PALUBA
October 04, 2024, 07:07:22 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Čitajte na Palubi roman "Centar" u nastavcima, autora srpskog podoficira i našeg administratora Kuzme
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 [295] 296 297 298 299 300 301 302 303 304 305 306 307 ... 339   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 850907 times)
 
0 Members and 12 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 12:21:43 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 302



« Reply #4410 on: November 08, 2022, 01:32:43 pm »

Документи у бечком Државном архиву, откривају завесу и тумаче нам, зашто су српски изасланици тако дуго задржани у Теплицу, у главном стану аустријског и руског цара, и зашто је руски цар оставио Србе без утехе и без одговора.
Цар Франц I пошао је 3. jуна из Беча у Чешку. С њим заједно пошао је гроф Метерних, државни канцелар, кога је за време дуготрајног одсуства заступао у Бечу хофрат Худелист. Из Чешке је Метерних слао Худелисту упутства и по тим упутствима је Худелист водио аустријску спољну политику. Сачувана су из тог времена писма, која је хофрат Худелист слао аустријском посланику (интернунцијусу) на Порти барону Штирмеру. Једно писмо. датирано у Бечу 7. септембра 1813. послао је Худелист у Цариград барону Штирмеру по посебном куриру, и то писмо у српском преводу гласи овако:
'У погледу српских ствари имам да Вам у име господина државног министра (грофа Метерниха) саопштим, да је Његово Величанство настојало да своје садање везе са Русијом поглавито на то употреби, да одврати Русију од давања које било врсте помоћи српским побуњеницима. Имамо јаког основа да верујемо, да су напори Његовог Величанства крунисани жељеним успехом и да је руски двор српски народ потпуно препустио његовој судбини. - Порта, коју Ви о овој околности треба у поверењу да известите, наћи ће у овоме доказ искреног пријатељства Аустрије, чијем делотворном настојању Турска има једино да захвали за овај повољан преокрет.'

Сада је, дакле, јасно, зашто су српски изаслници тако дуго задржaни у Теплицу и што је руски цар оставио Карађорћа у најкритичнијем моменту без икаквог одговора. Да бисмо катастрофу Србије 1813. године могли још боље да разумемо, потребно је било да дознамо, по чијем је упутству Теодор Недоба наговорио Карађорђа да напусти даљу борбу против Турака и да склони на аустријско земљиште. Архив руског министарства спољних послова налази се у Москви у Центархиву. Када се проуче инструкције грофа Неселроде, упућене Теодору Недоби у Београд, могуће је да ће се и ова тајна разјаснити и да ће се утврдити, да је Недоба наговорио Карађорђа да пређе у Аустрију по инструкцији добивеној од руског царског министра грофа Неселрода, а овај да је такву инструкцију послао на жељу и по настојању аустријског цара Франца I и његовог државног канцелара грофа Метерниха.
« Last Edit: November 09, 2022, 10:49:25 am by JASON » Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 12:21:43 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 302



« Reply #4411 on: November 09, 2022, 10:51:18 am »

План аустријских државника, да Србију освоје препадом 1812. године

Рат између Наполеона и Русије 1812. није дошао неочекивано. И једна и друга страна годинама су се припремале и војнички и дипломатски пре него што је дошло до отвореног сукоба. Изасланик руског цара гроф Шувалов дошао је 16. јануара 1810. у Беч са мисијом да придобије Аустрију на заједничку акцију против Француске или бар неутралност у случају руско-француског рата. Кад је Русија фебруара 1811. увела своје чете у Београд, Шабац и Смедерево, погоршали су се односи између ње и Аустрије и руски цар Александар је настојао да умири аустријске државнике. Он је уверавао аустријског посланика грофа Сен-Жилиена, да Русија не намерава да задржи Београд већ да је, шта више, вољна да Србију осигура Аустрији. Убрзо после тога изјавио је цар Александар аустријском посланику, да је вољан да да Аустрији гаранцију, да ће пределе, које је запосео у Србији, предати Аустрији, и у писму, упућеном 11. фебруара 1811. цару Францу I. понуди Аустриjи, ако се ова обавеже на неутралност, Молдавску и Влашку до Серета и целу Србију.
Аустријским државницима је годила идеја, да припоје Србију Аустрији, али се ни по ту цену нису могли одлучити на неутралност у руско-француском сукобу. Метерних је веровао у Наполеонову победу те је настојао, да активним помагањем Француској извуче за Аустрију јаче користи од оних, што јој је нудила Русија. Те користи су се састојале у повратку Илирије, Шлеске и Салцбурга, што је Наполеон понудио Аустрији за један кор њених војника, који се под предвођењем кнеза Шварценберга при дружише Французима у походу против Русије.
Наполеон је 9. маја 1812. напустио Париз и пошао у Дрезден. Ту се састао са својим тастом аустријским царем Францом I и његовим министром спољних послова грофом Метернихом, а идућег месеца је повео на Русију највећу војску, коју је дотле свет видео. И док је Метерних, улазећи као француски савезник у рат са Русијом, осигурао за Аустрију оне користи, које су се од Наполеона могле извући, Метернихов помоћник хофрат Худелист, који је у Бечу замењивао свога одсутног шефа, правио је планове, како да Аустрији прибави и оне користи, које су јој нуђене за случај њене неутралности.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 12:21:43 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 302



