PALUBA
May 24, 2024, 05:07:28 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Obavezno proverite neželjenu (junk/spam) e-poštu da bi aktivirali svoj nalog
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 [296] 297 298 299 300 301 302 303 304 305 306 307 308 ... 338   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 768427 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 187



« Reply #4425 on: November 18, 2022, 10:59:49 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Петар Багратион.jpg (138.67 KB, 542x746 - viewed 0 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 187



« Reply #4426 on: November 18, 2022, 11:02:46 am »

Год. пак 1810. кад jе књаз Багратион против Турака дејствовати наумио ово је 18. феб. из Краљева писао вожду, и совету, и сербскому митрополиту (!?) 'да ће се са Србима у један корпус његове војске сојединити, за дејствовати противу Турака, да он Родофиникина кои је пређе међу Србима био, пошље са свом његовом свитом обратно, за преподавање добрије совештанија и нужднија средства како правителствујуштему совету, тако и народу Сербскому, и да би Серби сви к њему имали доверие и њега љубили; да је по причини стеченија некие обстојателства а може бити по определенију незнани судбина народ србски претерпео прошлога года от непријатеља пораженије, коега ни предвидити, ни у самому почетку његовому отвратити није било могуће, за узрок даљнога разстојанија и препјатствија по коима већ није било могуће учињеног плана војевања променити.'
Србско правителство отговорило је Багратиону, 'да браћу Русе моле и охотно желе у помоћи имати и заједно против непријатеља војевати; а митрополита Леонтија, Родофиникина, Недобу и никога от чиновника у његовој свити да не могу примити; и после толики доказателства за бегунце, коима се на жалост слабо верује, ако би они дошли с војском и насилно, у таковом случају, биће Срби принуждени себе војеном руком заштиштавати от свои непријатеља и издајника митрополита.'
По кратком времену Багратиона место замени граф Каменскиј генерал инфантерије, и једва се у пол лета воено дејствие започне. Граф Цукатов с корпусом војске приступи из мале Влашке србској граници, србска пак војска, која је стојала на овој страни Дунава нападне на брзу Паланку и друге шанчеве, Турке са свим прогна, и тако саобштеније отворе руском корпусу, кои сав до 7 тисућа, са Србима седини се и обсади Неготин град, и Прахово шанац. Тада граф Цукатов позове Црног Ђорђа на лични састанак.
С великом радосћу отиђе вожд србски на тај састанак, и граф Цукатов прво му предложи да прими митрополита Леонтија и Недобу, кои ће се постарати да заслуже љубов Срба. 
Црни Ђорђе на чисто је графу у својој искрености отговорио, да ће своју браћу Србе примити, за остале умоли графа да га поштеди. Цукатов прими молбу вожда србског, и обећа се учинити графу Каменском представленије против Леонтија и Недобе, кои су при истом корпусу находили се и о свему делу извештени били.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 187



« Reply #4427 on: November 18, 2022, 11:03:45 am »

Кара-Ђорђе врати се к своима уз Тимок с неколико стотина коњаника, и ту на два места Турке по шанчевима истреби, и к војски србској у Ћуприју доспе. За њим је ступао граф Орурк, и на јуриш освои укрепление Бање, коју отме и србскому гарнизону преда. 
Кад је графљ Орурк по наставленију свом натраг поћи намеравао от Бање, к Неготину, ударе от стране Босне, Албание и Ниша на Србе Турци, и Нишки везир са 20 тисућа војника на Крушевац дође. Црни Ђорђе заиште помоћи от Цукатова, а и графа Орурка замоли да се невраћа Неготину, но да ступи на Варварин к Крушевцу.
Храбриj полководац Орурк не послуша своју инструкцију, но нужду србску, и дође на Варварин, гди је с великом утехом нашао сваког Србина као свог Руса: једном душом дисали су, и охотно све уредбе његове извршивали су. Граф Орурк са 4000 Срба и 1000 Руса честим биткама надобије везира, и овај побегне у Ниш.
Граф Орурк добије међу тим от Цукатова укрепленије и налог да међу Србима остане. У следству тога Орурк узме к Делиграду, от стране Ниша онај крај да брани; а остала Србска војска отиђе на Босну и Албанију гди је до дубоке јесени Турке била и свуда и разбијала. Граф Орурк, кога је спомен дубоко у срдцама сви Срба заостао, с благословом браће свое врати се из Делиграда у малу Влашку на зимницу, уз пут отме от Турака Гургусовац, и преда га Србима, место важно, точка сообштења између Видина и Ниша. Тако прође год. 1810. победоносна, па за претрпљене беде прошлога года.., утешителна.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 187



