PALUBA
October 04, 2024, 06:12:48 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno - Na forumu Paluba.Info novoregistrovane članove odobravamo ručno, to može potrajati do 24 h, ali je neophodno da novoregistrovani korisnik aktivira svoj nalog koji će dobiti putem e-pošte u navedenom vremenu
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 [285] 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 ... 339   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 850887 times)
 
0 Members and 8 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 12:21:43 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 302



« Reply #4260 on: August 18, 2022, 11:19:58 am »

Ћурчија је ратовао скоро годину дана пре устанка а за ствар, ради које је устанак и подигнут.
Ћурчија је одметуо сам лично: Јадар и Рађевину.
Ћурчија је по томе имао право бити независтан војвода у својој области као што су други били у својим областима.
Он се није машао Јаковљевих завојевања, па по томе и Јаков је требао поштовати његове. 
Он је Јакова поштовао, али не и Јаков њега.
Он се није мешао у Јаковљеву област, а овај се је једнако наметао њему за некаквог старешину.
Није ли по томе Ћурчија имао права и места, што је Јакову био приказао, да се њему као горском цару, хајдуку, јунаку, одметнику - не пристоји сагињати главе - пред једним дојучерањим турским грађанином, трговцем и кнезом (чиновником турским).
Тражио је отсечно да остане на равној нози са Јаковом.
Има ли што часније и паметније!
Личне заслуге за устанак - веће су два пут у Ћурчије но у Јакова, али смрт брата Јаковљева за народну ствар попуњаваше сваки недостатак у врлинама код Јакова.
Паметни су то људи били, који су умели тако високо да цене проливену крв за ону ствар, чијем олтару и сами себе беху наменили!
Господар Јаков је пак радо превиђао оно, што се никако није смело превидети.
Он је, као и наши савременици, и сувише багателисовао личне заслуге, докле баш оне беху, камен темељац целој оној ствари. –
Тако рећи онај 'ђавољи нож' - (како га назва М. Ђ. Милићевић) беше само добро дошао Јакову да се опрости неукротивог супарника на свом крају, на западу Србије!
И опростио га се је!
Да је 'ђавољи нож' био само згодан повод за расцеп, види се и из поступака Ћурчиних при повратку његовом у своју област.
Довољно је поменути развијање његовога војводског свиленога барјака пред лицем Шабачких Турака и босанске војске која по царској заповести хиташе: дахије помлатити, рају умирити, цару се удворити.
За то стари Турци и завапише:
Вала и била ево бијела брада, а барјака хајдучкога до данаске не виђесмо. (Милићевић стр. 495.).-
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 12:21:43 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 302



« Reply #4261 on: August 19, 2022, 09:37:25 am »

Изгледа мало натегнуто ово наше резоновање и ако оно потпуно одговара стварности.
Ми ћемо се потрудити још којим примером да ово утврдимо.
Из досадањега утврдили смо ово:
а) Наши дивљи претци (како их наши научењаци данас крштавају) имали су и сувише бистро око за разликовање доброга од зла, белога од црнога.
б) Они су имали по мало и финијег укуса, те су умели ћа правити разлику између доброга и бољега. Н. пр.
Наши су стари веома штовали породичне заслуге.
Штовали су и власт.
Штовали су веру своју, која их је духом хранила.
Штовали су по мало и личне заслуге.
У својој глупости оваки су распоред правили од свога капитала:
У први ред, стављали су личне заслуге (Је л' да су били глупи и дивљи господо савременици? - А? - Шта велите? - Зар није? - А? - - )
У други ред стављали су породичне заслуге.
Ово нас потсећа на Спаситељеву молитву: Хлеб наш насушчни. - Види се да су наши дивљи претци буквално тумачили ове Спаситељеве речи: јер су тражили прво личне заслуге, од којих се данас живи, па онда породичне, које као духовне и нису везане за тело, место и време.
На треће место стављали су и оно остало (богатство, писменост, умешност и т. д.).
Само нису знали за 'подобност'. –
Кукавци! –
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 12:21:43 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 302



« Reply #4262 on: August 19, 2022, 09:41:18 am »

Оваки је распоред услова за већи чин, право еtc. - улазио у свачију главу, али само у господар-Јаковљеву главу није могао никако продрети.
Он је охолост и надувеност прибројавао у прву категорију, породичне заслуге у другу, а о личним заслугама није имао баш тако добро мњење.
Решење ове теме - коштало је Ћурчију главе!
Да је господар Јаков радо багагелисао личне заслуге за љубав лепоте, угледне фигуре, господског 'поношенија' еtс. - најбоље се види из његових честих приговора Кара-Ђорђу (и ако не брк у брк).
Кад се је пак опростио свих својих такмаца у својој кнежини и у околини својој - он се је најпосле толико осмелио, те је жудњу свога срца јасно исказао пред народном скупштином 1811. год.
Он је отворено исказао да је он и најбољи и најхрабрији и најпаметнији - од свих својих савременика.
А најзаслужнији међу најзаслужнијима - на ове његове речи - само упозори скупштину на важан чин: да је у њеној средини нађен најзаслужнији и најпаметнији муж и позва скупштину, да га сви слошке поставе на највише место (највише државно звање) па нека као паметан заповеда, а они ће сви слушати.
И кад се Јаков стаде џапати - севну му пред очима мрска му тега: личне заслуге. Он се збуни, обнезнани и паде на заслуге своје, а нарочито заслуге своје фамилије - које беху оваплоћене у мекој столици и 'предсједатеља совјета'.
Мудра је то глава била!
Није хтео кушати срећу кнеза Тодосија!
Волео је сести на меке заслуге породице своје, но се машати за личне заслуге.
Слабу је цену он давао дркћућој руци и варљивој пушци! –
Није марио њима поверавати судбину своју, а баш је и мрзео личне заслуге највише с тога, што је знао да се до њих (за онда долазило једино помоћу ових несигурних срестава (руке и пушке).
Тиме смо, дакле, у главном рекли све. –
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 12:21:43 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 302