« Reply #4412 on: November 09, 2022, 10:52:52 am »

У писму, упућеном из Беча 24. јула 1812. аустријском канцелару грофу Метерниху, који се је у то доба бавио у Саксонској односно у Чешкој, пише Худелист између осталог:
'Ја се не бих задовољио да Србима само претимо запоседнућем њихових тврђава него бих чим пре тим боље запосео Београд, Смедерево и Шабац са тако згодним изговором, да смо, пошто се Аустрија налази у ратном стању с Русијом, били угрожени од руских гарнизона, који се налазе у тим тврђавама. Потпуно сам уверен да ће Листон и Италински (енглески и руски посланици) приморати Порту, да се и против своје воље према нама непријатељски понаша те је крајње време, да се осугурамо са те стране. И мир у унутрашњости Угарске биће боље осигуран, кад комуникацију са непријатељем на тај начин пресечемо. Тако повољан моменат као што је садашњи, можда се неће никад више вратити, а време обзира према Порти изгледа ми да је прошпо, ако нећемо да будемо изиграни.
Турци су ниско пали и немају више своју вољу, а Италински познаје Порту и сувише добро и неће пропустити прилику, да не искористи ово стање, ако цару Аленсандру пође за руком, да и без борбе продужи ратни фронт до Дунава.
Ако Наполеон успе да сатре руску војску, створиће се и на Дунаву друго стање ствари, али ако се ово не догоди него се Русима да времена, да ватру устанка, која гори у Србији, прошире лево у Влашку и десно у правцу Црне Горе, поставиће тиме између нас и Порте мач са две оштрице, а ми сада можемо уласком у Србију једним ударом да им тај мач истиснемо из руке.
Сад после склопљеног и ратификованог мира између Русије и Порте ми немамо шта на тој страни да изгубимо нити имамо разлога, да се према Порти понашамо са штеђењем и са обзирима, а при слабости Порте, ако се руско-француски рат отегне, морамо се свега прибојавати. Русија се неће задовољити букурешиим миром и Италински неће стати на пола пута. Први његови кораци у Цариграду након склопљеног мира показаше каквог духа је он чедо. Познајем га већ двадесет година, познајем га и сувише добро и очекујем од њега све што је за нас најгоре'.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 12:21:43 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 302



« Reply #4413 on: November 09, 2022, 11:11:25 am »

