PALUBA
November 26, 2022, 05:51:54 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Pravilnik foruma PALUBAinfo
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 [298]   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 494442 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 256



« Reply #4455 on: November 24, 2022, 01:20:38 pm »

На источној страни Србије, у Крајини, Турци протерају средином августа омање српске чете, које су крстариле по околини Доњег Тимока те се изнова ошанче и учврсте код Прахова и сузбију нападе руског пуковника Орурка и српског војводе Атанасија Чарапића. 3. септ. понови Орурк свој напад, али мораде узмаћи. Турци га стадоше гонити, а он их намами под картече своје маскиране батерије и нанесе им пораз. Око 500 Турака пало је мртвих и 50 је било заробљених. Руси и Срби имадоше свега 37 мртвих, међу њима и војводу Атанасија Чарапића.
У то руски пуковник Цвилинев заједно са Србима опседне тврђаву Кладово са 1500 војника. Цукато се улогори са 3000 људи у близини Прахова, а једно српско одељење опколи Неготин. Хајдук Вељко је са 2000 војника крстарио према Бугарској те је штитио пут који води уз Тимок преко Гургусовца. Овде се налазио и један део козака пуковника Никића, док је Миленко Стојковић лежао болестан у Поречу. Почетком августа се једна српска чета примакне Нишу те Бању опет поправи, утврди и запоседне. Овим је отворена преко Гургусовца комуникација између грофа Цуката и српског главног стана код Делиграда.
Каменски победи 7. септембра Турке код Батина на реци Јантри у Бугарској, где у битци погине покрај 8000 турских војника и стари српски душманин Гушанац Халилага. После ове битке паде Русима у руке Свиштов, кога они разорише, затим Рушчук, а 27. септембра и Ђурђево. Почетком октобра паде Турну и мало доцније Никопољ. Победа код Батина изменила је и на левој обали Тимока стратешку ситуацију у корист Срба и Руса. Пуковник Цвилинев, који је стајао пред Кладовом, заузе 13. септембра на јуриш утврде, подигнуте на рушевинама Трајанова Моста, на што се 15. септембра преда Кладово. Руси дозволише посади слободан одлазак.
Турци су се бојали да Руси и Срби не угрозе Видин те Куршид-паша поведе својих 10.000 момака преко Мелковца према Прахову и Видину. Код Видина се сједини са тамошњом посадом и број војника му нарасте на 15.000 људи. У јутро 22. септембра навали ова бројно надмоћнија сила на генерала грофа Цуката у његовој позицији више Прахова. Ма да је Руса и Срба било тек око 4000 момака, ипак су се они ванредно храбро борили те непријатељ, који је све до у вече жестоко наваљивао, није био у стању да науди малој али добро ушанченој чети, шта више, она изненада провали с леђа и са бока и принуди сераскира, да узмакне у Прахово. Пад Свиштова и Оршаве нагна Куршида, да се преко Тимока и Мелковца повуче у Шумлу, а турска праховска посада напусти шанчеве и повуче се 24. септембра у Видин. Сада Цукато заузе позиције код Прахова и своје предње чете, већином Србе, помакне на леву обалу Тимока. Ови догађаји принудише и Неготин, да се 26. септембра преда Србима и Русима.

« Last Edit: November 25, 2022, 10:07:31 am by JASON » Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 256



« Reply #4456 on: November 25, 2022, 10:09:10 am »

