PALUBA
March 28, 2024, 11:22:04 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Pravilnik za prenošenje vesti na forumu PalubaInfo
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 300 301 302 303 304 305 306 307 308 309 310 311 [312] 313 314 315 316 317 318 319 320 321 322 323 324 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 721498 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 117



« Reply #4665 on: February 15, 2023, 11:49:10 am »

Треће погребење Кара-Ђорђа.

Доцније Кнез Милош Обреновић у очи једног недељног дана оде у Тополу да се Богу помоли, и да на гробу Кара-Ђорђа по кајање греха свог изиште? И са собом поведе тад Владику Мелентија Павловића да молитву очита, но кад пред само вече у цркву уђе, и види гди је Кара-Ђорђе пред Дверима сарањен, на ком месту у цркви затече неке немоћне над гробом Кара-Ђорђа лежеће; које то Милошу јако противно буде - и тако заповеди, да се те ноћи и до сутра, до пре Божије службе, одатле испред Двери опет Кара-Ђорђево тело из Гробнице извади и у дну цркве до женске преграде са десне стране по трећи пут сарани; и да озго њиме – Милошем - преправљену од црвеног мермера плочу по гробу положе, које тако до сутра, до пре службе и извршено буде. На тој плочи дао је Милош изрезати оваки надпис:

Овди леже кости Георгія Петровича Чернаго, подавшаго Сербскому народу начатокъ ко избавленію у 1804 лѣту, бившаго потомъ верховнимъ вождемъ и Господаром до 1813 лѣта тогоже народа, а у овому наведенъ интригами непріяшеля Србски уклонися у Австрію и отъ туда послѣ едногодишняго ареста преселися въ Руссію, гдѣ съ возможною почестію отъ правителства примлѣн; но неизвестно из какова узрока избѣже отъ туда и въ Сербію возврашися, и овди отъ Турскаго правителства усѣченіем глави живота лишисія мѣсеца Юлія 1817 года.

Ту, у Тополи у цркви храму свете Богородице и данас вечни сан борави велики Кара-Ђорђе чија је негда била моћ, громоносна сила, која је затресла сву Турску Царевину, а и сами престо силни Стамболски Султана; оживила малаксало успавано уздање Срба, и воскреснула Србство из 415-то годишњег Турског робства.
Сви очевидци преповедали су као Драгић Војкић, Милосав из Грбица, свећеник Јован и сви они који су при трећем том погребу тјела Кара-Ђорђевог били, а и сам Ранко Матеић бивши Саветник, да је тело Кара-Ђорђево за дивно чудо целокупно било, кажу, као да је јуче сарањено, да није отрулило ни ти и нај мање да је за ударало, говори покојни Ранко; ја сам га мојим рукама пипо! - И само каже што на себи није имало главе, и што му је Марко Јагњилац ноге у цевима сикиром пребио, изгледало је тело скоро као у жива човека!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 117



« Reply #4666 on: February 16, 2023, 12:50:19 pm »

Посљедице трећег погреба Кара-Ђорђа

Причао је Ранко Матеић и то: 'Био је из јутра ведар и јасан дан и нигди ни једног облачка да је се на небу видити могао, па кад су Кара-Ђорђа по трећи пут из његове озидане гробнице извадили и у нову ископату гробницу положили и земљом засули, и студену плочу одозго по гробу положили, па мало доцније кад Милош на службу Божију у цркву уђе. Од једанпут дуне така страховита олуја, да је дебела дрва ломила и из земље из корена чупала, а после тог пљусне јака киша тако, као да је се облак провалио, и онда необично крупан град (да је за стопу земље покрио био), севање муња, и пуцање громова, тако је, било да нас је стра све у цркви обузела, и нико се од нас из цркве као и Господар Милош нити је смео ни могао гди маћи, и ако је служба Божија и свршена била, морали су у цркви чекати дотле, докле год то време престало и у таложило се није. После тог, кад изиђу из цркве, седне Милош са Владиком да руча, врло брижан и зловољан, због те догодивше се непогоде, но нису били ни у пола ручка, ал' до трчи Татарин из Крагујевца и донесе писмо од Госп. Љубице која му јавља; да су му се оба његова сина тог јутра разболела и фрас добила. Милош и онако због догодовше се необичне бурне непогоде времена, био је забринут и зловољан, но кад дозна да су му се и деца тог истог јутра разболела, буде поражен; престане од ручка стане се кајати и тешкати, говорио је: Ала шта учини! Зашто га ископава? Ето сад шта би! - Владика га Мелентије стане тешити, немојте се Господару бринути, то је само случај; Кара-Ђорђево је тело као и други људи - а поп Јован дода тешећи га рече: као и друге мрцине!*) Но Милоша немогаху утешити, седне одма на кола и одјури у Крагујевац, гди заиста оба сина у фрасу нађе; гди се стане грдно кајати шта је учинио. Но кад госп. Љубица разуме шта је он у Тополи учинио, да је тело Господара Ђорђа, из његове гробнице извадио, и у другу гробницу саранио, стане се на њега љутити свађати и говорити му: Шта си урадио? зашто си га на ново ископавао? зар недаш мирно и његовим костима у гробу да леже?... Ти оћеш да ми децу у пропастиш! Па одма сутра дан узме обадва болесна у фрасу детета и оде у Тополу, гди у Тополској цркви на гробу Кара-Ђорђевом, заједно са болесном децом молећи се Богу, и искајући од Бога опроштај, да буде милостив, да јој деца оздраве, и тако у цркви преноћи; кад сутра дан осване али за дивно чудо! обоје деце здрави, са гроба Кара-Ђорђевог устану! Гди госп. Љубица предани и још једну ноћ ту у Тополи преноћи, па се здраво са својом децом благодарећи Богу у Крагујевац поврати. И после тог, госпођа Љубица наредила је те је се у тај дан сваке године, молитва на гробу Кара-Ђорђевом читала, и кад је год кроз Тополу пролазила на гробу његовом палила је свећу.
Кад се госпођа Љубица у Крагујевац врати, Милош обрадује се кад види да су му деца оздравила; па онда сво имање у Тополи које је Кара-Ђорђево приграбио био, и приходе од исти, као: од воденица, воћњака, винограда и њива сам за себе брао, преда Тополским сељацима на уживање, с том наредбом да таковим зирате - обрађују - a да несмеду отуђити, него да чувају за потомство Кара-Ђорђево! И заиста то имање кад је по изгнању Милоша из Србије 1839. године. Породица Кара-Ђорђева у Србију дошла, она је од Тополски сељака таково примила, и даље са истима располагала.