« Reply #4428 on: November 18, 2022, 11:05:00 am »

Године 1811. отвори граф Каменски са предложением вожду и совету за митрополита Леонтија. У име цара Александра, главнокомандујући приглашава Србе, да Леонтија у отечество приме, обећа им даље испунити све жеље, које су му преко депутираца свои сообштили, имено да ће послати полк војске која ће у Београду стојати. Поред тога јавља им да ће један дипломат бити послан с полком у Београд, и тим царское покрователство да ће усовершенствовати благостојаније Сербие.
Народ Србски немогући за Леонтија испунити жељу императора, која после толики противраженија у число неприлика спада, науми о томе ћутити, не били га како у прикрилију молчанија облак тај мимоишао. Но месеца фебруариа 1811. год. приспе Неишлотски полк у Београд, Леонтие митрополит и онај дипломат кои је био Недоба.
Пред руску војску коју су от границе Србске, Србски чиновници пратили, а житељи Србски свуда са сваким изобилием и одушевлением дочекали, изишао је сам врховни вожд Србски, на два часа от Београда. Све духовенство дочекало је православне војаке с литијама и тако у њенију и молитви ступили су једноверни племеници у Београд. Радост је велика била у граду, која су само два лица Леонтие и Недоба натрунили.
Нужди политическој разуман покорава се; тако и Срби немогући куд камо, установе неки вид конституције сваком главном чиновнику назначе место и границу дужности које Миленка и Добринца на незадовољство узбуди, због тога што је Младену Миловановићу најстарије место у совету. Том приликом и митрополиту Београдском место пребивања отреде у Крагујевцу, и тако је Леонтије коме је главна епархија припадала имао у Крагујевцу седити. 
При свем том незадовољство међу Недобом и Србским правителством остало је при старом. Сплетке Леонтија и тајни његови с Недобом договори ишли су своим путем. Следство тога наравно је: у народу неспоразуменије, код покровитеља неповереније.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 187



« Reply #4429 on: November 19, 2022, 11:11:10 am »

Но на бојном пољу, је ли што год. 1811. делано? Кутузов је заменио умершег графа Каменског у Влашкој, већа част Руске војске отишла је у Пољску противу Француза, и само је јошт 30 тисућа Руса у Влашкој остало от Црног Мора до Видина. С Србима држао је граф Орурк сообштеније у Неготину, Кутузов пак под Рушчуком побие великог везира, порта заиште примирие, и ступи с Русима у преговоре мира.
Том приликом у Новембру месецу 1811. Срби оправе посланике самоме цару у Петроград, с прошенијем: да не буду остављени. Цар Александер дарује Србском вожду орден св. Ане првог степена, членовима совета, исти орден второстепени, и по известију србски посланика, обећа: да Србе неће оставити без покровителства, нити с Турцима мира учинити пређе него ли капија (порта) призна независимост Србие.

