, пошљу у Цариград па тамо да им се суди. Они ће до кои дан и одправљени бити тамо. Босанска депутација што је била у Бечу, а до сада једнако у Сарајеву се држала под строгом присмотром, сад је на посредовање страни конзула одпуштена своим кућама. Мудир бербирски, против кога су многе тужбе подигнуте, уклоњен је са свог звања, и том приликом је наређено, да се по местима на аустријској граници постављају за мудире чиновници, кои су способни за то званије. У следству тога већ су многи премештени. Наместник Ћани-паша за то је оклевао с обнародовањем фермана, коим се трећина обуставља, што је у зворничком окружију, где је највише противности било на трећину, уговорено, да се лањска трећина за три идуће године по мало исплати.

Србске Новине, 135/1858.
Као што пише 'Агр. Цтг.', Христијани, што су били помешани били у побуну у Посавини, 14. пр. м. (новембра) одправљени су оковани у Цариград. Кажу да је то због тога учињено, што у Сарајеву нема згодне тавнице.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2812 on: December 07, 2020, 10:09:57 am »

Србске Новине 127-141/1858.
Босна у почетку 1858. године.
У овом, колико је могуће кратком прегледу, ради смо упознати Читаоца са једном од србски земаља, која је врло слабо позната, но која може с временом добити важан значај на југо-источном крају Европе. Наравно, ту Читаоцу нису нужна статистична знања, колико карактеристика стања оног народа кои живи у Босни. Зато ћемо на то питање особито и обратити пажњу. Али опет, кад се пише о такој земљи, као што је Босна, у којој ни у најбољим од нови статистични књига нема никакви података, не може се сасвим оставити на страну статистика.
Пред статистиком иде географија. И тако Босна је северо-западни угао турског царства. Од севера и запада она је опасана Аустријом; с истока граничи се с књажеством србским и нишким пашалуком, с југа с пашалуком призренским или старом Србијом, а с југо-запада с Херцеговином. Босна има око 800 четвороугли миља.
Земља је та сва испресецана планинама, између кои налази се много и равни површина. Неке су од ти планина и до 7000 стопа високе, а највише се пружају у висину од 2000 до 4000 стопа. Све су готово босанске планине покрите шумом; само на западу, близу Далмације, виде се гола каменита брда. Равница мало пространији има само на северу близу Саве.
Река и потока има врло много, али само Савом, која дели Босну од Славоније, могу пловити лађе. Говоре, да би се Босна (река) могла лако очистити и за пловидбу удесити.
Клима је здрава, али ладна. Земља је готово свуда родна. Поглавити производи јесу: раж, овас, јечам, пшеница, кукуруз, јабуке, шљиве, раст, лужњак, леска, а по брдима расте јела и бреза. Грожђе и брескве роде само у равницама, близу Саве. – Има врло много гвожђа, али га не знаду вадити; има и бакра и сребра. – Камена има врло много.
Путева нема, окром они, које угазе кирајџијски коњи. Кола и саонице употребљавају се само на северу.
Трговина. Увози се из Аустрије циц, чоја, учињене коже и сваке друге врсте мануфактурни производа, а из Румелије и Цариграда меки еспапи, дуван итд. Из Србије доноси се ракија и претерује се марва; из Херцеговине добавља се вино, које је доста рђаво. Извози се највише у аустријске крајеве жито, коже, кочет (свињска длака) и стока сваког рода; у североисточној Босни пате се многе свиње, које имају велику прођу у Маџарску; у Румелију извозе се коже и коњи. По чудној аномалији, коју човек може видети само у Турској, на све производе, кои се из Аустрије довозе, а тако исто и на оне, кои се у њу увозе, плаћа се само по 3 процента од цене, а на све еспапе кои се извозе у разне крајеве турског царства, Херцеговину, Румелију, Арбанаску итд., и шта више у Србију, узима се по 12 процента; то исто бива и кад се увозе из ти крајева еспапи.
Промишљеност. По варошима раде се занати само најпростији и најнужнији, по селима житељи сами праве просто домаће сукно, плету опанке, граде просто посуђе, мељу брашно, но само у воденицама (због чега зими често бивају без хлеба). За млинове, кои би ветром радили, не знаду нити знаду пећи цигљу. Фабрике нема ни једне.
Раздељење земље и народа. Босна се дели на 6 санџака: сарајевски, травнички, бањалучки, бихаћски, зворнички (гл. град Тузла) и новопазарски, и 42 нахије. У Сарајеву је валија (ђенерал-губернатор) а по другим санџацима кајмаками (вице-губернатори); у свакој опет нахији има по један мудир. Попис житеља у Босни био је скоро, т. ј. кад је Омер-паша увео танзимат (1851. и 1852.); али је тај попис врло неверан, и број житеља показао се у њему мањи, него што је доиста. Но при свем том, ставићемо овде те цифре, што за њи, колико је познато, мало знаду статистици, што се по њима може судити, ако не о садашњем броју житеља у Босни, а оно бар о бројном одношају Мусломана и Христијана.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Обшта сума тог пописа показује, да у Босни има: христијански домова 62.777, Христијана мушкараца 263,587; мусломански домова 49.851, Мусломана мушкараца 157.177.
Тим бројевима треба још додати: Јевреја 1074 душе (мушке) и Цигана 4640 мушкараца. Први живе готово само у Сарајеву и Травнику.
