Српске буне

[JASON]

Изненадно, преко, нагло и безобзирно ово убиянѣ прочує се по србском народу истом онда, кад су већ многе жертве биле пале. Глас овай, овако изненадан а овако грозан, порази народ као гром с неба, кад у сред породице какве удари и више душа потуче. Да се є србски народ од Турака даия клати, и то немилице и нештедльиво клати и убияти почео, увѣрио є и мало и велико онай брой на све стране поубияни Срба. Нико ниє знао, ко є за касапницу ту одређен. Отличніи люди найпре су се и найвише побояли и зато се у горе и планине одметати а дом и породице своє напуштати почели. У планинама и шумама тражили су ови нови одметници чете србске айдучке и почну их онако нагло умножавати, као што су даиє народ србски нагло убияти почели. Послѣ ови отличніи Сpба почну бѣжати у шуме и остали, кои су бѣжати могли, кои су се животу своме бояли. Нико ниє био извѣстан, да на касапницу одређен ниє па нико зато на свом дому и у своiой породици остати ниє смѣо. Ако є вѣровати людима, кои су чудо и зло то патили, преживили и очима своима гледали, редко є гдѣ србског народа на огньишту своме остало. Глас є по цѣлом народу био пукнуо, да даиє сав народ потући и изтрѣбити намѣраваю. Све є дакле, што є живлѣ било, што на касапницу доћи ниє марило, побѣгло и склонило се у планине. По селима су само старци и дѣца пред убице свога народа излазили, кад су ови долазили, да люде за убиянѣ бираю и ватаю.
Айдуци, кои су пре овог даиског убияня айдуковали, опет су у айдуке одметнули се, као што є напред казано, да свой живот спасу или што є кои кога яньичара убио. Послѣ смрти Мустай-паше, како су яньичари бѣснити почели, различите су ньи нужде приморале у планини живити и из тога града Турцима се светити у онолико у колико буду могли и уколико им прилика коя донесе. Колико є ньи било на брою, тешко є одредити као год и то, колико є ньиови чета било. Найзнатніи између ньи био є у време бѣснила овог новог даиског Станоє Главаш. Он є глава или арамбаша айдука био. С ньим є у чети наодио се и Айдук Велько, кои є касниє као бранитель слободе онаково редко безсмртиє и славу стекао. Овой Главашевой чети наглили су сви Срби из Шумадие, средине землѣ, кои су од даия куће своє оставити морали. На другой страни, од Шумадиє преко Колубаре Дрини, био є од айдука найзнатніи Ђорђе Ћурчия. На оной страни почели су се люди око нѣга скупляти.
У Шумадіи су даиє найпре почели Србе убияти; у Шумадіи се є чета айдучка найпре и найвише умножила. Између остали Срба ову чету умножили су Ђорђе Петровић - Карађорђе -, Янко Катић и Васа Чарапић, кои су, као што нам є познато и као што ћемо наскоро видити, судбу свога народа рѣшавали. Карађорђе у мало што ниє уваћен био, и он є био на гласу и Турцима зазоран кое зато, што є у аустриской войсци, кое зато, што є до Мустай-паше айдук, кое зато, што є у то време већ богат трговац био. Управ кад є Карађорђе куплѣне свинѣ лучио, да их на Саву пушти и у Аустрию преда, усмотри он Турке, кои су по нѣгову главу долазили. Одма напушти он свинѣ и са момцима наймлѣним побѣгне у шуму. Катић є у рату оном против Пазван-оглу воєвао и булюкбаша био. Смрт брата нѣговог Марка нѣга є у планину опремила. Осим ови набрало се є у ову шумадинску чету іошт много одабрани людіи, кои су кога осветити, кои су главе своє напред замѣнути и кои су у рат са яньичарима и Турцима упуштити се готови били. Осим ове главне морало є бити овдѣ и ондѣ и други маньи чета. Найглавніи людіи између Мораве, Дунава, Саве и Колубаре били су у той главной чети.