(Није прошло полдруги месец от тог дародавања, а митрополит Леонтије јави вожду и совету Србском, да је и он примио преко Недобе царску милост орден св. Ане првог степена. Србским посланицима било је от знатни особа у Петрограду наусаће, ништа против Недобе неговорити.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 187



« Reply #4430 on: November 19, 2022, 11:15:22 am »

Прође цело пролеће и половина лета год. 1812. у неизвестним преговорима међу портом и Русиом, која је силну војску била сабрала, но против Наполеона; овај је имао премноге сојузнике а Русиа је сама стајала. Французи у Илирии нису изоставили понуде Црногорцима и Србима шиљати, да се с њима сојузе, и тако основ нове државе оним правителством укрепи кога је све начало и конац: порушеније старовремени порабоштенија народа, и воскресеније сваком свое свободе. Но и овом приликом волели су Срби, не ласки восточној, не ласки западној но духу православија следовати. Адмирал Чичагов кои је у Молдавии и Влашкој Кутузова заменио ступи са Црногорским владиком и вождом Србским у договоре, како сви противу сви непријатеља Русије да дејствују, чега Срби приме се као светог вере залога.
У том положенију ствари Турци учине мир с Русима, уступивши им Бесарабију и част Молдавије, за тим адмирал Чичагов заповед добие са свом силом из Молдавије и Влашке у Пољску ступати; а вожду и народу србском огласи Недоба, осмиј пункт истога трактата: да Срби све градове, и војене утвари Турцима предати, пограничне шанчеве уравнити, и себе у совершено поданство порти предати, имају.
Ово су укратко доживили они исти Срби, кои су мало пре чак у Пољску на помоћ Русије ићи спремали се, кои су у црквама дању ноћу Богу молили се, бденија држали за освобођење Русије Богу и победу оружија њеног над сви непријатељи. Жар пламене љубави, и онда кад ништа непомаже, човечество уважавати учи као најдостојнији свог позива избитак, нити икад допушта у цену свои интереса крв браће ставити, битије њино и будућност. Чудно! да су Срби при том искуству жалили не толико што су по све остављени, но што су от Руског тела отцепљени; све то приписивали су Недоби, кои је свое правителство о стању ствари и расположенију духова у Сербии неверно извештавао.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 187



« Reply #4431 on: November 19, 2022, 11:17:16 am »

Усред тога очајанија Срби отправе посланике свое к адмиралу Чичагову у Влашку, да би овај какву год помоћ њима оставио. Благонадеждне речи за будућност пуне соболезнованија о свему што се није предвидило а сбило се, биле су сав целителни мелем за позлеђена Србска срдца, која су вечну благодарност заветовала за благодарну љубов оног великог мужа.
Кад је Руска војска из Влашке удалила се, остали су на чисто Срби и Турци. Срби нису се смели пустити у извершеније Руског уговора. За десет година ратовати против Турчина, његова предложенија увек отбијати, и кад су шанцеви крвљу и главама турским засули се, све крепости и све зашите Турцима предати, а једину своју подпору, у њиовом милосердију тражити, није човеческог разума но забвенија о себи и своим. Кад би и сама порта искрено мислила гонитеље свое милостињом прекрилити она је далеко, и слаба, она би својој жељи пределее ширила, но никакве Турцима положила.
Сад Срби пошљу депутацију у Цариград, да  што пре нису хотели у великој мери, с правом примати, сад у мањој, и по милости просе. Предложе порти да от Сербије узимље отсеком блага сваке године колико хоће, само да у сви градови небуду живити Турци; или ако то неможе бити, оно бар част грађанског правленија да остави Србима. Порта сад ладнокрвно све одбије: јошт јаве Турци то да су намерни и све ситно оружје от раје покупити и велику војску у земљу послати. Ово је довољно било да Србе до крајне обране узбуди,... Срби огласе 'свештену војну'. 
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 187



« Reply #4432 on: November 20, 2022, 12:16:54 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Павел Чичагов.jpg (73.57 KB, 542x746 - viewed 0 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 187



« Reply #4433 on: November 20, 2022, 12:23:32 pm »