« Reply #4263 on: August 19, 2022, 09:43:01 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Јаков Ненадовић..jpg (238.04 KB, 636x926 - viewed 0 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 12:21:43 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 302



« Reply #4264 on: August 19, 2022, 09:49:16 am »

Закључак
1. И Ћурчија и војвода Крсман учествовали су у Чокешинској битци. За то су доказ они нађени рањени Рађевци, од стране Ћурчијине, а за Крсманову војску нека јамче Прњаворци (Мачва): Алекса Гарабиљевић, Никола Трљинић и Иван Самуровић - чији су дедови у овој битци овога дана били рањени.
2. Војсковође изгинуле војске били су Дамњан Кутишанац и ујак му Глигорије Недић, оба дакле од Недића, од Недића фамилије. Млађи брат Глигоријев, који с њим паде у овом боју био је момчић Јанко, који боју није ни био намењен.
3. Битка је била на (Липовцу) Липовици, више брда Џајевца. Недићи су пали у Липовом потоку са десет друга, при врху потока, више извора. који се зове: 'Тајинџинац'. -
Ту су, веле, сутра дан Турци ручали и тајин им био спреман куван.
Више Врањевца пали су хајдуци: Мршићи!
4. Од Недићеве дружине - може се рећи - сви су изгинули; јер нађени рањеници и отступили војници били су из легија Крсманових и Ћурчиних. Изненадно одступање обају крила и довело је Недиће у шкрипац и у стање, да су морали бити опкољени и онде, од далеко надмоћније војске - бити искасапљени.
5. 'Јунаке Бошњаке' (потурице) ми смо признавали и признајемо за нашу браћу, само не знам да ли и они нас - Шумадинце братакају као ми њих. И мож да после - окупације а донде 'Бог и вјера' не верујем да су… )
6. Нису сви српски борци исечени и искасапљени, али јесу пали сви борци из легије браће Недића.
То су наше примедбе на поменути чланак.

Овим радом својим не идем на омаловажање историских ауторитета, већ као сваки војник, редов, чиним своју дужност по закону и по правилу. Ја испуњавам своју дужност. Служим општој ствари, износећи на јавност све што знам и све што мислим о овој важној ствари, а они који дођу за нама, умеће одабрати и у се усисати од овога оно, што је за њих, а отуриће од себе оно, што није за њих.
Потоњим зидачима српске историје добро дошла ће бити сва грађа, коју им ми прикупимо. А поред гвоздених полуга и мраморних плоча, добро је дошао често и какав црепић. Ја ћу бити задовољан - ако сам и њега принео на олтар опште ствари.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 12:21:43 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 302



« Reply #4265 on: August 20, 2022, 08:37:15 am »

М. Светићь, Бой на Мишару (1806.)

Самъ Везиръ Юнія месеца 1806. године са седамъ Паша, многимъ Капетанима и 40.000 войске дигне се изъ Босне Шабцу у помоћь, на кои су Србльи около Св. Николая летнѣга (6. Маія 1806.) изъ Тополика юришомъ ударати почели, и пређе на Бадовинцы у Сербію. Прво почне преговоре са Чупићемъ Стояномъ, кои є тада шанацъ држао на црной бари, и понуди нѣга, да Срби арачь плате, па ће окренути войску натрагъ. Одма' Чупићъ ову понуду яви Якову Ненадовићу, кои є већь имао налогъ одъ Господара Ђорђа, да Турке заварава и забавля, докъ онъ небы на другомъ краю свршio, па тамо дошао. По томе Яковъ оправи Проту Матію Ненадовића и Чупића у Турскій логорь, узевши за ньи Турке у залогу, кои су после враћени на црной бари за оне.
Изъ Тополика исподъ Шабца измакну се Срби за Добраву рѣчицу, одкуда Яковъ пошлѣ Кнеза Илію Марковића са неколико кметова Туцыма, да ови о миру преговоре чинећи, ньи и далѣ завараваю, и позабаве. Турцима се ови праздни разговори скоро досаде, и они нагну у Шабаць. Чупићъ, и остали бывши по четама, и немогавши народа уклонити, да бы народъ одъ поаре и гибели сачувао, величини силе уступи и преда се съ народомъ, те є отворао путь Турцима; коє кадъ є пропустіо, а онъ се уклони опетъ съ момцима у шуму, те се чувао како одъ Турака, тако и одъ преданога народа. Taко є и Мачва и Поцерина была Турцима предана. Кметови Србски ишли су са Турцима, и заєдно дођу у Шабацъ, те имъ Везиръ даде бурунтіє, обнадеждивши iй, да ће свакій быти кнезъ одъ оногъ Среза, коєга покори Турцима. Већъ су кметовима обукли и црвене биньише, и ови су се међу собомъ отимали, кои ће быти кнезъ. Єданъ између ньи шушлѣтаюћи говорio є єднако: Я к'езъ, я к'езъ; a Miяйло Ракићь изъ Мр'овске рече му: Бре ако те увaти Карађорђе у руке, видитћешь, какавъ ћешь быти кнезь.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 12:21:43 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 302



« Reply #4266 on: August 20, 2022, 08:38:11 am »

