PALUBA
October 02, 2022, 01:24:45 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na miodrag.radojkovic@paluba.info i brok@paluba.info
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 [288] 289   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 477292 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 804



« Reply #4305 on: September 18, 2022, 10:21:01 am »

Тако Афис-паша кренувши се с војском дојђе у почетку Августа у Параћин, где је Миленко са Петром Добрињцем, са 2500 људи и једним топом на Иванковици ниже Раванице улогорио се и два шанца ископао био, те га спреман чекао. И Афис њему одмах поручи да он долази Ресавом преко нахије Пожаревачке у Београд, него да се постарају наредити и преправити му конаке, захтевајући да му народ оружје преда, па да буде царева раја као и пре, ако хоће на миру да остане. Но Миленко му одговори да су Срби за њега већ спремили конаке, али не с десне стране Мораве, где је земља опустошена и народ пострадао, па не може подмирити војске него царским другом на Јагодину; а за оружије битће разговора кад у Београд дојђе. Афис на ово разљућен рекне: 'Зар ћу ја ајдука питати којим ћу путем у Београд ићи?' Па одмах удари на први и мањи шанац Миленков и освоји га. Други дан удари на други; али ту изгуби многу војску и повуче се натраг. Међутим пукне глас да и Карађорђе са 10.000 војске на њега иде. И тако које јучерања несрећа и губитак које страх од Карађорђева долазка учини те Афис-паша остави и онај заузети шанац, позабадавши гране место барјачића да Срби одмах не осете; и повуче се у Параћин натраг. Кад ујутру ал' Карађорђе доиста дојђе; па кад виде да је Афис-паша оставио поље бојно, он се показа с војском својом на једном брдашцу близу Параћина, избаци неколико топова па му поручи: Ако је јунак, нек изиђе у поље да се бије, а нека не пали сиротињских кућа, које му ништа криве нису. Али Афис не имaдe петље више у бој упуштати се, но остави Параћин и врати се у Ниш, где наскоро од једа и тежке срамоте што је тако прошао, и сконча се.
Но Карађорђе засад не уђе у Параћин, него се врати натраг у границе пашалука Београдског, по својој прилици зато што је са пашом Лесковачким у пријатељству био, па је зар за боље и пробитачније држао с њиме не кварити да тако у пашалуку Београдском сигурнији буде.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 804



« Reply #4306 on: September 18, 2022, 10:28:36 am »

XI
Кад се глас почео разносити да царева војска полази на Србе, одмах и Турци, који се пре Србима покораваху, стадоше дизaти главе и тражити прилику осветити се Србима. И то се особито догоди у Смедереву и Шабцу. У Смедереву Турци убише старешину окружија Смедеревског Ђушу Вуличевића и затворише се у месецу Октобру. Овамо најпре притрчи Миленко и Петар Добрињац, те обколе Смедерево и стану га бити топови и кумбарама. К њима на скоро дојђе и Карађорђе с војском. Да би час пре освојио град, употреби он војено лукавство: Оставивши на очима турским малу једну чету, он се бајаги уклони; те Турци одмах излете из града и стану гонити ову чету малу, али гонећи нaгaзе на већу Карађорђеву војску, која на њи ватру проспе, узбијајући их натраг. Међу тим сакривени Срби узкоче у град и затворе; те тако ови Турци остану између две ватре, па једни изгину а други се предаду. Тако Срби по други пут освоје Смедерево 4-га Новембра 1805.
У исто време постарају се Срби преухитрити силу Турску, која се на њих спремала, и похитају од Видина и Ниша што боље осигурати се, како би Мирочке планине и теснаце на Цариградском друму и шуме на левој обали Бугар-Мораве заузели. На тај конац по учињеном договору удари Миленко на острово Пореч, које и освоји, и преко Мирочких планина продре у Крајину, да и њу подигне. Он постави заседе на Мирочкој планини и уз Дунаво, и тако Турке одовуд узапти да они ни сувим ни водом од Фетислама и Адакале пројћи к Пожаревачкој нахији нису могли. Петар Добрињац међутим освоји Параћин, Ражањ и Алексинац. И да би се ту утврдио, он између Бугар-Мораве, Алексинца и Ражња трудом и вештином Жикића капетана оснује шанац, који је доцније знамениту услугу према Турцима урумелијскима чинио, под именом 'Делиград'. Младен Миловановић освоји Крушевац и Јастребац. Милан Обреновић са капетаном Радићем продре у Стари Влах у предел Новопазарски да подигне и оне Србе, да узапти Турке Арнауте и од Херцеговине. У Старом Влаху управљали су од старина кнезови из породице Рашковића, од којих је сад био кнез Максим Рашковић. И овај Милана једва дочека. Поп Лука Лазаревић огради шанац на Лешници, а Прота Ненадовић чуваше путове према Шабцу к Београду.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 804



« Reply #4307 on: September 19, 2022, 10:16:05 am »