Худелист је био дипломата од великог талента и њега је свемоћни министар цара Франца I. гроф Метерних сматрао својом десном руком и усвајао без поговора његове назоре и предлоге. И са предлогом Худелиста, да Аустрија и у Србији укрсти оружје са руским четама, сложио се Метерних. Све је већ било спремно: шеф генералштаба гроф Радецки је 18. фебруара 1812. наложио генералштабном мајору Маретићу, да начини план за потајно довођење аустријских војника у Срем, изненадни прелазак преко Саве и освајање Београда, Шапца и Смедерева препадом. Мајор Маретић је у року од 4 месеца био готов са његовом израдом те га је 30. јуна 1812. је поднео своме шефу.
По томе плану у Београду се у ово време налазило око 1000 до 1200 Руса и 4000 Срба грађана, у Шапцу је било 500 Руса и 1200 Срба. Српских топова је било 10, а руска два топа. У Ваљеву је била посада од 8 - 900 Срба са неколико топова лошег квалитета. У Смедереву се налазило 350 Руса, а у Ужицу посада од 400 Срба. По његову рачуну цела је Србија имала војску од 38.000 људи, која се је могла у случају крајње нужде повисити на 60 до 65.000 људи, али се та војска није могла у целости употребити за борбу против Аустрије пошто мора границу према Турцима да чува. По Маретићу против Аустрије могли су Срби да изведу највише 14 до 16.000 људи. За успешно освојење београдске, шабачке и смедеревске тврђаве предложио је Маретић да се употреби 14.089 војника и 1749 коња и то инфантерије 11.413 момака, каваљерије 1129, артиљерије 160, понтонира-шајкаша 887 момака и 12 шајки. Као тачке прелаза предложио је Маретић:
1. Остружницу, где би био фингиран прелаз, који би имао да прикрије главне тачке прелаза;
2. Забреж, где би био извршен главни прелаз, покривен реком Колубаром. Овим би прелазом одмах била одсечена комуникација између Шапца и Београда и
3. на утоку потока Думаче испод Шапца или директно на Шабац, који од стране Саве није утврђен.
По Маретићевом плану требало је унапред по народу пронети вест, да ће у Срему бити одржани војни маневри, затим би требало разместити војнике по сремским селима дуж Саве од Митровице до Београда тобоже у сврху маневра. За прављење понтона било је у Митровици, Тителу и Петроварадину довољно материјала те би у току једне ноћи поставили понтоне и рано изјутра извршили прелаз и препад на Београд и Шабац. За случај неуспеха предвидео је Маретић редовну опсаду и довођење појачања.
Маретићев план узима у обзир све евентуалности. Корак по корак он прати аустријску војску од Забрежа све до Небојше куле и нарочиту важност полаже на то, да се Ваљево и Топола што пре освоји. Баш кад је требало да се приступи извођењу овог плана, извршено је изненада повлачење руских гарнизона из Србије (почетком августа 1812). Могуће је, да су Руси осетили шта Аустрија намерава те су је повлачењем својих чета из Србије предухитрили. Одласком Руса из Београда, Шапца и Смедерева порушен је темељ, на коме је заснован био аустријски план о заузимању тих тврђава препадом. Аустрија се налазила у ратном стању са Русијом те би нападај њен на српске градове, запоседнуте руском посадом, био потпуно разумљив у очима целога света. Наглим одласком Руса из Србије створена је нова ситуација, која је нагнала Аустрију, да напусти планове о заузимању српских градова.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 12:21:43 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 302



« Reply #4414 on: November 09, 2022, 11:12:38 am »

Маретићев план о заузимању Србије занимљив је не само са стратешког становишта него и због описа главних личности и главних политичких струја у Србији. 'Предео између Тимока и Мораве', вели Маретић, 'нагиње Русији, између Мораве и Колубаре симпатише са Аустријом, а између Колубаре и Дрине исповеда самосталност Србије'.
За Карађорђа вели, да се не налази ни у једној странци. Њега околности опредељују, да се приближи час једнима час другима. Њему се не може одрећи једна врста рафиниране политике. Прићи му се не може ни с које стране. Одликовања ма које врсте остављају га хладног, као што доказују руска одликовања. Једино што би можда донело успеха, то је одликовање његовог сина (Алексе), кога он неизмерно воли. За Јакова Ненадовића вели, да је љубимац народа, да има рођаке у Срему и да је наклоњен Аустрији. За Младена каже, да воли сјај, да је по српским појмовима либералан и да је мудра глава. За Цинцар Јанка вели, да је храбар и претерано амбициозан војвода. На њега би требало утицати преко његове супруге, која је Сремица, али са обзирима, потребним код жена. На Луку Лазаревића не треба ништа рачунати, он ће све да обећа и све да ода Карађорђу, код кога је добро уписан. Бимбаша Стојан Чупић је честит и правичан човек са републиканским назорима, али он не би ни за коју цену жртвовао своју слободу.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 12:21:43 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 302



« Reply #4415 on: November 09, 2022, 11:13:34 am »