Како Турцы у Шабаць дођоше, а Срби оставе Добраву (рѣчицу), и село Вучевицу, гди су были, па измакну до малогь Дубокогъ (рѣчице). Овде остане Прота Ненадовићь, Живко Дабићь и Лука Лазаревићь, а Яковъ одде утврђиват Забрежь (мало выше Палежа къ Сави на путу къ Београду). Кметови они са Турцима дошавши изиђу у войску Србску на Мало Дубоко съ тимъ гласомъ, да су имъ Паше казале, ако кметови до подне дођу къ ньима да предаю народъ, онда неће излазити у села да пале. Но ни подне недође, а Турцы већь изишли и започели палити села. А кадъ се димови показаше, и Турцы већь Дубокомъ приближише, онда повиче Дабићь: 'У бусеію юнацы!' - да ту дочекую Турке. На коє Mата изъ Грабовца до викне: 'Какву бусеію, несрећниче? - Остави те козіє ноге (пиштолѣ) подъ кладу, па айде да те предаємъ Турцима; єръ є Турчина као у гори листа: мы се никако одржати неможемо.' Ово войска чувши препадне се, све прсне кудь коє. Текъ остану старешине самосаме, и по кои момакъ узъ ньи, нашавши се у великой невольи и сметньи, незнаюћи шта почети, куда се окренути. На то єданъ одъ кметова приступи; те старешинама пришaпћe, да буду на опрезу, и да се несастаю у гомили, єръ ће ій да побіє народъ. Лука Лазаревићь одма пребаци хатове у Немачку, подапне опанке са осталимъ старешинама, па бежи у лугъ. Овако оставлѣне бегаюће старешине сусретне Яковъ, кои се изъ Забрежа враћао, и пошто се извѣсти, шта є и како є овамо, одма пошлѣ момке своє у Валѣвску и Шабачку наию, са заповѣстю да се народъ опетъ скупля на войску. Онъ пакъ са старешинама врати се у Дренъ. Одавде такій Яковъ пише на Врачаръ, гди є Србска войска на Београду стаяла, за помоћь; те му дође Сима кнезъ са єдно 1000 момака са Врачара; но незабави се овде дуже одъ єдно три дана, па се опеть врати къ Врачару, и у повратку ископа шанчеве поредъ Колубаре къ Београдской наіи према Палежу. Янко Катићь пакъ дође са єдно 1000 людій такођеръ са Врачара Якову у помоћь, и ту остаде. А и међу тимъ, єдно по поруци Яковлѣвой, а друго што є Аџи бегъ съ другомъ войскомъ одь Сокола къ Валѣву, пође и Карађорђе у почетку Юлія Мѣсеца (1806) на Аџибега съ войскомъ, са 1000 людiй и два топа, узъ Колубару; и одма са Лайковаца пошлѣ Стевана Яковлѣвића Якову, да види, има ли и колико у нѣга войске. На овай гласъ, да Карађорђе иде, почне се опетъ разсута войска изъ Валѣвске наиє скупляти, те тако се врати у логоръ натрагъ, и дође Якову у Дренъ, те се састави опетъ до 6000 людій.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 12:21:43 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 302



« Reply #4267 on: August 20, 2022, 08:44:59 am »

Садъ се Везиръ крене са свомъ силомъ своiомъ одъ Шабца Београду. Србска стража, на ушћу Вукодражи, состоявша се изъ єдне компаніє, коя є подъ Петромь Єрићемъ на ћупріи између Валѣвске и Шабачке наиє (на Валѣвской страни) стаяла, кадъ види силу Турску, остави свой шанчићь, кои є на десномъ брегу Вукодражи быо, и уклони се у лугъ. Везиръ пошавшій одъ Шабца оправи єдну часть маню войске подъ Хассан-Пашомъ десно къ югу Валѣвской наіи, а самъ удари право друмомъ Београду къ истоку, и падне на ушће Вукодражи, гди є шанаць быо. Срби то видивши оставе Дренъ, кои є съ пута лежао, и пођу предъ Хассан-Пашу съ тимъ договоромъ, ако срећно разбію нѣга, да се после окрену на Везира. Они се ударе са Турцима у селу Власаници, и ту Хассан-Пашу разбію, те мало Турака съ ньимъ умакне у Шабацъ, остало нагне къ Дрини у Босну, но мало ій пређе Дрину, єръ све скоро ту изгине. Но и Срби у томъ бою изгубе свога найболѣга юнака Янка Катића. Кадъ погину Катићь, войска клоне духомъ, а Космайскій Срезъ наиє Београдске скупи се око мртва Катића, и оставивши боиште узме га, и однесе у Рогачу. И тако збогъ смрти Катићеве и Срби неударе на Везира, као што е договоръ быо. Яковъ остави Луку са Шабачкомъ найомъ у Бельину, а онъ са Валѣвскомъ похити у Шанацъ Забрежскій, да пресече путъ Везиру. Но и Везиръ, разумевши како му є десно крыло подъ Хасан-Пашомъ несрећно прошло, неусуди се напредовати далѣ Београду, но се врати истимъ путемъ у Шабац, натрагъ. Кадъ то Яковъ види, и онъ се крене съ войскомъ, врати се у Бельинъ, те се састави съ Лукомъ.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 12:21:43 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 302



« Reply #4268 on: August 20, 2022, 09:18:13 am »