[JASON]

Одабрана ова множина люди, коима су се даиє већ яко задужиле биле; кои су на дому своме мирно живити навикли се; кои се сад добру и кући својой приближити нису смѣли, кад су се тако по крайньой нужди састали, почну се договарати шта ће радити. Никоме ниє било мило до вѣка айдуковати. Кад су видили, да Турци на све стране главниє люде убияю, кад су видили толики народ по шумама и планинама, заключе они сложно на Турке ударати, народ против ньи подигнути и яньичарима рат отворити. Ньима ниє била непозната снага даия; ньима є била позната и опомена Султанова, макар да є онако ладна била и само у слову остала.
Они су снагу народа са снагом свои убица и крвопия могли сравнити и у том рачуну наћи, да ньи из землѣ своє са народом изтиснути могу. Кад на такве мисли неби долазили, морали су у рат се тай из очаяния упуштити, єр нису имали куд камо. А ниє заиста у ньима дремао и понос народни и любав за свою и народа свога слободу. По свой прилици по свима овим побуђеняма они су поменуто заключениє учинили, и, као год што даиє нису оклевале радити оно, што су на смрт србског народа заключиле, тако и чета ова одабрана и већ довольно голема почне одма своє заключениє испунявати. Чета ова удари найпре на село Сибницу, у окружию бѣоградском, завичай и мѣсто Чарапића, запали кућу субашину, потуче неколико Турака, кои су се ту десили, узме им оружиє и поведе са собом све оне селяне , кои су пушку носити могли.
Како є овай почетак у име божиє учинѣи, одма су разаслани люди на све стране, да народ на оружиє зову. Ко год може пушку носити, био позван да иде у прву и найблику чету. Казано є и то да се свуда на Турке напада и ньйове куће пале.
Док се є чуло, шта народ у Шумадіи ради и како є на Турке устао, покрену се на исти посао Срби и по другим краєвима. С ону страну Колубаре рѣке, поред айдука, коє є Ћурчия предводио, подигне се из народа Яков Ненадовић, брат Алексин, и поп Лука Лазаревић, брат Ранка. И єдном су и другом Турци браћу поменуту убили, као што смо већ на свом мѣсту видили. Како є Яков против даия устао и народ на исти тай посао подизaти стао, дође му Ћурчия за барактара. По примѣру Срба у Шумадіи и ови су ударали и убияли Турке и палили ньйове куће.
С ону страну Мораве, Дунаву и Поречу, тако се подигне тихи Миленко Стойковић из Кличевца и с ньим Петар Добриньац. Ова су двоица у то време били напрсни приятельи и остали су до смрти. И они су народ против Турака подигли и села своє околине од Турака очистили. У єдином Пожаревцу, гдѣ су се Турци утврдили, нису им могли шкодити без веће помоћи. Они међутим Пожаревац обколе.
Почем су села од субаша и други Турака очишћена била, почем су ньиове куће по селима попалѣне биле, ударе Срби на Паланке и вароши, у коима є Турака више било. За кратко време, тако рећи за неколико дана, очисте Срби и многе паланке а с тим скоро сав бѣоградски пашалук од даия и дайски помоћника. Турчина, кои су наумили били народ србски утаманити, ниє више ни єдног изван градова било осим у обкопима Ягодине, Карановца и Пожаревца.
С првим овим сретним успѣхом оживи народ, умножи се брой отличніи люди и добию сe изгледи за далѣ сретне одпоре.
У друге околне пашалуке, у коима є такође србски народ, Срби нису дирали. Они су уобште само на даиє, на ньиове зулуме устали да свой живот одбране од подлог убиства.

[JASON]

