PALUBA
March 28, 2024, 09:22:36 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Ovde možete pogledati te poručiti knjigu "Ešalon" jedan od autora je srpski podoficir i naš global moderator Kubovac
"Istorija razvoja sovjetskih i ruskih radara, komandno-informacionih sistema i sistema automatizacije"
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 299 300 301 302 303 304 305 306 307 308 309 310 [311] 312 313 314 315 316 317 318 319 320 321 322 323 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 721340 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #4650 on: February 04, 2023, 10:44:35 am »

Несрећан повратак Кара-Ђорђев у Србију.

Пошто Кара-Ђорђе са закључењем уговора, и плана за ратовање са Етерије комитетима готов и по све за полазак за у Србију спреман буде. Смисли да је најбоље, да прво у Србију сам иде са још једним од своји Војвода; па после да и друге Војводе кад им он поручи да по јединце са понеким бројем војника добровољаца, које је он у Хотину спремљене и извечбате имао, у Србију дођу. Договори се са Војводама и закључе; да прво Војвода Младен Миловановић с њим у Србију пође, па онда после њега један, по један. Но Младен се у то време од црвеног ветра разболе, тако, да се немогне на пут кренути. Кара-Ђорђе нечекајући да Младен оздрави, узме Руски пасош, под видом да у купатила Мехадијска у Аустрију иде, и тако 24. Априла 1817. године пређе преко реке Прута на Котроманцу Липке у Молдавију, гди га са оне стране Прута Руски Генерал Пини дочека, и одатле Кара-Ђорђе с њиме и са својим секретаром Наумом Канаром, у Јаш дође, и ту се боље са члановима комитета за углављено предузеће разговоре, уговоре, и подпишу. Ту проведе Кара-Ђорђе у Јашу 6 недеље дана, гди је поред тог, очекиво да му и Младен дође; потом оде у Букурешт, и ту тако исто учини, и задржи се две недеље дана; но кад разуме, да се Младен још болестан налази, и да на пут још поћи неможе; он онда пише у Хотин да му Кара-Павле и Радован Н. момци његови одма спреме се, и да му коња његовог у Земун доведу, и да се у Земуну јаве његовом буљукбаши Петру Јокићу Тополцу за даље упутство.*) И тако Кара-Ђорђе по углављеном сојузу и плану као и сви други чланови комитета сваки на свој крај и посо пође. Кара-Ђорђе из Букурешта са Канаром крене се преко Влашке дође до Аустријске границе, пређе у Оршаву испод Мехадије и одатле оде у Белу-Цркву. Ту руча, одмори се, и замоли Тошу Недељковића трговца, те га он сам на његовим колима до Дунава довезе.**) А одатле га Стражмештер Кордонски Панта Остојић из Нове Паланке још са два Граничара на чамцу преко Дунава на Србску страну близу Рама, лицем на Петров дан 1817. год. превезе.

*) Кара-Павле и Радован по поруци Кара-Ђорђа преко Ердеља и Баната доведу Кара-Ђорђеве коње у Земун, но кад се јаву у Земуну Петру Јокићу, од кога разуму црни глас, да је Кара-Ђорђе у Смедеревској нахији убијен; они се из Земуна жалостни врате натраг преко Темишвара, гди ту буду затворени, но кад они кажу да су они само као момци вршили заповест свога Господара, буду одма пуштени, и оду натраг у Хотин.

**) Ово ми је стари Тоша Недељковић сам отом причао, да је он Кара-Ђорђа на својим колима до Дунава одвезо, одакле га је Остојић Стражмештер преко Дунава на чамцу превезо; овај је Тоша у Белој-Цркви 1874. год. умро, а има сада сина у Бечу трговца Васу Недељковића.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #4651 on: February 04, 2023, 10:58:36 am »

Кара-Ђорђе на Петровдан 1817. године дође у Србију.

Кара-Ђорђе како на своју Србску земљу 29. Јуна ногом ступи, искрсне пред њега Старовлашки Кнез Максим Рашковић из села Штиткова, који је онда на Раму био Скелеџија. Овде се Кара-Ђорђе нешто по разговара с'Кнезом, чинећи се као да се и не познају! Видећи то Кнез Максим који га је добро позно, и а које се прерушио био и косу овранијо; учинио се и он као да га непознаје, нејави му се; но доцније кад је дозно за жалостну његову смрт, врло је жалио и кајао се, што му се није силом сам наметнуо да га познаје.*)
Кара-Ђорђе после тог растане се са Кнезом Максимом, остави ту на обали Дунава Стражмештера Остојића са оба Граничара пошто им зафали и са по неколико дуката обдари.**) Па онда поита са својим Наумом на Мораву, до ко је, како стигне, на Орашју на скели преко Мораве превезе се, гди сукоби Кмета Стојадина из Вел. Плане, па пошто се с'њиме поздрави и мало поразговара, запита га Кара-Ђорђе: 'Можеш ли ти мене брате, где прикрити?' Овај му одговори: 'Могу, но куд ћу ја онда?'***) 'А ко вас држи?' (т. е. ко им је старешина) упита Кара-Ђорђе. Кмет одговори: 'Држи нас Господар Вуица'. Кара-Ђорђе: 'Е, фала Богу, кад вас држи Господар Вуица; он је мој човек; неће ме издати Милошу, јер ако би ме Вуица издао Милошу, Милош је Турска подлизица, па би гледао да ме упропасти.' Даље запита: 'можеш ли ти мени наћи Господара Вуицу?' 'Ја сам с њиме', одговори Кмет 'јутрос ручао у Паланки и реко је доћи у Велику Плану на Конак'. После тога Кмет оде у село са Кара-Ђорђем, и прекрије га у његов подрум.

*) Види Преодницу свеобште Историје света од Професора Исидора Стојановића од стр. 130 па на даље.

**) Дао је Стражмештеру Панти Остоићу 10 а оним двама Граничарима по 5 дуката ћесарски. Тај - Панта Остојић родом је из Нове-Паланке, и он несмедне се више вратити у Аустрију са још једним граничаром Пером Протићем, него заостане у Србији, гди је се неко време крио од Милоша и Турака, а доцније је у Србији тргово, после тог био је полицај у Смедереву, а после тог неки ђумручки чиновник у Радујевцу и умро је 1850. год. Он је после себе оставио једног сина имено Миту Остојића, који је живио у Бечу као агент трговачки, кога су звали Лепи-Мита и који је пре четири године и умро. Одотог Панте Остоића има данас браће од стричева у Новој-Паланки, који су данас богати марвени трговци на Бечкој и Пештанској пијаци имено: Јован, Ђорђе, Тоша и Александер Остојић браћа, а њиов отац звао се Сава Остојић. Онај граничар Пера Протић живио је кријући се прво у Пожаревцу, но мало доцније кад Милош узна за њега буде убијен потајно, и у Мораву бачен кога вода близу Смедерева избаци на обалу, гди ту и сарањен буде: а са оним трећим граничаром шта је било незна се, кажу да је се доцније вратио натраг?

