PALUBA
June 16, 2024, 01:22:53 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Pravilnik za prenošenje vesti na forumu PalubaInfo
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 [290] 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301 302 ... 338   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 782069 times)
 
0 Members and 5 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 220



« Reply #4335 on: October 10, 2022, 09:10:34 am »

Изъ Аустріє отиде Кара-Ђорђе у Руссію, гди є после срећно окончане войне са Французима, очекивао одъ ове союзничке своє Силе подпоре и помоћи за избавленіе отечества свога. Но међу тимъ су се обстоятелства промѣнила, и са Бечкимъ конгресомъ одъ 1815. године политика Европейска и отношения народа Европейски добыла су са свимъ другій и новый видъ: и Кара-Ђорђе се скоро увѣри, да нѣму ништа друго неостає, но опетъ у саму свою силу и храбрость, и оружiє и любовь свога народа поуздати се. Тако се онъ рѣши, као што се мыслило са знанѣмъ Русскога Двора, да се самъ у Сербію врати, и iошть єданпутъ отечество своє одъ Турскога ярма ослободи. И са єднымъ само пратіоцемъ своимъ Наумомъ (Kapнaрoмъ) дође онъ у Смедеревско окружіє, и повѣри се Вуици. Но овде нѣга изненада смрть нађе; ноћю између 12. и 13. Юлія 1817. у усамлѣной колеби єдной у планини Крушици три сата одъ Паланке и єданъ сатъ одъ Цариградскога друма, у сну буде онъ одъ намѣштены убійца изъ потає убієнъ. Нѣговъ собственый кумъ Милошъ Обреновићъ (доцніє князъ одъ Сербіє) то є нѣму преправіо, боєћи се, да се народъ Кара - Ђорђу већма неприлепи.
Тако є свршio избавитель Сербіє животъ свой на Србской земльи на вѣчиту срамоту свію оны, кои су у овомъ богомрзкомъ дѣлу участвовали. Но и ове преступнике є наскоро праведна казнь постигла: Никола Новаковићъ, кои є проклету руку свою на овога бoгoдaнoга юнака дигао, наскоро полуди, и нађе смрть у потоку єдномъ; Вуица умре бѣдно у найвећемъ страданію; а Милошъ - Милошъ се подиже на княжескій престолъ одъ Сербіє, и признать бы и одъ Порте и велики сила за господара Србскога народа. Но и нѣгова се влада и господарство угаси, и онъ се мораде одрећи княжества, и изванъ отечества као у заточеніє отићи. Нѣговъ прворођеный сынъ Миланъ, на коєга є ползу онъ достоинства свога одрекао се, умре 21-ый данъ после удалѣнія отца свога, недочекавши ни потврдитeлнoга Берата; а другій сынъ нѣговъ Михаиль у трећой години свога владаня (1842), бы омразомъ народа изъ землѣ изгнанъ. На нѣгово мѣсто пакъ праведна Судбе Божіє рука, и благодарный гласъ Србскога народа, на великій онай данъ избора 2. Септемвра 1842., подигне и намѣсти млађега сына Кара - Ђорђева Александра Карађорђевића (єръ прворођеный сынъ Алексіє умро є у Бессарабій год. 1830. оставивши за собом єдинога сына Ђорђа, кои се садъ у Петрбургу на воспитанію налази). И премда су сплетке партає Обреновићеве и садъ толико кодъ велики Сила успѣти умѣле, да є по уништоженію овога првога избора Александеръ да оставку даде принуђенъ быо; опетъ є народъ Србскій нѣму првоизбраному вѣранъ остао, и по другій путь на великой народной Скупштини 15. Юнія 1843. буде Александеръ Карађорђевићъ за Княза Србскога избранъ, и одъ Порте потврђенъ. И онъ садъ срећно влада и управля отечествомъ, одъ отца нѣговогъ избавлѣнымъ.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 220



« Reply #4336 on: October 10, 2022, 09:11:33 am »