Страдање Афис-пашино није ублажило Султана, нити га је на друге мисли окренуло, но га је јошт већма разјарило, те је нове налоге издао оближњим пашама. Бећир-паши везиру Босанскоме и Ибраим-паши Скадарскоме, да ови војску купе и на Србе иду, па да их свакојако покоре. И о овоме глас у почетку Декембра допре до Карађорђа, те он тога ради позове скупштину у Смедерево, где закључено би свакојако турској војски одапрети се. На тај конац одреде 40.000 војске у преправности држати, уреде како да постојани зaпт и послушност буде, па се постарају како да се и пореза довољна покупи и војска храном и напојем снадбе.
После како су Србљи заузели Карановац и Ужице и Афис-пашу избили, почну они мало слободније дисати, те и о уредби земаљској мислити и старати се да и ону мисао коју су Депутирци са Божом Грујовићем из Русије вративши се поради постановљења Совета саобштили, у дејство приведу. Божа Грујовић је међутим у Бранковини био и устројенија за Совет и управу земље спремао. И тако Прота са Јаковом, Миланом и кнезом Симом нареде Скупштину на 1. Авг. 1805. у Боговађу, где су пређе свега намеравали преко владике Ваљевског Антима миропомазати и заклети Карађорђа за врховнога вожда народа Србског. Но Карађорђе ту наредбу промени и определи да Скупштина буде у Борку код куће кнеза Симе. Те тако и буде. И на тој Скупштини установи се Совет. За председатеља постављен буде Прота Матија Ненадовић, за секретара Божа Грујовић са неколико Советника. Најпре смештен буде у манастиру Вољавачи. Но почем је Вољавача врло незгодно место било тако да су у свачему оскудост трпили, пошто су Советници сами себи на леђи храну доносили; то премештен буде Совет из Вољаваче у Боговађу, где је згодније било. Кад је Прота патњу и оскудицу, коју у Вољавачи трпе, представио Карађорђу, и за премештај бар у згодније село какво молио, одговорио му је овај: 'Видим и сам да се мучите; но сад је време мучењу. Да Бог да само да наша деца узживе; а ми ћемо целог нашег живота ићи из Вољаваче у Вољавачу. И сам сам видео да је Вољавача незгодно место за Совет; за сад не можемо најћи бољега од манастира Боговађе, па преселите су у Боговађу, а ја ћу писати Миленку и Јакову, нека кажу Боговађским калуђерима да спрема за вас што треба. А кад узмемо Београд, ако Бог да (додаде смешећи се), а ви ћете седити у Везиревом сарају.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 804



« Reply #4308 on: September 19, 2022, 10:51:57 am »

У Боговађи наставио је Совет свој посао. Нарочито одмах се наредба учини да свако окружије има своју скупштину, на којој да буду од исте нахије војени поглавари, попови, калуђери, буљукбаше, и од сваког села по 5 или 6 људи, па да ова скупштина избере себи три човека, које познају као паметне, поштене, правдољубиве, богобојажљиве, и који у околини уважења имају; и да та три човека закуну да ће они свакоме без разлике по правди и чистој совести судити; те о буду окружни магистрати. Но Совет ни овде не остане дуго; јер кад Смедерево Срби по други пут заузму (4-г Нов. 1805.) Совет се пресели из Боговађе у Смедерево. Видећи Срби, поред непријатељства крцалијскога под Гушанац-Алијом у Београду, силну навалу Турску од Босне, и велику спрему од стране Арнаутске, колико су се спремали на одпор, толико су се трудили не показати се противницима царевима, но умилостивити Султана и на примирење склонити. Тога ради управили су из Остружнице под 12-им Јануар. 1806. прошеније једно на Султана Селима, оправивши Проту Ненадовића са Божом Грујовићем у Беч, на тај конац да они поднесу моблу Двору аустријскому ради посредствовања код високе Порте за њи; као што су и од Двора рускога отпре и сад то исто искали. И овим поводом је следовало писмо од Чарторијског министра руског иностраних дела од 3/15 Фебр. 1806. на Италијског посланика руског у Цариграду, и писмо Ерцхерцога Карла Карађорђу и свима Србима у Србији писано 7. Маја 1806. Но слаба је сада за њи изгледа и од Русије и Аустрије било; јер Аустрија се у то време сама у великој незгоди налазила, пошто је Наполеон после победе код Улма 5/17 Окт. 1805. одржане у сами Беч 13/25 Нов. ушао и код Аустерлица 20. Нов. или 2. Дек, војску аустријску и руску надбио и поразио тако да је Аустрија у миру Пожунском 27/14 Дек. учињеном многе земље и народе, па између ових и Далмацију са Боком Которском Наполеону уступити морала; те су и Руси све већма у сукоб с Французима долазили, чим су Турци од Руса одбијани и к Французима привлачени. Ово је учинило да су и Бокељи ступивши са Сењавиним руским Вицеадмиралом и с Црногорцима у сојуз целу годину 1806. били се против Француза; но све то јоште тешње свеже пријатељство Француза са Турцима, те се сдруже у Херцеговини и Арбанији толико да је Порта по наговору Французског посланика Себастијанија на концу исте године 24-г Дек. 1806. и рат Русији објавила.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 804



« Reply #4309 on: September 20, 2022, 08:06:52 am »

(Писма ова печатао сам ја у Голубици год. 1843. и 1844. Књ. V. стр. 142. По овоме Руси се јошт нису заузимали за Србе као покровитељи, но као пријатељи Србски и Портини, пошто се у писму каже: 'Ако Срби буду принуђени бирати између пропасти и покровителства Француза лако је видити куда би се склонили.')