Докъ се ово на томъ краю чинило, дoнде є Карађорђе, прешавшій Колубару на беломъ броду, и прво смѣстившій се између Петке и Лайковаца са 1000, людiй и два тола, узъ Колубару у Валѣво, па подъ Кличевацъ (шанацъ, кога су јоштъ Немцы правили, и то Маіоръ Лукићь) паднувшій, све широмъ потерао на Ашибега, кога є и разбіо тако, да се овай већь выше ниє могао упуштати у бой, но морао се натрагъ вратити у Босну. У исто време стигао є гласъ Карађорђу, да є и Хассан-Паша разбієнъ, да се Везиръ вратіо съ пута Београдскога у Шабаць, и да є Катићь погинуо. Карађорђе садъ, оставивши на Кличевцу Проту Ненадовића и Кнеза Теодосія са єдно 300 людiй и єднимъ топомъ, отиде у Непричаву на конакъ, водећи са собомъ до 300 людiй и єданъ топъ. Изъ Непричаве позове и войску изъ Валѣва да за ньимъ пође, и отиде на конакъ у Любинићь, куда и Валѣвска войска стигнө. Изъ Любинића крене се у Орашаць, гди предъ нѣra дoђу изъ Бельина Яковъ Ненадовићь и кнезъ Сима; те съ ньима дође у Бельинъ, гди се састави са свомъ осталомъ войскомъ, Съ ньимъ є ту быо и Миланъ и Плякићь са єдно 2000 людій.
Црный Ђорђе садъ узевши са собомъ 1000 самовольника отиде на горню каменну ћупрію на Добраву кодъ Церовца према Шабцу, да тамо дочекує Турке, и неда имъ у вилаєтъ, ако бы пошли по обычаю своме села палити. Єданъ трговаць бежећи изъ Поцерине, ту наиђе на нѣга, и каже, да онъ бежи одъ Турака, да су Турцы све полѣ Шабачко притиснули, да се Мачва и Поцерина предала, и да Срби Турцима рану носе. Iоште гледећi на войску Карађорђеву дода говорећи: 'Я видимъ, ты имашъ мало людій, съ тима се држати неможешь; а къ томе су сви странни, па незнаду куда ће, па ће се смести, те ће и одъ наши людій страдати; но ако ты имашъ іоштъ гди войске, а ты удри силу на силу.' Ово се Карађорђу допадне, и одма врати у Бельинъ, па заповеди, да се у ютру сва войска крене; тако поступе два сата напредъ, и дођу до у село Яловикъ, и ту начине шанацъ. Ту Карађорђе остави пешаке, онъ са 1000 коняника отиде у Поцерину, да є одмеће. Идући наиђе у Белой реци на кметове, међу коима є быо и кнезъ Илія, и Данійло булюкбаша, кои су се были саставили, да располажу заиру за Турке. Како неки подпазе КараЂорђа, одма се поплаше, и брже побегну у планину. Но Карађорђе четри кмета докопа у руке, и посече; па сазове народъ, и опетъ посавѣтує, да се окрену, да булюкбаше свое баряке изнесу, и да народъ послушанъ буде, и да иде, кудъ се заповеди, заключивши, да є тврда вера, да имъ ништа неће. Па ту остави Милоша Поцерца (кои є онда булюкбаша быо), а отиде у Двориште на конакъ. У юутру подранивши крене се подъ Манастырь и село Петковицу. Но текъ што ту одяше, ал' стража повиче: Ето Турака друмомъ! А то су были 20 - 30 Турака, кои су се изъ Шабца враћали; коє и испрече и побію. Идући КараЂорђе свуда є распытывао за Чупића, кои се туда налазіо, но почемъ овога ненађе, а онъ остави писмо, да га писмо нађе, налажући му, да што выше войске купи. Овако Поцерину, а и Мачву одметнувши врати се Карађорђе натрагъ у Яловикъ, те и Поцерина съ ньимъ, и ту постави Поцерца Милоша войводомъ. Како чуше Турцы да се Карађорђе вратіо, одма єдна часть войске крене се изъ Шабца на Мачву, да се тамо біє. А Карађорђе сву войску изъ Яловика крене къ Мишару, издавши заповесть, да свакій пешакъ по два проштца, а коняникъ по єданъ одъ Добраве изъ села Жабара ради шанца понесе, неизузимаюћи ни войводе, ни самога себе. Међу тимъ су неке войводе, међу койма є био Мутапъ, Милошъ Обреновићь, и Цинцаръ Янко, отишле напредъ и заметле кавгу.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 12:21:43 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 302



« Reply #4269 on: August 20, 2022, 09:19:48 am »

