JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335
|
|
« Reply #4360 on: October 26, 2022, 08:15:57 am » |
|
3. Юлія. Послѣ, раніє пођосмо къ Палежу, 2 сата далеко ту дођосмо, ручaсмо у механи, и я писа госп. Архимандриту Петровићу у писму г. капетана Зикића и описао самь му накратко бой Карановачкій, преко попа Марка у Остружници. Послѣ подне кренусмо се и идосмо, до Звечке 2 сата, до Грабовца 1, до Любинића 3, свега 6 сатій, до куће г. Весе. Ту насъ лепо дочека г. Веса и угости, сутра ручасмо, и мени попъ Янко показа путь у Таково ¾ сата одъ Любинића. У Таково самь дошао на коню, попу Петру, нѣму сам се казао, ко самь, загрлio ме є и полюбіо као свога човека. Кодъ нѣга самь провео и овай данъ, и 4. Юлій приятно и у свакойкомъ разговору, онъ ме є прелепо дочекао, изпратіо и дао ми є євдне чарапе (то є овди знакъ особите любови и приятельства).
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335
|
|
« Reply #4361 on: October 26, 2022, 08:20:31 am » |
|
5. Юлія. По ручку раставши се съ попомъ Петромъ пођемъ у Врело мойой милой дедовини, и дођемъ къ Іоксиму и ту се съ ньима излюби; кодъ куће быяше Іоксимъ и Лаза, и Іосимова жена Ана, и Павлова жена Єрина, и 4 деце Іосимове, єдна девойчица лепа Анина, и мати Тодора. Ту за Симомъ многій разговоръ бы, и пи се у здравлѣ свію. Ту самь провео у миломъ одмору и друшству 6. 7. и 8. Юліи.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335
|
|
« Reply #4362 on: October 26, 2022, 08:26:53 am » |
|
9. Юлія. Идо у Врелску цркву, ту є быо попъ Бранко и Янко изъ Любинића, попъ Павле изъ Врела и г. Веса а и Іоксимъ црновлянъ, и цркву лепшу у Србій видіо нисамь одъ Врелске и лепу кућу кодъ цркве за приходнике. Ту ми говорише да будемъ магистеръ, и да бы самь само услажденію и серца зактеваню слѣдовати могао, то бы самь воистину учинio, тако є лепо место и приятно Врело. - Ту ми стиже кньига одъ Проте да што брже у Бранковине идемъ, и я таки послѣ подне съ Іосимомъ сѣдавши дођо у Бранковину послѣ 4 сата пута. Господаръ Яковъ отишао быо са свомъ войскомъ на Ужицу.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335
|
|
« Reply #4363 on: October 26, 2022, 08:29:31 am » |
|
10. Юлія. Оде госп. Прота на Остружницу и у Земунъ за ради џебане, и други потребны стварій; а я оста дома управляюћи кньиге куда коя надлежи.
(Ово сведочимо да є писато рукомъ почившега Боже Груєвића у Руми рођена а бывшегъ у рускомъ Архову Профессора, а у Србій у првомъ Савѣту народа Србскаго секретаромъ. - Матей Ненадовићъ, Протоп.)
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335
|
|
« Reply #4364 on: October 26, 2022, 08:33:31 am » |
|
За память. (Ово є устроєнѣ савета коє є спреміо Божа Груєвићъ у 1805. год.)