После карактеристике главних устаничних поглавица Маретић прелази на опис тврђава у Србији. Детаљно описује Београд, Шабац, Ваљево, Смедерево, Ужице и Тополу. Нарочито је занимљив опис Тополе, која се налази у средини земље од које је Карађорђе начинио оружницом Србије. У њој се налази велика множина топова и муниције, у њеној близини су радионице за прављење барута, ливење кугала и ковање оружја. Од времена на време се преносе из београдске тополивнице нови топови у Тополу и одатле се разашиљу на границу. Маретић сматра Тополу најважнијом тачком после Београда; у њој тако рећи стално борави Карађорђе са својом породицом.
После описа српских тврђава Маретић прелази на распоред аустријске војске у Срему пред прелазак у Србију. Потребно је много раније прогласити по народу, да ће се у Срему одржати војни маневри тако, да се то дозна у Србији и да не побуди узнемиреност код Срба долазак већих војних јединица у Срем. Прелаз чета има да се изврши ноћу и у исти мах код Шапца, код Забрежја и код Београда, уз потпору ратних шајки, које ће бити размештене између Земуна и Белеонина.
Маретићев план за освајање Србије је израђен до најситнијих појединости. Све евентуалности је његов план узимао у обзир, али и ако је код војних власти било расположење да покушају са изненадним нападом на српске тврђаве, аустријска дипломатија, која је предвиђала велике заплете у Европи, у вези са Наполеоновим походом против Русије, није могла да се загреје и да да пристанак за извођење Маретићевог плана.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 12:21:43 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 302



« Reply #4416 on: November 10, 2022, 09:28:45 am »

Напомена. Историјски чланци др Алексе Ивића: Бечки документи о српском устанку, Непозната грађа о српском устанку, Извештаји о погибији дахија, Аустријски државници о Карађорђу, Зашто је пропала Карађорђева Србија и План аустријских државника, да Србију освоје препадом 1812. г., објављени су у листу 'Време' између 1927. и 1931. године.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 12:21:43 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 302



« Reply #4417 on: November 10, 2022, 10:32:34 am »

Војевање србско под Карађорђем.
(Непознат аутор, Издала књижара Драгутина Хинца, Нови Сад 1862.)

Црни Ђорђе славни но несретни вожд србскиј, почео је војно освобођење рода свога год. 1803. Силу ватре имао је у деснице, но силу совета није имао у глави. Вешт, храбар, на бојишту био је и остао је први рода јунак; лишен дубљег проницателства, рецимо оне велике у политики добродетели - лукавства, - није био велики владар у граду, што му је крепка десница дала, није слаба сачувала глава.
Ја ћу његова дела јуначка на боишту уважити, без да ме крв једнородна к повишене заслуге узбуди; ја ћу оскудице и погрешке његове, онако искрено, из срдца мога испустити, као што чиста ова капља из пера тече, без да ме и дух партаје од истине удали. Истина, света ова реч сви векова, буди мени задатак овог часа; клевету остављам другим. Богат је у тим род наш.
Црни Ђорђе, славан је имао у светом делу почетак. Он је за кратко време Турке из све земље истребио, и гдикоје градове задобио и позатварао. Крволоци србски - везири и даије искали су од њега мира, предлагали су му најраснија условија, за срећу и рода свободу. Но Ђорђе је за пуни десет година, непрестано под оружјем остао, непрјемен, неумолим, неутолим.
При првом почетку војне, Срби лишени сваког средства за вођење рата, прву су помоћ из соседне државе, у којој неколико милиона Срба живе изгледали, и получили. Но по ондашњи обстојателстви судили су да другому никому себе немогу искреније и благонадеждније поверити, кроме јединоплеменои и јединовернои Русии. Тако су прости људи судили, а и учена браћа њина, уверавала су иј да је у свези 'јединоплемене и јединоверне Русије' сва њиова срећа, сва безопасност. И тако крепко закљоче ње држати се и помоћи од ње молити.
Тога ради пошље депутате у Петроград. Док су ови тамо бавили се, султан је шиљао Србима понуде да се примире, да војну прекрате 'којом су довољно његове непослушнике казнили', и обећа им сва права и уживање свободе подарити. Срби су на то у времену тражили добитка, султану су преко посланика јавили, 'да неће против његове воље поступати, а међу тим су чекали одговора од свои депутата из Русије. Депутати су им одговор из Русије донели, да ће скоро рат са Турцима бити и Србима свака помоће дати се; да се Срби султану неповеравају, а да ће Русија помоћу оружија својега будућност његове среће и независимости на вечно од Турака обезбедити; к тому да ће им и једнога својега чиновника послати којега руководству и наставленијам могу себе поверовати.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 12:21:43 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 302