Нѣговомъ Превосходителству Господину Италiйскомъ
у Константинополю

Господине!
Императоръ є прiймiо писмо одъ Поглавара Србскогь Народа, коимъ ови Н. В. моле, да бы Онъ за ньи посредствовао при Султану Селиму.
Ово намъ є писмо приспѣло преко новогъ Дѣловодителя Аустрiйског, кои є одъ скора амо дошао, и кои намъ є сообщiо, да су Срби подобный коракъ учинили и при Н. В. Императору Рускомъ.
У критическимъ обстоятелствима овы' времена' види се удобно Императору, да се на ползу овог Народа што дѣйствує, не само за предупредити она зла слѣдства, коя бы Порта прва искусила, но да бы iой се тако сохранiо єданъ сувишакъ сила', кои бы iой врло потребанъ быо, кадъ бы у случай дошла, да противъ сполшнѣгъ нападенiя брани.
Iоште пре примленя тога писма уразумѣли смо, да се Порта са свiю страна справля, да на ньи нападне, и къ повиновенiю приведе ій, што овiи управъ никадъ отрицали нису. Безъ да се упуштамъ у испытъ нагона', кои су Порту на изванпредашню преправку узбудили, овде само то примѣчавамъ, да ако бы они незнатни напредцы, коє су Срби учинили, и могли служити за поводъ нападати на ньи, опетъ се мора съ друге стране допустити и то, да су они нечувенымъ злочинiяма Турскiи Чиновника принуђени блыи уздићи сe, и збацыти несносный ярамъ, молећи Султана свогъ Владѣтеля, да имъ дозволи, да сами собомъ управляю и обећаваюћи точно наблюденiє свiю дужностiи добры и вѣрны подданика.
Слабый онай успѣхъ, кои су и поредъ Вашегъ посредства имале молбе Срба', изтицао є мож'да изъ надежде, кою є Порта имала, да ће овай Народъ, кога она за бунтуюћiй взира, пре или после силомъ подвргнути себи, но сада невѣруємъ, да се каква извѣсность у томе показує.
Географическо положенiє Сербiє доводи ю готово у непосредственный додиръ са новыъ притяжанiяма Француза; а овы' є Система позната, да они никакву прилику непропуштаю, гди се могу уплести у дѣла свои' сусѣда, како бы iй поработили или баръ втеченiє на ньи задобыли; далѣ, помыслити є и то, да ће Срби у очаянiю крайнѣ силе своє напрегнути, и ако буду принуђени бирати међу пропастiю и покровителствомъ Француза, лако є видити, куда бы се склонили. И ово бы валяло, да Министерство Оттоманско у призрѣнiє узме, пре него што ступи ко извршенiю своє намѣре противъ Срба.А и полагаюћи случай, да та намѣра уз'има  успѣха, какву  отуд ползу имала бы Бл. Порта? Она бы тимъ собственне своє силе ослабльивала, излагаюћи изв ѣ стномъ губитку своє воинство, а недобиваюћи друго за накнаду своє штете кромѣ развалина храброгъ єдногъ и вѣрногъ Народа. На противъ опраштаюћи им великодушно, дозволяваюћи им слободный развитакъ своiи сила', Царство бы у выше призрѣнiя добыло, єдно што бы воинство своє сохранило, а друго имало бы у Србима заклонъ на оной части Царства, коя є данасъ найвыше опасности изложена.
Шилюћи Вамъ орiгiнално писмо Срба препоручуємъ Вамъ по нарочитой заповѣсти Н. В. да то писмо сообштите Министерству Оттоманскомъ, а и примѣчанiя содржана у овой Депеши. Додат' ћете, да у призрѣнiю данашнѣгъ станя дѣла, држи Н. В. за нуждно посовѣтовати то своме союзнику Султану Селиму, да онъ превуче покривало заборавности на прошла, да обраћа своє попеченiє на то, како бы онъ храбрости Срба у будуће ползовао се; и да не чини воєнна приуготовленя противъ Срба, но да iй на такову тачку постави, съ коє бы Оттоманска воинства споляшнѣмъ нападенiю съ успѣхомъ противустати могла; да одобри ньiово прошенiє о управлян ю ньiовомъ, и наплаћиваню данка одъ стране ньiове землѣ; да они дужни буду давати Порти помоћь и у воинству, кад бы ова у рату была. Ово є начинъ за приюзити овай Народъ интерессима свога Bладѣтеля, и Н. Имп. Вел. бы велико удовольство чувствовало, кад бы Султанъ Селимъ спасителнымъ овыма совѣтима слѣдовао. Нѣг. Имп. Вел. бы взирало уваженiє овы совѣта као знакъ прiятельства Султанова, чему бы са своє стране Н. Им. В. отраду дало, како бы се томе прилика указала.