***) По овим речима Кмета Стојадина види се да је и њему казато да се пази на долазак Кара-Ђорђев: а тако и да је Кара-Ђорђе знао да му је непријатељ Милош.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #4652 on: February 05, 2023, 10:55:50 am »

Кара-Ђорђев састанак са Вуицом у Великој Плани.

Кад тог дана увече Вуица у Велику Плану на конак дође, Кара-Ђорђе изиђе са Кметом Стојадином до Планског гробља, па га онда пошље те на само јави Вуици о њему, гди Вуица одма са Кметом Стојадином Кара-Ђорђу дође.
Кад се Вуица са Кара-Ђорђем састане и поздрави; одма му Вуица рекне: 'Зашто Господару, дође у ову ватру!' А Кара-Ђорђе, на то љутито прекоревши га одговори му: 'Е, незнаш ти, што сам ја дошо?' Као да му је тим прекором хтео рећи: ти бар знати мораш, што сам ја дошо! Почем га је Вуица прошле године писмом своим у име Милоша и сам звао да из Хотина у Србију дође, па га је Кара-Ђорђе тим прекором хтео и на њиов позив опоменути. А друго, он је 1815. год. и посло Вуицу из Хотина у Србију са препорукама за Милоша, и да му јави да ће и он доћи у Србију чим се са Царем Алексадром састане.
Но ту после тог у Великој Плани Среза Јасеничког Смедеревског округа код гробља, провео је Вуица на само са Кара-Ђорђем целу ноћ у разговору, гди се пред саму зору растану. Кара-Ђорђе оде у село Радовање у колебу Драгића Војкића у лугу која се налазила; а Вуица одатле из Велике Плане, оде у Паланку, и одма пошље да му секретар његов из Смедерева Анта Протић час пре дође, да га пошље у Београд да јави Милошу да је Кара-Ђорђе дошо. Шта је Вуицу навело, да за Кара-Ђорђа јавља Милошу? Да ли је то учинио Вуица, пошто му је Кара-Ђорђе у дуљем разговору план одкрио, и у советовању за добро и нуждно нашао, па и самог Кара-Ђорђа на то склонио, да за његов долазак Милошу јави, или је то учинио по својој глави, кријући од Кара-Ђорђа и заваравајући га? Ово је остало завијено у тами. - Но за тврдо држати се може, да за ото Кара-Ђорђе није знао! Почем он у Милошу који је се слизо са Турцима, и који је до пре кратког времена толике његове прве Војводе, као: Цукића, Молера, Владику Никшића, Кнеза Симу Марковића, Драгића и друге потуко! Није вере имо.
Но у колико Кара-Ђорђе није имао никакове вере у Милошу, познавајући његово злоковарно тирјанско срце, па је морао намеру и имати, да Милош за долазак његов дотле не дозна, докле он себи обрану за његову безбедност не пребере, са старешинама се не споразуме и себе добро обезбеди, па тек онда да се Милошу као оснажен јави, да је дошо. - У толико Вуица напротив, имо је вере у Милошу. И држо је да Милош није био непријатељ Кара-Ђорђу! Јер не би му Милош казо, да он пише, и позове Кара-Ђорђа да у Србију дође, и да се без њега ништа са Турцима у чинити не може; а тим више, што је Милош свагда пред њиме Вуицом - добро о Кара-Ђорђу говорио, и показиво се да је пријатељ и поштоватељ Кара-Ђорђев. Но то је Милош чинио притворно. - Прорачунао је Милош да ће само тим начином постићи своју цел, - ако Кара-Ђорђа лацкаво домами у Србију, да он и не посумња што зло, о њему Милошу - што би га побудило да са оружаном четом у Србију дође, које му онда не би ништа могао, и кадар био, да учини; прорачунао је и то; да ће само чрез Вуицу као пријатеља Кара-Ђорђевог, отрести се моћи Кара-Ђорђа, и да кад он дође у Србију, да ће се тако прво Вуици јавити! Па за ту цел он је за раније наместио код Вуице у службу пандура Николу Новаковића кивног непријатеља Кара-Ђорђевог, и дао му потајну заповест, шта да ради ако дође Кара-Ђорђе, и ако Вуица нејави му за долазак његов? Дао му је, да убије и Кара-Ђорђа и Вуицу! Милош је смислио то, да Кара-Ђорђа на леп начин под видом пријатељства дозове у Србију. И то тек онда, кад је видео, да чрез посланство Мијаила Гермама и Добрњца у Петрограду прошле 1816. године код Руса ништа успети није могао, да Руси Кара-Ђорђа и с њим десет главни Војвода у Хотину бавећи се у Србију не пусте. Но кад је чуо да се Кара-Ђорђе и сам јавно оружа и спрема да у Србију дође, он тад све тајне мере предузме, да ако ce Кара-Ђорђе у Србији појави, да га ма како било убије. Јер Милош тад јединог Кара-Ђорђа бојао је се да му власт из шака не исчупа, па за то је и гледао, да га, ма како у мртви, и да га се курталише. А, тим да се и код Турака боље препоручи, и себе у власти и господству утврди!

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #4653 on: February 05, 2023, 11:00:44 am »

Извештај Вуичин о доласки Кара-Ђорђа у Србију.

Кад Анта Протић из Смедерева у Паланку дође, овде му Вуица насамо повери препоручи, и рече: 'Иди Господару Милошу у Београд и закуни га да ником живом неказује, па му онда од моје стране јави, да је дошо Господар Ђорђе по заповести Двора Руског, да дигне народ на Турке, а за њим ће одма у стати друге поглавице Христијанске; него се жели с њиме Милошем састати и разговорити, може ли то бити, или не? Па ако може бити, да се по саветујемо како? Ако ли неможе, да га онда испратимо у Црну Гору, где ће бољу згоду очекивати. Зато нека Господар Милош узме од Везира изун (дозволу), да може доћи до Пожаревца или до Паланке или најпосле, ако га Везир неби далеко од себе пуштао, и Раковицу - па дођи да ми јавиш!'
Анта Протић оде у Београд, и кад изиђе пред Милоша поздрави се с'њиме, и с'другима који су се ту тревили, и почека да улучи прилику, да с'Милошем на само говорити може. Па кад ову улучи, приступи к'вратима затвори ји, и спусти резу Милош поплашено упита га: 'Шта то уради?' 'Не бој се Господару!' рекне Анта: 'Имам ти казати велику тајну; но прво те заклињем именом Божијим, да ником неодкриваш.' 'Нећу Боже, сачувај?' рекне Милош. 'Добро!' настави реч Анта. 'Посло ме Господар Вуица, да ти јавим, да је дошо Господар Ђорђе!' Милош као громом поражен, занесе се и Анти у трчи у реч: 'Па шта вели Господар Вуица?' Он му онда све редом искаже, као што му је Вуица наручио. Милош саслушавши га рече му: 'Добро! тако, да учинимо као што вели Господар Вуица. Него да пошљем мога Димитрија Везиру, да узме изун.' Остави Анту у соби, и одма пође к дјелу.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #4654 on: February 06, 2023, 11:24:15 am »

Спрема да се убије Кара-Ђорђе.