Свака нахія да избере єдногъ разумна честна и заслужна мужа, кому послови вилаєтскій да се препоруче, и кои само за вилаєтъ живити, бдѣти и радити са свомъ снагомъ да дужанъ буде. Овоме нахія да писмену власть и полномоштіє и ужитакъ опредѣли. 12 има нахія, дакле 12 таковы людій поглавиты. Поглаварь или предсѣдатель быти ће првый у совѣту. Што совѣтъ определи да испуни; заповѣсти подъ своимъ именомъ да издає, у совѣту да првый седи, и да се поштує као отацъ отъ другій совѣтника; а кадъ се совѣтници завдно несложе, онъ єдной половини право дати може. Ови 12 да се скупе, и да седе у єдномъ месту. (За сад, у каквомъ манастиру, н. п. у Боговађи). Ови 12 да управляю народомъ целимъ. И послове вилаетске да међъ собомъ раздѣле. Измежду себе да изберу поглавара за месецъ дана, другій месецъ другога и тако далѣ. Добро бы было, и весма нуждно, да єданъ господаръ пресѣдатель буде, у нѣговомъ одсуству, да онай месечный буде. Съ начала баремъ, 3. господара ближня да дођу, и овай советъ у име целога народа да отворе). Овый 12. саставляће началный правителствующіи совѣтъ народный. Овый измежду себе да изберу неколико найспособній за веденіє дѣла. Како ти: 1.Єданъ да носи бригу за войску и зваће се воєный попечитель. Овога ће дужность быти, за муницію, и за оружіє бригу имати: т. є. за барутъ, олово, пушке, топове, пиштолѣ, саблѣ, ножеве, и рану. Овай да мора знати добро воинствена дѣла, и нѣму што годъ на войски быва, да се являти има. Овай да мотри да су млађи старіимъ покорни, да у войсци редъ буде, и да буде, войничкій судія. 2. Другій да носи бригу за хазну вилаетску, и зваће се попечитель хазне , или кассе вилаетске. Овога ће дужность быти, кассу вилаетску вѣрно чувати, новце народнѣ одъ г. кнезова на рачунъ пріймати, и трошакъ кудъ треба давати. и зато целому вилаєту одговарати мора. Овай да мотри на скеле, на арачъ, порезъ и све приходе и разходе. 3. Третій да носи бригу за судь вилаетскій, (и тай ће се звати великій судія). Овай ће мотрити судили се по закону, и тужбе вилаетске приймати, и велике кривнѣ, коє смертну каштигу за собомъ воду, разправляти. 4. Четвртый да носи бригу за священство, и просвѣшченіє вилаетско. (Ово лице мора поглавитый свеященикъ быти, и зваће се попечитель просвѣщенiя и священства). Овай да мотри на редъ священика, совершиваю ли дужность; подъ ньимъ да буду манастири, цркве, школе, учительи, што къ воспитанію треба. Онъ учене люде да иззива, цркве да прави, и школе; и владикама за поповство младиће да представля. 5. Петый да носи бригу за корешподенцію са внѣшними дворови, (и зваће се попечитель иностраный дѣла). Овога ће дужность быти писма одъ други царства примати, совѣтовати се са совѣтомъ вилаетскимъ тайнимъ, и одговарати, и политику народню водити, у сосѣданію секретарь быти. 6. Шестый да има бригу носити за внутреный миръ у вилаєту, (Полиція) и за добаръ редъ: Онъ ће се звати попечитель мира реда и трудолюбія. Овай мора прилѣжный домаћинъ быти. Онъ мора пазити да хайдука небуде. Мотрити мора па леньивце, на зле люде, на шпіоне, и бринути се мора да се по вилаєту свуда ради. Остали шестъ да су у свему совѣтници и кромѣ тога, свакій одъ своє нахіє представитель, (репрезентантъ) да буде; и што годъ у нахіи быва, да има совѣту сообшчити. Совѣтъ да има свой печать народный, кой свагда да буде кодъ предсѣдателя временаго, и секретара народня. Свакій советникъ и предсѣдатель, да се при вступленій у должность закуне вилаету, да ће право, и прилъжно дѣла своя совершивати: и совѣтникъ после године дана, а предсѣдатель по истеченію свога преседателства, да да рачуне, шта є добро за вилаєтъ урадіо, и како є дужность исипуніо. У почетку євданъ може и две должности исполнявати; како ти 1-ву и 6-ту єданъ ; 3-ћу и 4-ту заєдно єдань; и тако бы четиры попечителя была. Будући да ће се у овомъ совѣту правителствуюшчему найважнія дѣла вилаетска совершивати, треба выше подчиненый дѣлателя, како писара, кньигоноша, неколико момака кои стражити буду. 1. За садъ писара други неможемо имати, развѣ кои су кодъ насъ, т. є. нѣколико свяшченика млађи, кои поболѣ знаду писмо; а може се и єдна школа таки, спочетка у монастиру завести, у којой да секретарь приправи магисторе и свяшченике ове за политическа дѣла. Треба после за ову канцеларію све приправити, како ти хартіє, маказа, воска червена, мастила пера и прочи стварій. (За ове стварій треба бригу дати єдномъ совѣтнику, кой ће быти економъ канцеларіє). 