Још једном кажемо: тај попис није точан и бројеви показују мање житеља, него што је доиста. Али се опет по њему може мислити како на броју стоје Христијани и Мусломани међу собом. Ми ћемо се постарати да укратко представимо размештај та два елемента. Пре свега треба приметити, да у целој готово Босни по варошима има више Мусломана, а по селима више Христијана. Мусломански елемент има превагу у средини Босне, око Сарајева, т. ј. у нахији сарајевској, неретванској, височкој, зеничкој, кладањској и рогатичкој. Такође је доста јак на северозападној страни у краини (у бихаћком санџаку), кои се са запада састаје са аустријском границом (Бихаћ, Крупа, Кључ, Шотровац). На северо-истоку у Посавини (у зворничком санџаку) он је јачи око града Тузле и Зворника. Велику опет превагу имају Христијани по целој северној страни, која се пружа од запада право на исток, од Новога и Бијељине дуж аустријске границе. Та је страна врло широка особито ка западу, где допире до Далмације и Херцеговине. Обузима 21 нахију: Нови, Мајдан, Приједор, Дубицу, Козарац, Ивањску, Бањалуку, Језеро, Јајце, Скопље, Гламоч, Ливно, Раму, Фојницу, Травник, Тешан, Дервенту, Маглај, Градачац, Брчко, Бијељину. На последку на јужној страни од Вишеграда до Митровице предузимљу опет Мусломани, но у том крају (у нахији сеничкој, ново-пазарској, трговиштској, бихорској, и митровачкој) Мусломани готово сви припадају другом племену. Они су Арнаути.
Љубопитно је још једно статистично питање, и то у каквом се бројном одношају и размештају налазе у Босни православни и римо-католици. Турски попис не прави између њи никакве разлике; а раздел је тај Бошњака на православне и римо-католике један од најважнији појава у тој земљи. За римо-католике имамо доста прекрасни статистични податак у књизи, која готово сваке године излази под насловом: 'Schematismus almae missionariae proviciae Bosnae Argentinae ordinis Fratrum Minorum S. P. Francisci'. У тој књизи стои колико има душа римо-католичке вероисповеди у свима варошима и селима и у свима нуријама. Кад би турски попис био точан, онда би требало само одузети те бројеве од обште суме христијански житеља, па бисмо добили број православни. Али кад човек погледа тај попис, кои су учинили Турци у Босни 1852. године, онда на то пристати не може, јер би бројеви православни житеља изашли лажни, т. ј. мање него што је доиста. Па зато морамо ставити овде само број житеља римо-католичке вероисповеди, у свакој нахији на по се, као што стоји у 'Шематизму' од 1855. године, а бројни одношај православни према њима означити само уобште. Даље приметити ваља и то да 'Шематизам' разуме све римо-католике, и мушке и женске, а турски попис разуме само мушке по чему бројеве тог пописа треба бар најмање удвостручити, па онда сравнити упоред с бројевима у францисканском 'Шематизму'.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Свега дакле било је 1855. године у Босни: римо-католика 122.865 душа а 17.132 породице; они су имали три манастира (Фојницу и Крешево у фојничкој, Сутеска у височкој нахији), 4 парохијалне цркве (изузимајући капеле, 13 основни школа, 54 нурије, 92 парохијална свештеника (сви реда францисканског), а свега 238 људи духовног реда. Сада се граде четири нова францисканска манастира: на Гучој-гори близу Травника, у Плејани у дервентаској нахији, у Зовику у брчкој нахији и код Ливна.
Добро би било, кад би смо имали тако точна известија и о православним житељима и њиовим црквама, и кад би се међу православнима у Босни могла видети таква предузећа, као што су ова римо-католичка, имено: зидање у једно исто време четири манастира. Но што се овога тиче, прекоравати тамошње православне, било би грехота: они дају на цркву и последњи грош (говоримо о сељацима и занатлијама, а не о трговачком реду), могу слободно рећи, десет пута више него римо-католици; но нико их сиромахе у том не подпомаже. У рукама њиови (фанариотски) владика находе се известија о броју православни житеља, исто тако подробна, као и она, која су напечатана у римо-католичким 'Шематизмима'; но известија та крију се.
Од прилике рачунамо, да православни житеља у Босни има до 500 хиљада душа. Ови су подељени на три епархије. Три четвртине састављају епархију митрополита сарајевског и босанског (санџак сарајевски, травнички, бањалучки, бихаћки и трећи део санџака зворничког и ново-пазарског). Нахије тузланска, зворничка, бијељинска, брчка и градачка састављају опет епархију епископа зворничког, коме се такође придаје титула митрополитска. Санџак ново-пазарски, изузимајући само две северне нахије, вишеградску и ново-варошку, спада у круг митрополиту старе Србије, кои се налази у Призрену.
На ти 500 хиљада православни житеља једва се може наброити у Босни 50 цркви, и то највише њи мало се чим одликује од прости дрвени колиба. Именоваћемо овде све, које су мало боље, т. ј. које су од камена сазидане, разумевајући само оне, које поју, а не старе развалине, кои има веома много, особито на југу.
Санџак сарајевски: црква у Сарајеву (стара), у Високом (нова), у Косатичу (у неретванској нахији, мала сеоска, нова). Више у том санџаку нема ни једног места, где би православни могли вршити службу божију.
Санџак травнички: црква у Травнику, у Јањи и Герзеву (мала сеоска) у гиљхисарској нахији, у Чиколичу близу Скопља, све су нове. У гламочкој и јајачкој нахији нема ни једне цркве, у Зеници и Ливну (премда у последњем граду има доста богати православни трговаца) само од брвна сложене.
Санџак бањалучки: нове (још не освећене) цркве јесу: јасеничка и добрињска у бихаћкој нахији, саничка у кључкој нахији, и приједорска; стари манастир Моштаница у дубичкој нахији; стара црква у Петровцу. Неколико још има по селима од дрвета начињени.
Санџак зворнички: стари, сад поновљени манастири: Озрен (у маглајској нахији), и Папраћа или Бираћ (у кладањској нахији); нова црква у Бијељини, нове сеоске цркве у Мачковцу (у тузланској нахији), у Осеницима, Зовику и Модричу (у градачкој нахији) и Драгаљевцу (у брчкој нахији), стара црква у Зворнику; мале колебице у Тузли, Градачцу, Брчком, Сребрници и другде.
Санџак ново-пазарски: скоро поновљени манастир Бања (у ново-варошкој нахији), сеоске цркве у Добрињи (у ново-варошкој нахији) и Лопижи (у сеничкој нахији), црква у Новом Пазару, Митровици, Белом-Пољу (у бихорској нахији).