С. Петербургъ 3/15 Февруарiя 1806.
Князъ Чарторiйскiй, с. р.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 804



« Reply #4310 on: September 20, 2022, 08:11:40 am »

Писмо Нѣговог ц. кр. Высочества Ерц-Херцога Карла, Генераллиссима целогъ воинства Нѣговог Имп. и Кр. Апостолическогъ Величества, к Ђорђу Черномъ и свой Обштини Христiянской Сербiє, писано у Бечу 7. Маiя 1806.

Многостручна Ваша страданiя, коима сте одъ неколико година изложени, приволела су ц. кр. Дворъ, да посредствує за Васъ при Бл. Порти; а и мене су равно умложене Ваше патнѣ узбудиле, да оправимъ писма на пограничне Паше и позовемъ iй, да се одъ насилны' мѣра' уздрже, очекуюћи новiє налоге свога Двора.
Прiятельска сношенiя, коя постоє међу овмы' двома Царствама, даю намъ поуздану надежду, о поспѣшномъ исходу дѣла; а да бы то толико извѣстнiє получило се, нуждно є, да Вы са Ваше стране одъ сада мирни будете, и уздржите се одъ свега, што бы могло гнѣвъ Порте обновити или умложити.
Усрдно участiє, коє о Вашемъ станю узимамъ, и желя принети ко утѣхи Вашой, колико од мене зависи, приволела су ме на реченый поступакъ, кога добромъ успѣху толико се надамъ, колико га и желимъ.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 804



« Reply #4311 on: September 20, 2022, 08:13:48 am »

И тако су ова обстојателства учинила да је Србија целу годину 1806. сама са Турцима жестоке бојеве издржати морала, не имајући ни од куда помоћи. Руска завада са Французима, којој се и Црногорци придружише, учини по својој прилици да је сад и Владика Црногорски Петар Петровић Карађорђу се обратио, и с њим у договоре поради међусобне обране ступио; јер онај исти дан 15-г Фебр. 1806. када Црногорци појђоше да ударају на Нови у Боки, писао је прво писмо Карађорђу и захтевао да му обширно јави стање њихово. Ово је он чинио по особитом књигоноши свом (мислим да је то био познати онај родољубиви Црногорац Ђура Милутиновић, слепи), на које Карађорђе са Советом 4. Априла одговори, и 20-га Маја 1806. повтори на овај начин пишући: 'Да се они од Султана сваком добру надају и да би већ све што захтевају добили да није јавнога царева бунтовника Гушанац-Алије у Београду, који је погазивши учињене мирне уговоре страшно непријатељство против њих подигао, и сву Босну и Видинскога пашу Пазванчића на њи подбунио; додаше да су Арнауте у Куршумлији срећно разбили, с Пазванџићем мир учинили, па ће Гунaшaнaц-Алију у име Божије скоро из Београда истерати. Но да се са Босном, која се, вели, против цареве воље и заповести на њих јаростно подигла, и која је већ досада многа села и нахије њине попалила, попленила, поробила и превелику им штету учинила, и чини непрестано, данас находе у највећој ватри и кавги. Она нам, вели, толике сметње прави да ми нећемо пре наш конац получити моћи докле њу не поразимо. И ми ћемо с њом доста муке имати, ако је Ви не обуздате. Против ове дакле неверне и душманске Босне, која је од старине свагда главне и заклете непријатеље србскога имена и вере у недрима ранила, и које ехидново изчадије - нечастивога Бранковића семе проклето данас о томе ради да угаси са света једом својим и да избрише сасвим име и благочестије србско, против овога, велим, домаћега непријатеља нашега, просимо ми од вас скору и неотложну наоружану помоћ: на коју смо ми у самому почетку основанија нашега велику надежду имали! Заклињући вас светим оним вере, племена и крви савезом, по којему се једна браћа називамо, и јесмо - призивљемо с пламеним срдцем и с разширеним рукама вас и чрез вас сву нашу Црногорску, Далматинску и Ерцеговачку храбру премилу и предрагу браћу - у онај положителни сојуз, који је међу старима и праотцима нашима, док су славни били, био! сиреч: у дружство оружија и међусобни одбранителни и нападателни савез!'
Па наставља даље: 'Ступајући ви у овај савез, удовлетворићете првој дужности Србина, човека и књаза, и привезатћете к себи крепко у најважнијем времену род и племе своје; којега благодарност вама свагда од важне ползе бити може; и помажући нам у нужди и невољи нашој противу непослушника царевих и Гушанац-Алијин сојузника, који су сву Босну ребелским духом отровали, и против верне цареве раје, следователно и против цара подигли; добитћете Ви несумњено и право на признателност блистателне Порте, а преко свега тога дајући нам наоружану помоћ учинитћете Ви то што свет јавно говори да сте већ одавно учинили! Оно даље опомињати нећемо, што ћете целому потомству србскому чрез скору помоћ ову учинити.
Ово ми уму и срдцу Вашему представљајући, друга самом дејству односећа се расположења Вама остављамо, само молимо да их и нама благовремено саобштите. Разгласите ово Вашим у Далмацији и Ерцеговини љубезнејшим. И пређе свега подајте довољну силу храбро-чувеном витезу Шибалији, да к сајединењу с нама теглећи учини скоро једну јаку и силну диверзију.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 804



« Reply #4312 on: September 20, 2022, 08:14:55 am »