2. Кньигоноша мора быти повише; на примѣръ 10. Овимъ да се плаћа опредѣли, сходна. (За овай су посао млади люди найбольи, но треба ихъ оштро држати, и заклети). 3. Што се страже святилишча овога народнѣгъ тиче, добро бы было, да се булюбаше са своимъ момцыма редомъ амо долазити опредѣле; т. є. за 15 дана єданъ пак, онда другій, и т. д. и то изъ ближньи нахія редомъ, како ти изъ валѣвске, шабачке, београдске и рудничке. Момцы ови, докъ су овде, да се мало по мало ексерциру уче. (Види се да мора механа быти; онай, кой ову механу подъ аренду узме, мора се обвезати да ће свагда пића и єла добра у готовости имати). Ова механа може велику хасну вилаєту чинити, зато се мора сходна направити, и неколико соба имати. (За отмѣне госте мора се у монастиру лепо уређене две, три, собе држати). Што се тиче ране, питія, сена и єчма за совѣтнике и ньихове конѣ и люде, зато се мора съ почетка Игуманъ монастирскій бринути; докъ се и къ тому єданъ народный економъ не опредѣли. (У монастиру да се свакій данъ божія служба и летургія служи). Єдaнъ калуђеръ да има бригу да се савъ монастир и собе, и порта у наоколо у чистоћи држи. - - -
(И ово сведочимъ, да су сви ово 12 листића писати рукомъ Теодора Филиповића у Србіи прозванога Боже Груевића многозаслужногъ мужа и секретара прваго Совѣта Сербскаго почетога 1805 године 15 Августа. - Матей Ненадовићъ, протоп.)
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335
|
|
« Reply #4365 on: October 27, 2022, 10:03:08 am » |
|
Слово. (Ово є слово спреміо Божа Груєвићъ да говори 15. Авг. 1805. кадъ се установи саветъ. Изгублѣно є неколико листа.)
Закон є воля вилаєтска, коя вилаєту цѣломъ и свакомъ добро заповѣда а зло запрешчава. Првый дакле господаръ и судія у вилаєту єсть законъ. Подъ закономъ мораду и господари, поглавари и совѣтъ правительствуюшчій (обшча канцеларія) и свяшченство, и воинство, и савъ народъ быти; и то подъ єднымъ и тымъ истымъ закономъ. Законъ добре, заслужене да награди; а зле, непокорне, лѣньиве у служби, да каштигує. Зато законъ разуманъ и праведанъ быти мора. Нису они знали шта є законъ, законъ велимъ граждански. Законъ є вилаєту то, што єдномъ човеку рана, пиће, воздухъ, одѣло, и кућа; т. є. како човекъ кадъ ране и пића и проче нестане умрети мора, тако и вилаєтъ безъ закона мора да пропадне, да опетъ у робство дође, и да се са свимъ растргне и погине. Но законъ тако као и рана, мора добаръ быти. А како ћемо мы тай добаръ законъ направити, подъ коимъ ће вилаєтъ честитъ и срећанъ быти, крепко и твердо стаяти, и одъ колена на колено славніи и честитій быти. На прво пытанѣ треба паметно да отговоримо. Єрбо отъ овога и срећа и несрећа народня зависи. Ово насъ и срце и душа наша найболѣ научити може. Чему є свакій разуманъ честанъ и поштенъ човекъ покоранъ, и што онъ до смрти своє слушати жели. Свакій ће рећи, я самь покоранъ разуму и правди. Ове ћу до смерти моє и гладанъ и жеданъ, и го и босъ, вѣрно слушати. Свакій човекъ ово, свака жена и дете овако говори, у сердцу своме: заповедай ми разумно и твори ми правду, пакъ ћу за те у нужди и крвъ пролити. Може ли штогодъ на свету лепше, слађе и миліє быти, него кадъ и кривацъ осуђени рекне своме судіи: Ты си ми разумно и праведно судіо, сваку ћу каштигу радо претрпити. Разумъ дакле и правда єсу две половине благополучія. Гди разума и правде нема, ту нема закона. Мы да подигнемо и да добро утврдимо у Србiи ова 2 рада: разумъ и правду и да ій добро укрѣпимо са цѣломъ нашомъ снагомъ, да се свака сила и снага ньима покори. И овай мудрый и праведный законъ, да намъ првый господаръ и заповедникъ буде. Онъ да заповеда