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2813 on: December 07, 2020, 10:27:37 am »

Администрација. Садашња администрација у Босни ни чим се не разликује од администрације по другим турским областима. Наравно овде није места говорити о њој потанко, јер овде бисмо морали дати рачун о целој администрацији турској, а то би нас далеко одвело од ствари. Машина та, истина, није тако многосложна, али у неколико речи не може се дати о њој право поњатије. Она је тако чудновато уређена, да изгледа као да никако није у стању радити, а међутим точкови јој се окрећу, и она ради.
Босну је Порта предала у руке једном валији (ђенерал-губернатору), под влашћу којег налазе се кајмаками (вице-губернатори) по свима санџацима, осим сарајевског; кајмакаме поставља Порта, а од њи зависеће мудире (начелнике нахија) сам ђенерал-губернатор. Ђенерал-губернатор и кајмаками мењају се врло често, а с њима заједно и мудири. То је власт извршителна. Суд припада мули, кои се шиљу из Цариграда у Сарајево на једну годину дана, и кадији у свакој вароши, којег поставља ђенерал-губернатор на неизвестно време. (Има неколико нахија у Босни, где кадија зависи од шеик-ул-ислама.) Код ђенерал-губернатора, кајмакама и мудира у свакој вароши има савет (меџлис), састављен од знатнији Мусломана, по избору ђенерал-губернатора или кајмакама, и од по једног представника раје (коџа-баша), православног, латинског и јеврејског, гледајући где је каква обштина: њи бира сама обштина. У Сарајеву и другим главним варошима по санџацима и меџлису председава дефтедар (казанчеј), којег поставља сама Порта, а по нахијама председавају мудири. Меџлис је савет административни, али у исто време он се занима и суђењем. Кадија суди по свом суду (мехћеме) по корану и не прима сведочанства Христијанина; но ствар се може поднети меџлису, и онда се мора судити по танзимату, и сведочанство раје уважава се. Али није опредељено каква ствар припада ком суду: ту влада највеће самовољство. Како у мехћеми тако и у меџлису имају три инстанције: ствар се из нахија предаје у главну варош санџака, а одатле у Сарајево, но у главној вароши санџака има само суд друге инстанције, у Сарајеву треће, и сва дела, која се догађају у тим варошима и њиовој околини, иду управо тамо обилазећи ниже инстанције. Администратори, од мудира па до дефтердара и ђенерал-губернатора, сви су Османлије и редко да кои између њи разуме земаљског језика; па за то чланови меџлиса, Мусломани Бошњаци, знајући турски, држе све у својим рукама: јер су они уједно и толмачи и судије. Од Христијана једва ли један између десет хиљада зна турски, и они не могу контролисати, да ли толмачи верно представљају судијама њиову ствар, нити и разумети решења судејска, која се увек издају на турском језику. Чланови меџлиса – или се слажу с мудирима и губернаторима – или се налазе у борби с њима и готово увек излази им за руком удалити из службе те чиновнике, ако само покажу се у нечему правични према Христијанима; христијанске опет коџа-баше помажу им у свему, јер су готово све њиови људи. Будући је за ту дужност потребан зналац турског језика, то коџа-баше постају највише људи кои су у Цариграду служили, а још више Грци, доселивши се у Босну; то је званије већ тако окаљано и унижено, да га се поштен човек, ако би и добро знао турски, не ће да прими. Дужност ти коџа-баша састои се у томе, да ударају печат, где им се заповеди, и да наплаћују што мудиру или силнијем ком члану меџлиса од Христијана, задржавајући, разуме се, и себи један део (говоримо о коџа-башама православним; код римо-католика иде другчије и много боље, јер њиове старешине доиста бране своје једноверце пред турским судом, а не помажу иј глобити).
Администрација босанска свршује своје послове понајвише устнено. По чему за сву канцеларијску радњу централне управе у Сарајеву не треба више од 10 ћатиба (писара) а у другим варошима још мање; сва архива смештена је у неколико кеса, које висе о тавану у канцеларији. Решења се дају на извршење заптијама (полицајним служитељима); апсане су у врло врло рђавом стању и у њима је смртност огромна.
Осим главног меџлиса, у Сарајеву је заведен од скора и други, тако назван тахкик-меџлис, коме је задатак да расправља ствари између спахија и сељака; у њему је заседа један православни свештеник и два трговца, православац и римокатолик. Представника сељака нема, а чланови од стране мусломанске, од кои све зависи и увек држе страну спахијама, ти су исти, кои су и у главном меџлису, прекаљену у узимању мита, Турци старог времена. Најпосле, у Сарајеву има тидџарет-меџлис, ком је посао расправљати трговачке ствари.
Ето то је у најкраћем обзору, администрација и суд у Босни. Подпунија карактеристика те администрација биће, кад додам још и то, да она посве не ради ништа, што би се могло клонити на развитак земље, на осигурање саобраштаја и умножење радиности.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2814 on: December 07, 2020, 11:45:52 am »