И при заключенію овде нека стои iоштъ єдна на првый погледъ особена параллела или равновидность између Наполеона и Кара-Ђорђа. Оба ова мужа была су чрезвычайна появленія, онай за савъ свѣтъ, а овай за свой родъ; оба су была чрезвычайна духа войничка, онай у свѣту изображеномъ, а овай у такозваномъ природномъ суровомъ свѣту: оба су савременна, и єднакомъ судбомъ праћена; скоро у єдной години рођена, скоро у єдно време воєнной служби посвећена, и у єдной години 1804. до найвыше точке своє высине доспѣла, и ту до године 1813. задржала се; и єданъ другоме на пропасть радећи оставила су оба у єдной години землю ньима подчинѣну; и оба су се по другій путъ у исту повратила , суєтномъ покушенію пропасть свою нашла.
Да є судбина у години 1804. у време развіяня ньйова ова два редка и чрезвычайна воєнна талента єдногъ другоме приближила, коє Русска Дипломація заиста ниє желила, и Порту є са обычномъ обозрительностю подъ 3/15. Фебр. 1806. на то внимателномъ учинила, кои зна, какови бы данасъ изгледи Сербіє были, како бы вопросъ восточный стаяо, и куда бы се савъ свѣтъ Европейскій окренуо? - Светићъ.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 220



« Reply #4337 on: October 10, 2022, 09:12:41 am »

Примѣчанє.
Приликомъ овомъ немогу пропустити, да са нѣколико рѣчій непримѣтимъ што о придевку Турскомъ 'Кара', и Србскомъ 'Црный', кои се свагда къ имену Ђорђе врховнога вожда Србскогъ придавао. Шта се о поводу и узроку тога придевка приповѣдало, говорило, нагађало, измышлявало, ниє овде мѣсто испытивати. Само ћу да назначимъ, да є ово наименованіє, было Турско было Србско, свакояко исторически знаменито за животъ народный. Славный Хаммеръ у Истории Османскога царства ч. I. стр. 79. говори 'Османъ (по коме су Турцы Османима названи, отацъ Уркановъ и дѣдъ Муратовъ) одъ свога црноманяста лица, црне косе, црны обрва и црне браде, іошты изъ младости названъ є Кара-Османомъ, Црнымъ Османомъ, коє називанѣ у устима источны жителя служи на честь лепоте ради, и кадъ се комъ младомъ четобаши придене, свагда добру срећу и напредакъ предсказує. Хафисъ, у прославлѣной своiой пѣсми єдной, црноманясто лице свога любимца хвали, и многи Туркомански кнезови добыли су такова наименованія, подъ коима су се у Истории прославили. Тако є Караси као и Османъ, такођеръ єданъ одъ оны десеть кнезова, раздроблѣно селџукско царство подѣлили. Кара-Юсуфъ, т. в. Црный Iосифъ, и Кара-Искендеръ, т. є. Црный Александеръ, и оба она кнеза одъ славне оне Династіє подъ именомъ Црнога Овна.
Придевакъ имена Црнога Османа подударіо се са првымъ сѣдититемъ нѣговогъ племена, и са првомъ државиномъ у Риму са особитымъ нѣкимъ значенѣмъ. Тако Ертогрулъ се найпре станіо у Караџатагу (Црной гори) сѣвероисточно одъ Ангоре лежећемъ, Османъ є прво и прво получio господарство надъ Караџихиссаромъ (Црнымъ замкомъ). - Далѣ на стр. 84. вели: 'Каpa - Абдурраманъ, кои є у храбрости съ отцемъ своимъ надметао се, и коєга є име дуго јошть после смрти нѣгове као побѣдоносно у спомену живило, почемъ су и гркинѣ матере дѣцу свою съ тимъ страшиле говорећи: Ето Црнога Абдуррамана. - Име Црнога было є одъ времена, како се Османъ тако називао, име срећно, и тако се називао и Кара-Мурзалъ, Кара-Али - и т. д.' И далѣ узъ ово примѣчава: 'да є и онай, кои є барутъ изнашао, звао се Црный (Schwarz).'
Тако исто кадъ бацимо погледъ народа Србскога, примѣчавамо, да непостижимый промысао свѣта чудеснымъ начиномъ са овимъ и именомъ 'Црный' саюжава судбину народа Србскога. Тако є име Срба историчечески оживило на брегу Восфора, Црнога мора, гди є ньи Плиній године 79. после Христа на нашсо. После пропасти Србске на Косову године 1389. остатцы Србске слободе и свoєдржавине нашли су последнѣ убѣжиште у Црной гори, и ту се роди и Црноє, и одъ нѣга у Црной гори посташе Црноєвићи, и ови чуваше, да се свѣћа Србске слободе неугаси. Тако и онай, кои є између три страшне силе, Турске, Фердинандове и Запольине (1527.) за Србску слободу баракъ подигнути довольно духа и срдца имао, кои є на Сегединскимъ поляма Запольину войску разбio, звао се Црный Iованъ; тако є и Патріархъ многій народъ Србскій изъ Турске у Аустрійско царство превео подъ именомъ Чарноєвића; тако видимо ево и садъ Сербію исподъ ярма избавлѣну одъ Црнога Ђорђа.
Iошть нешто нека овде стои о Црноме, што характеристически принадлежи самоме Карађорђу. Кадъ є iошть прве године Србске буне противъ Дахія, 1804. у лето, Бећиръ-Паша изъ Босне одъ Цара послать подъ Београдъ дошао, да како миръ између Срба и Дахія учини, да бы се то лакше ко концу привело , радило се са посредствованѣмъ и ємствованѣмъ Нѣмаца. И тога ради прешао є Карађорђе са нѣколико войвода свои у Земунъ, куда су и нѣколико одабраны одъ стране Турака дошли, а и одъ стране Нѣмачке нѣки одъ Двора наређени ту се нашли. У дужемъ разговору загледа се єданъ одъ Турака у Кара-Ђорђа, и видећи га у обычномъ нѣговомъ простомъ одѣлу запыта: 'Та єси ли ты башъ Црный Ђорђе?' А онъ одговори: 'Я самь, я, коєкуде, я самь Црный Ђорђе, коме црнъ, коме бѣлъ. Србима самь бѣо као снѣгъ, а Турцима ћу быти и црньій, ако Богъ да, како они раде.' - Светићъ.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 220



