PALUBA
May 20, 2024, 12:52:50 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Ovde možete pogledati te poručiti knjigu "Ešalon" jedan od autora je srpski podoficir i naš global moderator Kubovac
"Istorija razvoja sovjetskih i ruskih radara, komandno-informacionih sistema i sistema automatizacije"
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 [293] 294 295 296 297 298 299 300 301 302 303 304 305 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 765294 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 178



« Reply #4380 on: October 31, 2022, 09:13:19 am »

После свих ових изгреда, мир је између Србије и Порте био немогућан: може бити да ти изгреди нису учињени само из жеље за грабежом, већ и из политике да се примирење учини немогућним. У сваком случају ови су изгреди доказ да су поглаваце устанка више тежиле рату него миру. Срби су већ били позвани у савез са Русијом, писмом од 11. јануара, које им је упутио командант руске војске у Влашкој, и најзад они су пристали у тај савез. Тако је Ичков Мир био одбачен. Хасан ага, мухасил кога је Ичко био довео у Србију, био је пребачен у Аустрију. Кад је стигао у Видин, био је отеран као издајник. Отуда дође преко аустриских земаља у Травник, где буде бачен у тамницу као кривац, што су његовом помоћу Срби заузели Београд и Шабац.
Пре него што изложимо садржину Ичковог Мира, да напоменемо да је Кнез Милош на састанку са Марашли Али пашом у Ћуприји 1815. године, кад су преговарали о миру, тражио оне исте правице које је Порта давала Србима преко Ичка.Кад је доцније, нарочито 1817. и 1818. год. барон Строганов, руски посланик у Цариграду, предузео преговоре с Портом односно испуњења Букурешког Уговора, који је Турска онако безобирце погазила, њему је било потребно да зна, на каквој се погодби основао положај Србије и Кнеза Милоша. Услед. тога била се развила интересантна преписка између Кнеза Милоша, барона Строганова, А. Пинија, руског генералног конзула у Букурешту, и Михаила Германа, тајног агента Кнеза Милоша при руском генералном конзулату у Букурешту, који је често одилазио и самоме посланику у Цариград. У тој преписци налазе се многа акта која су имала за циљ да расветле држање Портино према Србији од закључења Букурешког Мира па све до тога времена (1818. год), да би се посланик са више успеха могао заузети за Србе и контролисати у колико Портина погодба са Кнезом Милошем одговара смислу Букурешког Уговора, којим је Русија гарантовала Србији извесне привилегије. У тој коресподенцији, која се чува у Архиви Рускога Посланства у Цариграду, која је сад у Москви, ми смо нашли три акта која се тичу саме садржине Ичковога Мира, од којих је један публикован још давно, у Подунавци, год. 1844, стр. 144. а много доцније у Споменику ХIХ и у делу М. Петровића Финансије и установе обновљене Србије. Но много су знатнија она два документа која су до данас остала непозната. Један је на грчком језику, од којега се налази и француски превод (Сonvention qui a été traitée entre feu Itzko, plénipotentiaire de la Servie et la Porte ottoman, en 1806); други је акт писмо Стевана Живковића Михаилу Герману о Ичковом Миру, пошто је Строганов, као што смо рекли, тражио што боље и тачније податке за своје заступништво, те је услед тога питан и Ст. Живковић, који је био посвећен у ову ствар. Како на грчкоме тексту Ичковог Мира налазимо руком Германовом тумачење неких речи, то је вероватно тај акт о коме кнез говори Герману у своме писму од17. јула 1818. и то је без сумње најаутентичнија садржина Ичковог Мира, у којој у изводу стоји ово:
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 178



« Reply #4381 on: October 31, 2022, 09:15:55 am »

