Српске буне

[JASON]

20. Юнія. Со лѣве стране Мораве у логору починусмо, пушке поправисмо послѣ полъ-дана, са нѣколико коника оде Кара-Ђорђе преко Мораве, нађоше Турке у полю, двоицу убише и нашъ ни єданъ и нерани се.

[JASON]

21. Юнія. Оде Господаръ Ђорђе у Тополу по топъ и џебану; остави заповѣсть да се ништа непрашта Карановчаномъ; да отима ко шта може, и да се пале воденице; пре смо хтели лѣпимъ начиномъ, и одъ плячке уздржавали смо се, а садъ што ко уплжни да є нѣгово. Послѣ полъ дана отиде Радичъ Драгачевчаномъ за обновити обсажденіє.

[JASON]

22. Юнія. Продолжена су приправленія къ обсажденiю ближшему.

[JASON]

23. Юнія. У вече попалѣне воденице турске на Ибру.

[JASON]

24. Юнія. Дошао є хаберъ отъ капетанъ паше да се Пазарини Турцы пропусте съ женама и децомъ, и поручує да чекамо царево расположеніє.

25. Юнія. Послаше наши Карановчаномъ утѣснѣнымъ гласъ, да ій хоћеду на вѣру пропустити.

[JASON]

26. Юнія. Дође господаръ Ђорђе по великой киши у логорь и съ ньимъ єданъ топъ одъ 6 фунтій, барякъ и добоши. Послѣ полъ дана дошли Турцы, изъ Карановца єданъ, и двоица изъ Пазара, и уговараше за изходъ. Наши искаше цѣну пропуштенія 15 коня но они немогоше обећати, него повратите се, да друге у варош и питаю.

[JASON]

27. Юнія. Послѣ полъ дана Турцы гласоноше дођоше са одговоромъ да они коня неймаю, него моле, да се онако на веру, пропусте и господаръ имъ изъ свогъ великодушія дозволи. Овай данъ весело бы вече у логору, и дошао є Мехмедъ ага изъ Валѣва са своими.

[JASON]

28. Юнія. Уговоръ соверши се да на Петровъ данъ рано Турцы изиђу Господару Ђорђи. Турцы хата на поклонъ доведоше, и нѣгову шишану коя є у ноћи 20. Юнія кодъ Карановца остала, и уговорисмо да Турцы сви иду да наши 50 момака ихъ до Курилова прати.

[JASON]

29. Юнія. Рано устасмо, кадъ се пробуди, лепъ данъ али єшче лепши логоръ, свудъ ватре горау, свудъ се яганьци пеку, све є весело! онда удари добошъ на молитву, сви се скуписмо и Богу се молисмо, и послѣ молитве єдному попу изъ пазарске нахіє, кои є турску у Карановаць носіо кньигу нама неприятну, предъ целимъ вилаєтомъ ударише 25 батина, быо га є прота ягодинскiй и єшче єданъ попъ. Онда ручасмо, у славу писмо и пуцасмо, кадъ видисмо да се Турци преко Ибра измaкoше пропуштени, а мы онда сви преко Мораве, и дођосмо у Карановацъ око 9 сатiй изютра. Попалисмо све, само џамія оста. - У Карановцу є было 700 кућа, сада нема ни єдна него све са земльомъ сравнѣно. - Турци су мирно отишли. - Послѣ тога вратисмо се у хауптквартиръ, и ту Богу за побѣду благодарисмо и уздравлѣ писмо и ноћисмо.

[JASON]

30. Юнія. Око 10 сатій савъ се логоръ крену, идосмо 2 сата планиномъ по великой киши, и онда се съ Протомъ, и съ попомъ Павломъ изъ Врела растадосмо. Они одоше къ Ужицама, а ми кући свакъ своioй, а самъ я узъ топъ у Палежъ.