*) Каже Р. М. да је дотле тај поп Јован био добар и поштован, но после у одма, пропије се, и са женом заједно проневаљалио, и од сваког презрени буду!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 117



« Reply #4667 on: February 16, 2023, 12:55:49 pm »

Божија казањ над убицама.

Сад да видимо шта је се са извршиоцима Кара-Ђорђевог убијства догодило, и какву су награду од Бога, они, и њиово потомство примили. Па ћемо опет о Милошу као главном убици и његовом потомству коју реч пробеседити.

1) Никола Новаковић из села Опарића среза Левачког нахије Јагодинске, који је сикиром Кара-Ђорђа убио, био је врло бездушан да је мећао људма руке, кад је се на ког наљутио, у ступу те је ломио. Био је посве свиреп! Но кад убије Кара-Ђорђа укратко, полуди, и више времена у лудилу је био. Једанпут докопа се коња и пође својој тетки у Жупу, и хтене преко реке Расине да пређе, гди скоња у воду падне; вода га однесе у јаз воденични и јазом до под воденицу, гди у воденични точак западне који сав с'мрвљен буде. Никола био је удовац а имао је сина и једну ћер, девојку од 16 година; Николин син у скоро падне у неку болест који је више година болово и у ранама распадо се, и потом умро. А, Николина, ћи кажу да је, биће баш онога дана на Аранђеловдан кад јој је отац Кара-Ђорђа убио, полудила, и она је више година живила, и надживила и брата и оца, па је увек вавек док је год живила, излазила после поноћи око два сата на селско Опарићско гробље, па кукала и запевала докле не сване, a потом се мирно кући враћала, и тако је и свој живот с кончала; и та се кућа сва угасила да никога ни једне душе више од Николиног рода нема, кажу да су му врата куће глоговим коцем затворена.
Никола је имао брата Недељка, за кога се каже да је осуђен на смрт од стране Карађорђa, због кукавичлука на Делиграду 1806. године.
« Last Edit: February 16, 2023, 01:02:38 pm by JASON » Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 117



« Reply #4668 on: February 17, 2023, 10:53:41 am »