Финансије. Финансијелна струка налази се под влашћу сарајевског дефтердара. О скора је у Босни уведена вергија (или пореза), на земљу, који плаћају и Мусломани и Христијани; но ови последњи осим тога плаћају и аскерију, или војницу, место пређашњег харача, што иј ослобођава од давања рекрута и много је тежа него пређашњи харач. Како порезу тако и војнину одређује месна власт уобште, т. ј. колико има дати свако село и сваки део вароши, а после житељи сваког села сами разрезују између себе, и кад скупе новце, носи иј и предаје власти изабрани од села кмет, ако су сељаци Христијани, а ако су Турци или барем неки део њи, онда носи постављени од власти махал-баша (главар), Мусломанин.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Осим ти дажбина, које се узимају непосредно, има још и други прихода, које правитељство даје под закуп. То су приходи: 1) ђумрук, 2) десетак, т. ј. десети део целе летине (коју сељаци најпре даду, па после што остане деле са своим спахијом под условима, које ћемо показати доцније), 3) казанија, т. ј. по један дукат од сваког оног, кои има казан за пециво ракије; и најпосле 4) жировница, т. ј. по 45 пара на свако свињче. Ти закупци, особито десетка, страшно затиру народ. Жито стои пожњевено, али га сељак не сме дићи с поља, докле год не дође закупац или његов пуномоћник и не определи количину жита. Неки пут чека сељак и по неколико недеља, а жито кисне у пољу или суши се и пропада. Најпосле већ долази давно очекивани закупац: он заједно с домаћином опредељава количину жита и бележи себи на хартији, а сељаку даје таку исту хартију, но писану турски. Али не ће одма да узме десети сноп, већ на пролеће кад жито поскупи, и онда иште свој десети део или у житу или у новцу. 'Дај ми (рећи ће сељаку) 200 ока пшенице (или кукуруза).' - 'Та за Бога (одговориће му овај сиромашак), ја сам нашао ове године само 1000 ока, дакле теби припада 100, а не 200.' – 'Камо ти хартија, коју сам ти дао.' Сељак му покаже хартију, а на њој доиста стои забележено 2000, а не 1000 ока. Сиромашна раја не разуме турског писма, да би могла мотрити шта пише за њега бездушни закупац; тражити сведоке и жалити се власти, све је то узалуд, јер су како чланови меџлиса тако и мудири више мање учасници у закупу. Но све је то још слаба карактеристика те системе, по којој се купи пореза по Босни: подробније о њој дознаће Читалац доцније.


* предавање харача.jpg (393.28 KB, 1076x732 - viewed 5 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2815 on: December 08, 2020, 09:15:07 am »

Војена струка налази се под управом дивизионог ђенерала, кои зависи од главнога команданта румелијске војске, станујућег у Битољу. У Босни је размештено неколико полкова правилне војске и чете баши-бозука, Арнаута, најжешћи пљачкаша. Само је 1851. год. Омер-паша покупио од босанских Мусломана рекруте; после тога они су опет, као и пре, остали слободни од давања рекрута, премда не плаћају за то као Христијани.

Духовна управа у Босни не представља нам ништа оригинално. Глава мусломанског духовенству је муфтија, православном, митрополит (Грк фанариот), јеврејском равин, као и по свима другим турским областима. Римо-католици имају у Босни такође свог епископа; он управља нуријама и нуријским свештеницима, а над францисканским манастирима нема никакве власти, премда сам принадлежи реду св. Франциска. Да је у Турској глава раји православни митрополит, латински епископ и јеврејски равин, у исто време и званични представник и заступник свога стада или, као што они говоре, 'својег народа' пред влашћу, и судија свима нуријашима, то је сваком познато: духовна глава има своје 'гавазе' и може својом влашћу ставити под апс свакога, кои год спада у круг његове епархије.
(У Босни је необично важан положај православног митрополита сарајевског како по броју верника који потпадају под његову управу тако и по величини његових прихода. Не знам колику своту митрополит мора плаћати Цариграду на име верског приреза, али он од народа добија велике суме. Ево, укратко, прегледа његових прихода (за које се сматра да су законити):
1.) Мирија, т.ј. такса од сваког ожењеног православца у епархији. У Сарајеву мирија износи само 20 пара. По селима пак, она се, по старом реду, пење до 3 гроша и 4 паре. По новим прописима —који су готово свуда уведени — на име мирије плаћа се по 3 цванцика годишње. Рачуна се да на 122.000 босанских римокатолика долази 21.500 бракова. Према овоме може се узети да међу 300.000 православаца у сарајевској митрополији има око 50.000 бракова. Ако изузмемо породице које плаћају малу таксу, као на пример у Сарајеву, и оне парохије у којима још није заведен нови разрез, може се са сигурношћу рећи да од мирије митрополит годишње прикупи најмање 120.000 до 150.000 цванцика.
2.) Венчаница, такса која се узима од сваког православца приликом склапања брака. Ко се жени први пут плаћа 8, а други или трећи пут, 16 гроша.
3.) Годишњи прирез од парохијских свештеника, по 1 грош и 4 паре на сваку православну кућу у парохији.
4.) При постављању свештеника на парохију или при премештају с једне парохије на другу, по 6 цванцика од сваке куће.
5.) За рукоположењеу свештенички чин — при чему се не гледа ни на шта друго сем на ту таксу — од 20 до 30 дуката.
6.) Од посмртне оставштине сваког свештеника митрополит узима јахаћег коња, одежде и књиге, без обзира на то да ли свештеник има деце.
7.) За развод брака или дозволу да се родбина може венчати, од 20 до 30 дуката, према имовном стању оних који то траже.
8.) За освећење цркве по 50 и више дуката, према имовном стању парохије.
9.) За обављање богослужењау цркви о празницима, на молбу породица које славе крсно име или на захтев еснафа који држи пир, узима се по један дукат. Сарајевски владика служи бесплатно само три пута годишње: на Божић, на Ускрс и на дан црквене славе, т. ј. на Св. арханђеле Михаила и Гаврила.
Од тога прихода који се годишње пење до 50.000 рубаља, а вероватно и више, босански митрополит троши само на одржавање свога не баш тако сјајног домаћинства и исплаћује слуге и неколицину људи који му скупљају данак по парохијама. Поред ових трошкова, митрополит даје годишње по 300 гроша сарајевској школи.)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Православна црква у Сарајеву.jpg (191.56 KB, 706x562 - viewed 5 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2816 on: December 08, 2020, 09:28:06 am »