Кад є први велики посао шаци овой народа србског испао за руком, кад су скоpo cву землю, осим градова, кою су даиє притисле биле, од ови зликоваца и убица свои очистили, почну се одабраніи люди договарати за дальи посао. Иако су даиски люди потучени и из землѣ и народа србског очишћени, iошт су ньима предстояли велики и тегобни послови. Као што се представити дає, Србима ниє било тешко из свакога села и из неколико варошица оно мало Турака или потући или разтѣрати. У градовима су биле даиє, кои су главе србске искале, у градовима є била ньиова главна снага. У градове су и они Турци умакли, кои су мишицу србску избѣгли. Опажаюћи подпуно важност посла, кога су се приватили, кои су већ започели били и кои им iошт предстои, заключе одабраніи Срби да себи поглавара изберу. Нужда є та у свакой породици а далеко већа у єдном народу, кои се є подигао да свой живот од силе неприятельске брани. Будући є одабраніи люди найвише у Шумадіи било, узму они да претресу и изврше тако важно дѣло, кое се цѣлога народа тиче.
Нису Срби ови много рѣчи требали, док су се у том сложили, да поглавара избрати треба. Нужду поглавице сви су увиђали и сви сложно одобрили, да се єдан зато избере. Са избором самим ишло є мало теже. Обично се за поглавара узимлѣ и бира онай, кои є найвећи и найбольи глас стекао. По том правцу у први мах сви се сложе, да им поглавар буде Станоє Главаш, кои є у чишћеню Турака из землѣ найвише заслуге стекао. Осим тога свакоме є било нѣгово юнаштво и поштенѣ као арамбаше айдучког познато. Али Главаш нехтѣне се поглаварства примити, говорећи: я сам айдук; немам куће ни кућишта, па се народ никад неће мени повѣрити као што ће кућевном човеку. Кад є Главаш избор одбио и дружину свою упутио да другога бира, позову кнеза Теодосию из Орашца, окружия Крагуєвачког, да се поглаварства и управе над подигнутим народом прими. И Теодосиє одбиє избор, говорећи: Бог буди с вама люди! шта вам є пало на памет? айдука кнезови могу заклонити, ал ко ће заклонити кнезове, ако се Турци врате? Кад є и овай избор одбио, онда исти Теодосиє предложи Карађорђа, кои є био и айдук и кућеван човек. И Карађорђе почне избор одбияти говорећи да он незна управляти. Кнезови му на то рекну да ће га они свѣтовати. Али сам напрасит, рекне Карађорђе. Теодосиє му на то рекне: тако сад и требамо. Найпослѣ Карађорђе прими избор свои другова и постане тако као што се є звао и што су га у прво време звали командант Србиє.
У доста великом чуду нашле су се даиє, кад су им гласови стигли, да се є народ против ньи подигао, ньиове люде из села и варошица или потукао или разтѣрао. Томе се они надали нису него су мислили, као што су наумили и започели били, своє заключениє извршити. Мило им то никако ниє било али су се тѣшили да ће они раю и сиротиню покорити моћи. Толики градови и у ньима довольно топова и сваке друге потребе било є ньима у шакама. Войске истина нису имали много али зато су опет држали, да ће бити довольно за раю. Морали су се они уздати и на приятелѣ своє: Али-бега Видаића од Босне и Пазван-Оглу од Видина. За сваки случай пак пошлю они свога друга Кучук-Алию у Албанию, гдѣ се крвници найлакше за новце наймити могу, да накупи войске колико више може и да сньом одонуд на Србе удари. Кучук се єдва некако до Крагуевца пробио био, ал є наскоро одатле, кад су Срби на ту варошицу ударили, у Ягодину побѣћи морао.

[JASON]

При свему томе што су се они тѣшили, опет им се учини найпробитачниє кад би народ без боя умирити или болѣ рећи преварити могли. Они пошлю самог Аганлию да се са србским старѣшинама о миру разговори. Састанак є овай био у селу Дрлупи. Іошт се управ о миру томе нису поглавари єдне и друге стране ни на помак разговорили били а ньиови се пратиоци потуку. Аганлия ранѣн єдва са своим Турцима утекне жив у Бѣоград. Послѣ нѣга кушао є срећу опет єдан од ньи четворице и то Мехмед-ага Фочић, али и он ниє могао ништа свршити. Сад, кад они нису више смѣли излазити и мира тражити, нађу они друго орудиє, и то владику Леонтию. Вальда даиє нису знале, да су Срби и на ову ньиову удворицу тако исто мрзили као и на ньи. Може бити они су се надали, да ће Леонтиє, као глава србске несретне цркве, имати више уплива. Срби одпрате и Леонтию као год и ону двоицу даия, рекавши му: без даински глава нема мира.
Кад сами нису могли Србе умирити, замоле они пашу да би их он умирио, будући су Срби нѣга іоште уважавали и као царског човека сматрали. Овай є већ био са своим станѣм незадоволян и тужио се є Султану. Даияма є на молбу ньиову одговорио, да су они народ побунили па да га они и утишати стараю се. Даиє су и свога приятеля Пазван-Оглу молиле да им помоћи пошлѣ но и овай им се є ладан показао. Међутим из Видина, било са вольом Пазван-Оглу, било без нѣговог знаня, надре 400 крџалия даияма у помоћ. Упропастиле су се даиє, кад им є од ови 400 людіи єдва 76 у Бѣоград стигло. Остале су Срби путем до Бѣограда дочекивали и потукли.
Срби су међутим у Марту, кад су землю понайвише од Турака очистили били, да се покажу цару покорни, предлагали, да се мир неки учини, како би трговина могла ићи, али су искали, да ни єдан Турчин из Бѣограда у села неизлази а Срби да сами купе данак и паши предаю. Паша є свѣтовао даияма, да на предлог овай пристану, ал они нехтѣну на то ни слова одговорити.
Даияма искочи у єданпут помоћ, коiой се никад нису надали. Гушанац Алия, кои є имао 1000 крџалия, с коима є по Бугарской и Румеліи као са айдуцима од отимачине живио, кад є за немире у пашалуку бѣоградском чуо, дође да себи и своима крвничког посла нађе. Премда є био Турчин и крџалиє нѣгове Турци, опет є био склонѣн за новце са Србима против даия воєвати. Он є Србе нудио, ал' ко Турчину да вѣруе? и како Срби у помоћ да приме Турке, кад знаду, да им никад помагали нису него свакад одмагали? Кучук Алия, кои є јошт у Ягодини био, погоди се са Гушанцем и упути га са ови 1000 людіи у Бѣоград своим друговима у помоћ. Срби су ове крџалиє предсретали али се они опет пробию у Бѣоград. Даиє у Бѣограду найпре су од ньи зазирали и нису их у град пуштали. Нужда их є послѣ натѣрала, да им се повѣре.
Као год што су се даиє спремале да на народ србски ударе с више страна, тако и старѣшине србске нађу за добро ни мало не дангубити него ударати далѣ на Турке. Iошт крџалиє Гушанчеве нису вальда ни до Бѣограда стигле а Срби ударе на Ягодину. Кучук Алия томе се є надао, за одпор спремио и зато прво србско нападанѣ одбио. Ал Срби юрише и други пут и послѣ доста жестоког боя продру и одма запале варош. Турака є ту довольно пало. На єдном мѣсту ту су Срби дотле найвише Турака потукли. Ал Кучук Алия и одатле утекне и изнесе главу. Срби ови, кои су Ягодину отимали и отели, почну се спремати, да даиє око Бѣограда стѣсне и обколе.