Было є у Суботу на покладе Госпоине 31. Юлія 1806. кадъ су Срби подъ Црнымъ Ђорђемъ на Мишаръ изишли. Войска Србска брояла є 6 - 7000 пешака, а до 1500 коняника, и 5 топова. Шанаць є быо на друму Београдскомъ ¾ сата одъ Шабца далеко; ту су се Србльи станили, да Турску силу одъ 40.000 подъ Везиромъ уставе. Сутра данъ у Неделю рано оправи Карађорђе све конянике и войводе къ Добрави у Честу, єдно зато да небы топови Турски коньма досадили, а друго зато, да они у нужди ударе Турцима съ леђа. Карађорђе остане са пешацима у шанцу. То ютро изиђу и Турцы одъ Шабца на Мишаръ. Найпре ій Карађорђе са неколико пешака као чаркаџія (пленкера) дочека на полю, те се пропушкараю съ Турцима, па се повуку у шанаць, и почну се изъ шанца оштро бити. Пошто Срби оборе до три плотуна изъ шанца, а конньица Србска сва удари изъ честе на Турке съ леђа; те се ту отвори крвавый бой, кои є три сата траяо, и Турцы се одбіо, те уступе натрагъ. Понедельникъ и Вторникъ прође безъ боя; само су се Турцы хвалили на Кленачкой скели, да ће сутра Србе истeрати изъ шанца, а оно пре да су само ишли да виде шанацъ. И тако у Среду рано (3. Авг. 1806) изиђу Турцы са великомъ своіомъ силомъ, и четри топа и єдномъ кумбаромъ, на Мишаръ; али, садъ већь неударе юришомъ, него су извукли кошеве, и стали наоколо правити батеріє, па су све већь окружили были; само є іоштъ одь стране конньице Србске (коя є свакій данъ кришомъ учесту одлазила), отворено остало. Карађорђе премда є заповесть издао, да бадава пушке небацаю, но само онда кадъ погодит' могу; опетъ видећи да Турцы неће да нападаю, садъ заповеди, да се изъ топова канонада почне, и да погдекоє чаркаџіє удараю, да имъ посао смету, и радити недопусте. Кадъ Турцы све далѣ у свомъ послу поступе, онда Карађорђе удари три плотуна, даюћи конньици знакъ на бой. И конньица удари нагло Турцима изза леђа, а пешацы стану просипати ватру изъ шанца, те се отвори жестокій бой, кои є 4 -5 сатій непрекидно траяо. И тако потисну се Турцы одъ шанца, и стераю се у долину Мишарскога поля. Видећи то коняницы Србски, као безбрижни већь, оставивши мало число разаспусе, и дођу у шанацъ ручати. Но Турцы у гомили у долини бывши како опазе разређене конянике, одма учине юришъ на ньи, па претеку Луку, а Яковъ измакне за времена у шанацъ. Лука се браніо, докъ є пуне пушке имао, после неимаюћи времена напунити ій, потегне за саблю, али ову му гайтанъ обавить задржи, те Турчинъ єданъ притече и коня за узду увати, другій потегне сабльомъ по руцы, а трећій по глави, вичући: Овам' одте браћо, ово є нашъ душманъ! Но Лука арбіомъ одъ пиштоля удари єдногъ у чело, па одскочи одъ коня, а другій изъ пиштоля нѣму пробіє рукавъ, но онъ срећно умакне у лугъ. На ова гласъ полети Карађорђе са коняницима и пешацима изъ шанца амо у помоћь, те се садъ на ново бой отвори, у комъ Србльи опетъ разбію Турке, и стераю ій у до. И ту нађу Лукинъ фесъ просеченъ и крвавъ, по чему заключе, да є погинуо Лука. Одма Карађорђе заповеди, да Лукино тело траже, да га по закону саране. Кадъ ал' на єданпутъ Лука савъ крвавъ са разсеченомъ главомъ изъ шуме изиђе предъ Карађорђа; и одма га даду однети у Правачку аду, да се лечи, гди є збегъ быо и Лукина родбина. Тай данъ траяо є бой одъ ютра до мрака; и много є ту Турака погинуло; а Срблѣ є доста шанацъ сачувао. Ту погибе тай данъ Мехмедъ капетанъ Видаићь са два сына, и погибе Кулинъ капетанъ, кога є Тодоръ изъ Каоне убіо, и много други знамениты Турака. Поплашени Турцы врате се натрагъ у логоръ, и већь неусуде се выше ударати на шанаць. Карађорђе сутра данъ одма похита одавде са 1000 людiй и два топа Делиграду у помоћь, оставивши овде Валѣвску и Шабачку наию, и єдну часть Рудничке (до 500 подъ Милошемъ Обреновићемъ), и надъ ньима Якова Ненадовића. А Турцы већь изгубивши надежду почну све на части враћати се у Босну; али ій се мало повратило; єрь є ньи у Китогу на главномъ друму испречio Прота Смилянићь, а у Варни одъ Поцерине Милошъ Поцерацъ, а Стоянъ Чупићь држао є друмъ покрай Саве, и друге распутице по Мачви. Везиръ остане у Шабцу съ логоромъ до саме єсени. Текъ око конца Септемвра месеца яви Србска стража, да су Турцы отишли, и да ньйовы шатора у Шабачкомъ полю нема. Што є могло стати, бацило се у Шабацъ, а остало отишло све гомилама у Босну. Но одъ Проте Смилянића, кои є єднако Турке на буссіє са засеченимъ грмовима дочекивао, мало є што утекло. А на друму се састао и Милошъ Поцерацъ са Чупићемъ, те су били Турке; и ту є Милошъ задобыо саблю Кулинову, кою су враћаюћи се Турцы носили у Босну. Смилянићь даюћи извѣстie Господару, писао є, да му є башча све Турскимъ главама родила, толико є множество побієны было. Ту погину и знaтaнъ Мула Сараєвскій, за кога су Турцы обећавали блага, колико є годь онъ тежакъ, ако є само живъ.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 12:21:43 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 302



« Reply #4270 on: August 20, 2022, 09:22:28 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Бој на Мишару.jpg (201.24 KB, 661x427 - viewed 0 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 12:21:43 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 302



« Reply #4271 on: August 21, 2022, 09:08:10 am »

Устанак србски под Црним Ђорђем од Јована Хаџића у књижеству названога Милоша Светића, Прве три године.