Житељи Босне - судећи по властитим схватањима Босанаца и по званичним изјавама и признањима - премда сви припадају једном и истом племену србском и говоре језиком србским, ипак тврдо држе, да састављају три различита народа а имено турски, т. ј. мусломански, латински (презриво: Шокци) т. ј. римо-католички, и србски (презриво: Власи) т. ј. православни.
Језгро мусломанском корену сачињава аристократија, т. ј. бегови и аге. Уз аристократију, која је прва у Босни примила мухамеданство, примили су га и многобројни њени служитељи, кои и данас окружавају сваког богатог бега и агу, премда се ползују само личном слободом. Исто тако и неки део земљоделаца прешао је на страну господствујуће класе. Најзад, већину варошког становништва у Босни чине Мусломани, но они не састављају особиту класу; варошани су они исти бегови и аге, кои су варошки живот предпоставили сеоском, или њиове пређашње слуге, кои се сад тамо занимају разним занатима. Мусломанска варош и села у Босни састављају једну целину.
Мусломанство је у Босни врло особит појав и заслужује с наше стране велику позорност. Само два места имамо у свету, Арбанаска и Босна (с Херцеговином), где европско племе исповеде ислам. Но међу Арбанаском и Босном велика је у томе разлика. Арбанасу, равнодушном прама вери, ислам је само спољашња форма, коју је узео на себе да угоди турској власти. Арбанас је пре свега Арбанас, а мухамеданска вера за њега је ствар другог степена. Но Славенин – Бошњак, изпрва примивши ислам такође из други интереса, тако је напојен својом новом религијом, да му она саставља главну стихију његовог живота; ради ње се он одрекао сваког сродства са својом браћом по крви, и примио се народности, с којом нема ништа обште: Славенин је постао Турчин. Пустивши тако јак корен у тој земљи, ислам је морао показати у њој и свог плода. Простора је имао доста. Готово четири стотине година, он господари неограничено над великим и прекрасним пределом, држећи у своим рукама сву земљу, све богатство и сву власт, и располажући трудом 600.000 подани Христијана. У чему се показао ислам на славенској земљи? У фанатизму и недостатку духовне моћи. Словенско племе није склоно фанатизму, али оно је способно одушевљавати се вером, коју исповеда. Ако је дакле суштина тој вери фанатизам, то фанатизам овладаће Славенином и доспеће код њега до највише мере. Тако су Језуити пофанатичили некада Пољску. Тако је ислам од Бошњака направио веће фанатике, него што су икада били Арапи и стари Турци. Но осим тог уплива, кои је имала на природни карактер славенски сама вера мухамеданска, било је још и други узрока, кои су садејствовали у развитку страшног фанатизма међу Бошњацима Мусломанима. Један од такви узрока био је и дух ренегатства. Ренегат по невољи постаје фанатик у својој новој вери, да пред собом оправда своје одступање од пређашње вере. А босански Мусломани и сада сматрају себе за ренегате, ако се и јесте њиово одпадање од старе вере свршило пре неколико стотина година; они добро памте, да су њиови предци били Христијани. Али ипак тај извор њиовог фанатизма није тако јак, као што то сведоче Арбанаси, кои су такође ренегати много новијег времена (Арбанаси су прешли на ислам углавном у XVII и XVIII веку) него Бошњаци, а међу тим нису тако испуњени фанатизмом. Поглавит је извор, повторавам, сама природа славенског племена. Неисказана гоњења, која су се до новијег времена продужавала у Босни, била су средство томе религиозном фанатизму тамошњи Мусломана. Много више него Арапи и Османлије, Бошњаци Мусломани сметали су Христијанима градити цркве и слободно свршавати службу божију. Старе се цркве готово све разрушише; само је гдекоја остала, и то у оним местима, где је Турака мало било (н. пр. у Херцеговини и неком делу северне Босне); нове цркве није се смело подизати, докле год није турско правитељство 1852. године узело Босну у своје руке и мало зауздало својевољство тамошњи Мусломана. До то доба, у средњем делу Босне, где су највише преотели мах Мусломани, т. ј. у санџаку сарајевском и травничком, на 140 – 150 хиљада Христијана (око 60 хиљада римо-католика и 80 хиљада православни), била је само једна православна црква у Сарајеву, а три у следству особити привилегија сачувана, римо-католичка манастира. До скора босански Мухамеданци употребљавали су свакојаке мере, да што више Христијана обрате у своју веру; често су силом отимали децу и њиову тврдост побеђивали различитим мукама. Но тај фанатизам славенски Мусломана показује се не само према Христијанима. Не, сматрајући себе за циглу подпору Ислама, они гледају с презрењем и на све остале Мухамеданце, као на неверне слуге пророка. Османлија, особито у његовој, пола европској хаљини, у очима њиовим мало је што бољи од ђаура; а ако он још покаже колико му драго трпељивости вере према Христијанима, онда они и мрзе на њега, као на издајника своје вере. Видећи около себе превагу европски христијански начела над старом мусломанском искључивошћу, они доиста сматрају то за знак приближавајућег се кијамета (страшног суда). И отуда разјаснити можемо, што се Босна у години 1851. борила с турским правитељством у име вере мусломанске.
Ислам, кои је развио науке међу Арапима и новим Персијанцима, и кои је Турцима дао епоху славе, није ништа произвео на земљи славенској, у Босни. Главни је узрок томе, по свој вероватности, што је дух те религије био противан природи славенског племена. Неке мусломанске уредбе, као што је многоженство и савршени затвор женског пола, нису се примиле у Босни. Многоженство, то је редкост у Босни, и јако пада у очи строгим босанским Мусломанима. Затвор женског пола настаје тек после брака. Мухамеданство је добило у Босни особити карактер, каквог нигде нема на истоку, карактер аристократски. Негдашњи славенски властели Босне примили су мухамеданство за то, да помоћу њега утврде себи своја аристократска права под владом султана; познато је, да се феудална система држала у Босни до 1854. године, док није Омер-паша увео тамо неке реформе. Варошима и окрузима управљали су капетани, коима је власт била наследна у знатнијим старим породицама босанским; само неке вароши стајале су изван власти те аристикратије. Вароши те биле су Травник, где је седео представник султанске власти, везир, кои међутим није могао имати никаквог уплива на обшти ток ствари босански и кога је једнако гонила тамошња аристократија, и Сарајево, средсреда босанској трговини и место где је становала султанова војска т. ј. јаничари. Но осим те царске војске, постојала је у Босни и друга, чисто феудална војска, којом су управљали капетани, сваки у свом округу; говоримо о спахијама, т. ј. оним члановима тамошње аристократије, кои су имали наследно право, од рода на род, узимати у име султана десетину од земљоделаца – на тај конац, да тиме могу издржавати себе и своју пратњу у време рата. Тако је то била чисто аристократска феудална система, која је господовала у Босни до нашег доба. Будући развита још у време христијанске независности, она се после, утврдила тиме, што је аристократија одпала од вере. Султани турски не би ни под кои начин трпели у својем царству феудализма, тако противног духу њиове владе и тако непокорног њиовим наредбама, да није тај феудализам био подпора мухамеданству а тим уједно и њиовој власти на удаљеном крају, кои би врло тешко било сачувати од притиска христијанске Европе, да није сам себе чувао. И доиста, немајући готово никакве свезе са осталом Турском, Босна би већ одавно била отргнута од султанске власти: она би или у прошлом столећу била присаједињена Аустрији, или на почетку садашњег Србији; њу је султану сачувала јединствено њена феудална аристократија, која се неисказаном жестином борила за ствар мухамеданства и Турске, јер с мухамеданством и Турском скопчана је била њена неограничена домаћа власт. У мирно време она је често устајала против султански везира, кои су се свакојако старали да спрече њену самоуправу: но тај се бунтовни дух стишавао одма, како би ма с које стране грозила опасност обштој ствари мухамеданства. Како су Карађорђе и Милош дигли барјак независности Христијана, одма је босанска аристократија листом устала и све што је могло носити оружје стаде у одбрану својега падишаха.
Но од то доба, кад је обстанак Турске стао зависити од европске равнотеже, босански феудализам није јој више потребан. За то је 1848. године Порта изјавила тврду намеру, да ће га уништити, коју је намеру 1851. године и извршила. Сад су већ мусломански бољари у Босни изједначени са свима осталим Мусломанима у Турској, а војено-аристократско устројство спахија уништено (десетину, коју се они пре узимали за то, што служе у војсци, узело је сада правитељство и даје под закуп, а Мусломани босански морају давати војнике). Но стари аристократски дух још и сад оживљава Бошњака- Мусломанина. Како се он поноси своим сојем? То чуствовање свог породичног преимућства тим је више чудно код Бошњака, што самим Турцима, од кои је он примио веру и с коима себе спојава, идеја породичног преимућства сасвим је непозната. С каквом радошћу говори он о старинским преимућствима и храбрости свои христијански предака! Како се бои да не омаловажи своје достојанство, с каквим чуством благородног превасходства гледа на досетљивост турски чиновника и простоту сељака! Како устрдно брани свога друга, члана те исте пређашње аристоктратије, и какав је у њега снажан корпорациони дух! Тај дух братства и узајмног подпомагања много је јачи код босански Мусломана него код Христијана, мада би требало да је многовечно страдање већ научило Христијане бранити један другога.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2817 on: December 08, 2020, 09:41:44 am »