1. Срби се обавезују остати верни Порти и плаћати годишње 722.500 гр. данка.
Тај је данак овако детаљиран:
За 20.000 породица, без промене, по 15 гроша на породицу...300.000
За 70.000 харача по 3 гроша сваки...210.000
За ћечит (т.ј. за све скеле и ђумруке сем београдског ђумрука)...80.000
За шабачки војводалук...80.000
За војводалук пожаревачки, смедеревски, јагодински и оне што од њих зависе...17.000
За нека села и ћечит ужички...3.500
За чибук...32.000
                                                     Свега...722.500
Половина ће се плаћати о Св Ђорђу, а половина о Св, Димитрију.
2. Односно спахија није ништа уречено у Цараграду, и то је остављено да се сврши у Београду између Срба и спахија. Међутим Порта је заповедила спахијама да они морају пристати на конвенцију по којој се од породице неће плаћати више од десет гроша. Ту ће пак суму скупљати сами Срби и предавати алај-бегу, који ће спахијама раздавати.
3. Србима се даје потпуна амнестија за прошлост, прашта им се заостали данак, и сем тога за још шест месеци унапред. 
4. Порта ће истерати из Србије све Турке смутљивце, нарочито јаничаре. За чувара тврђава у Србији биће наименован паша по српској жељи са 500 људи, који ће бити распоређени у Београду, Смедереву, Шапцу и Ужицама.
5. Слобода богослужења, слобода дизати цркве и школе.
6. Глава Србије признаје се за баш-кнеза, и биће наследан. Султан му даје из милости у наследство села Рипањ код Авале, Обреж и Катун у јагодинском округу. Баш-кнез ће именовати за сваки округ по једнога кнеза, који ће имати уза се петнаест оружаних људи, а и више ако буде потребе, за скупљање данка и чување безбедности. Баш-кнез имаће уза се педесет оружаних људи, и има право да носи самур-калпак.
Кнезови ће скупљати данак и давати рачун баш-кнезу или лицима које овај буде одредио да администрују народне послове. Овај ће новац бити предаван паши или човеку кога паша за то одреди.
7. Паша не сме слати по Србији комесаре (бумбашире), и његов се ауторитет простире само на тврђаве. Само потврда смрти зависи од паше. Ако би паша имао да изда неку наредбу, он то може чинити само преко баш-кнеза.
8. Турци живе само по тврђавама. Кроз Србију могу пролазити само са пасошем баш-кнеза. 
9. Да се паше често не мењају. Да се мењају на жалбу Срба. 
10. Од горње суме данка Порта је олредила 80.000 гроша за издржавање пошта (мезулана); 120.000 гроша за издржавање паше, и према томе паша не сме ништа више тражити од народа. Срби се пак обавезују давата паши годишње 1000 кола дрва и толико сена. И ништа више.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 178



« Reply #4382 on: October 31, 2022, 09:20:09 am »

Други докуменат у коме имамо сачуване Ичкове услове мира, то је, као што рекосмо, писмо Стевана Живковића Михаилу Герману, од 14. јула 1818. године. Како се то писмо односи готово цело на Ичков Мир, и како је оно одговор на Германова питања, ми ћемо дати овде детаљан извод из њега:
Срби, нашавши се у великој опасности 1806. године од нагомилане турске војске на границама, пошљу Ичка у Цариград. Битка на Делиграду и Мишару принудила је Турке на попуштање, и Ичко је дошао из Цариграда с овим решењем:
1. Чтоб Турки исвиходили в селенија и недјелали Сербам притјесненија; в сем смисле помјешчени били и спахи турецки. (Како је овај члан доста нејасан, ми га доносимо у оригиналу.)
2. Да Врховни Вожд са кнезовима скупља данак.
3. Да се народ користи свима 'первозами' (скелама) које ће држати под закуп, т. ј, аренду. Из овога се изузима Београд. 
4. Да Порта одреди чиновника који би од народне управе данак примао и њиме располагао и предавао Турцима спахијама, који у унутрашњости Србије живе. (И заиста такав је чиновник био и дошао из Цариграда у лицу мухасила Хасан-аге.)
5. Срби плаћају као и пређе плаћане хараче.
Ово је било предложено, наставља Ст. Живковић, народу у Смедереву, октобра 1806. године, али није била опредељена ни сума која се имала плаћати, нити број Турака који ће у Србији пребивати. Срби се нису могли користити оваким расположењем Портиним пошто су се у Београду, Шапцу и Ужицама још находили зли Турци, непокорни султану и који су народ натерали на буну. Скупштина, знајући да ти Турци могу увек нарушити те услове, молили су чиновника који је са Ичком дошао, да он пре свега изведе те Турке, као што су Гушанац и други разбојници. Но како их Порта није могла из тврђаве истерати својим ферманама, народ је био принуђен проливати и даље крв с њима и силом заузети та места: следствено, Ичкови су услови остали неприведени у живот. У то време, Русија објави војну Порти, и у Србији су се, по привржености српскога народа Русији, измениле прилике. Односи Срба са Турцима уступили су место односима Срба са главнокомандујућим руском војском у Влашкој. Од овога времена српски народ, одушевљен успехом рускога оружја, и уздајући се у моћно покровитељство Русије, почео је безбрижно правити устројства и установе свакога рода. Услед тога, по варошима и паланкама, турска су имања распродата у корист државне касе, и у току седам година било је таково устројство и благостање у земљи, да је тешко било распознати Србију од 1813. године од онога што је она раније била.
Овде се завршује онај део писма Стевава Живковића који се односи на Ичков Мир.
Ово што је овде казано довољно је да се види у чему су се Портини услови састојали, и гледиште народно на њих, које се лепо огледа у писму Ст. Живковића. Народ и поглавари јасно су увидели да су Ичкови услови само политичке мере од стране Портине, да не би постали 'сојузници' Русије; дотадашње понашање Портино и лакоћа с којом је сада обећавала све што је Ичко тражио, били су очити доказ њених задњих намера; рат пак Русије и Порте био је и сувише згодна прилика да се дође до потпуне политичке самосталности, или до извесних привилегија које би Русија гарантовала. И заиста устаници су учиннли оно што су им налагали најелементарнији политички појмови: одбацили су обмане Портине и пришли Русији на њен позив, постали су њеним савезницима, очекујући да при закључењу мира између Порте и Русије, и мир и благостање у Србији буде постављено на чврстој основи. 