« Reply #4338 on: October 16, 2022, 12:33:36 pm »

Списак преписа књига, чланака и сл. коришћених у теми: (2) Први српски устанак против Турака 1804. и (у заградама) бројеви који обележавају стране.
 
- Гргур Јакшић, Српски народ у XIX веку. (191. стр.)
- Константин Н. Ненадовић, Живот и дела великог Ђорђа Петровића. (193.)
- М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српског народа, - Ђорђе Ћурчија. (194.)
- Симеон Милутиновић Сараiлиа: Славни боi на полiу Тичару. (202.)
- Јован Хаџић, Страданије Србско године 1813. (205.)
- История найважній догађая у Сербiи одъ год. 1489. до 1/20. Септ. 1815. списана одъ Павла Јоаноновића, списателя. (206.)
- Србије жалосно поновно поробљење 1813. године: зашто и како? У разговору поробљене Матере с рођеним јединим Сином својим, којему оставља последње своје завештање. (210.)
- Повесница од почетка времена српског вожда Карађорђа Петровића написана од пензионираног советника Књажества Србског, полковника и каваљера Антонија Протића 1853. године у Смедереву. (211.)
- Србска повестница Карађорђевогъ времена покойнымъ Янићіемъ Ђурићемъ, негдашньимъ Карађорђевымъ Секретаромъ, а у доцніе време бывшимъ Совѣтникомъ саставлѣна подъ слѣдуюћимъ насловомъ: 'Копія исторіє сербске сочинявана Янићіемъ Ђурићемъ бывшимъ тайнымъ секретаромъ верховнаго Вожда сербска, са описаніємъ рода жизни Карађорђа Петровића одъ рођеня до кончине смерти и погребенія нѣгова.' (212.)
- Казивање старца Гаје Пантелића из Тополе. (прибележio Исидоръ Стояновићъ.) (215.)
- Причање Петра Јокића о догађајима и људима из Првог српског устанка (1804-1813), записао М. Ђ. Милићевић. (216.)
- Петаръ Іокићъ Тополацъ, 'Србске Новине,' бр. 66. год. 1852. (221.)
- Петар Јокић о догађајима и људима из првог српског устанка. (222.)
- Србска повестница. Податцы за повестницу србску времена Карађорђевогъ, извађени изъ артiя покойногъ Исидора Стояновића. (223.)
- Податцы за повестницу србску времена Кара-Ђорђевог по струци финансiє, oдъ Іована Гавриловића. (224.)
- Данило Медаковић, Повесница србског народа од почетка овог века до 1815. год. (224.)
- Данило Медаковић, Обзор на деветогодишнѣ србско воєванѣ. (231.)
- Д. Медаковић. Живот србског народа од 1813. год. до побунe Продановe.  (232.)
- Рашид-беја Историја чудноватих догађаја у Београду и Србији. (233.)
- Први Султански Хатишериф издан у првој половини Ребе-ул-Ахара 1245 (у другој половини Септембра 1829. године. (243.)
- Султански Хатишериф од 7. Ребе-ул-Евела 1246 (од 3. Августа 1830. год.). (243.)
- Султански Хатишериф од почетка месеца Реџеба 1249 (Новембра 1833.) године. (243.)
- Султански Хатишөриф, издан око половине Шевала 1254 године по турском, или од 10 до 12 Декембра 1838 године. (243.)
- М. Вукићевић, Како је погинуо Теодосије из Орашца? (243.)
- Ник. М. Савић, Тeoдосије из Орашца, обркнез јасенички. (243.)
- Исторïа приключенïя у Сербïи отЪ године 1804 – 1812. (Преведено изЪ Österreichische Militärische Zeitschrift, 1821. (244.)
- Сима Милутиновић, Историја Србије од почетка 1813е до конца 1815е године. (253.)
- Коста Протић, Ратни догађаји из Првога српског устанка под Карађорђем Петровићем 1804-1813. (276.)
- А. П. М., Недићи и битка Чокешинска, Ћурчина смрт. (284.)
- М. Светићь, Бой на Мишару 1806. (285.)
- Устанак Cрбски под Црним Ђорђем од Јована Хаџића у књижеству названога Милоша Светића, Прве три године. (285.)
- Животъ  Кара-Ђорђа Петровића врховнога вожда народа србскогъ, одъ Димитрия Давидовича. (289.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 220



