PALUBA
March 28, 2024, 06:49:02 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News:
Važno
Za sve članove foruma Paluba.Info, apel da uzmete učešće na samo u glasanju već i u temi.
Link do teme je ovde
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 [198] 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 721984 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2955 on: January 31, 2021, 11:20:29 am »

У славној овој битки на Мишару, врло вешто и веома дрско, Кара-Ђорђем изведеној маневри, Турци буду пометени, и сасвим разбијени; гди ји много мртви и рањени буде, које са собом жалостни у Шабац однесу. А на против Срби су врло мало изгубили људи, али је Војвода Лука тежки рана допануо, за кога је се мислило, кад су на бојишту нашли његов фес разсечен и крвав; који је пре подне тог дана, — са Јаковом из братске љубави мењо, — да је погинуо, и стану га по разбојишту тражити, да га саране. Но он тад сам, сав крвав од рана из честе, пред Кара-Ђорђа изиђе. Кара-Ђорђе кад види да је Лука у животу, тако је радостан био, очевидци казивали су, да га никад дотле, једно због славне победе, а друго, што је Лука у животу видили нису, јербо је он, особито јунака Луку волио, па га је из љубави, и великог у њега поуздања, звао посинком и десном својом руком. Па одма нареди, те Луку у Праовачку Аду однесу, где му је фамилија у збегу била, да се лечи.
При такој јуначкој и дрзкој победи, знао је Кара-Ђорђе да су се Турци поплашили и престравили, и да им више неће напамет пасти, да на Србе скоро ударају, него да ће се сви у Босну повратити. Па одреди свог посинка у боју показаног младог јунака Милоша Стоjићевића Поцерца, који је вичан у пределу Шабачком и пошље га са неколико стотина људи у Китог, с наредбом, да по Мачви путове, са Војводом Протом Николом Смиљанићем и Стојаном Чупићем поватају, и засеку, куда ће Турци од Шабца морати проћи. Гди се у Китогу умножи до 2.000 људи, које поделе у три одељка. Смиљанић остане у среди Китога у Клењу, на главном друму. Чупић увати путове од Дубља, Орашца (Шеварица) па до Саве. А Милош, од Клења до под Цер, и тако узапте све путове, куда ће се Турци из Шабца за у Босну враћати; на те путове посеку и пообарају грмове, и направе засеке, да немогу скоро ни пешаци а камоли кола и коњаници проћи, и у те засеке заседну да дочекају Турке.
Кара-Ђорђе тад нареди, те Јаков Ненадовић војску из Мишара на Духачу четврт сата од Шабца одстојећу премести, и шанац кога су престрављени Турци оставили, и Шабцу се повукли, заузме. Ту остави Јакова са Војводама, узме узa сe 1.000 коњаника и 2 топа па низа Саву, после те славне Мишарске победе, оде у Београд. А одатле пошто нареди да се на Београд напада оде Делиграду.
Престрављени Турци у Шабцу несмедну се више ни на Думачи бавити, него повуку се сви око самог Шабачког Града, и шанчеве поред Саве за обрану ископају, јер у њи такови је стра ушао био, да су се бојали да Срби и на Град јуришом неударе. И видећи да су од Срба обкољени нигди се смели нису маћи, и да им се из Срема, није давала храна, неби шта имали јести. За коње секли су грање те су ји ранили, а траву да косе, нису се смели од Града удаљавати: така је паника њима обвладала била.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2956 on: January 31, 2021, 11:27:23 am »

Стешњени тако у Шапцу Турци, без хране и пића, обкољени Србском војском побркају се између себе. Па у гомилама пођу кроз Китог, Дрини за у Босну, понесу све што су своје имали, потерају и стоку Србске сиротиње, и повуку све што су могли дограбити. Али ји дочека у Китогу љута гуја Никола Смиљанић; и под Цером Милош Поцерац, а у Мачви Стојан Чупић прозвати Кара-Ђорђем 'Змај од Ноћаја'; које у Китогу, Клењу, Дубљу, Орашцу-Шеварицама и даље гди од 13.—16. Августа Срби од секу 219 Турски глава, убију 200 коња, ухвате живи преко 300 Турака, отму 30 натоварени кола, и поврате сву сиротињску марву и други пљен, који су Турци били понели у Босну. 13. Августа у Китогу Смиљанић убије знаменитог Беширевић-Хасу, кога су Турци држати, 'да га лепшег у свој Босни нема'. Чупић, побије много Турака, и код Дреновца посече знаменитог Мулу Сарајевског, кога су Турци држали, за тако паметна и правична, да и 'цару уме судити.' И за кога су Турци доцније силно благо обећавали дати, ако је жив. Милош Поцерац осим што много Турака изсече, отме своју матер, коју су Турци заробили били и у Босну повели, задобије сво богато одело погинулог на Мишару Кулин-Капетана, Кулиновог хаша, под свом богатом опремом и рахтовима искићеним сребром и златом, и Кулинову сабљу, на којој су исписани били Берати фамилије Кулинове. За ту сабљу, родбина Кулинова, толико је злата Милошу давала, колико је она тежине имала; но он на то ни гледао није, него је на срамоту Турака, а на дику своју и Срба Кулиново руо носио, сабљy Кулинову пасао, и хата му jaхao. Bojвода Смиљанић давајући известије Кара-Ђорђу о дочеку Турака по Мачви, писао је, да му је башча све Турским главама родила. Толика је множина побијени Турака била.
Гонећи тако Срби Турке, који су се једнако из Шабца повлачити, једном, за бегајућим Турцима преко Саве, пређе и у Срем Цинцар-Јанко, који посече Остроч-Капетана, а Лазар Мутап посече старог Хаџи-Мосту код Босута; те тако повреду суседне државе границу. Гди им се зато, наскоро затвори сообраћај и сви Срби налазећи се у Сремском збегу буду у Србију претурени.
После битке Мишарске, једнако је се Турска војска у чопорима из Шабца за у Босну повлачила, гди су ји Срби у Мачви дочекивали и таманили, тако, да су свагда десетковани у Босну одбегавали.
У шабачком Граду после Мишарске битке остало је 5 Паша, који нису смели из Града нигди да се макну, и то: Сулејман-Паша, Ђајин-Паша, Хасан-Паша Бањолучки, Хасан-Паша Сребрнички и Али-Паша Видајић, са многим Беговима, а, са мало војске. Тако у првој половини Декемвра, дође Јакову Ненадовићу у логор, Зворнички Владика, са неколико Турака, да уговарају, за Турке у Шабцу да ји пропусте да у Босну иду. Но Јаков то преговарање протегне докле и Кара-Ђорђе доцније недође, те он са четири горње Паше, предају града на Думачи у петак 25. Јануара 1807 год. уговори; те му Град Шабац — Турци у Суботу 26. Јануара 1807 год. предаду; пошто Турци у 10 сати пре подне из Града изиђу, и у Град Кара-Ђорђе у 1 сат после подне са војском уђе и поседне Град Шабац. О овој предаји Града Шабачког у 1807 год. кад је се и предо Кара-Ђорђу, обширније говориће се.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2957 on: February 01, 2021, 04:48:55 pm »