2) Вуица Вулићевић, неверни Војвода Кара-Ђорђев, рођен је 1773. год. у селу Азањи Смедеревске нахије. Војводом је посто после свог брата Војводе Ђуше који је 1805. год. од Турака у Смедереву погинуо.
Причало се кад је Кара-Ђорђе после смрти Ђушине дошо у село Азању, и наредио да народ Смедеревске нахије себи другог Војводу на место Ђушино избере, па онда отишо у Коларе на конак. Кад сутра дан скупио се народ и друге мање старешине Смедеревске нахије и довеле Вуицу. Он је тада млад био, и врло не виђен и ружан као сва та породица што је осим Ђуше била. Кара-Ђорђе упита кметове.
- Којекуде, зар тога хоћете да вам поставим за Војводу?
- Тога, Господару! одговоре они.
- Ама неће он моћи ништа учинити. Ово је Нахија, па је ово војска?
- Нема бољега, Господру! одговоре они.
- Е па лепо, којекуде; изиђите, те се опет договорите, па ми онда дођите.
Они изађу у једну Ливаду; ту се мало разговоре, па опет дођу Кара-Ђорђу.
- Е, шта учинисте?
- Ми хоћемо њега, Господару!
- Па лепо; кад га хоћете ви, хоћу га и ја. И такога потврди за Војводу Смедеревске Нахије.
Ето тако је Вуица постао Војвода. Да ли какво тајно, какво пророчко предосећање није шаптало Кара-Ђорђу, да ће баш тај Војвода некад скратити његовог живота дане?... То се не зна, али се извесно зна, да га је Вожд после тог увек волио и за свога главног пријатеља држо. А и Вуица је увек одан и веран пријатељ КараЂорђу до саме пропасти Србске био. А, и после пропасти кад је отишао у Русију. Кара-Ђорђу је одан и веран био, јер неби га Кара-Ђорђе са важним порукама 1815. године к Милошу у Србију ни посло.
Кад је Кара-Ђорђе 1817. год. у Србију из Хотина дошо, Вуица је се као пријатељ његов изненадном доласку његовом зачудио, и запито га:
- Зашто дође Господару сада у ову ватру?
И кад му је КараЂорђе одкрио, зашто је - он дошао. Онда Вуица обрадовао је се доласку његовом, и мислио је да ће и Милош ту радост заједно сњиме делити; па пошље одма свога писара Анту те га извести о доласку Кара-Ђорђевом, и позове га да час пре дође да се с Кара-Ђорђем састане и разговори. Није Вуица ни посумњати могао на Милоша да је он непријатељ Кара-Ђорђу, тим више, што је се он притворно пред Вуицом показивао, као пријатељ његов, а и казо му те је он писао Кара-Ђорђу у Хотин и позвога да у Србију дође, са речма: Да Милош жели видети свог старог Вожда у новој борби са Турцима. Но Милош то је подло чинио, да би само Кара-Ђорђа преволео да у Србију дође да га убије.
И тако преваривши се Вуица, добије од Милоша најгрознији налог који је и његовом животу грозио. Те за сачувати свој живот, презре љубав, презре поверење, погази веру и поштење, и заборави на свога Господара који га је од простог човека за Војводу поставио, и у богато руо преодео: тиме приморан, - изврши над својим Господаром и Вождом Кара-Ђорђем 13. Јула мучки убиство, и пролије нај племенитију Србску крв!
После овог убиства Вуица је једнако жалио за Кара-Ђорђем, и кајао се што га не сачува - гризла га је непрестано савест! Па, из очајања 1818. год. да би му Бог опростио велики грех! Између Велике Плане села Радовања и атара старог Аџи-Беговца у Радовању скоро до самог оног места гди је Кара-Ђорђе погинуо, начини цркву, и назове је 'Покајница'. Ова је црква на врло лепом месту, у Грабовачком потоку, четврт сата од друма. Ова је црква од дрвета саграђена, шиндром покривена, а из нутра таван шашовцима обложен од буковог дрвета; на среди тавана измолован је Господ Саваот; на иконостасу има разни икона; прозори су јој мали. Има једна већа икона Светога Ђорђа на којој стоји оваки запис: Сију церков огради господар Вујица за спомен 1818. А споља на дувару цркве тако на једном брвну изрезато стоји 1818. год. кад је ова црква саграђена. Ова је црква данас Велико-Планска, гди се свет многи у њу стиче и зове је Покајницом.
Но при свем том Вуичином покајању и грађењу Покајнице цркве, да би Бога у милостивијо, да му Бог грех у блажи, ако не посве опрости? За учињену издају и убиство свога избавитеља и народа Србскога, па ако је то морао и по заповести Милошевој учинити. Није осто без Божије казни; а да видимо како?
Грешни Вуица како је при грозном позорју убиства Кара-Ђорђа у колеби Драгићевој те крваве ноћи, после вечере, лего ђоја да спава, и покрио је се био својим ћурком и по глави, кроз ког је рукав једним оком вирио, да види оћели Кара-Ђорђе заспати, па је и сам тако заспо, и у зору на пуцањ пушке Николе убице кад је се из полу сна трго, осто је вечито на исто око слеп. Но то је почетак Божије казни?
Доцније Вуица у 1820. год. буде одређен и послат са другом још двојицом као депутирац у Стамбол, да проси од Султана милост, да би се смиловао да Србском народу подари ма каква права и олакшице учини. Но он буде од Турака у почетку врло лепо примљен, и многим богатим даровима што је убио Кара-Ђорђа обасут. Но доцније кад се Русија заузме код Порте за ослобођење Грчке; а потражи да и Србији даде права условљена Букурештским Трактатом од 1812. године: Тад Турци разјаре се, и хтену Србске депутирце да побију, па и Вуицу; кога Порта једва од Јаничара спасе, и у тавницу га баци, гди је 4 ½ године у Стамболу тавновао; и тек по захтеву Руса 1825. год. буде из тавнице пуштен, и сви му скупоцени дарови опет буду враћени, и он у Србију дође.
Кад Вуица у Србију из Цариграда дође са врло богатим Турским оделом, и многим сребрним и златним стварима, кога су Турци за заслуге што је убио Кара-Ђорђа обдарили. Криво буде Милошу, што и он ништа добио није. А нај више бојећи се да није Вуица боље обљубљен код Двора Турског, који би му могао власт из руку изтргнути. Па онда окриви Вуицу одузме му Кнежство, и пошље га кући његовој у село Азању, с'тим да се од своје куће нигди несме маћи, ако нежели да главом плати. Па после, тог Милош одма пошље своје кабадахије те све оне ствари као и одело које је Вуица у Цариграду од Турака на поклон добио, као и друге све кућне његове ствари које су вредност имале, па и сам сав новац од Вуице одузму, кућу му опљене и тај пљен Милошу однесу.
Кад тако Кнез Милош Обреновић Вуицу опљачка, Вуица падне у бједно очајно стање, и болест, гди је три године дана у грдним ранама отворившим се по телу његовом, боловао, и муку мучијо. Носили су га тако болног по црквама и Манастирима, те је од народа иско опроштај за учињени грех, да би душу испустити могао; но кад се напуни три године дана мучења његовог, у највећој беди и сиротињи 11. Марта 1828. год. умре. За ког кажу да је сарањен у темељу цркве Кусадачке, на које Олтарном зиду, с поља стоји оваков надпис:
Здје почивајет раб Божји Вуица Вулићевић, из Азање, нахије смедеревске, бившји Войвода и по том Кнез и депутирац народа Сербскаго при Портје Отоманской вјерно послужившји својему Отечеству. Поживе љет 55. Престави се у Азањи 11. Марта 1828 љета.
Грешни Вуица имао је једну ћер коју је удо за неког трговца у Смедереву, које су деца сва помрла; а и два сина, Митра, којег Вуица ожени но он без деце у кратко умре; и Петра за кога Милош уда своје жене књегине Љубице рођену сестру, и намести га још за живота очина за Кнеза у Јасеници нахије Смедеревске. Но 1825. год. кад Милоје Ђак из села Кусатка дигне буну противу њега и Милоша, Петар буде од народа из Кнежства истерат. Доцније опет Кнез Милош постави га услужбу, но народ никад га волио ние, а шта је са истим напоследку било и кад је умро, немамо података, незна се. Но то се зна, да су и његова деца коју је имао по умирала; и да од те праве Вуичине лозе, данас никога у животу нема, и да је се сво семе порода његовог затрло.
Сад да видимо и укратко да даље изложимо како је Кнез Милош као главни убица Кара-Ђорђев прошо, и какове су га судбине са породицом његовом до смрти пратиле.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 117