« Reply #4339 on: October 17, 2022, 08:21:48 am »

У Мемоарима проте Матије Ненадовића, које је издао његов син Љубомир П. Ненадовић 1867. године у Београду, садржано је неколико штампаних страница Божидара Грујевића (Теодора Филиповића) и то: Дневник (стр. 297-306), За памјат (стр. 292-294) и Слово (стр. 295-297). Грујевићеве листиће штампао је и М. Светић у Сербском летопису за годину 1856. у Пешти под насловом Прилози за историју народа Србскога. Преносимо их овде у целини.


Дневникъ Боже Груєвића.

7. Юнія (1805. год.) пођо съ Протомъ и съ три момка изъ Бранковине, къ Тополи къ госп. Ђорђу. Ноћи смо у Зеоци, чусмо ту да є Кара-Ђорђе съ госп. Янкомъ отишао на Остружницу по џебану, удари смо на противъ имъ и пола часа ѣздивши сретосмо господаре горнѣ и съ около 30 момака; три лепа баряка носећи нова: єданъ преукрашенъ и доста скуп господара Янка одъ зелена и црвена мола, на коєму озго коплѣ, и иконе св. Николая и архангела Михаила съ друге стране; а два господара Ђорђа сходнія много данашнѣму вкусу, єданъ одъ пола белогъ пола зеленогъ тефета. - Тако єздисмо Янковой кући. Кадъ се приближисмо Рогачи (Янкову селу) баpяке момци развіяше, и пѣніємъ шуму напунише. - Ту pучасмо, а после Янка оставивши дома, мы съ госп. Ђорђемъ и момци єго, пођосмо къ Тополи. Путъ изъ Рогаче къ Тополи єсть найпріятный: све шуме, коє су овуда величествене, све холмови (ни єдногъ великогъ брега нема), ливаде и поляне, влатата пшеница, изменюю се приближаваюћій се Ђорђевой кући, два сата єднако крозъ шуму идосмо, и около захождения сунца после 6 часова, (толико има одъ Рогаче до Тополе) стигосмо у Тополу. Домъ Ђорђевъ на чистомъ холму западу окренутой страни лежи, савъ новимъ шаранповомъ и кулама ограђенъ, внутри одѣлена авлія, и нѣгова стара кућа, зграда, и два чардака; и у єданъ насъ поквартирише до врата; а другій выше, квартиръ є господара Ђорђа, доле висока штала, горе противъ друге половине има две старе зграде, у єдной ливница олова и єдна кула подъ коiомъ є аресть. Ту ноћисмо, састасмо се са госп. Базрђанбашомъ Іовомъ Райчемъ, кои є очекивао насъ за одговоръ у Молдавію. Мы га познасмо.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 220