« Reply #4418 on: November 10, 2022, 10:33:29 am »

Год. 1807. Руси заиста завладају Бесарабиом, у Молдавију и Влашку пређу; генерал Исаиев поспеши с частију свог воинства Србима које је Миленко предводио у помоћ, и на Шибитку са србске стране видинског везира са свои 20.000 војника до ноге побије. Међу тим је и агент Русијско императорски, дејствителни ст. советник Родофиникин у Сербију дошао, и с неописаном радосћу примљен био. Клик је хорио се свуда 'да здравствује наш всемилостивејши заштититељ Христјански великиј цар Александер! да здравствује Родофиникин наш премилиј гост.
Искрености и простоте главна је черта пришелца милог обозреим чинити, на оно што му избегавати, и чега му држати се ваља. Тако и Срби с отвореним прсима полетили су пред Родофиникина с навештаима, да се чува митрополита србског Леонтија, као уводе турске. Света су тамо приносили, одкуда би сами засенути имали.
Међу тим је митрополит Леонтије у непоколебимом споразуменију са Родофиникином остао, и обноћ к њему тајна нека мала врата одходио. Срби су тај великиј и тесниј сојоз ходатајства приписивали неким Грцима, Београдским трговцима, кои су од Родофиникина особито возљубљени, имали су прилику и свога архипастира у лоно великог овог државника препоручити (?); Грка; Грку; цело склоненије. Срби мислили су, да кад би агент природни Рус био, неби нико смео ни напоменути што противу њи.
Срби су тако имали пет послова у једанпут; с Турцима бити се, од Руса надати се, од Леонтија митрополита зазирати, Родофиникину све веровати, од оног као отметника и опадатеља очи отвраћати, овом и срдце и душу предавати; и само кад што из дубљине сердца уздисати, и жалити, што и он од уводе преварен, и сва велика држава на северу у зесен истине приведена бити може. Блажени,... кои су мислили пропасти, ако би ил у једној точки за длаку попустили,… срећни, кои би у свима и из основа и конечно одступили.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 12:21:43 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 302



« Reply #4419 on: November 10, 2022, 10:34:19 am »

У целом овом сплету обстојателства, она која све надвишава, и као цвет чувствованија србски, сврх целог Србства узвила се, она особита, да кажем свештена преданост Срба, Русима, заслужује по на особ уважена бити. Кипиле су чувствама прси, и разум није могао толико носити, колико је из срдца извирало. Они су једне депутате шиљали у главни војени постој к фелдмаршалу Прозоровскому, друге у Петроград самоме цару Александру, и то све зато, да им срдца свои жертву принесу, Русе о својои безграничној преданости увђре и од њи милости братске удостој се. У сред јарости рата; шуме су пропевале на славу цара Александра, на ново лето год. 1808. стихови су осванули, једни Родофиникину, други цару. Словом да рекнем, запалила су се срдца србска, и Срба би као тамјан на олтару божества сгорела за славу полубога свога, за славу оне посестриме, која се зове 'Руссъ святя'.
Књаз Прозоровскиј послане к себи депутате хладно прими; депутате за цара одређене даље и непусти, но из Јаша, 8. марта год. 1808. бр. 326. овако верховном вожду и совету одговори: 'Что ходатайствомъ и попечителностiю єго и Серби включени у примирiє съ Портою, до окончателнаго заключенiя мира между Россiискою имперiею и Портою Отоманскою, при коемъ вcвмилостивѣйшiи Государъ неоставитъ Сербовъ безъ особенаго своего вниманiя и попеченiя, ко обезнеченiю будущаго ихъ жребiя єго Серби должни оставитъ ся спокойними, а вовсѣъ дѣлахъ до благосостоянiя, и до нуждъ народа Сербскаго касающихся съ Родофиникиномъ совѣшаться, и єго совѣтамъ слѣдоватъ, и что онъ не ветрѣчаетъ падобности въ посылкѣ депутатовъ къ лицу Государя Императора.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 12:21:43 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 302