Кара-Ђорђе, кад под Београд са Мишара дође, нареди, те се Срби приближе Граду, 12. и 13. Августа стану Град бомбардирати, гди многе куће поруше, а 14. Августа нападну на Србе Турци из Града, но буду узбијени. Између тога, добије Кара-Ђорђе од Младена са Мораве извешће, како је Порта, дала неограничену власт Ибрахим-Паши Скадарском Бушатлији, да Србију покори, и да је знатно војинство од Адријанопоља и Софије к Нишу оправила, и њему под управу дала. Тим види Кара-Ђорђе отечество своје у опасности, нареди, да се бомбардирање Београда и даље продужи (које је опет од 27. Августа до 2. Септемвра на Град једнако пуцато) а он оде у Смедерево, и у договору са Советом у почетку Септемвра, позове свакога онога који је за оружје способан био, што више и свештенство говором својим подпомогне позив Кара-Ђорђев, и позове све Србе на обрану вере и отечествa. И зајиста, младеж поврви са сви страна, и око половине Септемвра умножи се војинство до 65.000 људи, а артилерије било је до 24 пољска топа.
За то време докле је Кара-Ђорђе Београд туко, и војску пребиро. Скупи се код Ниша с концем Августа 20.000 Турака, са 14 топова. А, Срба, под управом Младена Миловановића пред Алексинцем било је 27.000 људи. Сааџи-Паша 30. Августа са главном војском дође до Бање са зором, и 31. Августа нападне на средину Србску. Срби имајући у шипрагу сакривене топове, на једанпут опале на Турке, и узбију ји. А кад Турци по други пут сложно ударе: онда опет из потаје, Србски пешаци ударе на десно крило Турско, а коњица иза леђа навали. Дуго се пресудити није могло, чија је победа. Напоследак Турци окрену леђа, и нагну бегати, сам Сааџи Паша, једва се бегством спасе, и с тим се битка оконча, и победа пресуди. 4.000 људи са обе стране остане мртви на бојишту. Срби освоје: Турски стан, четири топа и многе заставе. После ове победе, приспје и Ибрахим-Паша, саједини своје војиство са Сааџиним, које је до 55.000 износило.
У то доба, дође и Кара-Ђорђе у главни стан Србски пред Алексинац, и узме војинство под своју управу, па сазове, војени совет, и договоре се о распореду војске. Гди Кара-Ђорђе одреди Војводу Младена са 6.000 људи, да к Мустафа-Паше-(Ак-Белој)-Паланки као десно крило иде, и да на непријатеља удари. 18.000 људи као средину војинства на Куновачи планини под собом остави; Војводу Миленка са 6.000 људи одреди, да стане као лево крило између Градишта и Бјелградца. Резерву од 1.600 људи, са највише топова остави у шанчевима у Алексинцу, да пазу на Ниш. 20. Септемвра приспједу Турци на своја опредјелена места, а 21. Септемвра започне се битка. Младен са својим војинством буде несрећан, одступи к Алексинцу. Миленко на против одржи победу, и принуди Турке к Смрдану, бегати. Среда пак војинства задржи се, и тек око подне приспје на своје определено место, и одма на Турке удари. Турци са сви страна одступати почну, у том и ноћ наступи. Тај дан Срба остане на бојишту 3.000, које мртви које рањени, а толико и Турака. Срби освоје 8 топова. Затим Кара-Ђорђе 22. Септемвра, са главном силом својом на Ибраим-Пашу удари, који му се са својом силом противу ставио беше; читава три сата борили су се храбро, на последак битка се с тим пресуди што лаки пешаци Србски, и са једне и са друге стране, с крила на Турке навале, и средини ји гонити почну; и тако Турци нагну бегати. У бегству изгубе 6 топова, 2 хаубице и 2.000 људи, а и Срби 1.500 људи изгубе.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2958 on: February 02, 2021, 10:12:25 am »

При трајућим тако срећним Србским победама, Пасван-Оглу умножи војску код Смрдана до 10.000, и удари 23. Септемвра на Миленка. После дугог и храброг до саме ноћи борења, Пасван-Оглу обрати Миленка у бегство, и гонећи га до Испрељка, гди стигну Миленку 6.000 људи послати од Кара-Ђорђа у помоћ, и гонењу пут пресеку. Срби изгубе свој стан, а њи 900 буду заробљени; које мртви које рањени било је са обе стране преко 1.000 људи.
Везир Ибраим-Паша Бушатлија кад види да Србе разбити неможе, престане од боја и изда заповест Пашама, те се сва Турска војска око Ниша прибере. Потом везир Ибраим-Паша Бушатлија, као што је одступио Нишу, а имајући од Султана неограничену власт, да рат може продужити или мир закључити; а видивши, да није тако лако Србе победити и покорити, тим више, кад дозна како је Босанска војска сва разбијена; пошље једнога од први Паша у главни стан србски Кара-Ђорђу, и понуди га на мир, који се прими. Најпре закључи се примирје за 42 дана, а после Ибраим-Паша пошље Србима царски ферман, којим објави да непријатељства престају. И тад недалеко иза Ниша обележе пограничну демаркацијону линију, између српске и турске војске.
А потом, 26. Септемвра, Кара-Ђорђе оде у Смедерево, и позове тамо све поглаваре, да се са Советом посаветују, какове ће услове мира предложити. Ту већ и турски посланик са ферманом дође. Сад се почну договарати о условима мира, али са великим напором, јер Београд и Шабац још бијаше непрестано у турским рукама; зато га науме најпре освојити. Кара-Ђорђе добије допуштење од турског дошавшег посланика, оде у стан код Београда и 29. Септемвра позове Гушанац-Алију, да му Београд преда, остави му 15 дана на промишљање; у противном случају, да ће Град на јуриш освојити, и целу заштиту изсећи. Ово све не поколеба Гушанца. Он одговори Кара-Ђорђу, да се диви победама његовим. Но он да ће Београд као своје собствено добро, са својим верним до последњег човека бранити, и у њему или господовати или умрети. Не могне се Кара-Ђорђе овим поступком ползовати, врати се у Смедерево, и поглаваре и Совет до тога доведе, да ови закључе, да Београд и Шабац силом освоје; зато се код Београда умножи војинство до 16.000 људи; а код Шапца до 7.000, које градове обседну и бомбардирати почну.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2959 on: February 02, 2021, 10:31:58 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Пазван Оглу.jpg (79.19 KB, 484x588 - viewed 4 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2960 on: February 02, 2021, 10:43:23 am »

О бојевима на Морави и Делиграду, ево како је народни песник Филип Вишњић у песми сложио.

Бој на Делиграду.