« Reply #4340 on: October 17, 2022, 08:23:30 am »

9. Юнія дошли су хабери, да су се Карановци затворили и да су се потукли и 9 Турака из Срба пало. Дошла писма одъ влахбега изъ Влашке явля да су наши посли срећно къ нѣму дошли, предъ ньимъ тайно показали прошеніє, и онъ се весели, отправіо ихъ таки далѣ, проту изъ Шопића, Новаковића и Стев. Живковића, пишу да є и генералъ конзулъ того ради дошао у Букурестъ, да може явити народу и своимъ. Писма пишу писана су у Петерсбуръ государю, и Чартор. - отъ мене, и Цариградъ, скоя, ишчу новаца.
На вечери овога дана господаръ Ђорђе лепо насъ угости, изъ уста єго слишахъ начало востанія Сербовъ: пришедши къ нѣму Турци да га секу као и друге, онъ ихъ разтера, побегне, сазове Станоя. И првый данъ ньи 4. была су, трећій данъ 9. 7. данъ 300. а десетый данъ 2000 скупили се говорећи: ако намъ є по самомъ гинути, нека у гомили гинемо. Потомъ визитира момке, пушка у многи празна была и ни єданъ фишекъ, а у многи по єданъ фишекъ у пушци, кои говорише: 'нећу пуцати докъ къ нѣму недођемъ и убити узмогнемъ сигурно.' Онда ій распусти, но да буду готови свакій путь кадъ ихъ позове; распусти зато да Турци децу непоробе. Но чувши да сви устаю, потера све, и кои ниє хотео нѣму Турчина обеси на врати, или заколѣ, онда боєћи се село глобе, сви су устали.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 220



« Reply #4341 on: October 17, 2022, 08:28:27 am »

10. Юнія чекасмо кнеза Симу и Янка съ войскомъ.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 220



« Reply #4342 on: October 17, 2022, 08:29:44 am »

11. Юнія дођоше съ неколико момака а пешаке су послали напредъ; ручаше и послѣ ручка отидоше.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 220



« Reply #4343 on: October 18, 2022, 01:03:05 pm »

12. Юнія пођосмо: я, госп. Прота, госп. Ђорђе, и прочи нѣгови, съ момци коньици къ логору, у єдной ливади, послѣ подне на Ясеници, а потомъ пођосмо и за 2 сата стиго смо у логорь (13. Юнія) одкуду предъ насъ 2 свяшчена лица съ чутурама изашла, савъ є логорь у паради стаяо; ту смо цело вече весели были, гайде свирале, и момци играли.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 220



« Reply #4344 on: October 18, 2022, 01:05:15 pm »

14. Юнія. Кренемо се са свимъ логоромъ рано. Добошъ насъ пробуди. Послани су напредъ пешаци, а ми за ньима и дођосмо на конакъ на Гружу (рѣку) доста рано, око подне; и ту цео данъ бысмо, раке вaтaсмо и ноћисмо.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 220



« Reply #4345 on: October 18, 2022, 01:07:15 pm »

15. Юнія. Пођосмо съ места, и добри 6 сатій узаманце крозъ шуму, крозь тесне путове, блатне и ружне, и дођосмо у логорь Станоєвъ (Главашъ). Ту є великъ логорь быо, ту є преко брда Морава (рѣка) а башъ у брегу Мораве лепа ладна чесма (Врбица) ту самь сладостно єданъ сатъ провео, Мораву и полѣ око нѣ мотрећи. Ту pучасмо кодъ кнеза Симе, и послѣ два сата одмора идосмо далѣ узъ Мораву. (Ту се Морава савія на ключъ). Идосмо преко велики брда и богаза, и дођосмо у вече на брегъ узвишеный Мораве противъ Карановаца (ово є цѣль нашегь пута) и ту постависмо нашъ главный квартиръ.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 220



« Reply #4346 on: October 18, 2022, 01:09:11 pm »

16. Юнія. Творише кнезови разговоръ, и чекаше капетана Радича, кои є овде обсажденіє приправляо, и проту Драговчанскогъ (ужичке нахiє), между тѣмъ приправа се чинила.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 220



« Reply #4347 on: October 18, 2022, 01:12:28 pm »