« Reply #4669 on: February 17, 2023, 11:10:09 am »

3) Кнез Милош Обреновић кога је Кара-Ђорђе од свињарског и говедарског чобанина за Војводу поставио, и из чобански дроњака, у свилу и кадиву, и сребро и злато преодео. Кад убије Кара-Ђорђа, oн се још више с лиже са својим поочимом Марашли-Али–Пашом коме је Србију 1815. год. под његову Турску управу подчинио. За коју га је услугу Марашлија и својим Кнезом поставио; баш као и његов први поочим љути Сулејман-Паша коме је се он у Такову 1813. год. подчинио; и коме је устанак Срба под Војводом Хаџи-Проданом 1814. год. помого угушити, неколико стотина Срба поватати и на кланицу му дати, те ји је Сулејман-Паша све које изсеко а које живе на коље по набијао.
Убиством Кара-Ђорђа, Марашли-Али-Паша још више Милоша возљуби, и првим га Кнезом до себе огласи, и такову му власт као љубимцу и посинку свом даде, да је он Милош што је год хтео чинио, и најплеменитије Кара-Ђорђеве Војводе и друге Србе сам убијо, или ји Марашли-Али-Паши предаво, као и у Сулејман-Пашино доба, те и је он секо. Па не само што је тако Милош племенитим Србима одузимо живот, него им је и име каљо, и чест помрачаво. У првом случају које је сам по Србији Србе мучки убијао, оглашаво и је, да су Србске издајице, а Турске присталице; а у другом случају оглашавао је да ји је морао по захтевању Паше ватати и на погублење му дати. И тако је то Милош све чинијо, и све оне Кара-Ђорђеве Војводе за које је држо да му могу опасни бити, и првенство му кнежевске власти из руку истргнути, потаманио. То грозно поступање Милошево са Србима годило је Марашли-Али-Паши и од велике користи било је и самој Турској Царевини да одржи Србију у свом поданству; и тако тим Милош удворивши се код Марашлије, и други паша стане и даље радити, и за силне Србске паре доведе и Порту дотле, те га она и за Баш Кнеза Србије својим Бератом 1820. год. потврди; и Милош као Баш-Кнез остане те је араче и друге дације и намете од народа Србског купио и Турцима предаво.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 117



« Reply #4670 on: February 18, 2023, 11:03:29 am »

Таково поступање Милошево гледала је Русија с'презрењем, и одма од 1815. год. старала је се и радила непрестано да Србија до своји права дође, која су јој 1812. год. Букурештским Трактатом 8. точком ујамчена. Но Порта устезала је се и није хтела да да, права Србима; и тако на последку принуђена буде Русија те Турској 1828. год. рат објави, и пошто Турску војску потуче и до Адријанопоља са војском дође, натера Порту те она по Букурештском трактату од 1812. год. условљена права, за Србе 1830. год. даде. Том приликом, Милош као Турски Баш Кнез користи се и преко Паша и Везира, опет за силне паре Србске и преко воље Руске дипломације изради, те га Порта те исте 1830. год. и без знања Русије за насљедног Књаза Србије Бератом потврди.
Па како је Кнез Милош напојен био духом Турски Паша и Везира, а нарочито поочима своји љутог Сулејман-Скопљак-Паше, и Марашли-Али-Паше, те је по њиовој Турској системи над Србима деспотски и самовластно владао; које самовлашће његово, седам је буна противу њега изазвало, и то године 1815, 17, 21, 24, 25, 26, 34 и 1835. које буне Милош је по већој части немилостиво са пролитијем крви Србске угушио. Докле напоследку немогући народ више његову самовластну и самовољну владавину сносити, скочи на оружије 1. Јуна натера га те да оставку на књажеско достоинство, а 3. Јуна те 1839. године протера га из Србије, који у Влашку на своје спахилуке који су више милиона коштали, и које је за пограбљене од народа паре покупово, оде.
После прогонства Милошевог, изабрат буде 4. Јуна за Књаза Србије његов старији син Милан, но како је он самртно болестан био, тако образовато буде Наместничество које је земљом управљало; но како Милан и недочека потврђење од Порте него 26. Јуна умре; тад Наместничество сазове народну скупштину на којој буде изабрат за Књаза Србије млађи син Милошев Мијаило Обреоовић; но како је се он налазио у Влашкој код свога оца, тако Наместничество остане и даље те је земљом управљало до 5. Марта 1840 год. Но почем тог дана Кнез Мијаило дође из Влашке, Наместничество одступи, и Кнез Мијаило владу у своје руке прими.
Књаз Мијаило како књажеску власт у своје руке прими, као млад наговором свога оца, матере, и стричева Јеврема и Јована, стане гонити оне најбоље народне људе у земљи, који су израдили код Русије и Порте устав за Србију, с који су самовласт Милошеву скр'али, и који непримивши такови, и из земље га прогнали. Том гонитбом и Кнез Мијаило изазове народ на буну који устане и противу њега, он пође да побуњени народ у Крагујевцу силом оружја растера и умири, но наиђе на такови одпор да се са побуњеним народом и у бој упусти, и кад противу себе види такову огорченост, хитно врати се натраг дође у Топчидер и 25. Августа 1842. год. са својим стричевима и другим његовим советодавцима напустивши књажевску власт у Аустрију пребегне.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 117