Милош Обреновић као што је напред наведено, није Кара-Ђорђа ни у Русији на миру остављао и једнако је бушио да га удали од Србски послова и Србске границе, па сад да га трпи у народу, и да пристане с'њим на ризик своје власти и лепог од Турака изгледа, за који је толике, најзнатније Војводе и многе од браније Србе, на покољ и жертву Турцима дао, а и сам многу невину Србску крв пролио! Па сад, да другом власт уступи? Не! нема од тога ништа! Овладавше Милошем самољубље шаптало му је: Убиј! убиј! Кара-Ђорђа под каквим му драго видом, па упиши то у највећу заслугу к'Турској Порти и захтевај још већу себ'-народу милост! - И тако мало час зачује се жубор између његови подлизица, којима је он презревши заклетву Анти дату, - Кара-Ђорђа долазак сообштио, и од њи тобоже искао за ото совета? Сваки је од њи говорио и предлаго по жељи Милошевој, неимавши ни један поштења куражи да против тиранске воље Милошеве што рече. Јер имајући пред очима још свјеже гробове, из који је се крв врућа још пушила, као: Кнеза Симе Марковића, Цукића Драгића и други, које је Милош пре неколико Месеци потуко, што су се споразумевали с Кара-Ђорђем. Но кад ту позвана Наума Ичка цинцарина, ком је Милош, њему - Ичку и Павлу Сретеновићу Лисовићу напред казао шта намерава са Кара-Ђорђем учинити. – Као санћим каже! - даје дошо Кара-Ђорђе и упита шта да ради? Потурица Ичко одговори: 'Радите то, што с'прасетом у очи Божића!' А Павле Лисовић у највећој ревности рече: 'Господару! каменом углаву ту треба стуцати и тог Анту и Вуицу па и Кара-Ђорђа, јербо је оно звер, па ће за њим скочити сав народ'. - Анту после тог Милош баци под стражу, и стану се договарати како да убију Кара-Ђорђа. Но крвавог ји је зноја стало док су смислили и изнашли начин, како ће то убиство у дјејство привести; јавно несме Милош од народа знајући како чезне за својим омиљеним Вождом, а тајно несме нико од Бога, знајући да његова казњ постиже и за обичне људе, кад који убица ког невиног убије, а камоли за избавитеља Србије и њеног часног крста на четирвјечног варварског робства. Нато Милош рече: 'Нека га Вуица, који га је на веру и узео, ма га та вера и била, убије; нуждно је да он буде убица; и да му прати Кара-Ђорђеву главу; ако жели да своју на рамени одржи'. - Сад састави Милош писмо на Вуицу, у ком између остале заповести каже: согласијем свију дванест Кнезова закључилисмо да у бијеш КараЂорђа, и да му главу у Београд мени пошљеш.
(Баш уто време кад је Милош писо тако Вуици, Кнезови су били код своји кућа, и отом ништа нису знали, но тек доцније 16. Августа 1817. године после убиства Кара-Ђорђа које је између 12-13. Јула 1817. год. извршено. Кад је Мијаило Герман Агент из Влашке усљед питања Руског, ко уби Кара-Ђорђа? поиско од Милоша каково уверење, којим би се мого Милош оправдати, Онда Милош нађе се у чуду; па начини свидетелство, на које принуди Кнезове те се на исто подпишу, и печатима утврде, као да је то убиство са согласијем њиним било, а не да је он сам по својој тиранској вољи заповедио да убију Кара-Ђорђа; па таково у Влашку Мијаилу Герману пошље.)
Писмо ово за Вуицу преда Милош, Павлу Сретеновићу Лисовићу 7. Јула 1817. год. са даљим строгим и грозећим за Вуицу устменим налозима, кои се одма к'Вуици на пут крене; а за њим пођу кабадахије*) момци Милошеви водећи са собом Анту Протића, и за уставе се у Паланки; да чекају и да виде оће ли Вуица извршити заповест Милошеву коју му је Лисовић Павле однео; па ако то неучини, онда ови да ударе да убију и Вуицу и Кара-Ђорђа.

*) Кабадахије, то су од бескућника, и хајдука, без разлике вере и народности, одбрани момци као лични телохранитељи и вршиоци воље своије господара, којима није жао било, ни свог оца убити; а камо ли да су имали милосрђа спрема маком другом; и такове су Паше и Везири око себе као страшило држали. А такове је и Милош око себе све с'коца и с'конопца Арнауте и Цинцаре из Турске и скупио био, и одео ји у богато Турско одело, те су га чували, и тиранску вољу његову вршили. Оваке је кабадахије и после тог Милош у великом броју око себе и после до 1837. године увек држо, који су уврло богатом турском оделу златом извезеном са Турским шаловима око главе ишли око Милоша као телохранитељи његови, а пред њима као њиов поглавица био је из Турске неки Настас Цинцарин, ког је Милош Арсланом (Лафом) својим звао. Тај је страшило сваком Србину био!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #4655 on: February 07, 2023, 01:27:01 pm »

Пошто је Милош све ово за убиство наредио, строго и поуздано препоручио да Кара-Ђорђа убију, oде Милош с неколико своји доглавни момака у Београдски Град, и јави Али-Паши-Марашлији за долазак и намеру Кара-Ђорђа. Везир кад то чује од Милоша, сневесели се обори главу и замисли, па после дугог ћутања рекне: 'Ако је Кара-Ђорђе дошао са знањем Двора Руског нека дође к мени, ако ли је дошо разбојнички, ја те опомињем Милоше, да будеш веран Султану и да одржиш мир у народу; а ево ти на услуги сва моја војска, која се у Србији наоди, и обећавам ти се, да бу ако нуждно буде, за кратко време скупити 50.000 Турака и под твоју управу дати'. Толику је веру Везир имао у Милошу. Но Милош му одговори, да му та војска није од потребе, и да ће он са својим људма до акати Кара-Ђорђу; и да је он већ за ото учинио наредбу и изаслао људе са строгом заповешћу да убију Кара-Ђорђа, и да му главу у Београд донесу. Затим с допуштењем Везира Али-паше, стане се Милош спремати да и он са својим кабадахијама и са 1.000. пашини делија које је од Паше поиско противу Кара-Ђорђа пође.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #4656 on: February 07, 2023, 01:28:48 pm »

Кара-Ђорђе у селу Радовању мирно борави, а незна да му кум Милош Обреновић, смрт спрема.