Др Мих. Гавриловић, Из нове српске историје.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 178



« Reply #4383 on: November 03, 2022, 11:28:43 am »

Бечки документи о српском устанку

Ни у једном периоду српске прошлости не налази се толико много мемоарских дела као о првом и другом српском устанку. Да би се видело како је богата мемоарска литература о том времену, довољно је споменути чувене Мемоаре проте Матеје Ненадовића, Повесницу Антонија Протића, Причања Петра Јокића, Повесницу Јанићија Ђурића, причања Гаје Пантелића, Милоша Воденичаревића, кнеза Милоша, Рашид беја и Ибрахим Манзур ефендије, затим дела Вука Караџића и Симе Милутиновића Сарајлије.
У делима ових учесника у првом или у другом српском устанку сачувана је многа анегдота о личностима онога доба и многа епизода из оних бурних догађаја. Међутим сви ови мемоари су писани или причани након неколико деценија, а кад се догађаји из тако велике удаљености посматрају кроз успомену очевидаца, њихова слика није и не може да буде верна. Најбољи нам је за то пример причање Карађорђевог секретара Јанићија Ђурића и причање Карађорђевог момка Петра Јокића о сукобу Карађорђа са дахијом Аганлијом средином фебруара 1804. И Јокић и Ђурић су лично учествовали у том сукобу па ипак се њихови прикази тако разликују један од другога као да се ради о два разнолика догађаја, који немају ништа заједничког један с другим.
Међутим у архивској грађи, која се налази у Бечу сачувано је такође у огромној множини епизода  из живота оних људи, који су поставили темељ нашој данашњој држави само с том разликом, што су ове епизоде стављене на папир непосредно после самих догађаја те им је историјска вредност несравњено већа него познија непоуздана причања мемоариста. Ове кратке епизоде често пута осветле јаком светлошћу прилике и окарактеришу личности онога времена те су с тога од великог значаја за научно испитивање наше прошлости Највише је таких епизода из живота Карађорђа и о хајдук Вељка, а налази се повелик број и о другим српским старешинама.
Из ове архивске грађе доносимо за читаоце неколико таквих епизода.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 178



« Reply #4384 on: November 03, 2022, 11:31:57 am »

Почетком априла 1808. дође хајдук Вељко у Београд, да прими од Карађорђа нека упутства и налоге. Дошао је у пратњи 40 најлепших својих коњаника, обучених у живописно и скупоцено одело. Пошто је уз зурле и гоч пројахао кроз све београдске улице и скренуо на себе и своје војнике пажњу Београђана, даде одмор својим људима а сам пође Карађорђу у конак да прими његове заповести. У Београду се Вељко задржао неколико дана и док се он бавио код Карађорђа, двојица његових људи начинише изгреде у једној биртији те се посвађаше са бирташем и убише га. На вест о томе Карађорђе нареди да се све београдске капије затворе, излази из града чувају и да се крене у потеру за убицама. Вељко је дотле задржан у конаку под стражом. Пошто су убице ухваћене и доведене, изнесе Карађорђе један топуз и даде га Вељку с налогом, да истуче на мртво име она два човека. Вељко изврши заповест. Преузимајући топуз од Вељка Карађорђе рече, да ће, ако се други пут овако нешто деси, он њему (Вељку) овим топузом леђа испребијати, а сад нека одлази из Београда. На то Вељко и његови људи изађоше покуњени из града.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 178