[JASON]

Међутим є Али-бег Видаић у помоћ даияма пошао и Дрину прешао био, да им врати ону услугу, кою су они нѣму прошле године против браће нѣгове и народа окружия зворничког учинили. Али-бег є мислио и говорио, да ће он сам са своим четама раю покорити. Турци нѣгови држали сy за шалу тай полазак на раю и говорили су: єдан да ће на 10, други да ће на 20, трећи да ће на 50 ударити и тако далѣ. Они су се научили били, да читави єдни сватови србски, макар оружани, од єднога или од два Турчина укланяю се и оружиє своє закланяю. Ньима се є чинило, да ће Срби тако и сада, док ньи угледаю, одма се уплашити и разбѣћи. Али су се потурченяци ови наши у рачуну своме преварили.
Яков Ненадовић био се є упутио Шабцу да са четом своiом већом освети брата свога Алексу на Мус-аги, брату Мехмед-аге Фочића, кои є Алексу погубио. Зато войска Видаићева, прешавши Дрину и ударивши Валѣву, нађе Валѣво скоро пусто. Чувши Турци, да є Яков Шабцу отишао, пођу за ньим. Многе Србе из Ядра били су Турци ови са собом повукли за сваку помоћ, но овдѣ их кући одпуште, боєћи се да им небуду више од штете него од асне. Сам Али-бег оде управ у Шабац, а своє субаше и войску пошлѣ на Свилеуву, да одатле Србе разтѣраю и побию, кои су се били почели обкопавати. Кад су Срби Турке опазили, напуште свой шарампов и уклоне се на страну. Турци помисле, да су се Срби заиста од ньи уплашили и уђу у тай шарампов. Тек што су они у шарампов ушли били, Срби се поврате и обколе их са свию стране. Три дана су Срби из пушака на Турке пуцали. Топова нису имали. Турцима истина у шарампову нису досадити могли, али су им досадили с тим, што су им излазак и унос ране затворили. На юриш нису Турци смѣли продирати, єр се є чета србска била умножила яко. Найпослѣ се нађу Турци у чуду и почну Србе молити да их пуште кућама своима вратити се, говорећи, да они нису дошли с раiом се тући него само да виде сбог чега є рая на оружиє устала. Срби пристану на то да пропуште Турке из Босне али є међу ньима било Турака и из Бѣограда, па ове нису хтѣли пуштати. Кад су Бошняци из шарампова почели излазити, надру за ньима и Бѣограђани. Срби ударе найпре на ове последнѣ а потом на све и потуку их тако яко, да их ниє много отишло Алибегу на муштулук. Они, кои су живи измакли, приповѣдали су србско юнаштво као чудо. Учинило им се є, као да су Срби иза неки покретни заклона на ньи пуцали, а пуцали су, говорили су они, тако нагло, као да су читаве вреће праа и олова пред собом имали и као да су олово с рукама на ньи бацали.
Међутим су Срби они из Шумадиє дошли већ пред Бѣоград. Миленко и Добрняц обсѣли су и чували Пожаревац. Яков дође пред Шабац.
У овоме часу имала є ова Яковлѣва страна найвише посла. Тек што є чета та надбила и потукла войску Алибегову, появи се на ново од Дрине други приятель даия. То є био ньйов кабадаия по имену Ножина. Овай є био наумио продрти до Бѣограда. Имао є са собом 80 крџалия, али се с овима ниє надао продрети. Он скупи iошт 1000 бећара и намисли, ако му пође за руком, србску обсаду код Шабца разбити. Пред Ножином ниє било никога до єдини Ћурчия у Ман. Чокешини са свои 200 айдука. Дође истина и Яков у помоћ али са врло мало людіи. Ћурчия рекне, да се ту одржати немогу него да жертвую манастир. Яков га зато жешће изобличи тако, да є Ћурчия одатле одма отишао. Ни други се нису дали затворити у зидине манастирске него изберу неку главицу и ньи свега 200 до 250 дочека ту 11 стотина Турака. Яков є међутим отишао био у села да тражи помоћи. Турци ударе и обколе ове айдуке и юнаке. Од ютра до мркле ноћи или управ док є Србима пра траяло, борили су се они юначки. Пушке им нису могле више палити, праа им є било нестало, многи су вeћ били изгинули, многи ранѣни иза грма iошт су кою палили. Пред сам сутон Турци добию нову помоћ, нагрну слѣпачки на ове юнаке и тако их потуку све. Помоћ им и касниє ниє стигла. Турци, уплашени овим силним одпором, нит су смѣли Бѣограду нити Шабцу надирати него се врате одкуда су и дошли.