17. Юнія. Послѣ полъ дана кренуо се Радичъ съ войскомъ отъ оне стране Мораве, удари на стражу турску, растера, и Мутавчія комендантъ ужичке нахіє убіо єднога Турчина. На гласъ овы пушака подигнуо се савъ логоръ и пређе преко Мораве. Првый кои є на наше предходяшче вожде случайно ударіо, быо є Гуро Турчинь (ово є найболый юнакъ и на гласу делія у Карановци) и ту му коня и Гуру убію и главу одсѣку и донесу на брегъ. Послѣ тога и говеда дотераю и єдну црну краву. Овой крави обесе на рог Гурину главу и пусте краву натрагь, кажу, да, кадъ є крава съ главомъ дошла у Карановце да су се подсмеяли говорећи: ао мой Гуро! заръ ти се хатъ на галулю окренуо. Донели су оружіє нѣгово и седло и само се другой войсци показали, пакъ се вратили; а предъ вече смо пренели и главный квартиръ преко Мораве и ту на брегу десномъ Moраве ноћисмо и Богу се молисмо, ручaсмо и послѣ полъ дана начася обсажденіє Карановаца.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 220



« Reply #4348 on: October 19, 2022, 08:20:51 am »

Обсажденіє Карановацa нaчaся 18. Юнія, по пол' данъ. Ту быша отъ поглавара Госп. Георгій Петровићъ, Янко Катићъ, Сима Марковићъ, Васа Чарапићъ, Ђуша, Станоє Главашъ, Капетанъ Радићъ (овай є обсажденіє располагао) Младенъ, Прота Драговачкiй и Валѣвскій, Лазаръ Мутавчія, Прота Крагуєвачкій, Ягодинскій, калуђера и попова доста. Войске є было до 6.000 по моєму разсудженію, измежду коихъ 1000 коника.
Све у паради приближива смо се граду, и начаша єднимъ топомъ бомбардирати. Турци су се врло твердо укопали и бранили храбро, потомъ избѣгли у єданъ тврдый край а прочу часть вароши оставили нашимъ инсургентомъ на плѣнъ и грабленіє. Ноћь сію цѣлу траяло є пуцанѣ со обе стране, варошь попалѣна сва, почти кромѣ крепости, и цѣлу ноћь было нашимъ дѣла.
Начинаюшчу 19-томъ дну Юнія, у понедельникъ уютру обновило се паки пушкаранѣ и траяло є живо до полъ дана, послѣ полъ дана опредѣлило се съ наше стране юришъ на метеризе турске; но пре него нѣга опишемъ треба намъ мѣсто положеніє Карановца знати. - Карановаць лежи у лѣпой, у пріятной на три стране одъ 1 ½ сата протяженной равници, одъ востока на 1 сатъ иде се лепимъ ливадама къ Морави. Одъ сѣвера има Ибаръ рѣчицу коя се ту у Мораву слива. Ибаръ є дубокъ и хитаръ потокъ, и тако одъ съверне стране Ибаръ га окружува, а съ десне стране Ибра лѣпи су воћнаци на брегови и ту є была бусія Драгачевачка. Близу Карановца само преко Ибра одъ запада ужичка нахія до брега 2 сата.
Послѣ полъ дана начася юришъ, на третій ударъ топа, заче се отъ свію страна ватра, ударише на юришъ, но немогоше шаранповъ отети. Турака є млого пало, а наши є 15 мртви и до 30 ранѣны было. Киша є продолженіє юриша прекратила, коя є полъ дана до ноћи и цѣлу ноћь велика была. Кара-Ђорђе потомъ къ вечери прикучи ближе вароши своє шаторе и џебану, и ту ноћисмо сви мокри. У полъ ноћи остависмо Карановац, и єго близкоє обсажденіє, и вратисмо се мокри и озебли преко Мораве у старый хаупт-квартиръ.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 220



« Reply #4349 on: October 19, 2022, 08:23:33 am »

20. Юнія. Со лѣве стране Мораве у логору починусмо, пушке поправисмо послѣ полъ-дана, са нѣколико коника оде Кара-Ђорђе преко Мораве, нађоше Турке у полю, двоицу убише и нашъ ни єданъ и нерани се.
Logged
Pages:  1 ... 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 [290] 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301 302 ... 338   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.034 seconds with 23 queries.