« Reply #4420 on: November 10, 2022, 10:39:28 am »

Срби на то само су се разжалили и устрашили, но у члену вере остали су и опет непоколебими. От два посланика к књазу Позоревском један је имао у главном квартиру при истоме заостати, а другиј с овим је речма у совету говореним свој повратак увенчао: 'Ја сам ониј кои сам јоште у Смедереву, када смо совет правителства установили моје мненије јавио, да ако миг Русие не будемо се крепко држати, и но за помоштницу нашу молити, ми ни с ким другим неможемо нашега дома добар основ поставити, и себе обезопасити. Овије речиј ви сви можете опоменути се што сам говорио и до сада их крепко се держао. Но отровни митрополит наш Леонтије, преко свију труда и усердија нашега к Русии он је сам преодолео, и успео настроити браћу нашу Русе о нама двојако мислити и нас не љубити, чрез Родофиникина; и овиј ланац из Сербие - из митрополитове гадне душе чрез Родофинкиново слабо сердце - до Петрограда пружио се је, и може бити да је корен свој пустио и у царево сердце. Није могуће за сада пресећи га, него да се старамо за будућност народњег блага, зашто кад је наш враг митрополит Леонтије успео Родофиникина имати на своју руку, а агенту цареву и главнокомандујуштии морају веровати, - њему саму више него свием нама... то за добра не може бити.'
Тако Срби држали су Русију за једну машину, које је главно вретено Родофиникин, а окрећајућа рука Леонтије, која како покрене вретено, таки сви точкови да иду и шкрипе. Блажени невидевши и веровавши.
Ожалосћени Срби старали су се горест свога посланика, кои с лица места долази, и привествује ублажити, трудили су се у сугубљеним усердијем добродетелно Родофиикина срдце себи привлачити, желили су га опако доброг, љубезног, и усердног и даље видити какав је у почетку њима показао се; желили су га из лестни недара митрополита Леонтиа изтргнути и у своја искрена наручија пригрлити, да се обнови, укрепи, овековечи, усердије, јединост и народа крепост.
Тек што им је свећати почела боља надежда, црњиј облак сав им изглед прекрили. Неудобниј облак тај, био је Недоба колежескиј советник. Овај није избивао от митрополита Леонтија, и јавно показиваше се негодоватељ србскога обраштенија, и србскога поредка, србске љубави и усердија. Родофиникин пресече договоре своје са србскима старешинама.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 12:21:43 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 302



« Reply #4421 on: November 17, 2022, 11:02:27 am »

Ово је угрожавајуће за Србе положеније, особито кад на ум приведемо да иста блажена троица није застала нити је могла застати на точки отцепној от старешина Србски. Непокореније млађи старешина своима, раздор међу самим стариима, имено Миленком и Петром Добринцем јесу следства била. Она су у истории добро позната; извори пак њиови самим виновницима, и сви виновника судцу врховном Богу. Ми остали у догадивању можемо се губити, осмелили смо се горепоменутој троици зато обтужити. Но то је тек само тужба, а не осуда.
Одушевленије озловеђено, често у најжесће непрателство прелази. Но Срби, при свем злоупотребленију њиове доброте знали су на средњој точки остати, точки безбедствија, и задовољавали су се с једним позором на себе и посмотренијем, и примером сви обстојателства. Чудно је да се нису за обманом турском повели, и лепа обећања турска да иј нису тај пар смамила са гране, на којој иј је дух православија и онда јошт одржавао, код им је огорченије срдца изнурило, огорченије тим веће што је от свога и свои проистекло.
Јест у том положенију ствариј приспели су наново от порте посланици, кои су Србе позивали да отступе от сојуза Руског, обећававоћи, да ће им порта сва права по њиовои жељи дати. Но груд србска остала је ласки османској и том приликом неприступна. Отправљени су посланици с отговором: да Срби от Русие неће никад отступити.
Једину су меру обозренији Срби извршити хотели, том приликом, не противу вере Руске, о којој се нису сумњати умели, но против сплетка, от кои су и своју преданост и руско чистосердије оградити желили, да би тако при чистоти обстојателетва срдца јасније се видила, свако неспоразуменије, сумња, исчезла.
Уз посланике порте мало час именоване дошли су били неке владике и друга духовна лица све сами Грци и то највише из Цариграда. Ови застану у Београду, с једне стране примали су тајна писма из Цариграда, с друге стране били су у непресечним сношенијама са митрополитом Леонтием и Недобом. Дух њиовог дејствија појавио се је у шаптању по углови против србског правителетва. Правителство за то закључи да сва та празношетајућа лица и самога митрополита Леонтиа уведу у једну лађу, и пошљу низ Дунаво за границу на провиденије судбе. Исти поступак и Родофиникину јаве.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 12:21:43 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 302