Знате л' браћо, јесте л' запамтили? Кад Крушевац Срби приватише, Сва се Турска земља усколеба, Сташе Турци ситне књиге писат', Те пошиљу један до другога. Фала Богу! који књиге пише? Који пише, коме ли јих шиље?
Књиге пише паша Шашић-паша У Лесковцу на Морави граду, Пошиље јих Скадру на Бојану Ка ономе Бушатли-везиру, По имену паши Ибраиму: 'Аман, пашо! ти отац, ти мајка! Да' не знадеш, да л' за нас не ајеш? Ђаури нам земљу приватише, И паланке наше попалише, Џамије нам наше оборише, Нашу децу луду погазише, Наше каде резил починише: Развише им авлије мараме, И са леђа скидоше кафтане, Испод грла скидоше ђердане, Све на њима енџије дукате, И са ногу гаће од кумаша; Што господа у соби сеђаше На миндеру и свил'ном душеку, То сад бежи боса по снијегу Усред зиме, кад није земана; То је зазор цару у Стамболу, Камо л' тебе цареву већилу!' — Књиге гледа Бушатли-везире, Оне гледа, друге ситне пише, Пошиље их паши Шашић-паши: 'Шашић-пашо, на крајини крило! Држ’ се мало, не упусти града, Пратићу ти Мемед-пашу стара Од Гусиња града бијелога, Те се држ'е до Ђурђева дана; А кад дође бијел' данак Ђурђев, Те се гора листом преобуче, Црна земља травом и цвијетом, И ижљегне јагње за заклање, А свежу се коњи у пајване, Планине се наките јабланом; Тад ћу силну сакупити војску, Па ћу доћи Нишу бијеломе, Од Ниша ћу низ Мораву поћи, С паланке ћу уд'рит' на паланку, Докле дођем на Ћуприју равну, На Ћуприј' ћу воду пребродити, Растурићу војску у Србију, Србију ћу земљу поарати, Поарати, паке попалити, Све ћу њино робље поробити, Што је женско, све ћу поробити, Што је мушко, све ћу погубити; Кнезове ћу њине извешати, А војводе на коље уд'рити; Уватићу Српска поглавара, По имену Црнога Ђорђија, Њега хоћу жива одерати, Кожу ћу му цару оправити.' То се Турчин тако пофалио, Заборави рећи: Ако Бог да!
Тако стаде до дана Ђурђева; А кад дође бијел' данак Ђурђев, Сва се гора листом преобуче, Црна земља травом и цвијетом, И ижлезе јагње за заклање, Свезаше се коњи у пајване, Планине се китише јабланом; Таде везир ситне књиге пише, Па јих шаље на дванаест страна: Прву шаље бегу Кавајскоме, У Каваја покрај мора града, Баш на бега, сестрића својега: 'Слушај мене, од Каваја бего! Бери војску, штогод више можеш, Брже ајде Скадру бијеломе; Јер имамо с ђаурином кавгу.' Другу везир књигу опремио У Топтана покрај мора града, На онога бега Топтанскога: 'Чу ли мене, од Топтана бего! Брже бери силну млогу војску, Те ти ајде Скадру бијеломе; Јер имамо с каурином кавгу.' Трећу књигу везир опремио, Опреми је к Тепелену граду, На онога Али-пашу стара: 'Али-пашо, од крајине крило! Брже бери Тоску љуту војску, Те ти ајде на Мораву Бинчу, Чекај мене на Морави Бинчи; Јер имамо с каурином кавгу.' Па четврту књигу опремио, Опреми је у Гусиње равно, На Ђул-бега, на шуру својега: 'Чу ли мене, од Гусиња бего! Брже бери силну млогу војску, Све Брђане безумне јунаке, Спушти војску к Пећи на крајину, Те ти ајде у Подримље равно, У Призрену да се састанемо; Јер имамо с каурином кавгу.' Пету књигу везир опремио, Опреми је Пећи на крајину, Ка ономе Раман-паши младу: 'Пријатељу, пашо Раман-пашо! Бери, пашо, млогу силну војску, Прати војску у Подримље равно, И пред војском два твоја синовца, По имену два моја сестрића; Баш једнога Дервиш-пашу млада, А другога бега Етем-бега, Што бољега у Турчина нема, У Призрену да се састанемо; Јер имамо с каурином кавгу.' Шесту књигу везир опремио, Опреми је Ђаковици равној, Ђаковици, Арнаут-пазару, На онога Мустај-пашу млада: 'Бери војску, пашо Мустај-пашо! Бери војску, штогод више можеш, Те ти ајде у Подримље равно, У Призрену да се састанемо; Јер имамо с каурином кавгу.' Седму књигу везир опремио У Призрена града бијелога, На онога Саип-пашу млада: Чу ли, зете, пашо Саип-пашо! Бери војску, штогод више можеш, И гради ми конак у Призрену; Јер имамо с каурином кавгу.' Осму књигу везир опремио У Косово у Приштину града, На онога Милић-пашу млада: Милић-пашо, од крајине крило! Бери војску, штогод више можеш, И гради ми конак у Косову, У Липљану да се састанемо; Јер се ђаур на оружје диже, Примиче се ка Косову ближе.' Па девету књигу опремио, Опреми је Врањи на Мораву, На онога Мемед-пашу млада: 'Чу ли мене, пашо Мемед-пашо! Бери, пашо, силну млогу војску, И чекај ме на Морави Бинчи; Јер имамо с каурином кавгу.' А десету књигу опремио У Кратово града бијелога Наазару цареву већилу: 'Наазаре, цареви већиле! Бери војску, штогод више можеш, Ајде брже Нишу бијеломе; Јер имамо с каурином кавгу.' Један’есту књигу опремио Ка ономе Кара-фејзи младу: 'Кара-фејзо, од крајине крило! Крени војску, твоје крџалије, Те ти ајде Нишу бијеломе; Јер имамо с каурином кавгу.' Дванаесту књигу опремио, Опреми је великом Видину, На онога пашу Осман-пашу: 'Чу ли мене, пашо Осман-пашо! Прати мене војску у индата, Прати војску Нишу бијеломе, И прати ми топе и кумбаре; Јер имамо с каурином кавгу.'
Силне су се књиге растуриле. Књигу гледа од Каваја бего, Па он бере силну млогу војску, Одведе је Скадру бијеломе. Књигу гледа од Топтана бего, Па он бере силну млогу војску, С војском оде Скадру бијеломе. Књигу гледа паша Али-паша, Он покупи Тоску љуту војску, С војском оде на Мораву Бинчу, Онде чека Бушатли-везира. Војску бере од Гусиња бего, Он покупи све Гусиње редом, Суводола и Бијора равна, И покупи Драгу и Рожаја, Све Брђане безумне јунаке; Спушти војску Пећи на крајину, Оде с војском у Подримље равно, Стаде чекат’ Бушатли-везира. Књигу гледа паша Раман-паша, Па он стаде силну брати војску; Он покупи Полог Метоију, И покупи Прекорупље равно, И сву Подгор изнад Метоије, И Ругову више Пећи равне; Спреми војску у Подримље равно, И пред војском два своја синовца, Везирева два млада сестрића, По имену Дервиш-пашу млада И са шњиме бега Етем-бега, Што бољега у Турчина нема; Оде војска у Подримље равно, Стаде чекат' Бушатли-везира. Мустај-паша стаде брати војску, Он покупи Ђаковицу равну, Ђаковицу, Арнаут-пазара, И покупи Реку и Јуника, Оде с војском у Подримље равно. Стаде чекат' Бушатли-везира. Саип-паша стаде брати војску, Он покупи бијела Призрена, И покупи све Подримље равно, И покупи Гору и Сиринић, И покупи Љуму и Тополу; Стаде чекат' Бушатли-везира. Малић-паша стаде брати војску, Он покупи сву Приштину равну, И покупи Ново брдо редом, И покупи све Јањево равно, И бијела града Вучитрна, И покупи Дмитровицу равну, И покупи сву паланку Бањску, И сву Шаљу изнад Митровице, И Дреницу испод Чичавице, Стаде чекат' Бушатли-везира. Мемед-паша покупио војску, Па он паде на Мораву Бинчу, Стаде чекат' Бушатли-везира. И Наазар покупио војску, Све Јуруке и Бугаре младе; Прати војску Нишу бијеломе. Кара-фејзо диже силну војску, Силну војску, крџалије младе, Те отиде Нишу бијеломе, Стаде чекат' Бушатли-везира. Осман-паша силну бере војску, Па опреми Нишу бијеломе; Млоге спреми топе и кумбаре, Да чекају Бушатли-везира. Тада везир стаде брати војску, Он покупи Малесију љуту, И покупи Скадра на Бојани, И покупи Миридита равна, Покрај мора све Латине љуте, И пред њима Ђон-Маркова сина; И покупи све спахије редом, Све спахије од Урумелије, И делије од Анадолије; Па кад било уочи недеље, У суботу заучило подне, Пукоше му на граду топови, Ето везир из Скадра се крену, Те удари преко Малесије, Дође везир у Призрена града, Онде седе за петнаест дана, Док се силна сустигнула војска. А кад било уочи недеље, У суботу заучило подне, Пукоше му на граду топови, Таде везир из Призрена пође, Те отиде у Косово равно, У Липљану шатор разапео, Онде седе за недељу дана, Док се силна сустигнула војска, Па се везир из Косова крену, Те он паде на Мораву Бинчу, Онде везир шатор разапео, Те он седе три бијела дана, Док се силна сустигнула војска. Ондале се везир подигнуо, Те отиде Нишу бијеломе; Онде седе три недеље дана, Док се силна сустигнула војска. И на тефтер војску пребројио, Изиђе му сто иљада војске. Па кад било уочи недеље, У суботу заучило подне, Пукоше му на граду топови, Ето везир из Ниша се крену, Крену везир силну млогу војску, И понесе топе кавалије, И повезе топе баљемезе, И кумбаре, чим градове прима, И лубарде, чим градове пали; Па удари низ Мораву ладну. Но да видиш чуда великога! Колико су Турци пресилили, Нагони се јунак на јунака, Бре који ће понапријед поћи, Ко ће прије Срба погубити, А ко ли ће роба заробити,
А кад били испод Алексинца, Лоша јих је срећа сусретнула: Савила се насред друма гуја, Љута гуја Петар од Добриње, Насред друма шанац начинио, Па у шанцу шатор разапео, Под шатором пије ладно вино. А кад Петра Турци опазише, На Петра се Турци нагоњау, Петар тури момке у параду, На Турке је ватру оборио, И Турке је љуто изранио. Када виђе Бушатли-везире, Где не може ништа на јуришу, Таде војску натраг поврнуо, Па намести табље и топове, Те на Петра ватру оборио, Оборио топе и кумбаре. Према њему на Морави ладној, Онде беше Младене везире, И са шњиме војвода Станоје, И са шњима до два обор-кнеза: Једно беше обор-кнеже Јефто, А друго је обор-кнез Милоје; Сви гледају јаде према себе. Турци бију Петра од Добриње, Бију њега топом и кумбаром; Тешко му је војска изгинула, Што остало, све се поплашило, И свакоме лице потамнело Од проклета топа и кумбаре, Од брзога праа и олова. Често Петар по бедену шета, По бедену и по метеризу, Те огледа страже и капије, И слободи сву дружину редом; Ето пуче проклета кумбара, Те удари Петра господара, Удари га у десницу руку, Клону рука низ чошну доламу; Но је јунак, Бог му помогао! Те не уче Петар ни лелече, Да не тура страве у дружину, Да не квари ћефа војводама; Тек се маши дебелу ђогину Те отиде Младену везиру, Па Младену ријеч говорио: 'Бог т’ убио, Младене везире, Да л’ не видиш, њима не видео! Да л' не видиш, да л' за нас не ајеш? Тешко мене досадише Турци, Досадише топом и кумбаром, Млога ми је војска изгинула, Што остало, све се поплашило, И сваком је лице потамнело Од проклета топа и кумбаре, Од брзога праха и олова; И ја сам се, брате, обранио, Обранио у десницу руку: Но ти прати војску на измену, Те потпуни мога Делиграда, Да ми Турци шанац не привате; Вера моја и тако ми Бога! Ако Турци мој шанац привате, Приватиће сву нашу Србију.'
Итро Младен Петра послушао, Те опреми војску на измену, И потпуни шанца Петровога. Мили боже, на свем тебе вала! Често ли се војске ударау, Ударау по пољу широку, По зелену лугу Моравскоме, Нагоне се у воду Мораву, Крвави се сва вода Морава Од јунака и добријех коња: Тако били три недеље дана. Докле Петру одлакнула рука, Он отиде под шатора свога, Под шатором ситну књигу пише, Па дозивље Туфекчију Стева: 'Побратиме, Туфекчија Стево! Ти понеси књигу у недрима, Право иди у село Тополу, Ка нашему господару Ђорђу, Те му баци књигу на колено.'
Узе књигу Туфекчија Стево, Па се маши хату маленоме, Оде право друмом широкијем, Те он дође у село Тополу, Онде нађе господара Ђорђа, Књигу њему на колено баци. Узе књигу господар Ђорђије, Па је даје писару Стевану. Узе Стево књигу прегледати, Књигу гледа, грозне сузе рони; Пита њега господар Ђорђије: 'Мили куме, писаре Стеване! Кака књига, кака ли је гласа? И до сад су књиге долазиле, Нијесмо их сузне пропраћали, А данаске грозне сузе рониш.' Ал’ говори писаре Стеване: 'Мили куме, господару Ђорђе! Књига лоша, а лоша је гласа: 'Књигу пише Петар од Добриње, На њега су Турци навалили, Навалио Бушатли-везире С његовијех сто иљада војске, Тешко Петру војска изгинула, Што остало, све се поплашило, И њино је лице потамнело Од проклета топа и кумбаре, Од брзога праха и олова, Нама Петар ситну књигу пише: 'Где си саде, господару Ђорђе? Да се мени на невољи нађеш, Да ми Турци шанац не привате; Вера моја и тако ми Бога! Ако Турци мој шанац привате, Приватиће сву нашу Србију.' Кад то зачу господар Ђорђије, Он се маши џепу свиленоме, Те извади два дуката жута, Те их даје Туфекчији Стеву: 'Нај' ти, Стево, два дуката жута, Те ти иди, те се напиј вина.'
Па он диже силну своју војску, Све атлије и све токалије, Сваки носи џиду на рамену, До по џиде опшивено вуком, Да с’ јунаку не помичу руке; Те удари преко Шумадије; Леонтије Српски Митрополит, И он иде друмом широкијем, И са собом све води попове, И он вози велике топове. Дође Ђорђе равну Крагујевцу, Но са града покликнула вила, Баш са града према манастиру, Манастиру бијелу Коњицу, Она зове Бушатли-везира: 'О везире, жалосна ти мајка! Да л' не знадеш, да л' за се не ајеш? Ето на те Црнога Ђорђија Са његовом силном млогом војском! Све атлије и све токалије, Сваки носи џиду на рамену, До по џиде опшивено вуком, Да с' јунаку не помичу руке; Леонтије Српски митрополит, И он иде друмом широкијем, И са собом све води попове, И он вози велике топове; Вера моја и тако ми Бога! Ако стигне господар Ђорђије, Те затече тебе на Морави, Да ти имаш крила соколова, Не би перје изнијело меса: Бијежаћеш, но побећи не ћеш; Бранићеш се, одбранит' се не мо'ш; Молићеш се, помоћи ти не ће.'
Кад то зачу Бушатли-везире, У поноћи учинио лонџу: Он дозива паше и бегове И остале њине поглаваре, Сваки својој заказаше војсци, Од петала они подранише, Плећи даше, бијегати сташе. Мили Боже, на свем тебе вала! Кад иђаху низ Мораву Турци, Све скакаху Турци, ка' јелени; А кад ли се натраг поврнуше, Отидоше Турци, ка' **.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2961 on: February 02, 2021, 10:54:59 am »