Докле је у Београду Милош да се убије Кара-Ђорђе, спрему чинио, дотле је Вуица Кара-Ђорђа час овде, час онде прекриво. Први дана, био га је склонио у Радовањском Лугу у колебу код трла Драгића Војкића. Овај Драгић казивоје, да га је Кара-Ђорђе, дошавши са момком Наумом затекао где коси, и ту је с њиме заједно оно јутро косио, ту и преданио. Кад се смркло, одвео га је Стојан Пауновић Аџибеговац преко села Јовану Буковичком на трло код воде Доћана. Овде се Кара-Ђорђе више дана, и дотле бавио, док није Вуица добио од Милоша крвави налог и презрео најлепшу за јунака прилику да верност своју ма и главом платио, покаже, и осведочи; за добро нашао, да га опет пошље у село Радовање на трло Драгића Војкића, као на скровитије и згодније место, за тајно биство.
Место ово у округу Смедеревском срезу Јасеничком а у селу Радовању врло у страни, од вароши Паланке три, а од, онда постојавшег Цариградског друма едан сат, удаљено: лежи на десној одовуд коси брда Крушчице. Триста корака од Планинског венца к'југу, идући, где је онда била врло густа шума. Око среде овога места имао је Драгић Војкић, једну од проштаца подигнуту и на једну велику од три стува Границу - дрво - прислоњену саграђену колебу. Пониже те колебе стајале су Драгићеве кошнице, а на подножију протезао је се један бристар поточић са извором.
Силазећи амо Кара-Ђорђе с'верним Наумом, последњије пут видио ону страну, где се родио и одкуд је започео своје неумрло свето дело за ослобођење Србског народа. Била је субота у очи Светог Аранђела Гаврила Летњег, 12. Јула 1817. год. Назвавши добро вече Драгићу, одмори се мало и после неког разговора рече: 'Нисам већ четир године јео меда, бил' ми могао дати, мало?' 'С драге воље', одговори Драгић. Зађу обојица да виде кошнице. 'Ајде ову ћемо и стресши' - подрезати - рече Кара-Ђорђе, 'па добро памти, колико ће ти дати на јесен меда.' - Ту мало поједе меда, па после се наслони и заспи. 'Но ја сам испрва мислио, прича Драгић, да му је што позлило, јербо је држао очи отворене, да ме је стра било у њега гледати.' Видећи, где сам се ја узверао, рече ми онај момак Наум: 'Уклони се ти Драгићу, он спава. Ја се онда уклоним, кад мало час тргне се Господар и рече: 'Еј, што у ' децо; за Бога! Камо што то недолази Вуица?'
'Кад се већ мрак почео ватати, ето Господара Вуице са момцима. Он се одма са Господаром Ђорђем одвоји и оде у моју колебу. Но један од Вуичини момака по имену Никола Новаковић испречи се на мене, и увативши се за јатаган оштро ми ал потишим гласом рече: 'Уклони се ти Влау с' тим твоим кучетом дететом - одавде, јер ћу вам сад спискати за душу. - Ја се онда уклоним и одем с мојим сином мало даље под један грм, где сам и ноћио', - причао је Драгић, и даље.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #4657 on: February 12, 2023, 11:47:19 am »

Кара-Ђорђева последња вечера.

Кара-Ђорђе је с'Вуцом у колеби Драгићевој под Границом вечарао, незнајући тужан шта је за њега кум Милош Обреновић спремио, но ипак прозревши да се нешто око њега плете, није му било, до вечере ни до оне ракије, којом га је Вуица подло нудио говорећи: 'што непијеш Господару.' 'Остави брате' рече му Кара-Ђорђе баш ми тy - показујући руком под грло - застаје, што не могу да гледам оног пса - манувши главом на Николу Новаковића који се био споља на колебу наслонио он нешто ружно погледа.' Добро је прозрело бистро његово око, јер овај је склоњен да убије Кара-Ђорђа и покаје брата, који је, ал' за своја зла дела, по одсуди Судској, погинуо. Но Вуица га је 'рабрио, и после дужег притворног разговора лего је Вуица ипак притворно да спава покривши се ћурком*) по глави, вирио је кроз рукав истог, и гледо оће ли Кара-Ђорђе заспати. Кара-Ђорђе са својим Наумом седећи у колеби до пред саму зору незаспи; па почем га сан надвлада, пришапће Науму да седи и да песпава, докле он - само малко не трене не поспава; - и тако седећи наслони се на дебло Границе, и пред саму зору заспи. Ах! Заспи вјечно! из ког се сна више никад ни пробудио није!

*) Ћурак (пелц) то је горња хаљина постављена лисичином или од други који дивљи зверова кожом (поставом) које такове обично Турски агалари огрнуте носе.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #4658 on: February 12, 2023, 12:35:16 pm »

Час убиства.

Крвава зора, крвава ноћ!
Сикира паде, узе му моћ!