[JASON]

Смрт ови юнака била є онако пробитачна за србски устанак, као што є била смрт Леониде и нѣгови 300 другова, бранећи Термопиле од Персиянаца. Да су они Ножину с том войском пропуштили, он би Шабцу у помоћ прискочио и од обсаде србске ослободио га. Овако се є Ножина, застрашен од одпора неколицине юнака србски, са знаменитом штетом вратио преко Дрине у Босну. Обсада србска код Шабца остане мирна и настави свой посао. Србима є испало за руком за скупе новце набавити први топ и са овим почну они на Шабац нападати. Турци се, недобивши помоћи и уплашени од топа, преклоне на предаю. Они су мислили, кад Срби овай єдан топ имаду, могу имати и више. Iошт се Яков од Чокешине ниє био вратио a Шабац се у меcецу Априлу преда Проти Ненадовићу, кои є са обсадом том управляо. Ово є први град, кои се є Србима предао. Чудно є, да се јошт извѣстно незна, єсу ли Срби овдѣ кои топ, оружия другог и мунициє што задобили. Неки говоре, да су добили 10 топова, неки не споминю о никаквой добити. Сва є прилика, да є прво основано. Уговор є био тай, да помоћници даиски из землѣ одлазе а други Турци да могу у мѣсту остати али у народ да ни єдан несмѣ изићи.
Док є борба ова на страни Дрине била и Шабац се предао, дотле є Карађорђе са главном войском Бѣоград обколио. Кад су єдног ютра даиє опазиле, да су их Срби обколили, уплаше се яко. На Турке бѣоградске нису се смѣли поуздати нити су ови с ньима пристати хтѣли. Они се са 1300 люди затворе у горньи град, припреме ране и одваже се ту бранити. Владика Леонтиє, кад су га нѣгови господари дайє оставили, ниє смѣо у вароши остати него оде у Цариград. (Камо срећа да се никад више ниє ни вратио). Карађорђе, да би покорност спрам Султана показао, поручи даияма, да ће им се люто осветити ако у пашу дирну. У Остружници био є главни стан войске. Бѣоград є био обколѣн Евгениєвим шанцем. Дошао є међутим и Яков од Шабца са топом и войском. И тако од дунавске стране управляо є обсадом Васа Чарапић, средом Карађорђе и Катић, а од савске стране Яков Ненадовић. Дунавом и Савом ниє могла даияма ни помоћ ни рана доћи осим из Земуна.
Како є Шабац од Турака био освоєн и Яков Бѣограду с войском дошао, одреди Карађорђе да се иде Миленку и Добриньцу у помоћ, кои су iошт єднако Пожаревац обколѣн држали. Од обсаде бѣоградске одвои се онолико войске колико се є могло и с овом Карађорђе и Яков оду Пожаревцу. Четри топа они су са собом повукли. Док су Турци из Пожаревца ову нову войску србску видили, одма се на предаю приклоне. Срби их пропуште Видину и Нишу али им узму болѣ конѣ и болѣ оружиє. Одатле се дигне србска войска Смедереву. И ови се Турци покоре и обећаю изван града никуд у народ неизлазити. Войска та дође послѣ Бѣограду и стѣсни град овай яко.
Будући є сбог ови немира свака трговина стала била и Аустрия сбог тога штету трпила, упушти се варадински заповѣдник Жене да Србе и даиє помири. 10. Мая дођу посланици од обе стране у Земун али є труд аустриског генерала био узалудан, єр Срби су искали главе даия, свои крвника.
Док су се ови о том помиреню у Земуну договарали, дотле даиє из града побѣћи науме. Срби их дочекаю, многе ньиове люде потуку а 20 живи увате. Поватани даиски помоћници и другови били су изсѣчени.