У Совету се, напоследак, согласно за основ мира положи: 1. Да Србија унапред слободна и за себе буде; 2. Да себи 12 окружни Кнезова и једног Оборкнеза избере, кому они окружни Кнезови подчињени да буду; 3. Да овај Оборкнез годишње 1.500 кеса (750.000 гроша) скупља, и у име данка Порти шаље; 4. Да им Порта једног Мухасила пошље, који ће 190 Турака, као заштиту, покрај себе имати, и у Београда за знак господарства Портиног седити; 5. Да се Турци, који се у Србији налазе, из Србије у друге провинције изселе; 6. Да им се Београд и Шабац преда, и ако им се на леп начин не уступи, да га силом освоје; 7. Да Порта плати Србима војене трошкове, учињене у борби противу Царски бунтовника; 8. Да се стално Србско војинство трошком земље обдржава.
Срби су готово све ове тачке у своме прошенију год. 1805. Високој Порти изложили, и Султана молили, да их ферманом својим потврди, а кад им Ибраим-Пашин посланик готово принуђен условија мира прими; онда к тима точкама јошт и друге додаду, и почем их добро изјасне и за основ мира поставе, пошље Кара-Ђорђе по Петру Ичку, бившем толмачу турског језика у Берлину, са јошт два окружна кнеза у Цариград, да поднесу Порти на одобрење и потврђење. Петар, које помоћу своји пријатеља у Цариграду, које знајући обичаје и политику турску, које опет помоћу тадашњи обстојателства са Русијом, мир са Турцима уговори, у коме порта сва условија мира од Срба поднешена јој прими и одобри. Ова условија мира била су за Србе одвећ добра, али на устменом обећању основана; Диван се затезао потврдити их са ферманом. Порта при концу Октомвра пошље и Мухасила свог у Смедерево, с којим и посланици србски дођу, кога Срби приволе те 1. Нојемвра пише Гушанцу и саветује га, да Београд Србима преда; но Гушанац при првом свом одговору остане. При свему овом и Турци и Срби за војну приправљали су се, шта више кад Мухасил-Бећир-Ефенди у име Порте изјасни се, да условија послата у Цариград немогу одма подписана и ферманом потврђена бити, јер потребује одобрење Аустрије и Русије. Онда се овим изјаснењем и другима гласовима из Цариграда долазећима Совет увери, да ће се опет војна започети; зато Кара-Ђорђе постави за председника Совета Миленка, који настојаваше, да се дугови за узимате војене потребе аустријским трговцима од 1,800.000 гроша плате.
Па како се увере Срби да од измирења са Портом ништа нема, а и како је примирије са Ибраим-Пашом учињено јошт трајало, те није опасност од Турске војске границама Србије нигди претила; реше се Срби силом оружија, па ма какви их жертви стало, Београдом и Шапцем завладати. А дошавши Мухасил-Бећир-Ефенди, као посланик Портин, принуђен, понуди Гушанца да Београд Србима преда, крџалија ту понуду одбије, и Мухасил 20. Нојемвра остави Смедерево и оде.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2962 on: February 03, 2021, 10:37:10 am »

Као што је наведено, Срби су од почетка устанка противу Турака на разним местима једнако многе крваве бојеве са Турцима имали, и поред тога, морали су војску око Градова као обсаду држати, и са Турцима се клати, особито око Београда, на који су Срби више пута нападали и многе храбре синове своје погубили. Сад дође време да се и тај Бели-град од куге азијатске очисти. Пре него што ћемо се у опис о нападу и заузећу Београда упустити. Нуждно је, да се човек упозна бар у колико, - са положајем те тврдиње, која је Србима, а и другом свету много јада задала.