После битке код Батина наложио је гроф Цукато генералу грофу Орурку, да се са 4000 момака и са Хајдук Вељком и његовим четама упути у помоћ Карађорђу, на кога је почетком септембра ударила турско-албанска војска под заповедништвом сереског паше Исмајил-бега и Сулејман-паше Скопљака. Албанска војска је долином реке Ибра дошла у околину Крушевца и одвела је неколико хиљада душа у ропство, а Крушевац је освојила јуришем. Карађорђе је ослабио своју војску, шаљући помоћне чете на Дрину те се пред надмоћним непријатељем повуче на десну обалу Мораве, према Сталаћу, да буде ближе Орурковим помоћним четама. Орурк убрза свој пут преко Бање и 13. септембра се сједини у околини Алексинца са Србима. Вода у Морави била је у то време необично ниска те је Срби и Руси прегазе и 14. септембра нападну на Турке недалеко од Варварина. Турци су се храбро борили, али пуковник Никић са својим козачким пуком зађе Турцима за леђа и примора их да се повуку према Крушевцу. У борби допаде ропства један арнаутски паша и 900 Турака, које Срби све поубијаше. Иста коб задеси и 200 Турака, које Срби код Делиграда заробише. Али и Руси и Срби изгубише велики број момчади и коња. Губици српско-руски у мртвим и рањеним изнели су на 1500 момака. Коња је погинуло око 900.
Мада је ова битка имала одлучни карактер, борба је трајала још пуна два дана, док Турци нису нагнани у бегство. Вештим начином је убачена међу Турке вест, да долази још једно руско одељење Карађорђу у помоћ те ово натера Турке 17. септембра у панично бегство. Борба 15. и 16. септембра стала је Турке 20.000 мртвих, док су Руси и Срби изгубили око 1000 војника. Крушевац Турци испразнише без борбе. Напуштајући бојно поље оставили су Турци победиоцима 11 топова, сав пртљаг, муницију и велику залиху провијанта. Одмах после ове победе похита Орурк са својим четама, које се састојале из 6 батаљона инфантерије и две регименте коњице, у логор под Прахово.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 256



« Reply #4457 on: November 25, 2022, 10:20:01 am »

Вест о победи код Варварина, коју је донео у Београд у вече 19. септембра курир Ристо Петровић, објављена је београдском становништву идућег дана у 8 сати из јутра са 12 топовских метака. Набрзо после тога пожњеше удружени Срби и Руси успеха и на североисточном фронту. Руски генерал Сас у друштву са грофом Орурком, са једним српским пешачким одељењем и са 7 ескадрона коњице заузе 6. октобра на јуриш тврђаву Брегово на Тимоку. Од посаде турске искасапише победиоци 1500 људи а само 100 Турака заробише. Осим тога запленише три топа и седам застава.
Одмах после варваринске битке проширила се по Србији вест, да ће босански Турци са 30.000 људи провалити у Србију. Карађорђе је баш у тај мах био запослен одговором Симбшену, који му је јавио, да је аустријска влада именовала конзула за Србију и позивао Карађорђа на тајни договор у Земун. Писмом од 18. септембра из Враћевшнице одбио је Карађорђе примање аустријског конзула за Србију, а писмом од 21. септембра из Варварина наложио је секретару Стевану Јевтићу да пође место њега на састанак са генералом Симбшеном и дао му је инструкцију, како да се на том састанку понаша. На вест, да ће босански Турци прећи Дрину и напасти српску војску, заповеди Карађорђе, да једна чета пође са Мораве брзим маршевима на Дрину. Овој чети се по дозволи Цукатовој придружи и пуковник Никић са 500 козака.
Руски козачки пуковник Нико Никић био је родом из Никинаца у Срему и пореклом је био Климента (Арбанас католичке вере). Као аустријски хусарски обрлајтнант он је приликом аустријско-француске борбе пребегао непријатељу те је у одсуству осуђен на смрт. Ступивши у француску војну службу одмах је почео да врши шпијунажу у корист Аустрије те га надвојвода Карло услед шпијунских услуга помилује и Никић се поново врати у аустријску војску, али му сада дадоше само чин наредника. Наскоро после тога напустио је Никић сасвим аустријску службу и прешао Русима, где је аванзовао за пуковника и у околини Олте прикупио је влашке пандуре и од њих створио козачки пук, с којим је узео видног учешћа у варваринском боју. Вештом маневрисању његове коњице има се у првом реду приписати заслуга, што је извојевана победа над Турцима.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 256



« Reply #4458 on: November 25, 2022, 10:37:09 am »