« Reply #4671 on: February 18, 2023, 11:05:43 am »

После одбега књаза Мијаила из земље, народ Србски уважавајући заслуге и безсмртна дела Великог Кара-Ђорђа одма 2. Септемвра 1842. год. на Врачару гди је се до 16.000 Срба из целе Србије искупило било, избере себи за Књаза Кара-Ђорђевог сина Александра Кара-Ђорђевића који владаше до 12. Декемвра 1858. год. Па како је се у то доба између Србски великаша највећи раздор изродио, кога су Обреновићи посејали, отимајући се између себе за власт, и ишли један противу другога, а и против самога Књаза; тако да Књаз Кара-Ђорђевић покуша да исте великаше сложи и умири, но кад утом неуспе. Он из огорчења нехтевши никакове мере употребити да себе на престолу одржи, сам напусти своју књажевску власт, у вече седне на своја кола одвезе се, у Београдски Град, а потом трећег дана пређе у Земун, одатле оде у Темишвар, потом у Пешту па Беч, и Боксек гди је неко време живио а данас опет склонивши се у Темишвару живи.
По одласку Књаза Кара-Ђорђевића из земље, народна скупштина која је на окупу била, одма 13. Декемвра 1858. године, избере себи за Књаза старог Милоша Обреновића који је тад у Влашкој био, који 12. Јануара 1859. год, дође у Србију, прими књажеско достоинство, па ако је стар и слаб био, владао је онако исто самовластно деспотски, као и за прве владе његове, гди после дужег тешког боловања, кажу да му је лице ранама нагрђено било, 14. Септемвра 1860. год. у Топчидеру умре.
После смрти Књ. Милоша, његов син Књаз Мијаило истог дана 14. Септемвра прогласи себе за Књаза Србије, и по други пут ступи на престол Србски који ипак невладаше задуго, него га четири брата Радовановићи пред вече око 6 сати 29. Маја 1868. год. у Топчидеру из освете, из револвера убише а потом га грозно сикиром и ножевима измрцварише и лице му нагрдише. И тако смрћу Књаза Мијаила који је без порода био, сво право Милоша Обреновића племе у лицу његовог сина Књаза Мијаила угине. И тако свију убилаца Кара-Ђорђеви готово сав се корен порода и родбине њиове затре.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 117



« Reply #4672 on: February 19, 2023, 10:17:24 am »

Кара-Ђорђеве особине и врлине.

Кара-Ђорђе је био у сваком смотрењу особито неко појавлење, и један чрезвичајни човек. Он је бијо врло високог раста и стаса, и према висини раста, имао је и стас снагу тјела одговарајућу - симетричну - комплекцију; ни ти је био дебео ни мршав, но кошчато умерену снагу тела имао је. У оно време, све је људе у Србији надвишаво, а тешко је било и настрани видити те висине и стаситости човека, и није му било равног. Кара-Ђорђе имао је и соразмерну главу спрема телесности, косу на глави имо је црну и увек кратко неправилно шишату, чело имао је умерено повисоко са борама мало набрато, - мислеће. Обрве имо је покучасте густе и црне. Очи умерене граорасте провиђавне и пуне ватре; нос правилан Римског типа; бркове имо је средње густе и мало смеђе; уста имао је умерена и увек затворена; а лице имо је чисто и мало црнпурасто, а изглед замишљен и по све озбиљан. Бијо је врло чрезвичајне снаге телесне и душевне крепости, редка проницателног разума, врло отважна слободна и храбра духа, и у највећим опасностима бијо је неустрашим. Није био себичан, ни среброљубив, а ни трошаџија, и никад није тежио да што туђе, себи присвоји; био је задовољан са оним што је сам радом својим стеко, и таковоје чуво.
У приватности био је човек као сваки други уредан Србин, није био ни горд, ни поношљив; а подужности строгу послушност захтево је. Није бијо говорљив, но кад је ским говорио, говорио је танким својим јасним гласом увек озбиљно, јасно и кратко, без лакрдије, и излишности. Врло је мало спаво и увек у зору устајао. Спаво је на тврдој простој постељи, а и на голој земљи.
У јелу и пићу био је у мерен, у путу свагда је носио узасе у бисагама на свом коњу Дорату у застругу; уз пост у гњеждена пасуља (папуле), а у мрсне дане, сува меса (пастрме) или печења, а увек погачу (леб) и соли, и поред тога једну малу чутурицу ракије у које је грљић тесан био тако, да човек кад је из исте ракију пијо, мороје помало сисати. И поред тога мали сребрни корица ножић, и једну од сребра кашику за силајем носио је.*) При јелу и пићу волио је да није сам. Кад је јео, увек одсецоје по кришчице погаче, и са комадићем меса, или пасуља додавоје својом руком око њега налазећима се, без разлике био он прост војник његов момак, или Војвода; а тако и чутурицу са ракијом до даво је те су из ње редом пили.