Тврдиња Београд лежи на једној каменитој узвишености, гди се Сава у Дунав улива; и гди те две реке један угао праве, ту је постројен стари Град Београд, кога зидове са западне стране Сава, а са северне Дунав облива, и даље на исток поред Града протиче, и тако између те две воде, које зидове градске запљускују — Београд лежи. Београдски је Град од првог реда био турске царевине, а и Европе. Под зидинама његовим многа је крв људска проливена, и многи је се бој био, а осим многи у 1718. години нападао је на њега Принц Евгеније, а у 1780. год. aустријски Генерал Лаудон, са великим војеним силама од по 100.000 људи, на ког су са Врачара, из њима ископатог шанца од Саве до Дунава, (који и данас постоји) по више од 200 обсадни топова грувало, па су га ипак са великим жртвама од Турака узимали. Сад се креће сиротиња раја! Креће се Ђорђе са Србима, скоро без топова, без добри пушака, што кажу са голим шакама, да га од силни Турака освоји! на чијим бедмима лежало је више од 350 топова, из којих ждрела смртоносну ватру Турци на нападајуће Србе бљували су! Редак је, а и нечувен ово појав у целој ратној Историји!
Пред тврдињом Београда од Саве до Дунава простирала је се варош, између тврдиње и вароши од 800-1000 метара у дужини лежао је простор или гласија и звао се Кале-мејдан. Како у Граду тако и у вароши живили су Турци, Цинцари и Чивути, други ко, редак је био. Од Дунава до Саве опасата је била варош споља, на удаљењу од тврдиње за 2000 м., много јаким шанцем, ког је дебљина под основом на 10-12 м износила, а висина грудобрана, почевши нагибом од берме била је за 6 м, а од берме и ивице Ескарпе ров дубок је био за 4 м дакле сва висина шанца износила је до преко 12 м у висину. Ширина рова од ивице ескарпе до контр ескарпе, по површју исте са гласијом износио је до 6 м. Са унутарње стране шанац од прсобрана имао је банкет скоро за 2 м, осим пењућег се на истији нагиба. По банкету, уза сами прсобран, укопати су били један до другог растови дебели од 40-45 см у пречнику палисади, којима су врхови заоштрени били; кроз те палисаде, свуд су пушкарнице изпросецате стајале, палисади по врху ивице грудобрана били су високи нешто више од 1 м, тако, како је се са банкета иза прсобрана лако пуцати могло. На свима савијајућим странама и угловима шанца подигнуте су биле линете са таблама и просеченим топарницама, које су ипак кошевима утврђене за 1, 2 до 8 топова, на које су топови постављени били. Најглавније за више топова било је седам. Код Саве, испод Сава-капије према Сави на брду, и испод Варош-капије; између вароши и Стамбол-капије, јужно теразијама била је понајвећа са 8 топова, између Стамбол-капије и Видин-капије биле су две, једна већа и једна мања и испод Видин-капије на углу шанца к истоку била је тако велика са 8 топова, а одатле до Града било је јошт 6 мањи. И код углова, гди су им топови стајали, имали су и подземне магацине за бојеву муницију.
Тај појас шанца, био је дупла обрана вароши Београда и Града. Ван шанца до преко Врачара било је свуд празно голо поље, гди нигди кућа било није. У варош с поља, могло се ући само на 6 капија, које су на шанцу биле и то: На Сава-капију, која је до Саве на 25 м са западне  стране била. На Варош-капију са јужне. На Стамбол-капију са источно-јужне. На Видин-капију са источне. На Балук-капију (рибарску) и Кале-капи-си, (Градску-капију до Града), са северне Дунавске стране. Све те, по готову, капије биле су тврдо на сводове озидане, под којима су казамати за обитавање војника били. Капије су одозго биле дебело покривене и платиране земљом на којима су од неки и топови стајали, највећа је и најтврђа Стамбол-капија била. У казаматима капија, било је прореза (амбразура), за пушке и топове, гди су ту намештени стајали, а и са обе стране капија стајао је по један или два наперена топа, на онога, који би непријатељски пошао вароши и Граду. А по вр' истог шанца могло је се свуд и на све стране са Града пуцати. Ето тако су дуплу, оружану и добро брањену тврдињу имали Срби, са голим грудима, јуначким срцем, и верујућим у себе поуздањем освојити!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2963 on: February 03, 2021, 10:49:27 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2964 on: February 03, 2021, 11:00:49 am »

Кара-Ђорђе сад обсађивање Београда са 18.000 људи узме у своје руке, и 22. Нојемвра са 2 топа одпочне бомбардовати Београд, гди многе куће у вароши поруши и попали, но у залуд, све као и дотле. — А кад му још нешто војске у помоћ дође, реши се пошто по то да га јуришом освоји. Подели сву војску на четири дела у четири команде, и то: Војводу Станоја Главаша са Војводом Вулом Илићем са 4.000 људи одреди, да они људе у два одељка поделе, и да на Видин-Капију с лева дунавске стране преко шанца у варош продру. Војводу Васу Чарапића са 8.000 људи као средину нападајуће војске одреди, да војску подели у три оделења, па с једним да нападне више Стамбол-Капије јужно, а са два испод Капије више источно Видин-Капији, које средишно оделење, као највеће, да гледи да пређе зиданим на свод водоводом, преко шанца у варош. Кнез Симу Марковића са 4.000 људи одреди, да у два одељка јужно на Варош-Капију и с леве и с десне стране да има ударити, и у варош преко шанца ући. А, Кара-Ђорђе себи 2.000 људи задржи, да с војводом Милојем, поред Саве на Сава-Капију удари. Кад Кара-Ђорђе тако војску са Војводама за напад јуришом на Београд по дели, и распореди, одреди дан време и сат кад на свима точкама да се у тишини прекраду и сложно преко шанца у варош ускоче; означи им, и место у среди Вароши код Дели-Конака, да пошто у Варош продру, да се у случају нужде, имаду ту састати и сојединити.
Кад Кара-Ђорђе тако војску распореди, домисли се па запита свога Бинбашу Конду, који је код Гушанца а под управом Узур-Бега старешином Крџалија Буљукбаша био, и са неколико своја друга Христјана у логор на Врачар овога лета из Београдског Града Србима добего. Коме је Београд свуд добро познат био. Гди би се најлакше могло у Варош преко палисада упасти, и које су најслабије точке на шанцу брањене. Конда покаже му сва слабија места; и понуди се, да он први са неколико момака у варош провуче се и да Савску капију отвори; Кара-Ђopђy се то и ако је за Конду врло опасно било допадне, и одобри. За нападање на Београд одређен је дан био, 30. Нојемвр на светог Првозваног Андреју пред зору, у који је се дан тревио и Турски годишњи праздник Курбан-Барјам, ког Турци посте. Кара-Ђорђе нареди, те је се 29. Нојемвра од јутра до мрака само из топова на Београд пуцало, да се Турци изнуре, и да неспавају*) а на против Срби су се тог дана одмарали, и за ноћни напад спремали. Кад ноћ наступи у највећој тишини, сваки за на своју определену позицију оде, и спреми се, да у означено време на Београд удари. Па сад и Бинбаша Конда избере свои 5 момака, који су у Краџалиском оделу бити, и који су сви Турски говорити знали, којима се придружи и храбри Узун-Мирко. Кара-Ђорђе одреди, и Војводу Милоја Петровића, да се и он са 150 добровољаца за Кондом ближе капији испод брега прикраде, па кад Конда капију отвори, да и он са својим бећарима у капију јурне, и такову да заузме. На дан светог Андреје 30. Нојемвра, мало пре означеног рока, за јуриш, пред зору, крене се; Конда са Узун-Мирком и са 5 своји одабрани момака, за њим Милоје са 150 људи, а за Милојем на малом одстојању Кара-Ђорђе са 2.000 Срба у највећој тишини.