Одлазећи са својим козацима на западно ратиште Никић је свратио у Београд и тек што је приспео, поручи земунском обрстлајтнанту Ланцу, да жели с њиме да разговара. Ланц пређе 5. окт. после подне у Београд и састане се са Никићем, који се понуди да шпијунира Србе за рачун Аустрије. Обећавао је, да ће извештавати аустријске војне власти о свима догађајима у Београду, о свима личностима од утицаја, о махинацијама руског двора и о операцијама војске на доњем Дунаву. Идући дан извести Ланц барона Симбшена о свом разговору са Никићем, а Симбшен саопшти 9. октобра ратном савету понуду козачког старешине. Председник ратног савета гроф Белегард наложи 20. октобра Симбшену, да прихвати понуду Никићеву и да му обећа да ће му се Аустрија достојно одужити за услуге које јој буде учинио.
У то време се Никић налазио поново у средишту борбе. Из Београда је отишао са својим козацима на западни фронт, где се босански везир Ибрахим Халеми-паша спремао, да упадне са својим четама у Србију. Средином октобра кренуше се Турци у три колоне, прелазећи без лађа Дрину, јер је вода ове године била тако мала, да је и пешак могао Дрину да прегази. Једна колона је прешла Дрину код Зворника, друга код Лознице, а трећа код Црне Баре. Турци, који пређоше код Зворника, не наиђоше на отпор те се упутише према Ваљеву и опленише сав онај предео, 20 села спалише и улише страх и унесоше забуну и пометеност међу тамошње становнике. На челу турске колоне, која је прешла код Лознице, налазио се Искандер Фестетић, бељински капетан, који опколи српску чету, утврђену и ушанчену код Лознице, али јуриши његове војске не донесоше никаква успеха. Код Црне Баре Турци потиснуше Србе те Карађорђе, хитајући са својим четама, удари 18. октобра најпре на ове Турке, порази их и претера их преко Дрине натраг у Босну. После овога се крене на Фестетића, који је безуспешно нападао лозничка утврђења. Заповедништво над српском и руском повери Карађорђе пуковнику Никићу, који 20. октобра пробије турски центрум. У покољу Турци изгубише око 1000 људи, међу њима сребрничког Хасан пашу и много официра, а преостали Турци побегоше преко Дрине. Срби и Руси изгубише 800 момака у мртвима и рањенима. Пуковник Никић, Лука Лазаревић, заповедник српске коњице Лазар Мутап и више четовођа допадоше рана.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 256



« Reply #4459 on: November 25, 2022, 10:54:07 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Heinrich von Bellegarde.jpg (52.11 KB, 414x600 - viewed 0 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 256



« Reply #4460 on: November 25, 2022, 10:58:29 am »

После ових пораза побоја се Ибрахим паша да ће Карађорђе пресећи пут оној трећој колони те јој заповеди да се одмах повуче на Дрину. Док се ова колона повлачила, гонио ју је узастопце Јаков Ненадовић и наносио је губитке њеним задњим четама, а 21. октобра ју је потиснуо на леву обалу Дрине. Оно српско одељење, које је логоровало код Сокола, под управом Петра Молера, начинило је 17. октобра диверзију. Док су Турци прелазили преко Дрине у Мачву, прешли су и ови Срби преко Дрине у Босну, те спалише неколико босанских села и 18. октобра сукобише се са пашом Видајићем. Турци претрпеше пораз, при чему погибе и сам Видајић. Са многим пленом и заробљеницима вратише се Срби из Босне натраг у Србију.
Неуспех Ибрахим пашин деморалисао је турске чете те је наступила општа дезерција у босанском логору. По хиљаду војника дневно напуштало је везира и бегало кућама и при крају октобра налазио се само још незнатан број спахија уз Ибрахим-пашу, коме сада не преостаде други излаз него да понуди примирје Карађорђу. Почетком новембра утврђено је примирје те су чете с ове стране Дрине повучене у унутрашњост, а на Дрини је остављен само мали кардон да чува стражу. Над српским кордоном поверено је заповедништво бимбаши јадарског округа Антонију Богићевићу. Правителствујушчи Совјет донесе сада закључак, да замоли руске политичке факторе, да оставе стално у Србији руске помоћне чете. Овај закључак Совјета потпише око 24 октобра и Карађорђе после малог затезања. Одмах после овог закључка наложи Совјет, да се све београдске касарне као и негдашња пашина зграда са харемом у горњој тврђави поправе и приреде за становање руских чета.
При крају новембра се Цукатов збор, изузевши пуковника Никића и његове козаке, повуче у Прахово и одатле у Влашку на зимовање. Идућег месеца умре гроф Цукато и заповедништво над његовим четама преузе генерал Сас. Никићеви козаци стојали су у Ваљеву и око Ваљева утаборени, и кад се Никић опоравио од ране, крене се у Шабац и одатле 11. децембра пође са својим козацима, са Луком Лазаревићем и многим шабачким грађанима у Београд, где му је приређен свечан дочек уз пуцњаву топова и звоњење звона.
Тако су Срби уз помоћ Руса сузбили на свима фронтима Турке и проширили су током 1810. године поново своје границе до Тимока и до Новог Пазара, али нису били у стању да са старим границама васкрсну и стару снагу своју. Снага њихова лежала је закопана у гробовима око Делиграда и по другим бојним пољима.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 256