Споивши се с чуством аристократског превасходства, мухамеданство је развило у Бошњака некакву мртвену, лењиву поношљивост, која се често изражава у добродушности, шта више у благородству, но још чешће у одвратној злоби. Као пример добродушности приповеда један случај, кои се скоро догодио у Сарајеву. У једном хану, где је седело више Турака, стане један римо-католик певати уз гусле песму о Краљевићу Марку, кога је назвао латинским јунаком. Турци су дуго слушали, на последку један не могаше уздржати, па ђипи, истрже певачу из руку гусле и замане на њега говорећи: 'Ћути болан! Четири стотоине година ми смо турчили Марка и нисмо га могли потурчити, а ти мислиш да ћеш га за један дан полатинити!' Често се догађа да се Турчин заузме за каквог Христјанина, кога други Турци гоне и муче, па га спасе. Но за то опет какву су страшну жестокост показали Турци спахије у Посавини, кад се ишло да се раја ослободи од кулука! И сад, кад је сама Порта објавила да хоће да олакша судбину посавским сељацима, с каквом братском слогом они се одупиру правитељству и све његове мере обраћају на већи терет Христијана! Тако лане у зиму у градашкој нахији били су се Мусломани спахије са своим слугама наоружали и скупили у табор од 150 људи, па зашли из села у село и били и вукли за собом у тамницу повезане све сељаке, које су држали да су народ подстакли да се тужи: многи Христијани изгинули су тада које од боја које од глади, које пак од зиме и мраза, кад су иј гонили по снегу повезане. Тако су опет у зворничкој нахији, Мусломани спахије начинили барјак с крстом и сакрили га у једном христијанском селу, па после изнесавши га прогласили, да се Христијани спремају подићи буну, те под тим изговором побацају у тамницу и стану мучити све те, кои су били незадовољни њиовим владањем. Много подобни случајева описано је по србским листовима. Но није о томе сад реч: говоримо о карактеристичним цртама Мусломана босански, а одношај њиов према тамошњим Христијанима представићемо доцније.
Говорећи о карактеру босански Мусломана, прекинули смо реч на томе, што смо казали, да је у њи аристократски дух, споивши се с духом господства, својственог исламу, развио необичну поношљивост, и назвали смо ту поношљивост лењивом и мртвилом, јер њој је такав карактер, и морала га је добити под упливом мухамеданства. Читатељ ће на први поглед познати мусломанског Бошњака по обхођењу и ходу: он на све гледа с неким тупим презрењем, он се тешко миче с једног места на друго. И примечално је то, што Мусломани у Босни, премда се од детињства уче носити оружје и с њим се никако не растају, и премда су се одпре често између себе тукли, ипак плашљивији од њи људи представити себи не можемо: чује ли се само глас, да су Црногорци прешли преко своје границе, одма свима Бошњацима Мусломанима овлада панички страх, изгубе тако рећи памет, као да је заиста настало време кијамета.
Код њи нема никакви предузећа: готова сва трговачка радња и занати налазе се у рукама Христијана. Са том лењивости и мртвилом налази се у пуној хармонији и умствено стање Бошњака Мусломана. Не може се рећи, да су они сасвим необразовани; напротив, међу њима има више образовани људи него међу Христијанима. Они имају готово у свакој вароши школе, а међутим до 1850. год. у свој Босни није било ни једне православне школе, римокатоличке пак школе налазиле су се (па и сад се налазе) у жалостном стању. Но образованост, коју добивају босански Турци, је чисто источна: они се науче читати и писати турски, науче на памет коран и, ако хоће даље да се усавршенствују, упознаће се мало с арапском и персијском литературом. У свему њиовом образовању нема ни најмање искрице, која би оживљавала народност. По чему образовани Бошњак Мусломанин преноси се у умствену сферу, која му је сасвим туђа, и крају, у ком је одрастао, и природном духу, кои у њему живи. Ето по чему сва његова образованост остаје мртва, бесплодна. Ја сам видео у Травнику два млада бега, брата, у кои се поносила непозната у Босни тежња за просветом. Они се држе старог правца босанске аристократије, која жели унутрашњу самосталност и независност од стамболске власти; али поњали су, да је већ прошло време бранити је у име дивље неразузданости и фанатизма, и што би право на то могли на ново добити само једино просветом. Први се од босански Турака Дервиш-бег Тескерџић одважио ићи у Европу ради путовања и науке. И шта је са собом довео отуда тај паметни и благонамерни човек? Удивљење према гвозденим путовима и фабрикама, а, наравно, ни једне живостне, практичне мисли. У колико могу судити по многом распитивању, ни једном мусломанском Бошњаку није ни на ум дошло, да се у писму служи матерњим језиком; литературни језик у њи је само турски. Ја знам само два писмена (да не речем литературна) производа, кои су саставили Бошњаци Мусломани на својем језику, но турским писменима. Оба сведоче о умственој бесплодности те сфере, по којој су ишли. Треба и то приметити, да су та дела написана још пре 150 година, и да се после тога није више ни покушавало. Ставићу овде, као куриозну ствар, образце од обадва та дела. Прво, под насловом: 'Потур - Шахидија', није ништа друго, него мали стиховима речник, у ком се неке славенске речи објасњавају турским изразима. (Овај речник у стиховима, познат под именом 'Макбули ариф' или 'Потур Шахидија', написао је Мухамед Хеваји Ускуфи 1631. године.) Ево почетка:

'Бог' Танри-дир, 'једно' бир-дир, хем, 'једино' вахдети,
'Душа' џан-дир, човек' адам, дирло-идер, 'живот је'.
Хем фериште 'анђел' олди, гоклере ди 'небеса'
'Рај' џенет, 'рајник' олди димек џенетли.
'Мома' киз-дир, 'прах' тоз-дир, 'траг' из-дир, 'пут' гол;
Захиде хеме сафи дирлер 'само седиш' халвети.
'Високо' — дир јуксек-олан, алчак-олан 'ниско';
Хем 'сокол' дир шахин-ади, учти димек 'полети'.
'Глава' баш-тир, 'зуби' диш-тир, хем дудаја 'усна' ди,
'Нос' бурун-дур, дил 'језик'- тир, 'бре, бре' сенде 'море ти'.
'Уста' агиз-дир, 'раме' омуз-дур, хем кулага 'ухо' ди;
'Чело' алин, каш 'обрве', сен гјузел-син 'лепа ти'.
Хем ајага 'нога' дирлер, дизе дирлер 'колено';
Падишах 'цар' дирлер, 'царевина' - дир девлети и т. д.

Друго дело босанско-мусломанске литературе мало је чим женијалније од првог. То је песма, представљајућа јадиковање неки Турака, станујући у Дувну (северној Херцеговини). Песма је доста повелика и састои се из четверостишни куплета, представљајући само скупност слично – звучни речи, србски и турски, готово без сваког смисла. Ево неколико куплета те песме, из почетка и средине, кои су мање од остали бесмислени:

Ево пишем арзухал
Да вам кажем суихал:
Пропаде нам вас мал
Сиромасим, господо!
............................
Бре, помогај до Бога!
Није л' нигди никога?
Ником није овога
Што је нама,господо!
............................
Стираше нас у Думну
Кано комоња у гувну.
Нека знате уфано,
Погибосмо, господо!
............................
Ни чаршије ни хана,
А нестаде духана,
Већ пијемо смрдана,
Разумите, господо!
............................
Мехмет-паша заде
Хеман за ме и не знаде:
Ево чиним ифаде,
Кажите му, господо!
............................
Велим доћи до паше,
Ал' ако ме поплаше,
А душмани дознаше,
Мрско ми је,господо!
............................
Обдан уши тучемо,
Обноћ сино вучемо,
Ал се не свучемо
До сабаха, господо!
............................
Хотио би мучат,
Ал не могу чућат,
Суха круха ручат
У Жупањцу,господо!
............................
А вам је до смиха,
Нама душа издиха.
Пазите се гриха.
Умрећете, господо!
............................
Једну рич још имам:
Управ'те нам тајмерам,
Ви нам сохбет вас тамам,
Фалимо вас, господо!