И из овога се види да су Срби јошт једнако своме устанку такови вид давали да они не само противници Султанови нису, но шта више војујући против Дахија и Гушанц-Алије и неких немирних Турака услуге такове Султану чине, за које милости и признателности од њега заслужују. Карађорђе, као што видимо, желио је да владика Црногорски са своје стране на Босну удари, како би силу Босанску раздвојио и њему посао олакшао. Но то се у онима обстојателствама учинити није могло. И тако би да се сва сила Босанска, као што ћемо видити, слегла на Србију.
Карађорђе је врло добро знао да Турска војска из Босне и с других страна не иде против воље и заповести Султанове, али није му ишло у рачун другче говорити, нити је советно било, познавајући дух народа србског, коме се од старина увртило у душу да поред свога народнога и домаћега старешине има и признаје за вишега господара цара кога; па се морао бојати да ако осети народ да цара нејма или да се против цара иде, да не клоне духом и не одустане. За доказателство овога имамо и један доцнији пример. Пошто су Срби у сајуз са Русима ступили, и од Султана се раздвојили, па подуже руска помоћ не стиже, па се просу глас да се неки одмећу од помоћи цара рускога, онда неке старешине умоле Карађорђа да тога ради скупштину држи; на којој пошто он рече: 'Е, којекуде, желели сте скупштину, ето вам је, па сад говорите што имате!' Тада изиђе један стари кмет и овако поче: 'Један газда имао је чопор оваца пред својим пастиром. Кад овај истера овце, а то курјаци навале, те многе подаве, да пастир много мање кући дотера него што је отерао. Други пут опет тако. Трећи пут тако да већ мало која и остане од маторих; па дојђе ред и на јагањце. Е, ако тако потраје, шта ће бити и од јагањаца, него то исто што и од оваца. Тако и ми, завадисмо се с Турцима, изиђосмо једанпут, гинусмо; изиђосмо други пут и опет гинусмо; па ево хоће ред да дојђе и на децу. Ми тебе припознајемо за старешину и господара, и ми смо покорни и послушни. Али ти ниси цар; зато смо ради да знамо ко нам је цар; јер ми гинемо а Руса ни од куда нејма.' Како сврши, а он се брзо уклони. А Карађорђе, запитавши: 'Е, ви мислите да су цареви и Руси као раци у торби, па да истресем пред вас, да измиле, а ви да бирате. Ено вам два цара, једног у Цариграду, а другог у Петрбургу, па бирајте кога хоћете.' И тим се задовоље.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 804



« Reply #4313 on: September 20, 2022, 08:20:09 am »

XIII
Јошт у јесен год. 1805. почеше се Турци крeтaти из Босне на Србију. Они продираше преко Дрине у Ранитовачу, која чини као полуостров према Јадру. Међутим држали су Срби Шабац у обсади, те му Турци тежише у помоћ. У то време био је сав раван и сва села дуж Дрине у Турским рукама, осим планине, коју су јошт у почетку Срби заузели били. Јошт онда се учинио уговор с Атнонијем Богићевићем, буљукбашом од Јадра, и Јефтом Чотрићем, главним кметом, који су тајно у договору са војводом Јаковом били да Јадар и Рађевину Турци оставе на миру, нити преко њих у Србију да иду. И тако је Јадар и Рађевина остајала невредима, нити Турци овамо насрташе; но обишавши ове две нахије идоше право на Мачву и Сокол. С тога је неко олакшање за Србе бивало што се при обрани цепати и разсејавати не мораху. И ово овако трајаше дондe докле год Срби сав Јадар и Рађевину не заузеше, што је било у години 1807. пошто су Срби у Шабац ушли.
И Гушанац, који је досад са својим крџалијама у Београду под неким условијама на миру седио, почне сад излазити и нападати на оближња села, особито на Макиш и Жарково. Зато дојђе Карађорђе у Железник, где се са Васом Чарапићем састане и разговори, како да се ти Турци, који из Београда излећу, одбију. Узевши са собом до 800 војника, оде на Топчидер, где осване више Камаља 7-га Јанур. 1806. са снегом. Па тек што се ујутру Богу помоле, а Турци се појаве на Камаљу, и одмах се отвори бој. Срби коњаници за Чарапићем удре низ Топчидер око Ајдук-чесме, а Карађорђе испод шумек Жаркову са пешацима. И коњаници пресекоше Турцима пут к Сави, терајући их Белим водама; а КараЂорђе у то испаде испод шуме. Ари-Климента нагази ту на бару, те се окрете гредом к Остружници, а за њим се натурио Петар буљукбаша с момцима. На глас Чарапића он се обрну натраг; јер се Дема са крџалијама упутио био за њиховим леђма. У то допаде и Јанко Катић, који се давно рад био ударити са Демом; и он одмах пусти хата свога пред Дему, па уставивши се код једнога бреста опали и погоди коња Демова кроз кукове, и коњ паде и притиште Дему; но међутим сустиже и војска Турска, те га ослободи, а Јанко се мораде повући натраг. У том боју ранио се Каратош. Карађорђе међутим био се између Железника и Жаркова, па опазивши у Мајдану димове оправи тамо помоћ; кад тамо, али Паја Поповић из Вранића пошао са 200 људи у помоћ, те га Турци предсрели и затворили у рупчаге биjући. И ови му сад притекоше и ослободише га. Турци не могући се држати повуку се натраг у Београд; а Чарапић оста да одсад не да Турцима нападати из Београда.
Карађорђе оставивши Чарапића под Београдом против Гушанац-Алије отиде са момцима Јакову под Шабац. Преноћивши у Палежу, прије зоре ђипи и повиче на Луку Лазаревића и Петра буљукбашу да брже похитају са својима на Дрину у помоћ. И ови изкупивши се на Камичку одмах одоше. Кад у Китог стигоше, али топ пуче на Дрини, и за тим отвори се пуцњава топова и пушака све више и више. У по' поља код Табановића сретну човека, који носаше писмо Јакову поради боја на Дрини. Они прочитавши писмо и опет му вративши похитају и стигну на Ново село на Дрину; где се међутим бој утишао беше.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 804