« Reply #4461 on: Today at 11:27:28 am »

Ратовање Срба и Турака 1811. године.


Првих година српског устанка војевали су Срби против Турака са полетом и одушевљењем, прожети жељом да стресу са себе несносни јарам и да се освете столетном непријатељу. У овом последњем периоду борбе била су Србима подсечена крила. Жртве које су дотле поднели биле су неизмерне и они су, уморни и малаксали, настављали борбу само за то, што нису могли да је заврше. Њихова судбина и будућност зависила је од исхода рата између Русије и Порте. Завађени међу собом, жудећи за миром, стрепећи од услова мира, подозревајући у своје покровивитеље Русе били су Срби пуни слутње и брига и нова, 1811. година, осванула им је са мутним изгледима. Извештаји о политичкој и ратној ситуацији сваки час су се мењали, а према тим променама ситуације мењали су и Срби своје одлуке. Ако им се чинило, да их је Русија напустила, одмах су тражили аустријску заштиту и аустријску посаду за Београд, а кад им на аустријској страни жеље остану несаслушане, одмах су чинили преко нишког и оршавског паше покушаје, да се нагоде са Портом.
Русија је осећала потребу да учини краја овом колебљивом стању у Србији. Да би створила себи поуздано упориште и осигурала одлучан утицај на српску политику, Русија пошаље поч. јануара 1811. своје чете у Београд. По налогу врховног руског заповедника у Влашкој грофа Каменског дошли су у Србију два батаљона Руса и 10. фебруара ушло је 500 Руса под вођством пуковника Александра Феодоровића Бале у београдску тврђаву. Руске чете су дочекане од Срба са највећом свечаношћу. Сваки је војник добио по један пијастер, а сваки официр по три дуката на поклон. Пуковник Никић је опозван из Србије. Са четама дођоше у Београд пуковник Теодор Недоба као политички преставник Русије међу Србима, комесар Ивановић, Миленко Стојковић и Петар Добрњац.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 256



« Reply #4462 on: Today at 11:30:58 am »

Карађорђе је 11. јануара поделио Совјет на два дела од којих се први, тајни кабинет састојао из шест чланова, а други, највиши суд, из четири совјетника и једног секретара. Младен Миловановић је именован за војног попечитеља, Миленко Стојковић за попечитеља иностраних дела, Доситеј Обрадовић за попечитеља просвете, Јаков Ненадовић за унутрашње послове, Петар Тодоровић Добрњац за великог судију а Сима Марковић за финансије. Стојковић и Добрњац, у запетим односима спрам Карађорђа и Правителствујушчег Совјета, не хтедоше примити попечитељско звање и напуштати дотадање погранично војно заповедништво него се љутито удаљише са седнице Совјета. Руским четама се и они придружише те 10. фебруара дођоше поново у Београд са надом да ће помоћу Недобе успети, да за своје назоре придобију већину Совјета. Они се одупреше именовању војног попечитеља Младена Миловановића за првог совјетника са платом од 15.000 пијастера годишње, али после бурне седнице, у којој Стојковић и Добрњац остадоше у мањини, буде закључено да се њих двоје скину са звања и прогнају у Русију, а на њихова места да се изаберу за попечитеље Миљко Радонић и Илија Марковић. Стојковић и Добрњац распродаше своје непокретно имање те са новцем и покретним стварима пређоше 18. фебруара преко Дунава у Малу Влашку у изгнанство. Недоба није могао да спасе ове одане руске приврженике. Попустио је пред енергичним држањем Карађорђа и Совјета, а тим попуштањем је сачувао своју позицију и свој утицај, који је од сада све више растао те се ускоро није ништа више радило без њега.
Док су у унутрашњости вриле страсти и док је отимало маха незадовољство и подвојеност те се и Карађорђе, огорчен и срдит, повукао у Тополу, на граници је владао мир. Једино су средином фебруара Турци упали у околину Ражња, али оваки случајеви су били на турској граници обична појава и у мирно доба. Хајдук Вељко пође Турцима на сусрет и протера их са српског подручја.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 256