[JASON]

За ово време заступали су Србе код Порте у Цариграду онай Асан-бег, кои є буну против даия найпре покушао и оне спаиє, кое су яньичари са ньиови спаилука и из землѣ протѣрали. Они су с єдне стране увѣравали Порту и великог везира, да су се Срби против беззакония и насилия яньичарски подићи морали и да су многи Турци с ньима пристали а с друге стране поручивали су Србима, да є Порти угодно што су против даия устали, да ће се радовати, ако их надбию и да ће и она помоћ послати. Доиста є ово заступанѣ било и искрено и велико. Било є Турака у Земуну и около по граници. Неки су од ньи набавляли праха и олова и Србима слали; неки су у србску войску прешли, Србе храбрили и помагали им. Дервиш єдан измислио є єдан ферман, да Султан поступак Срба одобрава.
И сама Порта више из стра, да се Срби сами неосиле и после и ньой посла недаду него управ да ньима помогне, заповѣду босанском везиру Бекир-паши да овай немир утишати и даиє из бѣоградског пашалука удальити поита. Бекир-паша пошлѣ найпре свога мухурдара да покуша обе стране изравнати. И Леонтиє владика дође опет с таквим предлозима. О изравнаню и помиреню ниє међутим било никаква изгледа. Сви предлози били су узалудни. Мухурдар се врати преко Шабца у Зворник онако као што є и дошао.
Обколѣне даиє покушавале су међутим више пута на србску обсаду ударити и ню продрети. Труд им є и напрезанѣ то било узалудно. Осим маньи такови излетаня и нападаня изкочили су они у Юнию са 800 коняника и 500 пѣшака. Срби су их поштено дочекали, уям од више него 100 глава узели и опет их, многе ранѣне, у град утѣрали. На 15 дана послѣ тога изпадне ньи опет 1800. Овога су пута они мислили са више страна ударити и Србе збунити. Чету єдну од 200 людіи пошлю они да се провуче Србима за леђа. Ови су пошли Бѣлом потоку. Друга већа чета пошла є Мириєву. Главна войска упутила се є Дедином брегу, гдѣ су Срби шанац свой имали. Срби узбию Турке поштено на обе главниє стране а они 200 людіи, кои су пошли да Србима за леђа заиђу, падну у српску засѣду и буду до єдног потучени. Даиє су овом приликом изгубили 350 людіи, осим ранѣни, а Срби су изгубили 80. Срби задрже обсаду по Евгениевом шанцу.
Међутим є и Бекир-паша при концу Юния кренуо се и прешао Дрину да заповѣст свога господара изврши. Овай є, као што се из свега види, ишао на то, да обе стране, и даиє и Србе, уєданпут обори. И он и нѣгови Турци зачудили су се, кад су iошт у Шабцу Ћурчину чету и србски баряк видили. Зачудили су се они iошт већма, кад су у стан србски код Бѣограда дошли и добро устроєну войску а предводителѣ накићене и добро наоружане видили. Покорне рає, кою су они наћи мислили, нису могли видити, него войску, коя турской пркосити може.
Кад су даиє Бекир-пашу у србском стану видиле, изгубе сваку надежду. На предлог истог паше био є iошт єдан састанак у мѣсецу Юлию у Земунском контумацу. Везиров мухурдар био є ту посредственик. Зараћене стране никако се изравнити нису могле. Везиров мухурдар, по налогу свога господара, употреби ту прилику сасвим у плану и намѣри Везировой. Он се састане ту са Гушанцем и с ньим се договори, да он даиє из града изтисне а везира Бекир-пашу у град прими. И плату и награду обећао му є велику. Са Србима су они наумили други лист окренути. По овоме уговору упушти се Гушанац одма у дѣло. Он є знао, да су и даиє и ньиови люди велико благо имали, па се є надао и одтуда што помоћи. Он упути єдног свога момка даияма под тим именом, да є Гушанац наумио Србе и Бекира у град пуштити. Даиє, кое никад отважност нису показали гдѣ є ова нуждна, и кои су само над слабом раiом бѣснити знали, уплаше се од тога тако, да су одма из Бѣограда побѣћи рѣшили се. Они и ньиови приврженици приберу и спреме све своє благо и спуште се на єдном већем каику низ Дунав у Оршаву. Код Рама их Срби дочекаю али им нису могли ништа учинити. У Оршави прими их Реџеп-ага.