« Reply #4314 on: September 21, 2022, 09:21:37 am »

Логор се пружио био од утока Јадра у Дрину, где је Лешница и Ранитовача. У саму ноћ приспе и Живко Дабић, на кога су жељно изгледали, са једно 600 људи. И Живко оде са пешацима на једно по сата на Лешничку ћуприју у луг да ухвати бусију. У саму зору кренуше се Лука и Петар са коњаницима к вароши; но јошт на место ни доспели нису, али пушке припуцаше из бусије, и одмах се отвори ватрени бој. Овамо се Турци упутили једни друмом да претеку Србе, а Петар и Цинцар Јанко их дочекаше и потераше до на борд; онамо у Лешници једнако и силно пламти; и Турци хатлије напали жестоко на пешака србскога, где се до стотине Срба јако одaпpло; и ови пресекоше Турке потеравши их на ћуприју и сагнавши их у вирове, где тада Бакал Милосав тројицу Турака пободе на миздрак. Тако трајаше бој до пред ноћ; и онда се повратише војске у логоре своје.

(Бакал-Милосав био је дољак у Шапцу. Он је, по свој прилици, родом из Херцеговине. Кад је српски устанак плануо у Шумадији, Милосав је држао бакалницу у Шапцу. Кад струја устанка захвати и Шабац, Милосав отпаше бакалску кецељу, па припаше сабљу и, после тога, у врло много прилика, сјајно покаже да њом уме владати, као да му је била свагдашња забава. Сви се очевидци диве Милосављеву јунаштву које је показивао у свим бојевима, у којима је бивао у окрузима: шабачком, ваљевском, подринском, и ужичком, а особито у бојевима на Мишару и на Лозници. Онај шанац на Лешници, у равни, први је начинио Бакал Милосав, те се ту одупирао Турцима који су из Босне Дрину преслазили и на Србе нападали. Кад су Турци, године 1810. силном војском били оптекли Лозницу, а Срби се бранили изнутра, онда је Вишњић овако насликао Бакал-Милосава:
С друге стране, на доњу капију,
Излијеће Бакал-Милосаве,
На јагрзу коњу великоме,
Па сијече Турке око града;
Ту се Бакал не зна уморити,
Већ разгони Турке око града,
Док под собом коња не умори;
Кад јагра у пену учини,
Тад се с коњем он у град поврати,
С оног сјаше, на другог узјаше;
Па једнако он разгони Турке.
Несрећне године 1813. пребегао је био у Срем, па се, 1815. вратио, чим је чуо за нови устанак (таковски). Кад се мало умирило, Кнез Милош је слао Милосава у Цариград, као свога татарина, јер је Милосав знао говорити турски. Године 1818. поверио му је да ради: да би Турци ослободили оне Србе које су . на Лешници били заробили. И доиста је њих 70 дочекало да виде своју отаџбину.
Милосав је био човек висока раста, црне масти, лепа стаса, бела лица, добре нарави, и пријатан у друштву. Умрьо је у Шапцу, 1823. Кажу да му је тада било 53 године.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 804



« Reply #4315 on: September 21, 2022, 09:23:12 am »

После овога боја јави Лука Лазаревић са поносом и хвалом да су се побили са Турцима, многе изсекли и победу одржали. Карађорђе добивши таково известије насмеје се на множину изсечених Турака, па Луки шалећи се одговори: 'Гледајте те повадите те лешеве из Дрине, да се не трују људи, а и Сава се ево замути крвљу, па немају људи шта да пију.'
Да би се боље утврдили, начине јошт и један шанац, где одреде буљукбашу Јована из Ваљевске нахије; али овај не хте послушати ни остати oнде. После два дана ето им и Карађорђа и Јакова са једно 600 добрих момака. На питање његово какви су Турци, одговори Петар буљукбаша да су многи и одвећ снажни и да ће се тежко разбити. На које му Карађорђе прихвати: 'Аферим! Поплаши се од Турака бошњака, где ми толике досад разбисмо. Чекај да видиш хоће л' мене разбити?' Па се онда окрете и запита: 'Који има овде јунак што не слуша заповести?' И кад му показаше и доведоше Јована буљукбашу, а он сикну на њега, и одмах га као непослушна заповеди везати, и уз њега јошт два три његова друга. 'Водите га, рече, у колебу, па код Ћурчијина гроба нека пас виси, нека зна како старијега слушати ваља.' Војска то чувши зажали Јована, иначе добра човека, па изиђе сва из шанца пред Карађорђа, и узевши пушке за грлиће a табан горе окренувши повиче у глас: 'Молимо, Господару! Поклони нам Јована.' И Карађорђе то видећи поклони им Јована; и они одоше у логор.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 804