*) Турци за сво време Барјама, њиовог који траје по неколико дана, дању ништа не једу, а ни воду непију, и непуше, и то зову пост. Осим кад су на путу. Него спавају, и у најлепше хаљине обучени шетају се, имајући за појасом најлепше оружје. У те дане сунете се, сиротињи деле, псе ране, богатији изсеку на комаће по читаву овцу па псима поразбацају. У вече које зову Акшам преуготове све што треба за јело, синију са јелом поставе па онда клањају, молу се богу - па чим топ са Града пред јацију – кад месец нов угледају, пукне, као гласник да јести могу, напију се мало воде те узму авдез, чибук готов напуњен запале, па онда одма са прекрштеним ногама, наклопе се на јело и са прстима чапају једу, пију, кафу срчу, веселе се и из пушака пуцају. А чим други топ у јутру пред Сабаа - пред зору пукне, као знак да више јести несмеду, поваљају се па спавају као поклани. Срби знали су за тај њиов обичај, па су у зору и јуриш учинили, гди су са помоћ у Бога и светог Андреје, на Курбан-Барјам свеца Мухамеда, ударили победили и Београд освојили.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2965 on: February 03, 2021, 11:08:00 am »

Конда ишоје напред, и провуче се по више Сава-Капије код једног Чардака-Карауле, гди није Турске страже било, који је ту сва места добро познаво, јербо је у служби Крџалија у једној караули измећ Варош– и Сава-Капије на брегу, испод садање Семинарије био, пређе шанац гди га нико неопази, пође путем испод брега као Градској капији да се нико несети; гди га Турски кол (патрола) сретне и запита које? Он им Турски немарно одговори: 'Момци Узур-Бега!' и прође мирно. Па кад види да се та стража Турска поудали, поврне се и са леђа дође до Сава-Капије, у којој су два стражара, код капије стражарили, ладно јурне у капију и са јaтaгaнoм да се нечује сам својом руком оба стражара посече, и са понетом сикиром катанац на капиjи хитро обије и капију отвори, гди стража Турска на лупу из Казамата излети, пушке препуцају и сеча се отвори, гди сви Турски стражари плаовито побијени буду. Но и Конда са четири на себи ране, са Узун-Мирком са две ране, и са једним здравим момком Младеном једва жив остане.
А други четири јунака Никола Сремац, који је Катанац на Капији сикиром обијо. Кнеза Симе сеиз Драгић, Никола Стамболија (четвртог име се незна) секући Турке изгину. Уто на пуцањ пушака јурне у Капију Милоје са Крстом од Новог-Пазара, и Лугоњом са 150 момака, а и Кара-Ђорђе прискочи у исто време са војском, која кроз Капију, а која преко шанца и палисада у Варош ускочи. Турци као што су тог дана имали Барјам спавали су, а који су чули пуцање пушака мислили су у почетку да као обично весеља ради пушке пуцају.
Но кад Кара-Ђорђе од Сава-Капије узбрдо Варош-Капији, до данашње Катедралне цркве продре, и пође Варош-Капији да Турке на Капији потуче, и Кнеза Симу унутра да пусти. Виду Турци, шта је па оспу ватру, из своји кућа, гди се жестока пуцњава из пушака са обе стране отвори. Но ипак Варош-капију Кара-Ђорђеви војници освоје и отворе. Кроз коју Кнез Сима Марковић са својим људма у Варош продре, и са Кара-Ђорђем соједини се; гди у час, југо западна част Вароши буде у Србским рукама. На пуцњаву пушака, Станоје Главаш са Вулом Илићем продре преко шанца и палисада на Видин-Капији. А Васе Чарапића војска испод Стамбол-Капије, водоводом упадне у Варош, но Чарапића под шанцем љуто зрно Турско из пушке у крста удари, и кроз прође, кога војници жива одма изнесу под Кара-Ђорђев шатор на Таш-Мајдану, гди и душу племенишу испусти.
Кажу да је Чарапић тад реко: 'Гле! Изеде ме пас, закон му његов... Небојте се! Ено пева Чамџија...!' Тај Милисав Чамџија, обећоје јошт пре јуриша да ће ускочити преко шанца, и на топ сести, и тако реч, и одржоjе, баш кад је Чарапића самртно тане ударило, он је био обкорачијо Турски топ и пево из гласа:

Хеј! браћо Срби крила Соколова!
К мени, к мени, ја сам на Ендеку,
И Чамџија већ на топу седи...!

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2966 on: February 04, 2021, 09:48:24 am »

Сад оспе се жестока пуцњава пушака по целој вароши, и на све стране. Кара-Ђорђе од заузете Варош-Капије крене се источно Дели-Конаку, у сусрет реченим Војводама, једнако секући, и убјајући Турке, гди у освитак за грме и са Града Турски топови на варош. И сад се тек одпочне жесток крвав бој, и сеча, чинилоје се, да од грмљаве топова, пуцања пушака, јаука и вриска жена и деце Турске, небо се проламало. Кара-Ђорђе пролето је кроз варош сад на једну сад на другу страну, и војску храбрио. Гди на једанпут Турци стеcњени побегну из вароши у горњи и дојњи камени Град, гди је коме ближе било да издре *), и главу изнесе, а неки се у куће позатворају, и продуже пуцање, но Срби, кад им куће попале, они излете напоље, и који се нехтену предати, сви побијени буду. И тако до 10 сати пре подне буду из све вароши Турци истребљени и варош заузета.
Кад тако сва варош у Србске руке падне, војска се Србска код Дели-Конака усреди вароши соједини. Кара-Ђорђе онда разреди војску, те у четама целу линију од Саве до Дунава поред вароши спрема Граду улицама увати, и страже свуд по намешта, а потом, и по вароши одајуће одељке одреди и страже постави. Огорчени Срби и после тога, секли су Турке, гди су год кога нашли, нису штедили ни рањенике, ни жене, ни децу Турску. И Кара-Ђорђе да предупреди ту необузданост, моро је двојицу непослушника дати пушкарати, и тим се сеча прекрати. А потом, Кара-Ђорђе заробљенике, рањенике, жене децу и старе Турке, склони посебно у Џамије, и код исти стражу постави да ји ко ненапаствује, и нареди, да им се даје пиће и осим тога и рана. Освојењем Београдске вароши, Срба осим рањени, за чудо, није више него до 50 људи погинуло, и што погину незаборављени врли јунак Војвода Васа Чарапић, кога је Кара-Ђорђе здраво волио, и тад јако га жалио. Турака је млоштво изгинуло, и много рањено било. Срби су многи богати пљен задобили, доста пушака, сабаља ножева, разне војене спреме, бојеве муниције пушчане и топовске и 24 велика топа.

*) Београдска тврдиња делила је се и дели се на две поле, на горњи Град са југоисточне стране на брегу, на којем постоје три Капије за улазак у Град, поглавито Стамбол-Капија (а две друге обично затворене стоју). и на дојњи Град који лежи у дољи низини, спрама Саве и Дунаву, који има тако три Капије, кроз које се у Град дојњи улази, Сава-Капија-Шабачка, Видин-Кашија, и Суу-Капија са водене стране испод Небојше куле.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2967 on: February 04, 2021, 09:51:42 am »