« Reply #4385 on: November 03, 2022, 11:34:07 am »

Карађорђе напише 10. јануара 1808. једно писмо за надвојводу Карла аустријског генералисима, молећи га да дозволи извоз муниције и хране за Србију, пошто из Русије не могу те ствари да добију због рђавог времена. Ово писмо пошаље по свом секретару, да га и Родофиникин потпише. Родофиникин одбије потпис извињавајући се, да би то било неполитично и да као руско-царски конзул у Србији не може никад такву молбу потписати. Ово одбијање потписа од стране Родофиникина јако је огорчило Карађорђа и његову околину. Карађорђу није ишло у главу, зашто да конзул једне државе не може молбу народа, који стоји под заштитом те државе, потписати и препоручити једној другој држави, са којом је његова у пријатељским односима? - Родофиникин је имао муке, док је изгладио немио утисак изазван овом разликом у погледима.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 178



« Reply #4386 on: November 03, 2022, 11:38:19 am »

Крајем децембра 1807. јави аустријски ухода земунском обрштару Першу, да је Карађорђе изненада отпутовао из Београда. Отпутовао је ноћу и оставио заповест, да сва београдска коњица идућег дана дође за њим. Ухода се је на све стране распитивао, куд је то Карађорђе отишао, али нико није могао да му каже. Недељу дана након овога јавио је ухода, да се је овај изненадни одлазак и нагли повратак Карађорђа разјаснио. Карађорђе је оне ноћи добио вест, да се је српска војска код Ниша побунила. Али још на путу стигла му је нова вест од Петра Добрњца, да се није војска побунила него да су се две бимбаше, Хајдук Вељко и Никола Папасуто посвађале међу собом, хвалећи се ко је бољи јунак те су повели чете један на другог, при чему је на обе стране пало око 50 мртвих. Добрњац је успео, да борбу утиша и ставио је обе бимбаше у притвор. Карађорђу прочиташе Добрњчев извештај, те он по истом гласнику изда Добрњцу усмен налог, да тачно испита, ко је од те двојице крив и да главу његову пошаље у Београд, а другог бимбашу да пусти у слободу. Карађорђе се после овога врати у Београд. Првих дана јануара 1808. приспела је и истакнута је на зиду београдске тврђаве глава бимбаше Николе Папасуте.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 178



« Reply #4387 on: November 03, 2022, 12:04:46 pm »

Јаков Ненадовић је после освојења Шапца дао покрстити супругу бившег турског шабачког заповедника Али паше, која је сада добила име Марија. Она је била жена ванредне лепоте и Јаков јој поклони једну кућу у Шапцу, те ју је често посећивао. Августа 1807. разболе се Јаков. Ову прилику употреби његова законита супруга Неранџа те док је Јаков лежао у постељи, она најми два човека, који убију лепу Марију и тело њено баце у Саву. Тај догађај је изазвао велику сензацију у Шапцу. По тврдњи једног аустријског капетана из Кленка у Срему Јакова је силно огорчила и узрујала ова афера те је и са болесничке постеље претио, да ће, кад оздрави, судити кривцима због Маријине смрти.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 178



« Reply #4388 on: November 04, 2022, 10:38:04 am »

Матија Ненадовић, Божо Грујовић и Милош Урошевић дошли су фебруара 1806, у Беч, као изасланици српских устаника. Гроф Стадион извештен о њиховом доласку замоли 27. фебруара 1806. надвојводу Лудвига, директора војне границе, да му пошаље српске изасланике у Министарство спољних послова или како се тада ово министарство звало, у зграду Државне канцеларије (Стадион је био државни канцелар), али нека му изасланици не дођу у њиховим шареним хаљинама него нека се обуку неупадљиво, нека дођу без пратње идућег дана и то увече, око седам сати и нека дошавши у зграду, питају за дворског секретара барона Валенбурга. У претставци, поднесеној 2. марта 1806. надвојводи Карлу, описује гроф Стаднон српске изасланике као људе сурове, неискусне и неупућене ни у најобичније појмове међународних односа те је имао велику муку док је успео да им протумачи, да Аустрија не може њима дата помоћи у војсци, пошто се налази у миру у пријатељству с Турском, а давање помоћних чета Србији или макар и саме муниције значило би отворен рат с Турском, који се онда не би могао ограничити, како то изасланици српски мисле, на границу према Србији него би се борба протегла на целу Турску и све њене савезнике.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 178