« Reply #4463 on: Today at 11:34:04 am »

Чим је прошла зима почеше се и Руси и Турци припремати за борбу. Руси су намеравали да опседну Видин те Муктар паша похита у Шаркој да појача Ниш, а његов брат Вели-паша (обојица су били синови јањинског Али паше) пође у Софију, да са својом четом прати кретање Руса на Тимоку. Порта је била уверена, да ће победа над Русима донети и покорење Србије те је узела тактику противну оној од 1809. године, покренула је сву снагу на Русе, а Србе је само хтела застрашивањем да задржи од активног учешћа у борби. Велики везир Хаџи-Кјор Јусуф Зија, који се, опрезан и спор, ограничио на то, да из логора код Шумле задржи даље напредовање руске војске, изгледао је Порти слаб и неспособан те је почетком априла 1811. смењен и прогнат у Димотику. Достојанство великог везира доби сада храбри бранитељ Браиле Ахмед-ага, човек пун снаге и ватре.
Нови велики везир похита средином априла са 50.000 људи из Једрена у логор код Шумле. По његову налогу изјавише турски пуномоћници, који су у Букурешту преговарали са Русима о миру, да Порта неће ни стопе земље да одступи. Настојање Руса, да наговоре Турке на попуштање било је без успеха. Између Русије и Француске постајали су односи све затегнутији и сваки час се очекивао потпун расцеп и нов рат. Русија је већ била пребацила знатан број чета са Дунава на западну границу те је војска на турском бојишту, над којом је сада место Каменског заповедао Голенишчев Кутузов, бројала свега око 50.000 људи. У овој ситуацији Руси су били вољни, да препусте Србију својој судбини, само су тражили за себе Влашку, Молдавску и Бесарабију, али нови велики везир прекиде даље преговоре и отказа примирје. Ослабљена руска војска није могла ни покушати офанзиву него се њен заповедник Кутузов старао само да утврди своје позиције на десној обали Дунава, а ако ове не буде могао одржати, онда да непријатељу спречи прелаз на леву обалу.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 256



« Reply #4464 on: Today at 11:43:06 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Летом 1811 года, на берегу Дуная близ крепости Рущук воинство Османской империи под началом великого визиря Ахмет-паши вступило в битву с русской армией, возглавляемой генералом от инфантерии Михаилом Кутузовым.



* Летом 1811 года...jpg (156.19 KB, 853x500 - viewed 0 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 256



« Reply #4465 on: Today at 11:46:19 am »

Притисак Турака постајао је све јачи те Кутузов повуче руске чете из унутрашњости Бугарске и концентрише их на дунавској обали. За Русима је долазио Ахмед са 60.000 фанатичних бораца, чија се срчаност запалила на ватри и енергији њиховог вође. Руси разорише Никопољ, Свиштов и Силистрију и препустише их Турцима те се улогорише код Рушчука са одлуком, да овај важни прелаз сачувају за боља времена. Ахмед се појави са својом војском, која је имала одличну коњицу и топништво, управљано од странаца, те 4. јула нападне Русе са таком жестином, да су ови дошли у крајњу опасност. Анадолци су били на свима тачкама продрли у руске линије али отпор руских пешака и самопрегоревање руских козачких чета одржа ипак бојно поље. Нова жестока борба предњих чета, која се догодила 6. јула, одлучена је потпуно у корист Турака. После овога Кутузов није више сматрао саветним, да на десној дунавској обали сачека и трећу битку него 8. јула даде разорити рушчучку тврђаву и преведе рушчучке становнике са њиховим покретним имањем као и све руске чете на леву обалу Дунава. Тако су Руси изгубили све предности, извојеване током 1810. године, само су на српском ратишту и даље остала војна одељења на десној тимочкој обали.
Logged
Pages:  1 ... 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 [298]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.041 seconds with 23 queries.