« Reply #4316 on: September 21, 2022, 09:24:12 am »

Сад се војска распореди за бој. Живко оде напред са 2000 људи, и ухвати бусију пруживши се до у брод, куда су пре Турци прешли били. А Турци одоше на Лешницу у поље Ранитовачу. Седам србских поглавица одоше преко поља и зaмaкoше у луг, да погледе Турке. Но мало је време потрајало, али почеше пушке пуцати, таламбаси ударати, и ларма се у логору зачу, док се показаше из луга србске поглавице, а за њима Турци ждрелом куљају. Од ових се таки одвоји до 1000 Турака и за онима поглавицама, а остали окретоше се к Дрини. Карађорђе их са својима дочека на пушке, но Турци место да устукну натраг, груну у средину међу Србе, и ове потисну до преко Ранитоваче, где су већ на броду нашли Живкова коња рањена.
Тако Турци покренуше и Живка и Јакова и Илију из својих бусија те истераше у варош Лешницу и већ је до 200 Поцерацa напливало на Дрину. Како Турци потераше Србе с леђа на Лешницу, Карађорђе видећи опасност скупи нешто момака те ухвати бусију не би ли онима Србима покрио леђа; но ту га удари куршум један баш у врат испод јабучице кроз свилену мараму, но Бог и срећа учини те најпре проби кроз једну врбову грану и ослаби док до врата дојђе. Бој је овде такови био да би рекао човек да сав луг пламти. Срби су од мртвих коња бусије правили и бранили се. Само је турских коња више од 200 мртвих пало.
Не могавши се ту које од силе турске које од зиме задржавати, побаца Карађорђе ту ноћ плот у Дрину и повуче се горе на Цер у прњавор код Чокешине. Одавде с Обркнезом Алексом из Мачве дојђе у Дубље до Китога, а Турци за њим у Клен устoпце, од којих се Срби уклонише у Белотић. Овде преноћивши крену се к Шабцу, али не нашавши пута устране се газећи баре до трбуха по снегу, киши и лапавици, док Милован Грбовић трагом на њих не наиђе, те као што туда путове познаваше, изведе их на више кроз луг и проведе у Метковиће.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 804



« Reply #4317 on: September 21, 2022, 09:25:59 am »

Међутим док су ови овако ходили и заходили, Турци продpy к Шабцу. У то стигне и Живко Дабић са једно 600 људи, и за њим се изстигну и друге буљукбаше, те саставши се њима Карађорђе дојђе у Јеленчу, где се устави и ухвати браник у једном шљивику. Па да би се са већом и јачом силом одупрети могао, заповеди да се Шабачка обсада, која је измакнута била најпре за Думачом, после за Добравом код камене дојње ћуприје к њему прибере. Но јошт се ова ни сместила не беше, али Турци допадну и стану жестоко ударати на Србе, где се тада и Јанићије ранио. Бој трајаше до пред мрак, и када је понајтеже било, онда Бог и срећа нанесе калуђера Партенија и Јована Белова са једно 200 друга, те ови ударе из шуме изненада Турцима с леђа, па их забуне тако да су ови одмах измаћи и одступити морали. И ту погибе Турцима Абдага Видаић, бивши војвода у првом примирију у Шабцу.
У то време стиже глас да је и Аџибегова војска од Сребренице продрла преко Сокола и да се упутила Ваљеву. И Карађорђе одмах сву Ваљевску нахију оправи Јакову, који је добивши рану у боју Лешничком на Ранитовачи отишао био у Бранковину, у помоћ. Но ова јошт ни стигла није, а Турци већ допреше до Бранковине и попалише и Цркву Бранковинску и конаке Јаковљеве. Служитељи, који су понапред испред војске ишли, нашли су Јакова у брду више конака на вису. У то сустигну и Турци, те окупе Јакова до на Уб. Овде их војска Ваљевска са Јеленче послата предсретне, те Јаков се овом сдруживши се, окрене се, па једнако пушкарајући се са Уба издре на близоњски вис пред Турке, који се измицаше покрај Србске војске једанко палећи, док тако не допру до Словца планине, која је преко Колубаре иза Ваљева источно. Овде Срби претеку Турке, те се ови врате уз Колубару у Ваљево на конак; па сутра дан запале Ваљево и појђу натраг. Срби то видевши стану се разилазити да уклањају робље, па и Грбовић отиде преко Колубаре у своју кнежину.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 804



« Reply #4318 on: September 27, 2022, 09:48:19 am »