« Reply #4389 on: November 04, 2022, 10:42:20 am »

Петроварадински генерал барон Симбшен саопштио је 22. септембра 1808. надвојводи Лудвигу да га је тог дана посетио један његов давнашњи пријатељ, српски трговац из села Јарменоваца недалеко од Рудника. Симбшен га је испитивао у ствари рудничких послова. Србин се зачуди да генерал уопште о томе нешто зна, пошто српске власти сваком Србину, који затражи дозволу, да пређе у Аустрију, нарочито стављају на срце, да на аустријској страни ништа не прича о раду у Србији на подизању рударства и копању руда. Симбшен прибегне лукавству и рече наивном Србину, да је њему о томе сам Карађорђе јавио. Србин поверова Симбшену и помисли, да пред Симбшеном не мора ништа да таји кад њега и сам Карађорђе о томе извештава па му исприча, да је Родофиникин приликом недавног боравка у Тополи, дошао са Карађорђем у село Мајдан где се налази српски рудник и ту се је два дана задржао. Родофиникин је издао разна упутства, како да се препарирају ископане руде злата и сребра и соколио је раднике са речима: Браћо, будите вредни, јер ви сте најсрећнији људи на свету. Све што овде копате и ископате, то је за вас и за вашу децу као и за корист и спас целог српског народа. Ја ћу писати нашем цару Александру па ће он послати овамо мајсторе, који ће топити руду и ковати новац. - После овога даде Карађорђе довести гајдаша те су радници цео дан играли и веселили се на његов и Родофиникинов рачун.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 178



« Reply #4390 on: November 04, 2022, 11:02:36 am »

Гроф Ђорђе Мајлат, поверљива особа цара Франца Првог, прешао је почетком априла 1808. из Земуна у Београд, тобоже из радозналости да види Београд, а у ствари по вишем налогу, да би могао из непосредног опажања известити свога цара о приликама у Србији. Младен Миловановић дочека грофа Мајлата, са великим почастима и наложи да београдски гарнизон, у коме се у тај мах налазио и хајдук Вељко са једном четом својих коњаника изведе војне вежбе пред Мајлатом. После обављене вежбе приказаше војводу Вељка Мајлату. У Мајлатовој пратњи се налазио и земунски градоначелник Хаџић. Потстакнут од Мајлата Хаџић се у Мајлатовом присуству упусти у разговор са Вељком и у разговору га запита, да ли би он пустио Немце да уђу у Србију? Вељко одговори, да би, ако би му његов вожд наложио да то учини. А да ли би пустио Турке у Србију? запита Хаџић. - Они би могли ући у Србију само преко мог мртвог тела, одговори Вељко.
Шаљући извештај цару Францу о овом разговору гроф Мајлат је назвао хајдук Вељка најодлучнијим и најхрабријим српским војводом.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 178



« Reply #4391 on: November 04, 2022, 11:13:50 am »

Писмо Младена Миловановића, управљено 6. (18.) јула 1807. из Београда обрштару Першу у Земун.
С високопочитанијем имам чест вам пријатељски обзнанити, да ми под командом обр-кнеза Симе Марковића Ужице 3. (15.) овога месеца завладали јесмо. Тако ми по обичају нашем благодаренија Богу чинити хоћемо, топове дати бацати и то да буде знаком славној милитар команди, да не би штогод взор примили. И Турци сви, који су били у Ужице, јесу преко Дрине пропраћени. Остајем с почитанијем вашего високородија ко услугам готов Младен, комендант београдски.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 178



« Reply #4392 on: November 04, 2022, 11:22:50 am »