Кад Кара-Ђорђе варош освоји, и тврдињу Београд тако обседне и страже свуд, па и по вароши понамешта, рањенике и заробљенике Турске у Џамије смести, и за ред и поредак у вароши побрине се. Одма 1. Декемвра нареди; те Капетан Радич оснује шанац и у вече одпочне копати до сами кућа вароши Београда Калемегданом, почевши западно, од Турског шанца од Басамачког пута испод угла данашње Семинарије, па до самог Дунава. Овај шанац удаљен од Града мого је бити 600, а негди и до 900 метара. Он је у главном за једну ноћ, изненадно, противу Града ископат био, пред којим Радич за топове погради и Линете, за неколико топова Турски, које са шанца освојеног поскида, и у исте понамешта, а тако Град стесни, да, са суве стране ниједан Турчин није смео ни главу помолити. Но почем Кара-Ђорђе узна да Турци са водене Савско-Дунавске стране из Земуна рану добивају, он и том злу доскочи, 8. Декемвра одреди; и пошље Војводу Вула Илића са 100 момака који у засе узме 5 велики топова седне ноћу у лађе на Сави, и извесе се спрема Граду северно, на лежеће неутрално Острово, које је на Аустриској страни, гди никакове страже Аустрија уто доба, није имала право држати. Како се Вуле извезе у Аду, одма шанац ископа, топове у исти намести, и против Града напери, у то Турци, са две шајке, незнајући за Србе, пођу да у Земун за рану иду, но Срби ји окупе, гди њи неколико потуку а остали једва се здрави на шаjкама у Град врате. Гушанац кад то види, да је са свију страна обкољен, 10. Декемвра понуди Кара-Ђорђу, да му се преда, али с тим, да га пусти да под оружијем из Београда са његовим Крџалијама изиђе, и низ Дунав у Видин отићи може. Кара-Ђорђе то одбије, и потражи без условну предају, остави му 24 сата на промишлење, и кад то време истече, оспе ватру из топова, а са Кале-мејдана и са Острова на Град бацати и бомбардирати га гди све куће у Граду са Острова порушене и попаљене буду.
Гушанац тако претесњен, а није имао шта ни да једе, коње је и пашчад, клао те је Крџалије ранио, омекша и Кара-Ђорђа понуди да ће му Град и оружје предати, ако му слободан пролазак низ Дунав за у Видин са Крџалијама и њиовим фамилијама буде, и за бољу сигурност, ако му се даду три Србина уз њега као таоци. Кара-Ђорђе ту понуду прими. Гушанац се преда, и узме 8 велики лађа, у које се на Дунаву са 800 Круалија и са њиовим фамилијама свега на 1.500 душа у лађе укрца, и са три Србина као јамца 17. Декемвра пред Божић, низ Дунав, (пошто његове коње по својим момцима сувим да ји воде пошље) за у Видин испрађен буде.*). Ког Миленко, код Пореча са две шајке и са неколико топова дочека, топове са сува на лађе опали но нетреви ји, потом са шајкама потерa jи, но Турци брзом водом са лађама избегну и у Видин одплове. Но оне Турке који су Гушанчеве коње водили, Срби у путу дочекају и побију. A Гушанац сва три Србина као таоце, њему дате, невредиме Србима врати.
Кад Срби Гушанца са Крџалијама низ Дунав оправе, остане у Граду Сулејман-Паша са Турцима, за ког су Срби мислили да ће и он по уговору учињеном са Гушанцем из Града изићи и Град Србима предати; но Сулејман-Паша, не само да то неучини, него се успротиви Србима, и у Град ји непусти. Каже да Срби нису с њиме о предаји Града уговарали, него са Гушанцем. А он је постављен од Порте за Везира у Граду, а не Гушанац. И сад предложи Србима примирије на 21 дан ради договора, но како је то примирије за сву границу Србије важило, буде од Совета и Кара-Ђорђа примљено. Срби сад виде да су од Турака преварени, и да је Гушанац радио у согласију са Сулејман-Пашом, и по наредби Порте, и ако је Гушанац за бунтовника Царског проглашен; па усљед тога, и издат је Миленку налог, те је на Гушанца код Пореча, да га казне, из топова пуцао, и момке његове који су коње његове водили побио.

*) 17. Декемвра 1806 год. Гушанац предо је Србима горњи Град, вели Прота у Мемоарима на стр. 271. Али је то погрешно, Гушанац је отишо из горњег Града 17. Декемвра, али Србе Сулејман-Паша у Град непусти, него остане у Граду; и горњи Град Србима 22. Јануара 1807 год. преда, те у њега Срби уђу, а он сиђе у дојњи Град, па тек дојњи Град 23. Фебруара 1807. год. заузму Срби, пошто и Сулејман-Паша изиђе; а заоставши Турци без оружја, остали су неки и до 7. Марта, који су низ Дунаво за у Видин послати.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2968 on: February 04, 2021, 10:01:48 am »

IV. година-1807. ратовања, рада, и догађаја Србског народа под Кара-Ђорђем.

Кара-Ђорђе ступи у преговоре са Сулејман-Пашом, и захте, да му Град преда, но кад овај стане се противити, он му каже, да ће му рану да се у Град доноси закратити, и потом да ће Град на силу узети. Сулејман-Паша нађе се у неприлици, и види, да се противу огорчени Срба одржати неможе. Предложи Кара-Ђорђу, да ће пустити Србе да у Град уђу, али да заједно са Турцима у посади Градској остану, Кара-Ђорђе и то одбије. Сулејман-Паша тако притесњен, предложи, да горњи Град Србима преда, а он са Турцима да се у дојњи Град смести. Кара-Ђорђе му то одобри, но само без оружија, и да немају никаковог права Турци у горњи Град улазити и мешати се. И на то Сулејман-Паша пристане; оружије положи, у дојњи Град са Турцима смести се, и 22. Јануара 1807. године горњи Град са 300 велики топова, са много топовске и пушчане муниције и други војеног прибора, Кара-Ђорђу преда; и Кара-Ђорђе тог дана са Србима у Град уђе и поседне га. Кара-Ђорђе у Граду, свуд страже испоставља, а нарочито по брегу ивице спрема дојњем Граду, у ком су се Турци сместили. Па онда одма оде Кара-Ђорђе Шабцу, да и Шабац од Турака прими, ког је Јаков Ненадовић у обсади као што је речено држо, и са Пашама о предаји Града у Кленку уговаро, у присуству Обрштера Обућине из Митровице, ког је Варадинска Генерал-Команда по молби Кара-Ђорђа, а по средством Милоша Урошевића и Милоја, за то одредила. Уговор је био: да Турци оружије Србима и Град предаду, тако и заробљенe жене Србима издаду, а Турцима да слободан пролазак за у Босну са њиовим фамилијама буде. Турци су на све престали били, потражише, да им се у таоце три Србина од Војвода даду, за јамство њиовог у Босну одласка, у ком се Срби са Турцима несложе, јер Турци тражише у таоце, Проту Ненадовића а Јаков тога недаваше, ако и Паша свог сина Србима у таоце неостави, и у том се Обућина на Јакова разсрди, груб према Србима буде, рекавши: 'Нисам ја магарац да због вас зебем,' оде у Митровицу и уговор незакључи се.
Кара-Ђорђе са неколико момака, 24. Јануара 1807. год. стигне у Мишар и с Турцима тог дана преговор о предаји Шабца учини; a y Петак 25. наиђу пред њега на Думачу 4 Паше: Сулејман-Скопљак Паша, Хасан-Паша Сребрнички, Таин-Паша Травнички, и Али-Паша Зворнички, са 100 – 200 Турака, ту уговор о предаји Шабца, а и мир утврде. Кара-Ђорђу двоје сребрне токе поклоне, и врате се у Град. Сутpa дан у Суботу 26. Јануара у 10 сати пре подне Турци из Града на Ваљевску капију сви изиђу, оружије положе, и две Србкиње које су у робству имали, Србима предаду, своје жене и децу у Кленак претуре, и на 170 кола, и са две натоварене са пртљагом лађе, од који се једна у путу потопи, Аустријском страном у Босну оду. А остали Турци, са Пашама и са њиових пртљагом, преко Новог Села, Стојаном Чупићем у Босну преко Дрине испраћени буду.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2969 on: February 07, 2021, 08:23:31 pm »

Писмо Капетана Косте Јовановића, писато Митрополиту Стевану Стратимировићу. (О предаји Града Шабца.)