То је сва литература босански Мусломана на рођеном њиовом језику (ја не говорим о народним песмама, које они певају, као и Христијани и које се и дан данас једнако појављују, реч је само о писаним књижевним делима). По тим обрасцима може се судити о степену њиове стварајуће силе.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2818 on: December 09, 2020, 09:36:42 am »

Међу босанским Мусломанима најзнаменитији су, без икакве сумње, бегови, потомци старе славенске аристократије у тој земљи. Спахије пак, о коима сам напред споменуо, такође су део од те аристократске класе. Спахије су исти бегови, кои су још у стара времена добили права узимати од спахилука десетину под тим условом, да служе султановој војсци са своим људма, кад буде рат. Спахијама, као збирачима десетине, подчињени су били такође и слободни тежаци како Христијани тако и Мусломани, кои је у старо време било много, но кои су доцније подчињени, разуме се незаконо, силним мусломанским спахијама, и сад иј нема (разуме се Христијана) ни једног. Христијани често спомињу спахије, кои су иј бранили од притесњавања са стране капетана, бегова господара и јаничара. Сад, спахија у Босни нема; десетину одузела је од њи влада и дала је под закуп нечовечним спекулантима. Али бегови, као господари од земаља, остали су по старом, јер њима земља припада по праву поштеног имања, а не као спахијама под условом војене службе.
Бегови, с коима су се и пређашње спахије, изгубивши своје особите приходе и дужности, опет споили, сматрају себе за потомке стари христијански племића босански. Они прекрасно говоре србски и старе форме србске речи више су се код њи сачувале, него код Христијана, и само турске речи, које они радо мешају, кваре чистоту језика, кои је сачувао одјек србске аристократске старине. Говоре, да неки од њи и до данас чувају код себе и предају од колена на колено дипломе пређашњи краљева босански и србски; али још нико није могао видети те дипломе, јер имаоци придавајући им неки тајни значај и држећи, да ће им у случају каквог преврата бити од велике потребе, здраво иј чувају. Могућност таквог преврата, после којег би се могла показати та права, добита од христијански владалаца, не смећу с ума босански бегови. Они чак не крију своју готовост да поново иду у цркву у моменту када надјача 'крст' исто онако како су ишли и њиови преци.
Најстарије босанске породице, које су, као што уверавају, биле у великој чести још у време христијанства, јесу: Сулејман-пашићи (у Скопљу), како говоре, потомци знамените у старој историји босанској породице Јаблановића, Вилићи, Крегићи, Бранковићи (у Рогатици), Ковчићи; у почетку турске владе узвисиле су се породице Турхановића, Кулиновића, Филиповића, Соколовића, Тодоровића и друге. Међу другим знатним породицама споменућу Џиниће у Бањалуци, Градашчевиће у Градашцу, Видаиће у Зворнику, Фердусовиће у Ливну, Бабиће и Ченгиће у Сарајеву. Највише се одржао стари аристократски  елемент у северо-западној Босни или тако званој Краини. Споменици старе аристократије христијански времена остали су у том крају куле и градови, коима су украшене најзнатније горе у Краини. И сад по неки бег живи у тим кулама свои стари, које су у старо време могле издржати дугу опсаду, али иј је највише пусти. Близу куле и господског двора има обично по неколико колиба, које припадају мусломанским слугама, а по даље виде се растркане по брдима и долинама кућице христијанског села.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2819 on: December 09, 2020, 09:54:43 am »

Тежаци у Босни, и то је може бити најважнија особина те области, немају никаквог непокретног имања, и живе на правима фермера (арендатора). Они су највише Христијани; има и Мусломана у неким местима, али врло мало. Не знам како је учињено, те је сва земља у Босни постала имање аристократије; да ли је тако било још за владе христијанске, или је уведено под владом турском? Мени се чини највероватније, да су још христијански владаоци (банови, а после краљеви) давали свиом великашима право узимати неки приход од неколико села, а после кад су завладали Турци и кад су ти великаши, потурчивши се, постали 'царски синови', а Христијани сељаци 'раја' без права, онда се то властелинско право на приход од земље преокренуло у право својине над земљом.
Положај је тежачке класе највећи јад у Босни. У неколико речи не може се представити. Ја ћу навести овде у кратко шта је о том написао један домородац, кои ствар добро познаје. Читаоци ће опазити, да он мало другчије објасњава постанак у томе крају фермерства или, да се изразим србском речју кметовства. Узрок тог појава, које он представља, ја не одричем, но мени се чини, да је он готово само те узроке ставио на видик. У осталом сад није могуће не мислити о решењу тог историјског питања, докле се год критички не изуче многи босански документи из XIV - XVI века, кои још стоје неоцењени и највише не издани.
Када је 1463. г. турски султан Мехмед Ел-Фатих (завојеватељ) погубио босанског краља Стјепана Томашевића и покорио сву Босну (каже аутор тога известија), том приликом заробио је око 30.000 христијанске младежи дорасле за војску, прикључио их јаничарима и одвео у Стамбол. У исто време наредио је да се под Јајцем погуби око 10.000 босански великаша и племића, кои му се предали на веру. И једно и друго Мехмед је урадио ради тога да би уништио све што се у Босни могло супротставити новом турском поретку. Један део Христијана, углавном из редова племства, побегао је у Далмацију, а други се потурчи. Таким начином босанска аристократија које изгибе, које разбеже се, које истурчи се. Прост народ христијански оставио је султан у потпуној слободи с тим да му се плаћа харач место служења војске. Исто тако, султан није дирао у власништво над имовином и земљом под условом да му се плаћа десетина од свега што на земљи роди. До 1850. г. ову десетину примали су у султаново име босански бегови као накнаду за вршење војне дужности када се за то укаже потреба. Ова десетина се увек издавала у натури.
И тако је већи део христијанског становништва босанског сачувао, после окупације, веру и имање и то стање потрајало је око 50 година, као што сведоче сами турски документи који се чувају по манастирима францисканским. Ти документи говоре и о слању султанових пуномоћника у Босну 1515. г. ради мерења земље и уписа резултата мерења у државне земљишне књиге.Ти су се пуномоћници звали ел-емини и њиов долазак и деобу земље народ памти још и данас.
Logged
Pages:  1 ... 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 [188] 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.051 seconds with 23 queries.