Предговор

У време оно кад сам ја од године 1837-1846. у Србији поради устројавања државног живота и сачињавања закона и уредба бавио се, имао сам прилику много о патњи и радњи србскога народа и његових поборника и јунака особито од новијега времена слушати и дознавати. За мене је то у двоструком смислу важно било, једно што ми служаше за кажипрст у мојему законодатељном послу, а друго што ми ватрену жељу моју задовољаваше, која ме је на то вукла, да се дела србска истинито повестницом осветле и потомству предаду. Зато ја ништа пропустио нисам што би на ту цељ водило, тим више што ме доондашња радња са те стране никако не задовољаваше.
Имајући тако лепу прилику, ја сам скупљао све оно што је србска дела осветлити могло; и бележио сам казивања важних очевидаца, који су у радњи народној били. И тако је код мене велика множина писмених података Карађорђева и Милошева времена налазила се; и назначена су била известија најважнијих Србаља ондашњега времена, као што су то напр. били: 1. Прота Матија Ненадовић, који је од почетка устанка србскога и као војвода и као главни посланик србски и као председатељ првога Совета србског радио, који је чудним начином преко толиких беда скоро сва своја писма и налоге сачувао, те се као главни живи извор и по знању и по приповедању сматрати могао; 2. Лука Лазаревић, иначе Поп Лука, војвода и јунак од Подриња, који је у бојевима с Турцима Бошњацима многе ране добио; 3. Петар Јокић, први буљукбаша и сусед Карађорђев из Тополе, који је од првога устанка једнако уз Карађорђа био; 4. Јанићије Ђурић из Страгара, од почетка као секретар уз Карађорђа; 5. Милутин Петровић, иначе Милутин Ера, брат Ајдук-Вељков, који је уз Вељка војевао; 6. Лазар Теодоровић, који је најпре као писар код Јакова Ненадовића био, доцније под књазом Милошем као секретар служио, и многе друге службе одправљао па као советник и капућихаја умро; 7. Ђура Милутиновић, Црногорац, који је у оно време с опасностју живота од владике црногорског писма Карађорђу носио и од овога односио. Слеп будући, неописано је добро памтење имао, тако да је он једини и дан догађаја свакога упамтио и казати знао. У последње време живео је у Београду помоћу србског правитељства и налазио се највише у конаку књагиње Љубице, где је и препитаније имао; 8. Анта Протић, који је као советник умро, а био је писар Вуичин у Смедереву у оно време када је Карађорђе 1817. год. на невери убијен; 9. Госпођа Јелена Карађорђевић, која је и пре устанка као супруга Карађорђева доста од оних времена запамтила; 10. Узун Мирко, који је с Кондом на капију београдску о светом Андрији 1806. године ударао и од онога времена рану на глави носио; једном речју, није ниједног знатнијег Србина у Србији од Карађорђева или Милошева времена било који није са мном у додир дошао, и не би мени од новијих догађаја што или устмено саобштавао или каквих историјских података давао. Све сам ја то скупљао и остављао као грађу за израђивање повестнице србске. И могу заиста казати да се нигде у србском свету на једној гомили није налазило толико материјала за новију србску историју колико код мене. Ту је било редких оригинала, множина писама онога времена, између којих и писма генерала рускога Барклаја де Толи, оригинална из Лајпсиског логора Карађорђу писана; било је копија, извода, бележака, записника на стотине табака. Нешто је у ред стављено било, а нешто је у кесама јошт без реда везано било. Осим овога ја сам за оно девет година бављења мога у Србији водио и точан дневник о свима свакидашњим догађајима и одношенијама ондашњега заиста преважног времена, и о свему што је к законодатељној радњи мојој принадлежало или се на њу односило.
Из овога материјала ја сам узгред понешто у одломцима издавао, као н.п. у Голубици, која је под мојим уређивањем од Гр. Возаревића у Београду издавана, печатао сам ја понеке податке и писма као прилоге за историју србску; понешто сам и израђивао за пример, као у ІІІ-ој књ. Голубице 'Бој на Мишару'; у V-ој 'Ратовање Срба са Турцима Бошњацима од конца год. 1805. до авг. 1806'; па и 'Живот Карађорђа Петровића, врховнога вожда народа србског' у историји Димитрија Давидовића 1846. изданој, који сам ја најпре приложио на немачком језику у 'Летописи славенске дра Ј. П. Јордана у Липисци свез. 7. год. 1845', које је после заједно са штампарским погрешкама препечатано у Луни Загребачкој исте године 1845. H 98. и 99; после овога 'Живот Димитрија Давидовића' у историји његовој изданој 1846; па доцније 'Живот Алексе Ненадовића'.
Но несрећна година 1849, која је Нови Сад упропастила, разори и упропасти са имањем мојим и сву знатну библиотеку моју до 3000 томова, и скупљени материјал са драгоценима податцима за историју србску, и остале књижевне труде моје. Био сам спремио и образе многих војвода и јунака србских у осмини, које ми је највише израдио био г. Исаиловић сликар; које сам мислио прикључити историји. Но и то пропаде. (Ту је пропао и лик војводе Петра Николајевића молера; а овога нигде нејма. Ја сам случајно у Београду наишао на басне Доситејеве (прво издање), на којих чистом првом листу био је начртан оловком лик истога војводе. Књига је та била његова, коју је он у затвору у Делијском конаку код себе имао, те је, кажу, сам свој лик на огледалу снимио. И са овога снимка, узевши у помоћ углед сина његова, који је налик на отца био, израђен је био лик овај његов.) Ту пропаде и 6-та књига Голубице за печатњу спремљена; пропаде повећи мој Епос у 6 песама под именом 'Бој силе са законом'; пропаде готово србски превод законика грађанског аустријског; пропадаше многи моји израђени језикословни састави. Пропало је ту и доста туђих ствари које су се код мене или од пријатеља мојих на прегледу налазиле, као што је то била драма Ј. С. Поповића под именом 'Теранција'; или које су се на аманету код мене налазиле, као што су то били дневни записи мајора Шумарскога од год. 1795. до конца живота његовога.
И ја се заиста чудити морам како ми срдце онда препукло није кад сам вративши се у спаљени и ограбљени Нови Сад још у Вардину граду наилазио на поцепане листове из књига мојих и путем до куће моје разсуте погдекоје листове рукописа мојих спазио, по авлиjи разбачене гледао, и полупане прозоре с најважнијим податцима историјским улепљене видио. Од гдекојих ствари, од којих сам на стотину табака написаних имао, налазио сам по један или два листа, као да би ми судбина тек спомен у остатку том оставити и тим жалост ми умножити хотела.
Но при свем том не остави ме љубав к роду и истини, која ми подиже дух на обновљење умне радње моје. И кад године 1858. издадох 'Дух народа србског' и кад чух да је књаз Милош вративши се у Србију на владу и чувши да г. Лазар Арсенијевић (Бата Лака) на повестници Карађорђева времена ради и податке купи, све рукописе од њега одузео и узаптио; онда почнем губити надежду да ће истина историјска већ кадгод у свет продрети моћи кад је тако зла срећа гони; па се решим одмах посла се тога прихватити и по могућству губитак у онолико уколико је могуће накнадити; које сам ево са прве три године устанка србскога под Карађорђем учинио.
И поред овога на радост моју и правога свакога истинољубца могу сад казати да је судбина или зла срећа у томе малаксала. Јер међу тим књаз Михаил дошавши на владу у Србији бољим духом од отца према истини и правди дишући, повратио је речене историјске рукописе г. Лазару Арсенијевићу (Бата Лаки) невредиме натраг. Ја сам то истина тек онда дознао и у руке добио кад је посао мој свршен и у печатњу предан био; но ипак нисам пропустио и опет прегледати, сравнити и понешто попунити. А за у напредак надам се да ће се тим недостатци у податцима историјским, за које је нов извор отворен, накнадити моћи.
Па као што се душе наше у љубави к истини и роду србском пре 24 године сусретоше и сложише тако ће потреба, ако Бог живота и здравља дарује, труде наше скопчати и спојити, те ћемо се постарати сдруженим силама да дела србска новијега времена верно и совестно на видело изнесемо. Дај Боже да се испуни оно што сам ја 1846. године при разстанку предрагоме пријатењу моме и пријатељу истине и правде г. Лазару Арсенијевићу (Бата Лаки) полазећем у Цариград на дужности капућехаје србског из дубљине душе моје певао овим речма:

Кад зажелиш мене видет, топло са мном беседит
Крилима мани пријатељства, жарког родољубија
Па полети к србским горам и пољама китњастим
Срестћемо се на развалам негда сјајна Крушевца
Видетћемо с на Опленцу, одкуд Србу севну зрак
Шетатћемо по Мишару, где јунаци лише крв,
За слободу србска рода и његова порода,
Којега смо и ми грана, и - дај, Боже! - обрана
Најћи ћеш ме и под сваким грмом шуме зелене
Замишљена и брижљива о судбини рода свог
И пратећа жељом благом сваког доброг Србина
Па и тебе стрељајућег на неправду и подлост
Све за име драгог рода и његову ползу, чест.