1. Юлія. Цѣль данъ путовасмо по киши; растасмо се съ господаромъ Ђорђемъ, и я съ госп. Симомъ кнезомъ ноћи у Вербицы лієпомъ селу.

[JASON]

2. Юлія крозъ Раниловиће и Сибницу, лепа села, дођосмо у Боракъ, у Симино село на добромъ месту. Ту ужинасмо и написмо се поштено; три топа госп. Сима избаци. Кућа му є лепо уређена, познає се на млађима да є старешина правый Србинъ. Оданде 1 ½ сатъ идући дођосмо у Враниће кући Павла Поповића и попа Димитрія; красни люди, я васъ лако заборавити нећу! Ту я и госп. Веса изъ Любинића нашъ капетанъ, и топъ, уквартирисмо се, а други наши до 100 момака поделише у село гди 2 гди 3. Описати се неможе како насъ є ово село лепо дочекало. Селяци су сами долазили и молили насъ къ себи на квартиръ, као браћу утруђену и заслужену. - Сутра када пођосмо свакій є добро село благосиляо. Таково є село кадъ добра, паметна и разумна кнеза и поглавара има као што є Сима и Павле.

[JASON]

3. Юлія. Послѣ, раніє пођосмо къ Палежу, 2 сата далеко ту дођосмо, ручaсмо у механи, и я писа госп. Архимандриту Петровићу у писму г. капетана Зикића и описао самь му накратко бой Карановачкій, преко попа Марка у Остружници. Послѣ подне кренусмо се и идосмо, до Звечке 2 сата, до Грабовца 1, до Любинића 3, свега 6 сатій, до куће г. Весе. Ту насъ лепо дочека г. Веса и угости, сутра ручасмо, и мени попъ Янко показа путь у Таково ¾ сата одъ Любинића. У Таково самь дошао на коню, попу Петру, нѣму сам се казао, ко самь, загрлio ме є и полюбіо као свога човека. Кодъ нѣга самь провео и овай данъ, и 4. Юлій приятно и у свакойкомъ разговору, онъ ме є прелепо дочекао, изпратіо и дао ми є євдне чарапе (то є овди знакъ особите любови и приятельства).

[JASON]

5. Юлія. По ручку раставши се съ попомъ Петромъ пођемъ у Врело мойой милой дедовини, и дођемъ къ Іоксиму и ту се съ ньима излюби; кодъ куће быяше Іоксимъ и Лаза, и Іосимова жена Ана, и Павлова жена Єрина, и 4 деце Іосимове, єдна девойчица лепа Анина, и мати Тодора. Ту за Симомъ многій разговоръ бы, и пи се у здравлѣ свію. Ту самь провео у миломъ одмору и друшству 6. 7. и 8. Юліи.

[JASON]

9. Юлія. Идо у Врелску цркву, ту є быо попъ Бранко и Янко изъ Любинића, попъ Павле изъ Врела и г. Веса а и Іоксимъ црновлянъ, и цркву лепшу у Србій видіо нисамь одъ Врелске и лепу кућу кодъ цркве за приходнике. Ту ми говорише да будемъ магистеръ, и да бы самь само услажденію и серца зактеваню слѣдовати могао, то бы самь воистину учинio, тако є лепо место и приятно Врело. - Ту ми стиже кньига одъ Проте да што брже у Бранковине идемъ, и я таки послѣ подне съ Іосимомъ сѣдавши дођо у Бранковину послѣ 4 сата пута. Господаръ Яковъ отишао быо са свомъ войскомъ на Ужицу.

[JASON]

10. Юлія. Оде госп. Прота на Остружницу и у Земунъ за ради џебане, и други потребны стварій; а я оста дома управляюћи кньиге куда коя надлежи.

(Ово сведочимо да є писато рукомъ почившега Боже Груєвића у Руми рођена а бывшегъ у рускомъ Архову Профессора, а у Србій у првомъ Савѣту народа Србскаго секретаромъ. - Матей Ненадовићъ, Протоп.)