Ја немам речи за опис овог позорја. Примите читатељи слова очевидца и најбезпристрастниег известитеља; ово су његове речи:
'Ми смо тако добро себе уредили били, и народно свештену војну са сваким потребним стварима приправили, и наше све внутрене градове и пограничне шанцове утвердили, да имајући добра места положенија за нас, оно лето могли смо свакој сили отпор дати. Наши су погранични градови и шанцови главни били, почињајући от стране Влашке и цесарске границе: град Кладово на Дунаву, Неготин град од стране Видина к Булгарии; по реци Тимоку (негдашњој граници Србској до Булгарије) шанац главни Гургусовац; даље Бања, и Делиград к Нишу; от Делиграда к Новом Пазару непреходиме горе, и у њима на неки мести потребни не велики шанцеви, и амо град Карановац; к страни Албаније и Ерцеговине, Златибор; против Босне, по реци Дрини, Лозница и Љешница, до града Шабца на реци Сави, граници Њемачкој, град Београд на Сави и Дунаву; Смедерево град на Дунаву; остров Порече, главниј шанац; Текие на Дунаву, против Адакале града. Ово су све градови и шанцови, кои окружавају нас от Турске и Њемачке стране. Градови внутрењи и шанцови главни: у граду Јагодини шанац главниј, у Ћуприи, у Варварину, Крушевцу, Чачку, Ваљеву, и град Ужице. - Ова сва места погранична и внутрена с потребним војним стварима била су напуњена, да би толико година била могла от непријатеља бранити се, и от свију овие места непријатељ неможе с приступом шесту част освоити, кроме велику војску имати, и она у обсади држати. Оваким начином били смо се уредили и основали, да онога годишта 1813, от Турака могли смо себе избавити, и после Турке понудити, да нам даду мир, кои би нас от жертве могао спасти. Међутим надали смо се променама обстојателства Европејские, и успеху оружија Руског и њиовие сојузника, кои су обратили оружје противу Француза! будући и борба наша с Турцима участвовала је у единомислију Европе. Зашто да капиа Турска оно цело лето до дубоке јесени није имала дело с нама, намерена је била ступити непремено у помоћ Наполеону (коега један чиновник граф Такс находо се је на тај конац при великом везиру у војсци) ударити на суседне державе. К тому успели сојузници под Липским разбити Наполена, и зима приближила се, и тако капиа отоманска није више осмелила се бити пријатељем Французима у оно време.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 187



« Reply #4434 on: November 20, 2022, 12:28:52 pm »

Ни једнога от означение места, погранични градова и шанаца, нисмо ми могли изоставити. Зашто Неготин непобедимо место те је одбрана од стране Дунава и Видина, докле имамо Неготин у руку, турска сила неможе проћи к Кладову и Поречу острову, и с помоћију планина Поречкие, у внутреност Сербие. Имајући Гургусовац твердињу на Тимоку међу Видином и Нишом сообштение затвора непријатељско. Имајући Бању шанац и Делиград, с помоћју планина непратељ не може никако са свом силом урвати се у наше груди, и ударити на шанцове стоеће за Делиградом на реци Морави, Ћуприју шанац, Варварин, Крушевац, и Јагодину. Пређе него ли би непријатељ могао имати непобедимиј Делиград у свое руке, не може досаждавати поменутим шанцевима, дакле ни поменутие шанцева неби имао у своим рукама. У внутреност нашу преко Мораве, и у планине стоеће за Моравом није му могуће осмелити се ступити; зашто су на толико места богази и бусије, и с мало војника велику војску могуће је дочекати и разбити. От Делиграда до Новог Пазара, града к Албании, саме планине нас заштитавају, да никаква непријатељска велика војска не може у внутреност нашу пробити се. От стране Херцеговине шанац на Златибору, и за њиме лежећи град непобедимиј Ужице; ово је обрана и кљоч от стране Ерцеговине. От стране Босне река Дрина много помаже: шанцови Лозница и Лешница: пређе него ли непријатељ освои ова два шанца, не може доћи до Шабца града, и непреходиме планине Китога; и за освоити ова два шанца, ваља да изгуби непратељ много времена, и ако би их и освоио, остаје му у персима његовои војсци град Шабац, и бусије по Китогу планини. Ова места непобедима су; а пређе него ли та има непријатељ у своием рукама, он никада у внутреност нашу увалити се с војском от стране Босне не може. Ево на ове смо се ми ослонили градове старе, што су наши праотци построили, и на шанцове, које смо ме на нуждни мести прибавили; на само јестество, кое нас горама и рекама укрепило; а највише на храбре прси десетогодишњи непобедими ратобора и витезова сербски. Све, што је потребно у сваком виду к обрани једне мале державе, то смо ми имали. 
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 187