Никола Новаковић момак Вуичин сву ноћ стражарио је и гледао прилику како ће да изврши крвно дело; није се смео поуздати да убије Кара-Ђорђа из пушке, држали су да га куршум небије, а на будна тако није имао куражи, да на њега нападне; па је кроз прошће од колебе провириво и мотријо дал' ће Кара-Ђорђе заспати па на спавању да га сикиром убије.
У свету Недељу, 13. Јула 1817. године у зору на светог Аранђела Гаврила летњег, кад је Кара-Ђорђе заспо изиђе Наум из колебе, и оде на поточић на подножију исте колебе близу текући, да се умије, и да са извора за свога Господара фришке воде у тиквици завати и донесе. Тад крвник Никола Новаковић кроз колебу смотри да је Кара-Ђорђе на дрво наслонивши се заспо, и да се Наум у колеби не налази, уграби ту прилику, па несмедне му с очију ударити; с десне стране полако измакне два три прошца од колебе, промоли се у исту, и из прека замане пустник, и великом сикиром лупи Кара-Ђорђа сечимице до самог рамена у врат до котлаца, и сикиру у врату од стра грчевито из руку испустивши клети, остави! Кара-Ђорђе како је седећки спавао, и преко крила сабљу имао, и десном је руком за балчакручник држо, до пола је из суче, појми да устане клоне и мртав падне! Никола живо упадне у колебу, јатаганом главу му одсече, па истрчи напоље, шчепа дугу пушку нанишани, скреше и верног Наума Канара умивајућег се на потоку убије; стрчи на поточић, главу и њему одсече и у колебу је донесе.
Утворни грешни Вуица Вулићевић који је лежао и који је се покрио био ћурком и по глави, као да очима својим негледа, грозно позорије које се извршује над својим Вождом, пријатељем и Господаром, кога је на вери имао! Сав по ћурку попрскан врелом крвљу свога Вожда на пуцањ пушке, тргне се као из сна и види у колеби близу себе обезглављено дрктајуће тело Кара-Ђорђево, из кога врела крв шиба и пуши се! - Јадовито укне! и сузама лице своје облије! брже скочи и напоље из колебе истрчи, сав с'буњен као у лудилу, једва рекне, те му убица из колебе обоје бисаге изнесе, у којима су се новци и ствари Кара-Ђорђеве налазиле; и каже том свом крволочком момку, да он посечене главе и проче све ствари које ту заостају покупи и да за њим у Паланку донесе. А он Вуица те обоје бисаге баци на коња, у седне и остави то крваво и грозно разбојиште, и као бесомучан горко јадикујући и проклињајући Милоша, одјури у Паланку гди су га послати екзекутори Милшеви чекали. Како дође, јави Павлу Лисовићу да је убиство над Кара-Ђорђем извршено преда му обоје бисаге, у којима нађу 4.000 дуката, орден Кара-Ђорђев са Лентом крстом, и златну колајну, с којим га је цар Руски обдарио био. Више Руски медаља за Србске Војводе, поред тога неколико барјака Србске народне боје, његово Вождовско одело са калпаком и перјаницом, план за обште ратовање, и нека писма. Утом стигне и убица Никола Новаковић са главама, сабљом Кара-Ђорђевом коју му је Руски Цар Александар I. још кад је у Србији ратовао подарио, с'надписом: 'Заштитнику Православнија вери и отечества'. Пиштољима, оделом са њега свученим, сатом, прстеном, и неком другом поситницом. Те ствари Вуица од момка прими, брже напише писмо Милошу и по истом свом момку убици Новаковићу, главу Кара-Ђорђеву и Наумову у зобницама тајно и најскорије напред у Београд Милошу пошље. Мало доцније за првим, крене се и Павле Сретеновић Лисовић са момцима, коме Вуица преда и оне ствари које су му доцније донете, као сабљу Кара-Ђорђеву и проче; с писмом на Милоша у ком је описо извршено убиство Кара-Ђорђа с назначењем свију ствари и новаца, које су се при Кара-Ђорђу нашле, које то Павле Лисовић прими, у Београд однесе и преда Милошу.*)

*) Ове је све ствари, новце, и сабљу Милош за себе задржо, а од медаља Руски једну је Кара-Ђорђе дао одма Вуици, а друге медаље куд је Милош гдео незна се. - Речену пак сабљу коју је Руски Цар Александер I. Кара-Ђорђу поклонио, Милош је такову код себе задржо. Но кад 1839 год. Милош буде из Србије протеран, однео је и ту сабљу са собом, коју доцније поклони своме сину Књазу Михаилу, коју он преправи, и корице њене самим дијамантима украси; па кад је се, у богато његово одело које је дијамантима тако урешено било облачио њу је пасао. Та сабља после смрти, Књаза Михаила 1874., кажу, да је однекуд дошла - у Бечки ферсацамт – заложницу - но после 11 месеци почем није искупљена, продата је лицитандо, коју су неки Бечки чивути купили, а коме су је они препродали, Бог свети зна.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #4659 on: February 13, 2023, 12:40:32 pm »

Прво погребење Кара-Ђорђевог обезглављеног тела.

Да видимо даље шта је са телом Кара-Ђорђевим урађено: у јутру рано на светог Аранђела Гаврила 13. Јула 1817. год. Кад Драгић Војкић својој колеби приђе, нађе у истој Кара-Ђорђа тело без главе, а ниже код поточића на извору и Наумово, и кад стане над Кара-Ђорђевим телом плакати, у мучка га Милошев грозни извршиоц убиства Новаковић, претећи му да ће га одма убити ако само писне, или ако он то ма ком, каже. Потом даље преповеда Драгић: 'Закло сам два јагњета за душу, и ту је тај убица крволочки момак доручково, пијо ракију, и после са главама и стварима отишо, а Господара Ђорђа и онога његовог момка Наума, голе је наге, само у гаћама крваве оставио, све је са њи поскидао и однео. А кад он оде, и главе њиове однесе, ја ископам гроб код једног бреста на сто карачаји од колебе доле код потока, поп ји Јован? опоји! (овај ће Јован бити из Буковика) па прво сложим момка Наума, а пров њега Господара Ђорђа, мислећи да ће га кад тад ма ко од рода тражити, урежем крстић у онај брест,*) после две године Господара су Ђорђа одавде извадили и пренели у Тополу, а оног момка Наума кости ту и данас леже'.**)

*) Многи од народа долазе са својим болестницима сваког младог Петка на овај гроб, и место гди је убијен Кара-Ђорђе, као и у самој Тополи, на тим местима моле се Богу преноћивају и кажу да се многи здрави и исцељени кући враћају!

**) За овога Драгића Војкића из села Радовања прича се: да је до тог грозног убиства био добар газда и поштен човек; но после те катастрофе, помру му сви домаћи, и он сам у кући остане, осиромаши и разболе се гди је више година болово, и кога су носили у више Цркви и Манастира на опраштање неби ли душу испустио, но он ипак живио је. Но кад Началник Смедеревски Антоније Мајсторовић биће 1845. год. добије од Министра внутр. дела Илије Гарашанина налог да се изнађе место, гди је колеба Драгићева била као место гди је убијен Кара-Ђорђе, као и место код Бреста гди је сарањен био, и да се иста крстовима обележе. Началник Мајсторовић изађе у срез Јасенички у село Радовање, гди се сви стари људи а и многа светина ту сбере; но нико немогне баш право место гди је Кара-Ђорђе погинуо, и гди је сарањен био да покаже. Но како је се још Драгић тад у животу врло болестан наодио, пошљу за њега те га на воловским колима дотерају, и кад се овај близу прекучи светина по врви пред њега, и повиче, ето га! ето га! иде Драгић. И кад дође немогавши сићи са кола, покаже место гди је Кара-Ђорђе убијен, и место гди је укопан био; и кад то одкопају, нађу заиста кости Наумове без главе, и такове опет закопају почем се увере о истинитом казивању. Онда Драгић онако из кола болестан, од сабрате светине, појиште опроштај, да би се с'душом растати могао. На то га бивши стари кмет Милија Н. из Селевца запита: Драгићу јеси ли ти знао да ће убити Господара Ђорђа, или да га ниси и ти сам убио, кад се толико мучиш? Одговори Драгић: Нисам браћо, Бог и моја душа, ни једно ни друго. Осим што је на мојој земњи то било, па ме може бити за то Бог казни. И тако га Милија трипут запита, и он заклетвом трипут одговори да није, нити је напред шта, за ото знао. Онда Милија рече: Е, Драгићу, ако ниси знао, да ће Господара Ђорђа убити, или ако га ниси ти убио, да ти је Богом просто, и да те Бог прими и узме ти душу; а ако истину не говориш, да Бог да се много мучио, и с'душом не растао.
И тако светина те Милине речи по трипут изговори, и рекну амин! Драгића одатле повезу на колима кући његовој но тек што је се од тог места одмакао, дотрче и јаве да Драгић умре у колима. И онда народ рече, Бог да му душу прости. После на тим местима гди је Кара-Ђорђе убијен, и са Наумом укопан био, по један дебео растов крст народ укопа.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #4660 on: February 13, 2023, 12:49:09 pm »