господарима, войводама, совѣту, свяченству, владикама, и свакоме малому и великому. Онъ ће насъ бранити, и свободу и вольность сачувати. Гди є добра конституція, т. є. гди є добро установленіє закона, и гди є добро уређена власть подъ закономъ, ту є слобода, ту є вольность, а гди єданъ или више по својой вольи заповедаю, законъ не слушаю, но оно што хоће чине; ту є умрео вилаєтъ, ту нема слободе, нема сигурности, нема добра, већъ є ондe пустаилукъ и айдуклукъ, само подъ другимъ именомъ. То єсть нитко у народу да нема власти ни найманѣмъ сиромаху зла чинити; а особито онай, кога є народъ за судію и заповедника избрао, не само да несме ни найманѣ зло чинити, него да мора у свакой прилики добро чинити, иначе бо ніє достоянъ судія и поглаваръ быти. - Прва є дужность поглавара старати се да є у вилаєту свакій сигуранъ за себе, за животъ свой, за децу и жену свою, за домъ имѣніє, и честь свою.- - Сигурность 1. живота, 2. имѣнія, и 3. чести, свакій, да, и оно дете коє се єщче, родило ніє, иште одъ заповѣдника, и ако поглаваръ ньима свима животъ, имѣніє и честь сачувати неће, или неможе, ніє достоянъ поглаваръ быти. Втора дужность поглавара єсть освободити неосвобождене, и свободу вилаетску сачувати, єрбо намъ є у свободи двапутъ міо и сладaкъ животъ. Свобода насъ разлучава одъ зверова, и робъ горый є одъ звера, єрбо човеку робу оно се одузима, што га чини човекомъ. Болѣ є неживити, него у поганомъ робству быти. Свобода, свобода насъ людма чини, - свобода и вольность дає войнику якостъ, войводама и поглаварима мудрость, и правосудіє. Она старешинама дає любезно къ млађимъ отеческо срце, она свяшченство просвѣшчава, и руке ньихове на благословеніє свободнога стада свога воздвиже. Свобода советъ народньи умудрава, свобода свакога обогашчава; свобода орача у полю, пастира кодъ стоке, путника на путу, войника на войсцы и домаћнна кодъ своє куће, весели и утѣшава, и міо му животъ чини. У свободной земльи у полю болѣ роди, и марва се болѣ плоди, лепъ се хлѣбъ єде, и добро вино піє. -- Єдномъ речію гди нема свободе ту нема живота.
|
|
« Last Edit: October 28, 2022, 06:56:37 pm by JASON »
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335
|
|
« Reply #4366 on: October 27, 2022, 10:14:56 am » |
|
Пунктови, кое су Србльи искали, у Цариградъ послали, и после и Бећиръ – Паши у Београду предали Месеца Maiя 1804.
1. Ови четыри Даie, т. є. Мехметъ Фочоглу, Молаюсуфъ, Кучукали Аганли-баряктаръ, Мусса изъ Шабца, Юсуфъ Хациклиментеглу, да се изкорене изъ Београда и у напредакъ да не будну друге Даіе, нити да се чуе више име чифгликъ, зашто и само царство запрећуе, чрезъ покланяемаго фермана. 2. 1500 пандура да дамо подъ властію Везира, на сохранение и сигурацію нѣгову и нашу, докле дође царева войска кодъ Везира, пакъ онда да се врате пандури свакій у свое мѣсто. 3. Просимо одъ царства и одъ мемлећетъ опрощеніе и царскаго фермана, кои ће заповедати, да не бы смео никакавъ Турчинъ, или явно или тайно отмащеніе надъ Райомъ чинити, нити да имаде укоравати да є рая царству непокорна, будући да є Рая цару покорна, него само противимо се онимъ зликовцемъ одъ кои смо немилостиво мучени были, 4. Свакій Везиръ или другій Командирацъ, кои бы послать быо одъ царства да управля Раю по Хатсерифу, кое нама царство вручило у години 1793. у коимъ пише се свакій данакъ, колико Рая имaдө давати у царску хазну, и свакомъ Везиру, кои бы быо, и Спаiяма, Войводама и Кадiяма ову сву дацію обећава Рая опетъ по царской заповести дати, безъ свакога найманѣга изговора; а друго никакво ново обновленѣ и додатакъ неће да примимо. 