Јаков је остао сам са момцима и побратимом Дели Ахметом, па се опет врати на вис, држећи се на опрезу од Турака. Ово је било управ на покладе пред велики пост. Кад ал' дотрчи стража од Уба, јављајући да се неки барјаци показују; а то је био Карађорђе, који је и сам похитао са Јеленче Ваљеву у помоћ. Он је и ишао попре, одморивши се у Кецељеву на реки Тамнави, са једно 50 до 60 коњаника, а за њима ће доћи остала војска. Кренувши се са Јеленче писао је он и Јанку Катићу у Рогачу, да и он одтуда похити са војском Ваљеву у помоћ, оставивши Нинка са јошт неколико војске, да се држи на Думачи.
Како Карађорђе овако приспе, а он се окрене косом право у Осечну на конак; а Турци ће у исто време са друге стране брда у Остружију код куле Аџи-Бишћине. Не имајући доста војске он не удари на Турке, но пошље неку част у шуму, те ови оборе неколико плотуна, на које се Турци поплаше и окрену се Соколу и Босни. У то време приспе и Јанко Катић, који из Ваљева удари са Јаковом преко планине у Соколску нахију, где попале Турска села Дону, Дрљачу и Бачевце. А Карађорђе врати се из Ваљева к дојњем крају к Београду.
Јанко Катић и Јаков попаливши села Турска у Соколској нахији, врате се у Вукушић, и ту се поставе на браник. Једна чета Ваљевске нахије заузме шанац у селу Вукушићу; Шабачка нахија под Луком Лазаревићем на Церовцу на друму Ваљевском; посавина Ваљевске нахије заузме дојњу камену ћуприју код Орида на друму, који Београду води; Шабчани варошани с једном частју Шабачке нахије заузму ушће Добраве у Саву према селу Мрђеновцу. И тако је то трајало за време великога поста.
Међутим Катић, Вуица и Живко Дабић изишав из Вукушића, састану се Чупићем у Мачви, па на Салашу селу у пољу Салашкoме ударе на Мехмед-Капетана Видаића из Зворника, који је онуда Мачву харао и разбију га сасвим. Са бојишта из Салаша врате се у село Добрић горњи под Цер, где два шанчића наместе. Они радостни сбог победе ове сутра дан уjуру ударе у весеље; но тек што два три плотуна избаце, а Турци Шабчани то чувши помисле да је бој, па полете као у помоћ, и јако се побију, тако да је са обе стране доста пало, нити је пре престало док није србска војка на пуцњаву у помоћ притекла, и Турке у Шабац одбила. За то време Чупић се са четама по Мачви налазио.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 804



« Reply #4319 on: September 27, 2022, 09:49:14 am »

XIV
Пред ускрс отиде Јаков и Цинцар Јанко у Забреж, а остане Дабић. Кад трећи дан ускрса, али стигне писмо да су Турци од Сокола продрли на Пецку речицу, где се Јадар почиње, под Осман-Џором, којега је Аџибег послао. У светли четвртак ујутру већ се показа дим у Свилеуси, где су Турци окренувши се Шабачкој нахији попалили Лукине конаке. Одмах Лука и Дабић узевши од свакога станишта понешто војске похитају к Свилеуси пред њи да би им како пресекли пут Шабачки. Кад тамо, али Турци оставили Свилеуву и вратили се к Ваљевској нахији, управивши се на речицу Уб к селу Чучугама. То видећи одмах и србска војска крене се трагом на њима устопце, и јошт исто вече с мраком најђе их на конаку око Уба испод села Чучуга, где је мало ниже испод њих и србски збег био.
У тај мах и Јаков доспе одозгор са нешто војске, те се ту састане до 2000 Срба, који се стану спремати на бој код Чучуга, и буду разређени овако: Дабић и Лука поставе се од десне стране Ваљевске на десну страну Уба, Веса и Цинцар-Јанко ухвате уз реку Уб и с једне и с друге стране од истока од Колубаре; а Јаков заузме леву страну од севера од Свилеуве. Тако разређени Срби на два сата пред зору ударе са сви' страна, оставивши отворено место уз Уб, како да могу Турци бегати на запад к Церу и Соколу у Босну. Јошт на случај ако они тако не би разбили Турке, урочио је Јаков знак, како таламбас његов удари, да се сви опет у гомилу скупе. Цинцар Јанко је ударио с коњаницима јуришом на логор, и Турци се покрену и пребију уз једно брдо, где је истина био Лука и Дабић, но им одозгор ништа учинити нису могли. У само свануће кад су Срби већ престати хотели од боја, дојђе им Петар Молер, који је био у Кличевцу код Ваљева, и обнови бој. Лука и Дабић ударе од ограде виноградске, и утврде мало шанца с десне стране Уба, прибивши понеки проштaц. Но ови јошт и не затворише шанац, али Турци ударише са сви страна на јуриш. Цинцар Јанко с коњаницима натури се за њима к шанцу косом, а Јаков прејђе преко Уба с друге стране шанца на друм, куда је Турцима пут од запада. Бој се отвори жесток; и већ су барјактари турски ударили били два барјака у шанац србски, но изгинуше и ови и који су отимали, јер је већ и Јаков почео пуцњаву с ове стране. Усред љутога боја дотрчи момче једно Јакову и јави да је он самога Осман-Џору убио, које се по том и потврдило.
Logged
Pages:  1 ... 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 [288] 289   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.033 seconds with 23 queries.