Крвава одсечена глава Кара-Ђорђева.

Како је Милош чуо од Анте Протића, као што је напред речено, да је Кара-Ђорђе дошо, онда пише Вуици по Павлу Сретеновићу Лисовићу 7. Јула у ком му грозно заповеда, да ни часа не почаси, него да убије Кара-Ђорђа и да му главу у Београд пошље; назначивши му у писму и то, да ако он Вуица Његову заповест одма неизврши, као што му се заповеда, да он шаље његове људе, који ће Кара-Ђорђа а и њега Вуицу убити. И тако Павле Лисовић са момцима и кабадахијама Милошевим из Београда оде, и заустави се по датом му Милошевом упутству у Паланки; а сам писмо Вуици однесе, и пошто му таково преда, све му устмено искаже шта му Милош заповеда, као и то, да он са пандуром његовим Николом Новаковићем убије Кара-Ђорђа. После тог Сретеновић позове Николу на страну, те и њему каже заповест од Милоша, па се онда врати у Паланку да исчекује извршење убиства!
Кад Вуица прими и прочита тај крвави налог, и саслуша Лисовића; види какова му опасност животу предстоји ако не послуша, и Кара-Ђорђа неубије, и да ће га Лисовић у Паланки чекати, за извршење тог грозног дела; а и Милош да ће се у случају сам кренути са војском Турском из Београда. И тако Вуица ненадно за страшен, реши се и на спавању са Новаковићем убије Кара-Ђорђа.
Премда је Милош строге заповести одправио био Вуици да убије Кара-Ђорђа, а и своје момке посло са Павлом Лисовићем да ако га Вуица непослуша да они обоицу убију. Опет Милош бојао је се, да се момци незастраше и убиство неизврше, па да му како Кара-Ђорђе неизмакне: узнемирен је био, и због властољубља жедан крви његовога кума! и Вожда! реши се да и сам иде, као што је и задо реч Везиру, да ако његови момци које је изаслао, не убију Кара-Ђорђа, да ће он сам ићи да то учини; и тако спреман са више своји момака повећој части из Турске, узме и од Паше 1.000 делија, узјаше на коња, и таман да се из Београда крене. Ал, етоти Николе Новаковића са још једним момком Павла Лисовића гди донеше главу Кара-Ђорђеву и Наумову у зобницама, и пред Милоша давши му писмо Вуичино баце, рекавши: 'Ево ти Господару главе Кара-Ђорђеве, нећеш се више од њега бојати.' Крвава кумовска глава Кара-Ђорђева потресла је тад и варварско срце Милошево! - Одседне - сјаше с коња, и 1.000 делија Турски одпусти. А, Љубица његова жена, која је се ту тревила, и која је свог кума*) и Вожда врло поштовала и љубила: кад позна главу њеног кума Кара-Ђорђа, зграби је у руке, па стане је љубити плакати и проклињати убице његове, незнајући у то време да га је сам Милош убио! Милош кад то види грижом савести узнемирен у тај мах, зграби од жене његове главу Кара-Ђорђеву, узме и Наумову и однесе одма обе у Град Везиру Али-Паши-Марашлији, коју многи од његови Турака исту познаду. На тој услуги Везир Али-Паша захвали Милошу на верности спрема њему и Султану! И онда обе главе Кара-Ђорђеву и Наумову Марашлија да Милошу, те он даде Пеји Ћурчији те одере, на соли, са памуком ји напуни, и у Град однесе, које одма по Турском Татарину пошљу у Стамбол Падиши.**) Од који буде глава КараЂорђева стављена на излог пред вратима Серајиља, Палате Султанове, с'надписом: 'Глава знаменитог вође Србски хајдука, који се звао Кара-Ђорђе!' После 7 дана, узму Турци те обе главе оставе у свој Музеј знатности, гди су се до пре неколико година у Музеју Турском у Цариграду налазиле; но кажу да су ји одатле неки Грци украли, и да се сада у Грчком Атинском музеју налазе.
По истом том Татарину који је однео главу Кара-Ђорђеву у Стамбол 18. Јула 1817. год. Милош напише писмо, и пошље Србским посланицима, који су се код Турске Порте у Цариграду налазили, Кнезу Милосаву и Ристи, у ком између осталог овако каже: 'Судбина Божија довела је овде к'нама опеш губитеља рода Србскога, Кара-Ђорђа - сиротињски плач и сузе уватише га и убише, и главу му још с'једним његови друга - у Београд мени послаше, које ето са согласијем честитог Везира шиљу се обе одерате у Цариград. Зато вам препоручујем у овом мом писму да устанте што боље можете и да узмете себи слободу, силу и дрзновеније код Порте за народ што је потребно просити, зашто у садањем овом сретњем случају имамо наибољу прилику просити.'

*) Кумови су били отуда, што је Кара-Ђорђе венчао био Војводу Милана Обреновића и децу му крштаво, а после тога, и Милошу је двоје деце крстио.