*) Кад је Никола Новаковић убио Кара-Ђорђа, он је ову кашику узео себи, и она је некако дошла у Манастир Каленић Јагодинске нахије. Она није велика и овално је округла; с'ном је Кара-Ђорђе увек јео, с'ном погинуо, и данас с'ном калуђери у Манастиру Каленићу народ пречешћују.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 117



« Reply #4673 on: February 19, 2023, 10:30:31 am »

Кара-Ђорђе ако је и имо по старињском из Душановог времена кроју, народно Вождовско одело, доламу, јелек копоран, калпак са перјаницом и чизме, које је кад кад у велике свечане и друге дане кад је потреба изискивала, облачио; а иначе најволио је и увек носио тадашње просто сеоско народно одело, као: на глави црну шубару, опанке на ногама, а по који пут и чизме, на њему је била сељачка кошуља и гаће, јелек, гуњче и чакшире сукнене, кроја Арнаутског потесне, појас, и силај окићеп са сребрним пулијана, и за кога је вирио страховити пиштољ,*) за који се незна да је и кад с њиме промашио на кога је избацио; а осим овога пиштоља који је од простог жутог метала имао, оковату јабуку. Носио је по кад што и нож-јатаган-белокорац за силајем, а и сабљу о појасу; а увек дугу пушку 'Крџалинку' у руци која је сва окована и извезена била сребром позлаћеним, на које цеви било је двадесет павата, а горе на кундаку на истој висиле су тешке ките од три литре злата. Ову пушку Крџалинку, и речени пиштољ најволио је КараЂорђе; и кад је из њи непријатеља гађао, кажу да нема случаја да је и кад промашио. А, по врх свега тог, велики реснати гуњ од сукна носио је.
Он је био пешак на гласу, а и у боју најволио је пешке. Кад је јахао најрадије је јахао на свом коњу дорату, ког је волео од свију други коња. А иза леђа на коњу свагдаје имао мало једно верно псетанце.

**) Овај пиштољ налази се данас код унука Кара-Ђорђевог, Књажевића Ђорђа Алек. Кара-Ђорђевића; који му је, покојни Војвода Тома Вучић Перишић при крштењу на дар дао. А Вучићу допао је некако у руке, после убиства Кара-Ђорђа. К. Н. Н.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 117



« Reply #4674 on: February 21, 2023, 10:38:39 am »

У ратним радњама био је особити гениј, и он је скоро свом ратном радњом сам за сви 10 година неограничено управљао. Био је особити стратег у избору мјестности (позиција) за бој и за правлење шанчева; и врло велики тактикер у нападају на непријатеља, и подели војске, и знао је магновено ватру оружија употребити, напад учинити непријатеља растројити и победити; у тој вештини није му равног било!
У унутарњем питању, и у устројству земаљском ако је и добро разумевао; опет ништа није хтео радити без договора са народом, и народњим старешинама, за који ма се више поводијо и чинио оно што Народ хоће. - У политичним ван земље одношајима, био је нерешителан и не практичан. Није био лукав, да се магновено користи, па ма то и на штету другога, па и своји сојузника и пријатеља било. Јер су обично јунаци у политици слаби вештаци. Био је тврдог и поштеног карактера.
Он је од природе имао јаку и ватрену натуру, но знао је исту обуздати и њу победити, и у обхођењу са женскињама показиво је суровост, и осим своје жене никојој се другој показао није, нити је се која похвалити могла, да за коју мари. Врло је на покварене женскиње и људе мрзио, тако да је од ти блудница у селу Жабарима заповедио, те су две такове у реку Јасеницу у воду у један дубок вир бачене, но исте неподаве се, него живе из воде једва изиђу, и тако застрашене никад више нису ни помислити смеле на другога кога, осим свога мужа. А, доцније и у Београду заповедио је, те су прву жену Живковићеву Љубицу и неке друге још две блуднице у врећу потрпате, и пред многим женским и мушким светом у Дунав побацате, које су се и подавиле. И тим је оној покварености која је од насиља Турског код женскиња у Србији заостала и мах отела била на пут стао; и са тим поступком са свим је искоренио.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 117



« Reply #4675 on: February 21, 2023, 10:41:49 am »