« Reply #4422 on: November 17, 2022, 11:03:50 am »

У Србии није тада јошт дух народности развио се. Све је дух православија у њему производио - што често, што праведно, што доброхвално. Србин је гинуо за веру; безгранична љубов к вери светој водила иј је безмерном почитанију церкве служитеља, у коима су воплоћене чуваре олтара среће угледали. Сва та љубов, све то почитаније, ако је водила из давна озловеђено стадо к терпенију, није могла водити државу к пропасти. Зато кад је крајност, раздерала срдца, кад је правоверна душа обнажила се и све почитаније сгубила, и митрополита, напоље из земље, у незнане гонила, требало је овај отзив из утробе србског тела уважити. Кои никад човечан, никад праведан не уме бити, у овакој прилики учио би се деликатним постати.
Родофиникин се страшно на то ополчи, особито за митрополита Леонтиа, от стране цара Александра протестира, да под царским покровом он у Србии мора заостати.
Срби уваже царев покров сверху изменика Леонтиа, но остале све оправе за границу. Међу овима владика Краљевич, добивши у Родофиникина трошка, отиде у Далмациу и код Француза услужи се да буде у Далмации владика. Познан је свим православним. Тако је год. 1808. истекла. Бездејствие, препирке, черте су тога времена.
Ево године 1809. на врати. Посланик србски код књаза Прозоревскога заоставши јављи правителетву србском одма с нове године, да ће примирие међу портом и Русиом за кратко престати, и нова војна следовати. С пролећа Родофиникин лично у совет србски дође и прочита писмо главнокомандујућег: да већ његове руске војске преко Дунава прелазе у Булгарију, један корпус из мале Влашке к Видину да ће доћи Србима у помоћ, него да Срби ударе на све стране што скорије. Родофиникин писмо то прочита, смота и у џеп стави.
Сложно Срби скоче на ноге, и с три стране навале на Турке: пођу на Ниш, на Босну и на Албанију. У Албании је Црни Ђорђе лицем предводио. Нови Пазар и Сеницу освоио, и овде сеничког пашу до ноге побио и прогнао. Обколи Приепоље на реци Лиму, и војске србске дођу до Васојевића, гди се већ са Брђанима и Црногорцима соједине.
Овај успех остао је безплодан, јербо у отсудителном том часу храбри србски вожд принуђен је био из Албание к Делиграду и Каменици код Ниша спешити, почем не само обећаниј Рускиј корпус не само није дошао Србима у помоћ код Ниша, него и она главна Руска војска нигди није Дунаво прешла, и тако је сва турска сила от Црног мора по Болгарии против Руса разастрта амо нагла; ово је србски депутирац у главном квартиру станутоћи своима поздно јавио, ови су већ с Турцима свуда у бој пустили се били. Том присилију притекла су и несогласија међу србским старешинама. На глас овај Црни Ђорђе без душе је хитао овима у помоћ, но пре него што је он тамо стигао, Турци ударе на обкопе код Каменице, Србе разбију, - и ови изгубивши 3000 војника, к Морави реки повуку се, гди се са Црним Ђорђем састану и преко реке ставе противу непријатеља.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 12:21:43 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 302



« Reply #4423 on: November 17, 2022, 11:20:30 am »