**) Одерату главу лубању Кара-Ђорђеву и Наума Канара, Пеја Ћурчија закопао је тајно ноћу уза сами зид Београдске велике цркве, надомак врата, са источне, стране. Но кад је доцније Београдска црква 1837. год. разваљивата да се нова зида. По казивању Пеје Ћурчије нађене су обе, које буду ископате, и Кара-Ђорђеву главу познавши по једном зубу који му је фалио. Књагиња Љубица заповеди те се Кара-Ђорђева глава пренесе у Тополу и код његове цркве коју је он сазидо споља више самог Олтара до црквеног зида у гробницу његове ћери Полексије укопа. Јер кажу није смела да гробницу Кара-Ђорђеву опет од копава и са телом је сојузи; бојећи се да се њеној деци или њојзи какова несрећа не догоди. А Наумову главу доцније опет код Београдске цркве на оном месту где је и пре била закопају.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #4661 on: February 14, 2023, 11:28:56 am »

Кад је Кара-Ђорђе мучки убијен, и у Русији се чуло. Ево како су га Руси у једној песми која је у Кишињеву растурена била оплакивали.

Погибшаго Сербскаго Верховнаго Вождя Георгiя Петровича Чернаго.
                                                        На голосъ: Полюбя тебя страдаю.

Сколь труды мои велики
Оть у сердія что несъ,
Такъ злодѣи, кучи толики
Позабыли трудъ мой весъ.

Я для васъ только труждаясь,
Не щадя себя и чадъ;
съ непріятелемъ сражаясь, 
Жда за ревности наградъ.

Но къ несчатію моему
Простотой обшибся, в' другъ
Льва къ отечеству своіему.
Вѣрный патріотизма духъ.

Не надѣялся во вѣки
Прахъ той смерть поносну несть;
Ктобъ подумалъ, чтобъ человѣки
Могли дать такую местъ!

Обратися вся вселена
Правоту зрѣтъ сію,
Что то лира умилена
Воспѣваетъ скорбь мою.

Ах, отечество любезно!
Я къ тебѣ приверженъ былъ,
Для тебя мня все полезно,
Смерть от очизни получилъ.

Неужели для того вамъ
Вѣрной правдою служилъ,
Жертвуя семейство, самъ
Смерть за правду получилъ.

Пустъ би лучше непріятель
Прахъ мой пулей низложиль,
О Боже, праведный создатель,
Тогда бы я спокоенъ билъ!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #4662 on: February 14, 2023, 11:36:04 am »

Е тако је грозно Србине и народе Србски, у крилу твом живот окончао велики онај Муж, који ти је данашњу срећу основао. Он је тебе из четир стотине-петнесто-годишњег вечног робства Турског избавио, и 10 пуни година снажно бранио и чувао, од небројени хиљада варвара докле је год мало снаге и силе имао, и докле није сасвим смалаксао и моћ посве изгубио, и тако морао подлећи силном десеторогубом непријатељу. - И удалити се, удалити се само за време оставитите. -Но, и удаљен од тебе, роде Србски, он је о теби дању и ноћу мислио, о теби старо се и за твоју слободу, за твоју срећу радио: и кад је спреман и готов био, да те конечно од варварства ослободи, дође у твоје крило, у твоја недра, да те спасе, и шта? ах! ах! тужан! нађе грозну смрт!! од кога од Србина?!! Ти њега несачува? несачува цигло ни за 10 дана од једног његовог злотвора Милоша грамзећег да над тобом самовластно Господари! Но ти народе ниси крив. Јербо ниси знао, да је твој љубљени Господар Ђорђе у твоја недра, недра мајке Србије дошо. Но крив је мучки убица! убица Милош! који преваром Господара и свога добротвора који га је из голотиње и туђег слуге и говедара, за Војводу узвисио одео га у сребро и злато, и обогатио; лукаво дозва и тајно-мучки уби! уби! за докопати се само првенства власти. - Уби, и на крваву столицу свога избавитеља свога кума и Вожда седе! А овамо врли и драги Србине у горњем писму свом, баца љагу на народ! да га је народ убио? може ли што неправедније, може ли што непоштеније, и грешније бити? него каљати један народ, народ Србски; који је утом злоковарном грозном делу, чист и невин. Чистији од сваког злата и драгог камена, а чистији и од саме росе мајске.
Па кад је властољубиви Милош оваку најчистију крв Србина пролио, и на народ љагу бацо да је он ту грозоту учинио! - Зар да се не гнушава Србин, и не Србин оваке грозоте? Зар да не презире властољубље Милоша, који нај добродјетелнијега човека Кара-Ђорђа уби, ког је сама промисао Бога за избавлење рода Србског, Србству дала. Зар има Србина да нетужи за таким добродјетељем, за ким сам дух - гени човечества жали! Зар да нетужи Србин за оним човеком ког је народ себи за Вожда и Владара свог изабрао, и ког је дух за вишим тежио да сво Србство од Турског јарма ослободи, па као што је сам говорио да иде кући да своје земљеделске послове врши, да оре и копа, и да буде грађанин, пријатељ и Отац Срба. Зар да не туже заоставши синови и унуци за таковим Владаром, коме није ни један раван био. Он је био пријатељ Срба и са добродјетељу обдарен да с народом Влада, притјажавао је мудрост и свако отечествољубје грађанина. Као Владар познаво је земљу, као Судац правду, као Војсковођа вештине војничке, као Отац љубио је Србе, као мудар природу, и његове најразумније савете и разсуђења из ње је црпио. Зна се да кад је се он, као да је од Бога послат, међу Србима појавио, да је слобода Србији синула. Зна се да је он више љубовију Срба него подчињеностћу поносан био. Зна се да је он живот Срба, као од вишњег Бога њему поверену светињу сматрао почитово и уважавао. Вјечна остаће слава његова у свим срцама Срба, и у свима народима живиће име Кара-Ђорђа. КараЂорђа име нека је прва реч коју Србска мати своје дете одпочне учити да говори. Кара-Ђорђево име нека очеви спомињу, кад децу своју к изображењу душе, и младиће у добродјетели облагорођавају и упућују. На Кара-Ђорђа нека се сваки Србин сети и погледа, кад га отечество на услугу позивало буде. Свето нека буде име Кара-Ђорђево нашима унуцима и праунуцима во веки векова. И кад неби било Србства да име Кара-Ђорђево спомиње, други би народи помињали, и помињаће, да је био Кара-Ђорђе Велики Владар, добар отац, пријатељ и избавитељ свога народа.
Тако кад видимо, да је Милош Обреновић најдобродјетелнијег Србина Кара-Ђорђа, који избави Србски парод из 415-то годишњег Турског робства, срце ударцом сикире преломио. Сад да видимо како је Милош за таково крвно дело, ког подобног у целој Историји света нема. За убиство Кара-Ђорђа свога добротвора и кума, и пријатеља, Оца и Владара народњег, он сам, са његовим извршиоцима убиства, и њиово потомство прошло, и какову су награду од Бога примили.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #4663 on: February 15, 2023, 11:39:25 am »

Бич савести!