Био је окретан и по све озбиљан, родољубив, побожан, праведан и строг. Истину је толико волио, да никад ни у шали није хтео чути да га ма ко, лаже. Здравоје на удворице и лаже мрзио. Неправде, преступлења и непоштење, ни код кога трпио није. Свога рођенога брата обесити је дао, што је овај девојку једну силом поштења лишио.
У рату био је неуморан раденик. А у време примирија код своје куће у Тополи, он је сам својом руком орао, и копао, жњео и косио, дрва секо, и земље крчио, винограде и воће садио, није се нимало од народњег сеоског рада устручаво и либио, и шта више често је сиромашним сељацима сам собом, у свему том раду помагао, те су своје послове срађивали. И тим својим радом ишо је на то, да народу даде пример, и да га на већу радиност у земљерадњи побуди. Једном на дељавајући обруч на кацу код своје куће, наслонивши обруч на прси и дељајући га, искриви на прсима Руску медаљу коју му је Цар Александер І. дао. Он није могао провести ни једног часа без посла. Кад је после пропасти Србске 1813. пребего у Аустрију, и одпраћен у Грац у Штајерској, гди је под присмотром био. Он и ту, није проводио безпослене дане. Него је набавио једног наученог Србина из Хрватске Костајнице имено: Јована Тривића те му је учио сина Алексу. Поред кога, и он за то кратко време бавлења његовог у Грацу, научијоје се читати и писати, гди је се утом у Русији у Хотину још боље изучио, да је и писма писати могао. Његова жена Госпоја Јелена и његове кћери, тако носиле су народно женско одело, и домаће послове радиле су као и све друге сељанке; воду су на обрамици носиле, прале, лебац месиле, готовиле, шиле, преле, ткале и т. д. И што је Кара-Ђорђе за примјер радиности био људма, то су оне женскињу биле. Он је своју Матер, брата Маринка (ког је обесити дао) сестре, жену, и своју децу, здраво волео, но нико му се није смео у судити да му лацка и да му се удвара.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 117



« Reply #4676 on: February 21, 2023, 10:46:07 am »

У кући његовој вођена је у јелу и пићу умереност, но свагда и за сваког отворена му је кућа била, и ако му је ко, ма, и најсиромашнији дошо, угошћен је био. Кућни намештај био му је бољи него у други сељака, без излишности. Амбари и чардаци увек су му били пуни са раном, и подруми са пићем. Домаће момке његове он је пазио, но сваки спрема сваком, и највећем сиромаху моро је бити пристојан. Њега је његова жена и сви домаћи звали 'Газдом'! - А само војска, Војводе и народ Господаром.
У ратно време, није њему за обшту народну корист тешко било, путовати дању и ноћу, по највећој зими врућини и свакој другој непогоди, и често сносити глад, жеђ, и неспавање. У време рата и бојева, он је на све стране Србије, брзо као муња прелето, сједног краја Србије на други, и из логора у логор. Гди је се он појавио, Војници Србски са Војводама охрабљивали су се и добијали у највећој опасности, што кажу по три срца, само присуством његовим; рачунали су као известну победу над Турцима. Његово само присуство Србској војски и без помоћи, била је јака помоћ, и без војске, војска. Он је сам својом персоном сочињаво као неком вишом силом, већу војску! Гди год је се он, појавио, за Србе била је снага и обшта радост. А за Турке стра, трепет, и поражење. Бојева осим напред изложени колико је Кара-Ђорђе са Турцима имо, броја нема, и немогу се Исторично описати. Но гди је се год он појавио као громом Турке је поражаво, нити му је икакова сила противу стати могла. Он је волео пре погинути, него и за један тренутак уступити. Са најмањом својом војсшчицом разбијио је и разсипо највећу силу Турску; и скоро нигди, ни у једној битки побеђен није, но увек био је победитељ Турака. Његово високо тело, његова велика снага и добра својства, исто су била велика као и његово јуначство.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 117



« Reply #4677 on: February 22, 2023, 09:47:11 am »

Поред свију добродјетељи које су карактер Кара-Ђорђев красиле, и њега у поштовању узвишавале, било је и то у његовом карактеру, да никад случаја није било, да ма кога грубо опсује, као што је то по већој части обично код Срба ружан обичај био, а и данас постоји. Он је здраво мрзио на то, јер такове су псовке својствене Турцима, глупацима и тиранима. У његовој нарави била је само изрика ова: 'Којекуде, по души га!' Зашто тако да буде, тако треба да се учини, зашто је тако учинио? Или ако је тео кога да нашто опомене, или са благоволењем да позове, он је казо: 'Еј, момче?' Као затегнуто изговарао је, и као да је се на крају два е чуло. Тако је дозиво и саме старе људе, говорећи 'момче' или 'ене, којекуде нутоде момче!' - То су једине честе изреке његове биле. А да се и кад каковим грубим изражајима служио, баш никад примера није било. Проту Ненадовића звао је 'Чича Прото' као из уважења, и ако је Прота много и у пола млађи од њега у годинама био. Тако исто није се мого лако познати, кад је гњеван или брижан, увек је једнак био, без да је се љутина или брига његова, на спољашности његовој могла приметити; но једино у тим случајима нокте је на прстима 'гриско' и замишљено ћутао, без икакове суморности. И ако је намеру какову на спрам кога имао, да је изврши, он ју је са највећом обичном његовом ладнокрвношћу, у једанпут муњевно и у часу извршио. То непознавање нарави Кара-Ђорђеве са другим ванредним врлинама његовим, уливало је како у простог војника, тако и у Војводе стра и поштовање, и много је приносило, те му је могуће било народ Србски онако чврсто у запту покорности и послушности држати, и без натеге у једну сугласност сбити, те тако отечество своје од Турског јарма ослободити.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 117