[JASON]

У мѣсто даия заузме сад град Гушанац Алия. Или по своiой вольи или по договору са Бекиром науми он сад Србе преварити. Он им поручи, да су даиє отишле и да сад у Бѣоград ући могу. Срби се спреме за улазак у већим четама. Турци стану им на пут говорећи, да их само по 100 людій могу пуштати. Карађорђе се побои какве преваре и врати войску на пређашня мѣета. Уватио є међутим Карађорђе писмо Везирово, из кога се видило, да он са Србима поштено немисли. Кад є Бекир у стан србски у Остружницу дошао, предлагао є, да се народ и войска србска, будући су даиє побѣге, сад кућама своима разиђе. На ово Срби открию нѣму свою сумню особито по нѣговом писму и рекну му, да се они разлазити неће дондѣ, док главе даия, ньиови крвника, очима своима невиде. Бекир-паша ниє имао куд него им даде писмо на Репеп-агу оршавског, коим га у име Султана позива, да даиє Србима изда. Карађорђе преда писмо ово Миленку а Миленко са 40 друга оде ноћу у Оршаву и преда писмо Реџепу. Реџеп их упути на кућу, у коiой су даиє биле. Миленко са дружином нападне на ньи, поскида им свой четворици главе и донесе их у стан србски. Реџеп є писмо то послушао по свой прилици зато, што є знао, да су даиє силне новце имале, кои су само ньѣму остати могли и кои су му и остали. Карађорђе пошлѣ даиске главе у град везиру и тамо се на шильцима пободу на бедеме градске.
Тако су се Срби даия опростили, тако су им у найстрожием смислу главе дошли, тако су даиѣ заглавиле и своє беззакониѣ платиле.
Тежия Срба ниє iошт била испунѣна. У Бѣограду є мѣсто даия заступио Гушанац, кои є с ньима против ньи воєвао и кои и сад єднако им шкодити гледао. Са Гушанцем био є у граду и Бекир-паша. Осим тога у южним предѣлима србским: Карановцу, Пожеги, Ужици и Соколу, остали су iошт многи яньичари и приятельи даия. За стални мир ниє било никаква изгледа. Срби покушаю са Бекиром изравнати се и са Гушанцем, али залуду. Срби су искали, да у Бѣоград уђу и над народом они сами да управляю. Турци на то нису никако пристати хтѣли.
У то време, док се о овоме миру радило, покупи Мус-ага, кои є пре из Шабца у Босну побѣгао, око 3.500 людіи и науми Шабац опет отети. Он завара Якова с тим што є малу неку чету преко Лознице у Мачву пуштио да роби и пали. Яков крене войску од Шабац у Мачву а Мус-ага, прешавши на Бадовинцима Дрину, дође Шабцу и за узме га. Србе у Шабцу, кое є затекао, дао є све потући. Ал у Шапцу ниє ни он дуго остао. Како є Карађорђе за ту превару чуо, дигне се Шабцу са 5.000 людіи. И Яков врати се са своiом войском. Мус-ага се уплаши, остави опет Шабац и опет побѣгне у Босну. Срби тад потуку неколико Турака, особито оне, кои су Мус-аги на руку ишли. Шабац дође опет у србске руке.
Iошт при полазку против Мус-аге поручио є Карађорђе Бекир-паши, да ће га у Бѣограду затворити, ако се мир по жельи србской за 6 дана незаключи. Бекир, незадоволян са Србима, опише их Султану као бунтовнике. Кад є чуо, да су Срби Шабац опет освоили, покаже се наклонѣн за мир. Он є био чуо, да су Срби већ и Зворник били обколили. Како є пак разумѣо, да Срби преко Дрине нису прешли, опет є почео врдати и заключениє мира избѣгавати.