Кад Милош ослободиоца народа Србског од Турског варварства Кара-Ђорђа убије, мислио је да ће тек онда спокојан бити. Но то крвно дело, убити свога кума свога Вожда, и највећег у Србству персоном, родољубјем, правичностћу и некористољубљем, снагом, храброшћу и славним заслугама Србина, коме неби равна у целој повестници Срба! Ипак ненађе покоја? Сад одпоче борбу! Борбу праведную и борбу заслужну. Борбу! Са својим собственим унутарњим рођеним душманом? Кога олово не бије, и анџарско оштро гвожђе несече! А које тај, који се у суди да силног Милоша обеспокојава и мучи? Тај је јунак у срцу Милошеву врло мајушан - али и пак много силнији од Милоша, и именује се 'грижа савести' која га одпоче тако кивно гонити и морити, да није имао мира ни дању, ни ноћу; једнако му је крв Кара-Ђорђева пред очима била! Ноћу пренувши се из сна, сав у дрктавици рикао је као в..! Излазила му је слика Кара-Ђорђева једнако пред очи, излазила му је крвава сцена убиства, мртво обезглављено тело, глава одсечена и одерана, млазови пушеће се кумовске крви у разним видовима! - Викао је у сну авај! Помагајте? Но помоћи није му било! - И тако дошао је до тога да је посто као бесомучан. Но ако је Милоша, такова мука морила, и ако је толике Војводе, Кара-Ђорђа, и многе друге отличне Србе дотле побио, а и стотинама Срба на жертву своме поочиму љутом Сулејман-Паши предао, те ји је изсеко, а и живе на коље по набијао. Опет је жедни за крвљу бољи, и бољи Срба, и није престо убијати једног поједног, најбољег и најзаслужнијег за народ Србина, дотле, докле није од народа Србског 1839. године из Србије прогнат.
Међу тим чак доцније скоро при навршењу две године од убиства Кара-Ђорђа. Једне зимске ноћи, појави му се у сну целокупан као у животу Кара-Ђорђе, сав блистајући се као у сунчаним зрацима, па Милошу рече: 'грешни властољубче, ти се нећеш пре смирити, бићеш од Бога зло наказан, ако ме из јаме неизвадиш и не пренесеш у мој дом, у моју Тополску за дужбину, у цркву свете Мајке Богородице.' То рече као на јави, подиже се као у небо зрачан, и изчезе! Милош тргне се из сна, сав дрктајући од стра, појури у другу собу својој жени Госпођи Љубици, и каже јој за страхоту виђену, и чувену! Она га стане тешити и мирити, и у прочем рекне му: 'Је сам ли ти сама, више пута говорила да Господара Ђорђа пренесеш у Тополу, па зашто ме за Бога! непослуша?' Милош јој одговори: 'Ја би то учинио, али бојим се да се народ непокупи и непобуни.' - Госпођа Љубица: 'Све то лако може бити да нико и незна, само ако ти хоћеш.' Додавши: 'Ако ми ти дозволиш ја ћу то учинити тако, да нико и незна. Ја ћу га ноћу, дати, да се ископа у Тополу пренесе и сарани. - Милош јој одобри!*)

*) О овом догађају причала је све Госпођа Љубица, бив. Советнику Ранку Матеићу Тополцу, које је он многим о том приповедо; и одавде настају даље сви случајеви који су се збивали, о премештају тела Кара-Ђорђевог у Тополску цркву Рождества Света Богородице - вел. Госпође; који је он готово свега очевидац био.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #4664 on: February 15, 2023, 11:43:27 am »

Друго погребење Кара-Ђорђа.

Госпођа Љубица жена Милошева нађе једног сељака имено Милосава Н. из села Грбица Крагујевачке нахије са воловским колима, па пошто му озбиљно закаже, да се главом својом нешали и да ником неказује, а то исто поручи и Драгићу Војкићу по истом сељаку, и пошље га у Јасеницу Смедеревску у село Радовање те отиде, и са Драгићем ископају тело Кара-Ђорђево, које није ни почело било да трупе. Па начине те ноћи један прост сандук од дасака, у исти сложе га, на кола на товаре и одозго сеном добро сандук обложе и покрију, тако, да нико у знати није могао шта се у колима налази; и тако га тај Грбичанин у вече у Крагујевац дотера, и јави се Госпођи Љубици, која тело Кара-Ђорђево чрез њеног момка Марка Јагњилца у свој подрум малог коначића код великог Дуда смести, а чрез свог онда бившег домоводитеља Ранка Матеића Тополца дала је раније потајно начинити један сандук, у који каже, да Марко, Кара-Ђорђево тело смести; но како је сандук кратак само од једног фата као за обичне људе био, и Јагњилац немогне га у исти сандук сложити, па узме сикиру тему обе ноге испод колена у цевима пребије, и онда га у сандук згњечи и положи.*) А, после тог Госпођа Љубица даде Ранку Матеићу покров и свећу воштаницу који сиђе у подрум те га покровом покрије и свећу запали, те је сву ноћ до пред зору горела, после тог Ранко Матеић по наредби Госпође Љубице, изнесе у зору из подрума тело Кара-Ђорђево, на товаре на иста кола и у Тополу га однесу, гди га у очи сами Велики задушница 1819. године у озидану, још за живота свог Цркву, коју је 1811. године о свом трошку озидо, и пред дверима за себе гробницу ископо и озидо, у исту гробницу положе; и тако га по други пут саране, пошто га тополски свештеник Јован опоја. Потом гробницу за зидају, и каменим плочама као што је и било да се непознаје патошу; а по вр' тога Ранко Матеић одозго простре један ћилим, који му је Госпођа Љубица дала, да се боље не види, и по гробу са ногама негази. Када све то изврши Ранко Матеић онда бивши Милошев домоводитељ, а у доцније време члан државног Савета Србског који је у 1871. год. као пензионер у Тополи умро; врати се у Крагујевац и о свему том Госпођа Љубици јави. За ото време, које је о свему овом горе наведеном причао Г. Ранко Матеић, и даље прича, да је се Милош уклонио био у Пожаревац, и доцније кад је дошо у Крагујевац извести га Госпођа Љубца, и каже му како је тело Кара-Ђорђа у његову њиме озидану гробницу у Тополској Цркви пред Дверима дала саранити, за које небуде Милошу по вољи што је тело у гробницу пред Дверима сарањено.

*) Причао ми је покојни Саветник Ранко Матеић, као и за све друго да је се исти Марко Јагњилац подрумџија Милошев сутра, дан згрануо - полудио, и да су га везана кући у Јагњило одвели, гди је наскоро и умро. К. Н. Н.
Logged
Pages:  1 ... 299 300 301 302 303 304 305 306 307 308 309 310 [311] 312 313 314 315 316 317 318 319 320 321 322 323 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.043 seconds with 23 queries.