Ваша Екселенцia

Отъ Шабачкогъ садашнѣгъ догадьая непропущаю покорно Вашей Ещцселленцiи обявити.
1-во . У прошедши вторникъ 22-го оваго доће Милошъ Урошевичь и Мило, отъ великаго Георгiа послати војводе , съ нѣговмъ трыма момцима, изъ Варадина овамо у Кленакъ, и той данъ доће и Г-динъ Оберштеръ Oбућина изъ Митровице съ нѣговмъ Секретаромъ Iншпекторомъ на конакъ овамо, кой съ собомъ за излазакъ Паша и остали Tурака, отъ славне Генералкомманде нике писмене пунктове донесе.
2-го. У Среду другiй данъ затымъ прећоше 4 Паше и неколико Бегова изъ Шабца на старой скели овамо, гдису Турцы eданъ ньиовъ шаторъ преће разапели были, и у нѣга Паше и Бегови редомъ поседаше, затымъ доће и Сербска Господа, Яковъ, Лука и Стоянъ Чупићъ са николико ньиови момака, кои су на Чардаку Мишару изъ ньиова Логора овамо прешли, и на 5-тори коли, коясу отъ овуда за ньихъ нарећена была, на страру скелу доћоше; Г-динъ Оберштеръ, койе као великии Комесаръ и Предсѣдатель мира заклоченiя, уредбу слѣдующу постави: а) предъ Паше у шатор на едну дервену столицу седе, до нѣга тимъ начиномъ Г-динъ Маiоръ Голубичичъ, кои є онде на команди стаяо, и до нѣга опоменути секретаръ. б) Прочиташе Пашама одъ Генералкоманде послате пунктове потайно. Затимъ Миолоя, Якова, Луку и Стояна предъ шаторъ постави, кои с Пашама уговоръ зачеше. г) Солиманъ Паша заче овако говорити, ехъ Мiлое и Iакову, Вамiе Царъ допустiо и поклонiо Ваше прошенiе, да Вы са овом Рахiомъ нѣговомъ на овай начинъ владате – Ваше Скеле и сва дацiя остала Ваша да буде; Цару царево Мирию и Улеву да даете, али у каменитомъ Граду да остане єданъ Градскiй Войвода турскiй, єданъ Диздаръ и Кадiя и Tурака Шабчана колико Серби за добре Tурке изберу, да остану; а ми Паше и остали Турци имадемо заповесть, да идемо у Босну, и да насъ Ви съ миромъ преко Сербiе до Дрине и преко такове съ миромъ и здараво препратите. На кое Пашине пунктове Серби престадоше съ овимъ начином, да Tурцы све роблѣ, што у граду имаду на трагъ Сербомъ предаду, и на то Турци предстадоше, и рекоше окромъ оный душа, кои су турску веру примили, све натрагъ дати: єрбо рекоше Турци, нама вера не подноси, оне предати, кои турску веру приме. На то Серби престати нектеше, но да мораю све натраг вратити; на то Турци рекоше, хоћемо и такове предати, али да свакисе пита, куд кои воли, и на то Серби не престаше говорећи, ако су они Вами робови сами дошли потурчитисе, море бытъ; али ове што сте поватали, морате натрагъ вратити, и съ тымъ Tурци престадоше, и далѣ заключише: у дошасту Суботу жене и децу шабачки Tурака да овамо на ову страну пребаце, и на колима нашомъ страномъ до Раче да се допрате, и онамо преко Саве у Босну пребаце, а Паше и Турцы у онай исти данъ, да Градъ очисте и предаду, пакъ у Босну преко Дрине да се препрате. По томъ заключенiю за залоге разговоръ почеше: Г-динъ Оберщеръ, за сигурност єдне и друге стране докле Tурцы Дрину пређу, заусталя три сербске и три турске поглавице, и съ тимъ се уреди. Но за друге залоге, што Tурцы ишту съ собомъ до Дрине да поведу, и што Tурцы Cербомъ у логоръ за такове дати мораду, непогодише се, єрбо Паше ишту Проту, Чупича Стояна и Луке Лазаревића брата. На то Сеpби престадоше на тай начинъ, да Паше даду два Бега и Солеманъ Пашина Сына ньима у логоръ, ту Солеманъ Паша ньегова Сына нектe дати, но другаго отъ Турака дае. Нато Iаков каза, да и онъ Проте Турцима дати неможе, но другаго момка дае. На то се Г-динъ Обeрщеръ на Iакова разлюти, съ столице скочи, и све оданде разтера говорећи, нисам Вашъ магарац цѣли данъ овде седити и зебсти. Када то Tурцы видише, да се то чрезъ тога хоће да раскине, повикаше сви у гласъ: хоћемо Пашина Сына дати, али Г-динъ Оберщеръ нектесе више вратити. Но Пашама каза яћу Ваше жене и децу нашомъ страномъ у Босну препратити, а Вама са Сербiанцы що драго чините. При томъ случаю Яковъ отъ Г-дина Оберщeра многа неугодная и гнусная предъ Пашама отнесе, и тако се то раскиде.
3-о. У Четвртакъ уютру рано съ зоромъ отиде Милошъ и Милое, да се са Г-даромъ Гьоргьiомъ на Мишару састане, пакъ будући да є тай данъ Г-динъ Кара Гьоргьiе на оной страни съ Пашама мир везао и утвердiо, тако нiе могао овамо прећи, по ньима e писао, да е миръ съ Турцима совершiо, и сутра у Петакъ да на Мишарски чардакъ дођу, да се онде съ ньима састане.
4-о. У Петакъ по писму Г-дна Кара Гьоргьiе отиде опетъ Милошъ и Милое на Мишаръ и овай разговоръ имадоше, т. є. начинъ завезаногъ мира, како Турци у суботу изъ града излазили буду.
5-о. Данасъ у Суботу у 10 сати пре подне изидоше Турцы изъ града на полѣ са свимъ, и Сербомъ градъ предадоше, и у граду 9 топова и 9 сандука барута, едну кумбару и многая топовска и кумбарска танета у граду оставише; у 11 сати пре подне такогьеръ одоше турске жене и деца на 170 кола нашомъ страномъ у Митровицу и оданде далѣ у Босну. Сву богажiю Паша и остали Турака, кои су преко Сербiє на Дрину, и преко такове чрезъ Стояна Чупича и 15 момака отпраћени, есу на две лагье натоварене и нашомъ страномъ у Босну отпраћени. Отъ кои се лађи една съ богажiомъ и солю потопила и само една у Босну отиде. У 1  сатъ после подне съ добошима и свирала умаршира Г-дъ Гьоргьiа съ нѣеговом Армадомъ у Шабацъ, и квартиръ себи узе у онымъ новимъ Бегинимъ кућама, па какое у градъ ушао, 9 топова на бедени по два пута редомъ избацаше.
Отъ Турака нiе выше у граду, но Яничаръ Ага и еданъ Дисдаръ съ 10 Турака остао, и Г-дну Гьоргьiю све ключеве капiе хазну предадоше, и реченомъ Г-дну Гьоргьiю на поклонъ догьоше, говорећи: Г-дру Беже, мы се Вама молимо да се за насъ старашъ, да и мы живити можемо. На тое ихъ Г-динъ лепо примио, и сву слободу ньима обећао.
Уговоръ е Г-даръ Кара Георгие ючеръ у петакъ съ Пашама кодъ Думаче имао, 4 паше, т. є. Солиманъ, из Копля, Хасанъ-Паша Сребрничкiй, Ћаинбаша Травничкiй, и Али-Паша Зворничкiй изишли са 100 до 200 Турака, а Г-динъ Кара Гьоргьiе с нѣгови момци на оно горе опоменуто место састалисе, разговоръ имали и миръ завезали, и ту су Паше Георгiю две сребрене токе поклонили, говорећи: Вала Г-дне Беже, пропрати насъ с миромъ преко Дрине, а и у напредакъ нећемо твою любов, и познато прiятелство заборавити. Кафу пили заедно и упореду седили, и тако далѣ му Паше у той прилици говорили: Вала Г-дне Беже честити Царъ Вама Вашу молбу поклони, тако сада до Дрине, и како Београдскiй Пашалукъ держи, уредише по Граница, да терговина свуда слободно и мирно буде, да наши и Ваши терговци свуде мирно терговати могу, и то имъ є све обећао. Две робкинѣ, што су Турцы кодъ себе у граду имали, єсу ихъ предали.
Овде ће у граду Шабцу у Гарнизону остати 1000 люди подъ командомъ Войводе Луке Лазаревича.
До 4 и 5 дана, доклемъ Шабацъ у ред постави, одлази Г-динъ Кара Георгiе на градъ Соколъ, и Ужицу, да и тамо градове предаде, и уредбу у ньма постави.
Сву осталу войску, коя е савише, отпуща ко своимъ домовима. Я сам данасъ съ Г-диномъ Кара Георгiемъ говорiо, и ово ми све изуста потаино обзнани, съ коимъ себе Вашей Архпастырской милости святую десницу цѣлуюћи вручаю и єсамь

У Кленку 26. Iануара 1807.              Ваше Екселленцiи
                                                       покорниiй и понизнiй слуга
                                                       Константинъ Iоанновичь, пен. Капетанъ.
Logged
Pages:  1 ... 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 [198] 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.048 seconds with 23 queries.