[JASON]

Паша бѣоградски ни мало се ниє такође помогао што є даия нестало. Гушанац са крџалияма господарио є над ньим што су и даиє. Он измоли код Султана, да га одандѣ крене. Султан га послуша и пошлѣ за пашу Сулеймана, човека гордог и надувeног. Кад є овай дошао и видио шта крџалиє раде и да нѣму никакву власт недаю, он оде у Смедерево да тражи помоћи од Турака. Наскоро се врати опет у Бѣоград, огорчен яко против крџалия. Он настане и придобие бѣоградске Турке на свою страну, он почне и са Србима у договоре упуштати се. Сулейман є и на Бекира мрзио, кои се є са Гушанцем слагао.
Кад Бекир-паша опази, да се Сулейман са Србима договара, побои се, да овай с ньима уговор какав не начини без нѣга а може бити iошт и против нѣга. Да неби Сулейману заслуга припала за умиренѣ србског народа, приступи он мало озбильниє уговору. По уговору томе имао є 1. Kaрађорђе управляти са народом и народ Султану 500.000 гроша на годину давати; 2. никакав Турчин да се у србском селу не задржи и Срби да сами себи суде; 3. турске ђумрукџиє да се укину; 4. да Турци плаћаю новцем што Срби на продаю донесу; 5. войска у Бѣограду да буде и србска и турска.
У почетку Септембра однесу посланици србски уговоре ове у Цариград на потврђенѣ. Посланици су били добро примлѣни. Али є клети Бекир писао Порти, да са потврђенѣм истим неита. У Гушанца се є он уздао, да ће Бѣоград бранити. У мѣсто одобреня добиє Бекир ферман Султанов, коим се Србима заповѣда, да кућама своима иду, а Султан да ће ньиова захтеваня одобрити уколико за добро нађе. У почетку Октомбра Бекир прогласи тай ферман.
Са одговором овим Срби нису могли бити никако поднуно задовольни. Бекир се є истина трудио увѣрити их, да ће Султан све потврдити, али они нису томе увѣраваню турском могли вѣровати. Више него ово увѣраванѣ, више него заповѣет Султанова да се кући разиђу, приклони ньи већ наступивша єсен и скора зима, да се далѣга рата за сада окану. Од пролѣћа до Митровдана били су сви Срби, кои су кадри оружиє носити, єднако на ногу. Они су се већ уморили били и требало им є одмора. И домаће своє послове требало им є уредити. Увиђали су они и то, да ниє далеко час, у ком се и са Портом завадити мораю. Ратне приправе нису iошт довольно имали него им є требало ту припремати. Уобште све околности свѣтовале су Србе, да тад, преко те зиме, од рата одступе и одморе cе. Ново пролѣће, нова срећа. Они cе сложе и Бекиру се покажу, као да нѣгов свѣт примаю и заповѣд Султанову слушаю. Карађорђе разпушти кући више од половину войске a 14.000 остави око Бѣограда, да неби или Турци или крџалиє испадали и по селима штету чинили.
Кад є Бекир-паша видио да се є србска войска доста разишла, учини му се да є он посао свой свршно на науми поћи у Цариград. Али крџалиє, као што кажу, на Сулейман-паше подбаданѣ, поишту од нѣга плату, што су га оно лѣто служили и град од Срба бранили. Бекир се нађе у чуду, єр га крџалиє нису из града пуштале док им неплати. Он є био принуђен молити Карађорђа, да му 100 кеса узайми за намиру крџалия. Карађорђе му скупи и преда ту суму. Огорчен на крџлиє изиђе Бекир са малом дружином из Бѣограда и писао є аустриской власти у име Султаново, да крџалияма рану у град преносити недаду. Он сам, с том своiом пратньом, оде у Босну.

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]