Црни Ђорђе описао је опасно и нечајано положеније своје како Родофиникину, тако и књазу Прозоровском, молећи га да бар учини диверзију на ону турску силу, која је пре против Руса била, а сад сва се на Србе стекла. Књаз Прозоревски умре; главнокомандујући мењали су се један за другим, и тако Срби остављени су себи самом цело су пролеће и лето отпор турској сили давали. Ако и нештастни, но славни.
Место очекиване с дана на дан помоћи, Родофиникин, Недоба и Леонтие у августу месецу са јошт неки свои приврженици у Земун пребегну. Чудан је начин, кои је употребио Недоба у том бегству. Он позове неке житеље београдске с фамилиама да дођу у вечер с њима у шетњу. Тако проводили су време до полноћи, док најпосле позове ји да се и по води прођу. Кад буду на половини Дунава, заповеди Недоба кормитељу да вози к Њемачкој страни. Кад су се превезли, почне Недоба Србе ублажавати овим речма: 'Ви сте с нама на моју реч дошли, ваше куће пуне имања остале су и ништа са собом нисте могли узети; будући није било могуће јавити вам на оној страни да Србија овога пута мора пропасти - и Турци ће у Београд до два дана доћи. Него немојте се зато смушавати, вама ће наш цар све ваше имање и штету платити'.
Колико се је упропасто наш блажени Доситија Обрадович, и честниј архмандрит Филипович, кои су оба у једном дому са Родофиникином живили, кад су са зором кућу праздну нашли. Њима Родофиникин није ту велику тајну саобштио.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 12:21:43 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 302



« Reply #4424 on: November 17, 2022, 11:21:40 am »

Ако нећемо дозволити, да се тим бегством тражен само крајњи раздор међу старешинама и Србима, и паденије духова, - узрока другог тој шетњи, коју су све милине, до једне честности - пратиле нећемо наћи: јербо Турци су истина били Мораву прешли около Ћуприје к Јагодини но опет су 30 коњанички часова од Београда били далеко. Везир је с војском тек на петку дошао где улази Морава у Дунав, 5 часова од Смедерева. А Мораву оној страни к Смедереву нигде турска војска није прешла. Срби су ту стајали и отпор давали.
У овом отсудителном часу, кад је сила покровитеља Србе оставила, није дух храбрости и разума Црног Ђорђа оставио. Он како за то бегство чује, сместа дође у Београд. Житеље кои су Дунаву нагли бежати охрабри, и кућама своима поврати. И по други околни мести ходио је дању ноћу, утишавајући народ, храбрећи свуда војнике, да кад су цело пролеће и лето Турке отражавали, кишовите јесени нема се бојати. Смири се тако усколебан народ, војници нову зодобију силу.  
И Русима врховни вожд опише цело то позорје, и јавивши им да је и народ при свем остао у миру и слоги, он пак у доброј надежди позове иј: да ако су браћа наша Руси прави Христијани, Срби јошт у животу стоје, да Руси пређу за Дунав у Турску страну, и Србима мало олагшају.
Књаз Багратон отправи у јесен војску за Дунав у Булгарију, и Турци кои су чак от Рушчука и Шумне на Србе дошли с великим везиром мораше натраг се вратити да бране онај крај. И тако год. 1809. спасоше се Срби.
Родофиникин је са својом дружином преко Аустрије у Влашку отишао к књазу Багратиону. Каква је он објасненија о свему давао, није предмет повестнице, остао је предмет тајног саобраштења. Позоријама, која преко гатке прелазе не пристои листове истине засипати. Кључ некиј за све даје нам једина истина, која је из Влашке до у Србију продисала. Истина је, да су отбегши у Влашку писма у Србију шиљали, да Руси неће Србима помагати докле ови не смету вожда и правителетвујући сенат, но да Срби пошљу другу депутацију која ће се с митрополитом Леонтијем сјединити, и ова депутација да донесе подписе од сви старешина србски, како народ моли књаза Багратиона за владику Леонтија и за Родофиникина, да их пошаље обратно у Србију, која неможе се никому другому поверовати кроме њима двоици.
Овде би народ у повратак њиов само соизволети, не пак зато молити имао. Но нити је једно нити друго и коим начином от народа проистекло.
Logged
Pages:  1 ... 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 [295] 296 297 298 299 300 301 302 303 304 305 306 307 ... 339   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.035 seconds with 23 queries.