« Reply #4435 on: November 20, 2022, 12:48:50 pm »

Непратељске војске против нас у све било је до 120 тисјашта, и на три места главна ударили су от Видина на Неготин, от Ниша на Бању и Делиград, от Босне на Лозницу и Лешницу. А ми смо имали војске наше на свие место око 50 тисјашта у све.
Цело место до јесени на сви страна держали смо се храбро; и није могао непријатељ освоити до дубоке јесени, кром два шанца от стране Босне, и два града от стране Видина, лежеће к Дунаву. Неготин изгубили смо зато, што нам храбриј војвода Вељко, заповедник онога краја и војске погинуо је, и многи други чиновници изгинули и изранили се; тако војска наша по смерти храброга Вељка, остави онај град у непријатељске руке. Непријатељ после завлада Кладовом по причини, што су по вишој части били Власи на обрану Кладова; будући онај крај сав је обитан от Влаха. Тако Турска војска, преко острова Пореча, до дубоке јесени, једва успе на ушће Мораве (у Дунав), и у Пожаревцу на Петки у Табор ставити се; к тому част војске непрјатељске, от Делиграда низ Мораву, дође и соједини се у Пожаревцу с војском от стране Видина. Но такођер и наш главни заповедник војске от Делиграда поспео је с војском против непријатељске, на устће Мораве к Дунаву; и сва потребна местоположенија, и богази на Морави код Дунава, у нашием била су рукама, а число војника нашие, кои су били у Гургусовцу и Бањи, дошли су на помоћ Делиграду. За узрок паденија Неготина и Кладова, није нам потребно било више держати оније места, по тому што планине поречке от Дунава до Делиграда у нашима рукама, непријатељу за леђима остале су. Такођер от стране Босне, цело лето до у јесени, непријатељ није успео више освоити, кроме два шанца, Лешницу и Лозницу; и то, у јесен нама је користније било Китог планину и Шабац под војену ногу узети, за боље из внутрености Китога турску силу изнуравати и поражавати. Већ и она војска непратељска от Босне била је почела слабити, и Турци Бошњаци из војске сваки дан без дозволенија своије паша бежати, за своему племену зимницу преправљати. Овде нетреба заборавити похвалити оније војска нашије противо Босне, и свију чиновника и предводитеља; а особито протопресвитера Матиа Ненадовића, духовно лице, а весма ваљано за расположити и уредити к боју војску; такођер и храброг војводу Милоша Обреновића, и Петра Николаевића молера.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 187



« Reply #4436 on: November 20, 2022, 01:17:34 pm »