Ако ми дакле виноград мој са многим плодом историјских података утучен би, те га не могах по жељи у целости сбрати и потомству предати, опет је чокот остао, па нећу пожалити труда, ако само живота и здравља буде, да вишереченом пријатељском подпором поборника истине г. Лазара Арсенијевића (Бата Лаке) и опет засведочим колико ми напредак, чест и полза рода мога на срдцу лежи.

у Новом Саду о Спасову дне 1862.
Јован Хаџић,
доктор свију права ц. кр.вел. обл. Суда пенз. Советник

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Јован Хаџић, 1860.jpg (101.32 KB, 482x760 - viewed 0 times.)
« Last Edit: August 21, 2022, 09:39:45 am by JASON » Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 12:21:43 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 302



« Reply #4272 on: August 21, 2022, 09:11:52 am »

Устанак Србски под Црним Ђорђем

I
Пре него што к устанку Србском приступим, ваља ми укратко напоменути рат руски и аустријски против Турака, којим се духови бедних христијана у Турској подигоше и раздражише, тако да доцније самовољство и насилије турско теже сносише и лакше се покренути и на одпор подићи могоше.
Велика намера Катарине II царице руске да обори турско царство и христијанство од тежкога јарма мусулманског ослободи, нашла је одзива у узвишеној души цара Јосифа II који се радо на то склони и пружи руку да освети, као што се сам изрази, човечество. Она је ишла на то да обнови грчко царство у Цариграду и намести свога унука Константина на престол цариградски. Јосиф пак ишао је на то да свoје земље обезбеди сте стране на свагда и распространи и умножи пограничним областима. И тако сајуз међу њима би закључен године 1780. да отворе велики рат Турској. С обе стране се спремало и с обе стране давано је христијанима у Турској на знање да буду готови и да пристану уз оружије њино. На овај начин пропаст Турској већ је напред прорицана.
Рат се тај отвори у месецу фебруару 1788. Силна је навала била с обе стране. Колико је у почетку аустријска војска с многима препонама и сметњама борити се имала, толико су доцније под витежким Суваровом и много искусним Лаудоном обе војске напредовале. Христијани у Турској присташе јатама уз њи. Особито Србљи показаше се готово као свагда. Јер тек што се рат објави и јоште војске и не поступише, а они устајати почеше и у четама на Турке нападаше и свуда војсци пут отвораше. Познат је капетан Коча и његово јуначство, које је толико било да се онај рат Кочином крајином назва. Познат је и фрајкор србски под Михаљевићем, који је око Јагодине и Ћуприје настанио се и са својима Србима онуда продирао, куда никад никаква војска пролазила није. С њима је он и Крушевац и Карановац и Ужице заузео.
Али што бољма сајузне војске напредоваше, то се код осталих сила већма брига подпириваше за обдржање Турске ради равновесија обштег и да не би Русија и Аустрија распространиле се и ојачале. И Пруска и Енглезска већ у Августу месецу 1788. сложе се и уговоре да у случају нужде Турској у помоћ притеку и њу одрже. До тога истина не дође, али наступивша особита обстојатељства, а нарочито запаљена буна у Француској, која је целој Европи грозила, Белгија одтргнута, скора смрт цара Јосифа II (20-га Фебр. 1790) учине те је Аустрија и Русија престати и одустати од даљега рата морала. Леполд II, наследник цара Јосифа похита с Фридрихом Вилхелмом, краљем пруским, одкуда му је прва опасност грозила, уговор учинити, којим се обвеже престати од рата с Турском и све што је освојено било Турцима натраг повратити, захтевајући зато да њега Пруска, Енглезска и Холандска подпомогну да Белгију опет покори.
Тако се велика она намера Катерине II и Јосифа II осујети, и запаљена надежда за ослбођење целога христијанства у Турској, а особито Србаља изчезне. Јер на основу Рајхенбашке конвенције 27-га Јунија 1790. одмах учини Аустрија примирије с Турцима у Ђурђеву, а 1-га Авг. 1791. закључи мир у Свиштову, све градове и земље заузете Турцима повративши. Па и Русија за тим пристаде на мир, који је Августа месеца у Галацу закључила, и 9-ога Јануара 1792. у Јашу подписала, али она простор међу Дњепром и Бугом, па и Очаков задржа. Што је Турској онда намењено и речено било, то би суђено Пољској. Јер она за тим престаде и би подељена између Русије, Пруске и Аустрије.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 12:21:43 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 302



« Reply #4273 on: August 21, 2022, 09:20:10 am »

Како је овај мир Србе као гром поразио, види се из писма Стефана Јоаниновића, архимандрита троношког, епископу бачкоме Јоанију Јоаниновићу писаног 26-га Авг. 1791. које сам ја у 3-ој ч. Голубице год 1841. као прилог за србску историју печатити дао; које овако почиње:

Высокопреосвященнѣйшій Господине Епіскопе, мени Господине, и Архіпастирю милостивѣйшій!