Непозната грађа о српском устанку
Писма дахија

I
Аустријски надвојвода Карло, за време од 9. јануара 1804. до марта 1805., док је био председник Ратног савета, спровео је организацију аустријске војске. У том послу био му је један од најинтимнијих сарадника капетан Леонхард Роткирх, који је касније постао генерал (1821) и гроф (1826). У марту 1805. наименован је надвојвода Карло ратним министром и генералисимусом, а председништво Ратног савета је преузео гроф Латур. Са доласком грофа Латура на чело Ратног савета дошли су нови људи у врховну војну управу. Дотадашњи саветници и чиновници су добили службу на другим странама. Међу овима налазио се и капетан Роткирх, који је, растајући се са службом у Ратном савету, задржао код себе списе Ратног савета, у колико су се односили на устанак Срба под Карађорђем. После смрти грофа Леонхарда (+ 1842.) наследио је његов породични архив па дакле и списе Ратног савета о српском устанку Леонхардов најстарпји син гроф Фердинанд Роткирх, који је живео као велики поседник у Грацу. Гроф Фердинанд пошаље 22. фебруара 1877. списе о српском устанку Ратном архиву у Беч, а управа архива није те списе унела међу остале документе ове врсте него их је водила као самосталну збирку под ознаком: Оставина грофа Роткирха.
Цела збирка Роткирхових докумената односи на српски устанак од марта 1804. до марта 1805. године. Ова до сад непозната грађа о првој години српског устанка садржи око 450 аката од неизмерне вредности за српску историју. Између осталог налази се у њој преко 30 писама, које су београдске дахије слале или добијале од оближњих турских поглавица и од турских фактора из Цариграда. Услед српског устанка ова су писма ишла преко аустријског територија, а аустријске пограничне власти су отварале та дахијска писма, те су их аустријски тумачи преводили са турског на немачки и преводе су слали у Беч.
Највише писама је писао дахија Мехмед ага Фочић те су и одговори упућени већином на њега. Најраније писмо потиче од неког Абди-аге, упућено 9. марта 1804. Мехмед аги Фочићу. Јагодински војвода Осман писао је 15. марта 1804. и Мехмед аги и Аганлији. Мехмед ага писао је писмо 15., 20. и 31. марта брату Муса-аги Фочићу у Шабац. У друштву са својим оцем старим Фочом-ефендијом писао је Мехмед ага 13. маја 1804. писмо Карађорђу, Сими Марковићу, Јанку Катићу и Младену Миловановићу. Једно писмо од 18. марта 1804. упућено је Мехмед аги Фочићу, Хусејину и Алији Калемдару. Вођа шабачких јаничара Хусејин-ага писао је 29. марта писмо београдском јаничар-аги. Хасан-ага, београдски паша писао је 2. априла 1804. зворничком Мехмед паши, босанском Ебу-Бећир паши, сребрничком Хасан паши, затим ужичком кадији, а 8. априла 1804. писао је у Цариград министру Хасан-аги, затим Ћехаја-беју. Овај Хасан ага, београдски паша, тужио се аустријском тумачу Флајшхаклу, да је све неистина, што у његовим писмима стоји и молио га је да преко аустријског интернунција јави Порти, да су то заправо дахијска писма, а њега су дахије силом нагониле да стави испод писама свој потпис.
Даље се налази писмо београдског кадије Порти од 2. априла 1804. (21. зилкиџе 1218), писмо бившег мухасила Сулејман аге и ондашњег мухасила београдског Ибрахим аге од 6. априла 1804. министру финанснја Џедид Дефтердару, неколико писама Муса аге Фочића своме брату Мехмед-аги, кајмакама Реџеп аге Хасан аги, београдском паши, Мехмед паше Видајића дахијама и т. д.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 178



« Reply #4393 on: November 05, 2022, 11:25:34 am »

II
Писмо Мехмед аге Фочића, упућено 15. марта 1804. у Шабац његовом брату Муса-аги и одговор Мусин Мехмед-аги.