Делиград и у 1809. году претпео је обсаду од непријатеља, бомбе и лубарде; преко 40 тисућа војске било је, и с приступом никако ниесу га могли освоити; наипосле с подкопима из под земље, до јендека Делиградскије Турци су доходили, и ништа нијесу му могли учинити, нити преплашити оне две тисуће војника, кои су били на обрани Делиграда. Тако исто бе и сада овог лета о нашем паденију. Делиград били су непријатељи окружили, и цело пролеће и лето до дубоке јесени нијесу га могли пре добити. После бегства јошт нашега вожда Делиград са шест недеља дана држао, и кад су се уверили за бегство негово наша браћа, оно до 3 тисућа војске, што је било унутра, онда ударе на јуриш и кроз непријатељску војску себи пут своим оружјем отворе и избаве се. Делиград держећи се био је обрана груди и тербуха нашега тела, и наше внутрености. Раме нашега тела, от Делиграда до Новог Пазара к Албании, то су непреходиме планине нам заштиштавале; такођер и плеће нашега тела от стране Ерцеговине, шанац Златибор и град Ужице бранили су; а от стране Њемачке от Пожаревца по Дунаву и Сави до Шабца, имали смо леђа слободна. Само једна и друга војска непријатељска, по Дунаву к страни Неготина, и по Дрини от Босне, једва су успеле цело пролеће и лето до у јесен, на бокове нашега тела учинити. Но ми имајући Поречке планине, и плећа војске непријатељске стојеће на Морави код Дунава, у нашим рукама, и напротив њих нашу војску; а сувише имајући назад Делиграда све градове и шанцове внутрене, Крушевац, Ћуприју, Варварин, Јагодину; а от стране Ерцеговине и Босне шанац Златибор и град Ужице, Китог планину, и град Шабац на Сави: тако цело тело наше имали смо у руку, кроме више означеније бокова. И по тому нијесмо могли ништа бојати се оног лета от непријатеља; јесен кишовита приспела била, и зима ледовита приближивала се; по нему турској војсци под откритим небом на чистом пољу и студеним горам, ако би су намерени били непријатељи међу нама у зиму продолжавати битке, ту би им свием и гроб међу нама био на вечно. К таковој обрани, и искупленију себи свободе кровију својом, сви јединодушно кипљаху, и народ и војске; - а како узнадаше, да нам вожд с Недобом (21. септ. 1813.) пребегао бе на Њемачку страну: тако све се преплаши и к совершеном окрену се бегству. Више от 100 топова походние, кроме лежећие великие топова по градовима и шанцовима више од 600; такођер рану војничку, прах и олово, све градове и шанцове, оставише без боја непријатељу у руке, и војска се разбежа.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 187



« Reply #4437 on: November 21, 2022, 11:35:31 am »

По бeгcтву нашега вожда и наше војске, непријатељ, кои је преко Мораве прешао био к Смедереву, и предкрилница непријатељске оне војске, једва је осмелила се четврти дан у Београд доћи; и тако је три дни Београд стајао пуст! - Сва турска војска чудила се је и дивила бегству нашега вожда; а везир и паше писали су релацију своему цару, да се нијесу надали у дубоком јесени Београдом завладати. Но поразумители турски, кои су међу нама живили у Београду, дали су средство Турцима, Београдом и без боја завладати, кои јошт никад није без боја узимат ни од кога. И у новинама Бечкием, вести из Цариграда, после паденија нашега онога года, тако су јављале.
Било је истина сербски синова кои би место вожда могли заступити били, но по изненадном бегству владара свога и представника руског народ се смео, и није умео поверити се више никоме. Чудно ово бегство негда храброг и неустрашимог мужа, и паденије народа овим речма објасњава даље очевидац:
'Имао је наш вожд Енићиа Димитрјевића за секретара своега, коемуе више веровао и љубиога, неголи свиех нас. Овај Енићије у детинству учио је књигу код Леонтиа митрополита, и за диакона био рукоположен от њега. Ми познавали смо, да он Леонтију пријатељује и подержава га; но нијесмо никад нашему вожду смели наспоменути за његова љубимца Енићиа, зашто наш је живот у његовием рукама стајао, и он је серцем нашега вожда владао. Леонтие митрополит у Крагуевцу пребитавао је, 6 сахати далеко от Стругара, села Еникиева и дома; он је ту често доходио, а највише по ноћи и тајно, и у дневи био би у његовом дому скривен, док би свое договоре свршили.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 187



« Reply #4438 on: November 21, 2022, 11:43:11 am »