Жалостный гласъ одъ наше бѣдне Сербіє явити могу Вашему Высокопреосвященству, да сада Дворъ нашъ уступа Туркомъ све до Саве паки натрагъ, коє у Белграду поплицірато, и вси мало и велико у очаяніє пришли падаюћи у робство Турско.
Камо обѣти, и услуге наше овому двору, и толика проливена кровь, и изгубленіє имѣнія и живота, и сада одбачени остали, толи су награждения бѣдне Сербіє, да iй сада Турцы продаю, и сѣку како марву; убio га Богъ съ когає то, може ли се то во всемъ свѣтѣ игдѣ видити таковая неправда?
Мени наложену заповѣдъ одъ Господина Графа Балаша быти на службу Господину Фелдмаршалу Валису и Гд. Епіскопу Београдскому, 3 кратъ ишелъ єсмь у Београдъ, и ніє ме Гд. Eпiскопъ предъ Фелдмаршала пустio, Гд. Графу Фелдмаршалу дао самь Інщанцію, и ніє ми никакове резолуціє дао!
Господинъ Владика Београдской по цѣлому Пашалуку Београдскому свихъ епархіяхъ на силу  купи некакове порезе, что нiє ни за турака толко одъ свое епархіє, а сада и одъ другихъ епархіахъ. Оно 200. фор. чтосу ми декретално обѣщали, єще ни крайцаре нису ми дали, а я како самь быо досада на службу овому Двору Аустрійскому, тако и сада и унапредъ. Но и самъ самь у отчаяніе пришао, незнаюћи что одъ себе чинити, съ овомъ маломъ гажіомъ, живѣти немогу, а у монастиръ несміємъ, всячески пропао, за коя вся препоручуємъ, достойте явити Гд. Графу Балаши.
Въ таковомъ же несносномъ отчаяніи сущъ, уразумѣвіши же за Ваше Высокопреосвященство, да по милости Божиiой, и єго ц. кр. Апостолическогь Величества по великихъ меритахъ обдарени всте с орденомъ Святаго Стефана Краля Апостолскогъ, за коє честитамъ, да Господъ сподобитъ Ваше Высокопреосвященство на многа и премнога лѣта дождавати во здравіи, и всякомъ благополучіи, на общую радость словеснаго стада, и особито на мою радость, и утѣху, якoжe Псалмопѣвецъ глаголетъ: Вечеръ водворится плачъ, а за утра радость.
Ваше Высокопреосвященство со чимъ мене бѣднаго разговорите, и что самь чинio, oпомените се Вашихъ обѣтовъ, коисте мени обѣщавали, и сада промотреніє за мене имѣйте, и Господину Высокопреосвященнѣйшему Петровићу сообщите, коєму цѣлую десницу, учините за мене предложеніє єдино надлежателству, и явите ми, куду могу поступити.
Не менше же за Iщанцію народню кою смо послали, молимъ да бы настояли, у којой Народъ затева, да бы знали, начто насъ зову, и что Народу обѣщаваю да дадутъ писменно; и навластито да се то Ваше душе тиче, и на Ваше позиваніє онай Народъ, и самномъ заєдно, приєдиніосе овому Двору на вѣрность, и противъ Турковъ стао воєвати, приносимъ себе любви и милости Архіпастирской вручая, иже єсмь Вашего Высокопреосвященства у Монастыру Гргетегу 26. Августа 1791. нижайшій служитель Стефанъ Іоанновићъ, Архімандритъ Троношкій с. p. Вашъ робъ одъ худе Србіє.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 12:21:43 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 302



« Reply #4274 on: August 21, 2022, 09:41:52 am »

II
Са миром Свиштовским од 1-га Авг. 1791. уступи Аустрија Порти отоманској Београд и све заузете градове и земље до Саве. И тако Србија и Србљи опет падоше под Турке. За њи се само толико учини да је на писму уговорен опроштај за оне Србе који су уз војску аустријску устали и против Турака у овом рату војевали; као и то да се јаничари или делије који су пре рата самовољства и насилија у Србији чинили, па као и читлук-сахибије од народа девето узимали у Србију више не врате. И ово би нешто јемства за народну безопасност имало кад би се само држало или држати могло. Знајући то Србљи нису могли вере имати. И зато многи избегавајући освету турску пребегну у државу аустријску, многи пак у мањим и већим чeтaмa вeрали су се и крили по шумама и планинама, имајући тамо своје збегове, не смевши се поверити ни Турцима ни Србљима. Међу овима последњима налазио се и Црни Ђорђе са једном четом до 60 момака, који је јошт пре истога рата са породицом својом од насиља и освете турске уклонио се и из Тополе у Срем прешао био. Налазио се и Јанко Катић и многи други знатни ратоборци.
Кад су Немци Турцима Београд предали и из Србији изишли, тада прве године јошт никакве утврђене власти нити суда у земљи није било. Нити је било кадија ни муселима него су кнезови распре раправљали; у којој кнежини кнеза није било, тамо су ишли у другу кнежину кнезу на суд. За пашу Београдског први буде постављен Ебу-Бећир, који у смислу учињеног трактата добије од Султана ферман противу јаничара. Између свих највећма су се осилили били Дели-Ахмет и Кара-Хасан. Дели-Ахмет, који је од јуначства назван Делија, јошт је у почетку немачкога рата Мехмет-Али-Сејмовића са 14 спахија убио, нити га је ко зато на одговор повући могао, шта више он је у време рата са Султановом војском на Ћуприји против Немаца војевао. Са таковим ферманом, који је јаничаре изкључивао из Београда и Србије, ишао је Ебу-Бећир у Србију. Кад је у Ниш дошао, онда изиђу пред њега спахије и остали отлични Турци, па уз њи дође и Дели-Ахмет са великом пратњом јаничара, тако да паша јавно противо њега ништа чинити није смео. Но када он по други пут сам паши дође, онда од намештенога на то једнога свога Турчина на басамаци од остраг из пушке убијен буде. Па тек сад усуди се плаша објавити царски ферман и јавно противо јаничара изјаснити се. И отуда уђе страх у јаничаре, те се разбегну и почну тражити прибижишта изван граница Србије у оближњим пределима.
Logged
Pages:  1 ... 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 [285] 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 ... 339   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.097 seconds with 23 queries.