Твоје послато ми писмо заједно са приложеном цедуљом капудана Мехмед паше примио сам и разумео сам, да ти је ваљевска раја послала једну молбу. Међутим су пре седам-осам дана становници Палежа добегли у Београд и сад је пут за Палеж као и онај за Ваљево сасвим затворен. Ми овде немамо вести о Ваљеву и не знамо шта се тамо догађа. Сад смо баш дознали, да су побуњенички разбојници спалипи Хасан пашину Паланку; вест, која још није потвђена. То је једно, а друго је ново, да смо позвали рају, да коџа-баше (кнезове) својих сепа пошље у Београд, да с њима преговарамо; они су обећали да ће доћи и ми их с дана у дан узалуд чекамо. То су све околности, које памет не може да схвати. Бог свемогући нека даде срећан крај свему овоме.
Настој, мили брате, да принудиш што више људи и да се појачаш, пошаљи поверљиве људе у Ваљево, нека се распитају, како изгпеда тамо па ми јави све тачно. Мехмед паши (Видајићу зворничком заповеднику) сам писао, да пошље овамо свога брата Али бега са инфантеријом. То сам писмо овде приложио и ти га пошљи одмах у Зворник и кад приспе војска из Босне, ти је снабди провијантом и задржи је код себе, док не одлучимо, куда ће она марширати. Ја ћу ти јавити, да ли да је овамо доведеш ипи куд на другу страну да пођеш. За сада гледај да што више људи скупиш и да нам јавиш тамошње и ваљевске новости. Фочић Мехмед-ага (Фочи-заде Мехмед).
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 178



« Reply #4394 on: November 05, 2022, 11:45:31 am »

III
Муса ага Фочић (Фочи-заде Муса аги) у писму датираном у Шапцу 29. марта 1804. одговара своме брату Мехмед-аги.

Баш кад сам изгпедао Ваше писмо, које би обрадовало моје срце, донела ми је пошта са аустријске стране Ваше писмо са прилогом Гушанац Халил-аге, и кога сам разумео, да је Кучук Алија похитао са четама, да Рудник ослободи од опсаде, да је споменути Гушанац Халил добио напог, да дође у Београд са својом четом и да ће он с божијом помоћи од Београда, а Кучук Али ага од Рудника доћи Шапцу у помоћ. То сам писмо у присуству свих опсађених муслимана отпечатио и прочитао и садржај његов нам је велику утеху донео.
Побуњеници, који се налазе у предграђу, добијају непрестано помоћи, појачавају се све већма те су већ и Бајир заузели и већину тамошњих кућа заједно са светом мошејом су спалили, па су се после тога ушанчили и утврдили; једном речи од Бајира и предграђа започиње невернични логор, у пределу чардака нашег Халил-аге и простире се све до пашњака и марве, где су побуњеници такође изградити шанац и све се више утврђују и појачавају те намеравају и на тврђаву да јуришају. Бог свети нека их уништи и нека спасе правоверни народ Мухамедов. Зворнични паша је Али бега послао био нама у помоћ, али кад је Али- бег разумео, да Срби опсађују Шабац, он се уппашио и побегао натраг у Зворник. Из Босне се не  можемо надати помоћи. Ми смо са све четири стране затворени и уздамо се осим у Бога још једино у Београд, да ће нам послати помоћи. Али време не смемо губити. Потрудите се што брже да нам пошљете помоћи и да ослободите Мухамедов народ заједно са њиховим женама и децом.
Ми немамо доста људи. Нама је једино дошао у помоћ Хаџи Хусејин ага из Љешнице са око 30 Љешничана и он се храбро држи. Испаде не можемо да чинимо, јер је за то премало војске; ова, коју имамо, једва достиже да обавља службу у тврђави. Бог нека нас ослободи. Сви овдашњи становници, и њихове жене и деца, преклињу Вас, да похитате без одлагања, било како било, овамо у помоћ. Питате ме, мипи брате, за новости из Ваљева: побуњеници, који су нас опколили, кажу нам, да су Ваљево на јуриш освојили и да је Хусејин Барјактар побегао. Да ли је та вест истинита или није, знаће Бог. Пошаљите ми поштанским колима преко аустријске стране Бега Халил-агу. Оптерећен сам пословима оно посаде и одбране те ми је његова сарадња потребна. Фочић Муса.

У додатку пише:
Нашем господину оцу љубим руке и препоручујем његовој молитви све нас овде. - Ви захтевате од мене, да прикупљам што више људи и да чувам путеве; међутим ја немам ни толико људи, да могу испаде чинити из тврђаве, јер су многи од мојих војника поубијани или рањени. Бог нека осталима даде дуг живот и нека сачува нашу тврђаву од невернина. Не оклевајте него похитајте овдашњим муслиманима, њиховим женама и деци у помоћ. Курбаша Мехмед ага из Пожаревца и Абди ага налазе се овде код нас у Шапцу и препоручује се.
Logged
Pages:  1 ... 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 [293] 294 295 296 297 298 299 300 301 302 303 304 305 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.047 seconds with 23 queries.