Пређе него што смо се у битке упустили пред паденијем нашим, Недоби дошла је била из Влашке девојка, заручница от неколико годишта, с којом се је он венчао, онога годишта нашега паденија, и наш вожд кумовао му је и сведочио његову бракосочетанију. А код нас је кумство велики залог пријатељства и доверености, кој торжествује међу нема. Леонтие обсенио је Еникиа; а Недоба како кум, нашега вожда: и тако ове двие змије успеле су пустити свој корен отровниј у сердце главара нашега. Више никада нијесмо могли вожда нашега наћи у первоме духу неустрашимости, ни његовје пречетние разговора, његовие намеренија, његове решителности, и пламена за дела народња; а све једна са Недобом у преписки и разговору. Совету народњем ништа није више он јављао по пређашњему обичају; и у исто време браћу учене људе заповедио удалити од дела народња. У руке своје обдержао власт, кога му драго и најзнатнијега чиновника могао је смерти предати, без икому зато ответ дати! И по откритију бивши против непријатеља, наш вожд, по пређашњему обикновенију своему, није се по војскам находио, него у своему селу Тополи, где међу тим и болест за неко време случила му се је; а на све место Енићиа секретара у војску пошиљао је!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 187



« Reply #4439 on: November 21, 2022, 11:51:09 am »

Ево сада дела митрополита и ватре, што је у народ посејавао, како смо се с непријатељем у битке пустили. Леонтие митрополит како се је наш вожд разболео, внушио је народу, да је умрео вожд. Леонтие у народ чинио је разгласити изпод завеси, да светога краља кивот шкрипи, и то да је знак, да ове године Србија мора пропасти, Леонтие испод завеси народ старао се је уверити, да Турци неће народу никаква зла чинити, него неколико само старешина истребити; и за чије господство народ да гине, и за кога? Леонтие из турске стране у само оно време, пређе него ће битке отворити се, писма је везира из Ниша примио, и писмоноситеље двоицу неколико дана скривене держао, и опет опремио у Ниш к везиру. Леонтие како је дошао у Београд из Крагуевца, одма старао се је изпод завесе терговце узбунити, да ишту дозволение от правителства, свое еспапе пренети у Немачку страну и себе обезопасити. Леонтие и Недоба, кад су видили да не могу ни у чем народа побунити, старали су се вожда пригласити као тајно, да све ствари драгоцене из Тополе пренесе у Београд, пак испод завесе дали знати у народ за вождово намереније, да се народ побуни; а вожда су опет плашили с буњењем народа. Леонтие и у цркви Београдској при окончанију Божественне литургие, када су деца појала: 'Спаси Господи и помилуј', није могао задержати своега јада у устима, него јавно је говорио 'да ће Господ спасти онога, ко има лађу, да се у Њемачку преко Дунава превести може.' Леонтие чрез добош јавио је у Београду, да је он лађу једну купио, за превозити народ у Њемачку страну; и да је он Руски каваљер, да се не бои никога. За то су вожду правителствујуштиј јавили, а вожд на то замолчао! Леонтие митрополит число војске стојеће у Београду уплашио је, да оставе град, и да у села к своим домовима побегну; исти војници казивали су митрополитове речи: 'За кога да гину, и да чувају град, а своју децу и жене да допуштају Турцима робити?' Ове све ствари и буне Леонтие разсејавао је, када успешно на свима пунктови Турке наши отражаваху. И по тому наше војске главниј заповедник, стоећи на ушћу Мораве код Дунава, узнавши за митрополитово прибитие у Београд, за повседневне и ноћне његове с Недобом договоре, и палење и жарење буне у Београду; позове митрополита, да дође у војску к њему, само за отдалитига от Недобе. Леонтие на онај позив био се је узмућио као ђаво у мало воде; но у то време дође вожд у Београд, и Леонтие отправи се с њим у једним колима у табор војске наше код Мораве. Тамо неко време пробаве; а куд су год проходили, митрополит, где вожд није могао чути, народу говорио је, да бежи куда ко зна. Такођер кад су војску нашу и предкрилнице наше облазили, при отходу пришапче митрополит у ухо војводи Вули Иличу, да како Турци преко Мораве пређу, да он своје топове, прах и олово у воду потопи, и да бежи куда ко зна.
Logged
Pages:  1 ... 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 [296] 297 298 299 300 301 302 303 304 305 306 307 308 ... 338   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.035 seconds with 23 queries.