5. Рая ище да будне у свакой Нахiи судница (Кадилукъ) и да се тамо по закону свакій судъ прегледи, и докъ се небы човекъ судіо, да не прими ни найманю каштигу, нити у аресту да будне; и то Кадіе да буду люди паметни и богобоязливи, да не грабе новце и после неправду Раи чине. 6. Иште Рая да имаду ону слобощину коя є имъ дата по Хатсерифу, да обнавляю цркве и манастире, кое су спалили и изгорели; а међутимъ свакій обычай наше вѣре, да се неправично не запрећава одъ Кадія, Войвода и Спахія т. є. да не иде никакавъ Турчинъ у свадбе, и да се не мешаю Турцы у женидбу и вѣнчанѣ нашегъ закона люде, нити да заповедаю поповомъ ни родителѣмъ девоячкимъ да мораю вѣнчати за кога Турцы хоћеду, єрбо овы обычаи стое у власти нашего Архипастира, т. є. Архіереа, потомъ да не суди никакавъ Забитъ поповомъ, калуђеромъ, и да имъ не шилѣду мoрaселе и да ій не затвараю, єрбо попови и калуђери да се имаду судити одъ нашега Архіерея и одъ нѣга да се наказую. 7. Рая да имаде продати самовластно свакій свой мамудель ономе свакомъ, кои му даде већу и болю цену; и трговцы да пролазе слободно по Нахiяма и да тергую како и пређе. 8. Рая да може себи избирати кнезове и ньи да припознае Везиръ, као Началнике рае, и ньіове речи да се слушаю кодъ свакога Кадіе за свакій добаръ посао, а међутимъ рая иште согласно сви да избираю єднога човека за верховнаго целога Рода Србскога, и онъ да се находи непрестанно у порти (у капiи) и свакій посо кои бы се дотицао Рае свакій Везиръ да имаде дѣйствовати чрезъ овога верховнога човека Србскога, и да се порезъ и другій царскій данакъ разделюе по Нахiяма чрезъ овога верховного, пак, онда Кнезови да покупе порезъ и другiй данакъ одъ Рае и да однесу кодъ ньioвoгъ верховногъ, и онъ да предає у Капію, и када бы требовало да изиђе какавъ Бумбатиръ, онда да се найпре имaдe oному верховному пріявити и одъ нѣra дa пpiйма Хуюметъ, што бы се за право нашло и да не могне Бумбатиръ Кнезовима досађивати, и за онога Верховнога човека да имаде Паша послати Аруоанъ Дувлетъ и онъ да будне ферманъ у име Драгомана Србскога, како и у Мореи што се находи. 9. Када насъ Высокій Дувлетъ помилуе на све ово наше прошеніе, мы ћемо жертвовати нашъ животъ за све што бы намъ Дувлетъ заповѣдао, и хоћемо се показати найпокорнѣйшій у заповести Дувлета; Єго держава буди отъ Бода непобѣдима.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335
|
|
« Reply #4367 on: October 27, 2022, 10:18:21 am » |
|
Мы долуподписани, даемо на знанѣ, како єсмо у уговору у Тополи и Београду држаномъ съ Верховнимъ Господаромъ и свимъ старешинама, заключили и заклетвомъ взаймномъ потвердили, како слѣдуе: 1.Совѣтъ Народный, сви Коменданти, Войводе, Кнезови, и савъ Народъ признаемо Господара КараЂорђа Петровића и нѣгово законно потомство, за первогъ и Верховногъ Сербскогъ предводителя; коему се сви обѣщавамо вѣрни и нѣговой заповести покорни быти; а онъ Господаръ Георгіе Петровићъ обѣщава се за савъ Народъ Отеческу бригу носити, и Совѣтъ народаый за Верховный землѣ Судъ припознавати. 2. Све заповѣсти издаваће Господаръ Ђорђе Петровићъ преко Совѣта Народня и у договору са Совѣтомъ Народнимъ. Свака наредба, коя се заключи, ако ће на общу ползу да буде, то є нуждно да се по заповѣсти изврши, онако, као што є заповеђено; - ово другоячie неможе быти, докъ свакій чиновникъ и старешина незна одъ кудъ ће заповесть пріймати, и кому ће одговоръ за свашто давати; - зато дакле да се на знанѣ свакомъ, кому надлежи знати, да ће се одъ садъ наредба и заповести издавати одъ Верховногъ Господара преко Совѣта Народнѣгъ. Совѣтъ Народный издаваће заповесть на первогъ одъ Наxie Команданта, кои ће после примлѣну заповесть на подчинѣне себи властнике издавати, и одъ ньи совршеніе заповѣстiй искати, за кое ће се отвѣтъ Совѣту народнѣмъ давати. Дае се дакле свакомъ на знанѣ, за обще владанѣ и управление: Да є Господар Яковъ Ненадовићъ избран за првогъ Коменданта у целой Нахіи Валѣвской, на кога ће се све заповѣсти преко Совѣта Народна издавати; а све проче старешине у реченой Нахіи да имаду заповѣсть одъ нѣга примити, и нѣму за свашто отвѣтъ давати, сваку покорность и послушаніе дужни су нѣму као первому у Нахіи старешини оддавати. Кои бы се нашо, да нѣму покоранъ ніе, онай ће и самомъ Верховномъ Господару и Совѣту Народнѣмъ непокоранъ быти; и таковый ће се као общій целогъ Народа неприятель сматрати, и као таковый одъ целогъ Народа, као издайникъ Отечества каштигованъ ће быти. Тако заключено и издано у Београду 14. Декемвра 1808.
Правителствующій Совѣтъ Народный Србскій. Карађорђе Петровић, Верховн. Ком. и предв. Народа Сербског
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335
|
|
« Reply #4368 on: October 27, 2022, 10:31:23 am » |
|
Нота у Цариграду 3 Августа 1806 года.
Заключенъ миръ између Царскога Дивана и Србскога Депутата Петра Ичкоглie Базрђанбаше и прочie Кнезова. Да имаду давати на годину осѣкомъ. На 20,000 глава порезе одъ главе по 18 гроша….....................................................360.000 гр. На 55.000 глава арачъ одъ главе по 3 одъ сва три калема у Пашалуку Београдскому…165.000 Щедитъ то єсть све скеле, на Дунаву, Сави …..........................................................80.000 Чибукъ одъ оваца…...................................................................................................40.000 За Мукаде (малићане) и Базрђан-Башалукъ….............................................................50.000 За Маду (крвнину)…..................................................................................................3.000 За риболовъ у свему пашалуку…................................................................................3.000 За ђумрукъ Нишевачкiй и Београдскій…...................................................................100.000 Сумма…...806.000 гр.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335
|
|
« Reply #4369 on: October 27, 2022, 10:33:38 am » |
|
Примѣчанiє. Подъ именомъ Мукада разумѣва се, ђумрукъ и скеле по границы пашалука съ Турскомъ, 2. Тавмисъ гди се пече Кафа, 3. Багъ по капіи Београда и прочи градова, 4. Баиратъ (што пасу коньи Спаискіи), 5. Мумане и Балане (Медарнице), 6. Капанъ и Кантаръ, 7. Дуна Емини (Каицы), 8. Морава (Скеле Мораве и Земуне), 9. Малићане, т. є. Исарцикъ Коларъ, Ягодине Рудникъ Палежъ Краићъ у Ресави Мада у Кочани, Чертика и Диванаць Гарде поречке Гребенъ Косилѣво Чизаръ челикъ и добра. Планине место мукаде Седица Мира, Коцица и Темникъ, Села, Долный Боговацъ Бачина Ћорна Драгойчикъ, Цайца т. є. Катунъ Варваринъ. Байн' дол' планина. Пожаревац, Кирковацъ, Кленовикъ Бреданъ. Вароши Мука Смедеревска, Београдска, Валевска, Крагуевачка, Ресава градъъ. Продолженіе. Спаiяма да се плаћа по 4 гроша одъ главе и да немаю више ништа друго тражити, нити одъ ушура ни одъ воденица ни одъ жирова, єднорѣчію ни одашта, но само по 4 гроша да се скупе Али-Бегу предаду и Алай Бегъ, да раздае спаiяма. Спаiе по селима да не изалазе. У поменутому выше лѣту чрезъ опоменутога посланика Србскога Петра Ичкoгліе ова условия зактеваюћи Н. С. добыо є одъ Порте Отоманске съ ферманомъ. Но Народъ Србскій тогда появившей новой войни между Руссіомъ и Турскомъ изволіо є изъ привержености и вѣрности къ высочайшему двору Аустрискому паче съ тяготою войну продолжавати противъ Турковъ чрезъ 7 лѣтъ; неже подъ овимъ условіямъ тихо мирно благодушествовати.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|