« Reply #4678 on: February 22, 2023, 09:49:20 am »

Као што је био Кара-Ђорђе велики Војсковођа; велики јунак, неумориви раденик, добар пешак, с'малим јелом и пићем задовољан, био је чуваран и штедљив; и као што је свој новац чуво, и у излишност трошио није; исто тако и сваку народњу пару чуво је да се излишно нетроши. Кад му је народна скупштина 1811. године одредила, да му се годишње (јер дотле ништа нико није уновцу примо), из народне касе издаје по 24.000 гроша, oн је одбио, и није хотео да прима! И кад га је народ и Војводе молиле, да му то одређују као награду за труде и трошкове његове. Одговорио је: 'Фала вам браћо; којекуде! ако Бог да, те сав народ Србски од Турака ослободимо, ја ћу тим доста награђен бити, па да идем кући, да и ја моје послове радим!' И он што је год целог свог века уштеђиво, па и оно што је пре одпочетка рата као земљорадник и трговац уштедио, све је упочетку рата са Турцима 1804. год. за барут и олово потрошио; и после тог, све што је за време десетогодишње војне приштедио, свеје за свој народ надо. Он је и у III. устанку 1815. год. издо, на народне потребе 12.000 дуката које је у његовом Граду у Тополи у једној кумбари закопао био, и осим тога 4.000 дуката које је на остави код Владике Мелентија Никшића имо, - осим они новаца које је у два буренцета у Топчидеру закопао био; - и то је сво његово имаоство било, осим лепе непокретности које је у Тополи тад имо. А он је на последку осто, те је са својом Породицом једино од милостиње Руског Цара Александра I. живијо. А, доцније после његове смрти, живила му је породица не имајући ни одкуд никакове подпоре, у доста сиротном стању.*)

*) Па има неки без-образовани, писаца који по књигама пишу и кажу, да је Кара-Ђорђе био тврдица! А има, и такови, који без стида пишу, као Нил Попов у Историји Србија и Русија на стр. 218. од 18-24. Врсте, да је, Књ. Милош Обреновић удовици Кара-Ђорђевој Г. Јелени, и његовом сину, определио приличну пензију, и дао им на расположење неку његову лепу кућу у околини Галаца! - Ово је по све неистина што Госп. Нил историе-писац каже! - Јер Милош није био великодушан ни спрема другима, а камоли спрема Кара-Ђорђевој породици, коју је он убивши Кара-Ђорђа до тог стања довео. К. Н. Н.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 117



« Reply #4679 on: February 26, 2023, 01:21:28 pm »

Кара-Ђорђе као што је у свему био велики! Био је и у њиме ослобођеној Србији и велики Реформатор! Установио је 'Народни Совет', и Министерства, са пет Министера које су попечитељима звали, као: попечитеља војеног, внушрењег, правде, просвете и црквени дела, и финансије, но ти сви Министри имали су средоточије у Совету, гди је се уобште на предлог дотичног попечитеља ствар гласала и решавала. Установио је велики 'Народни Суд'. Поделио је Србију на нахије (округе), а ове, на кнежине (срезове); а ове на обштине. Завео је свуд по земљи окружне и обштинске судове. Окружне, срезке и обштинске власти. Војене особено, који нису утицали на друге речене власти.
Установио је по свој Србији школе, а у Београду велику школу осим две мање, за образовање млади Србчића, коме је наука жељна, особито на срцу лежала. Подизао је и оправљо Цркве и манастире, и са уредбама, и звонима снабдјево ји, која су у Београдском Граду ливена. Завео је у Београдском Граду Тополивницу гди је више пољски топова и ђулади излио. Новце је сребрне, и бакарне ково. Подиго је творнице - фабрике - барутне, и магацине за чување барута. Отворио је Рудокопње, из који је вадио гвожђе, бакар, сребро и олово; од чега је лио ђулад, куршуме и топове за рат. Призиво је и примо научене људе са стране. Уредио ђумруке, и издо уредбе о наплаћивању ђумрукџбине и скеларине; ступио са Аустријом и Влашком у споразум за извоз, и увоз промета, и подиго трговину, и тим увећо приход за народну касу; за сообраћај по свој земљи установио је главне, споредне и ратне поште. Таксиро је новац који је у земљу уношен. Издо је уредбу да немогу страни поданици непокретна добра у Србији куповати. И многе друге уредбе и уређења до најмање ситнице издо је. Подиго је свуд по земљи магацине и напунио ји с'раном, за рану војске и за случај глади у земљи. Установио је јошт од почетка 1804 год. теје се народна скупштина сваке године о малом Божићу - 1-га Јануара месеца скупљала, на којој су рачуни потрошка народњег новца прегледани, о раду војевања и поступању народни старешина са народом; рачун, разлози, и одговорност давата; и на којој су закључења, за текућу годину шта се радити има чињена. Тако исто, на тој, скупштини издавате су уредбе и наређења за народ полезна; и данак и други издатци потребни на народ разрезиват је. И поред тога, искоренио је разбојничества и поквареност за оставшу од Турака; и подиго без бедност и морал у земљи; и из мртвог сна пробудио и оживио Србина, и дао му моћ, дух храбрости, понос, поштење и благостање. Нијели то велики човек што беше Кара-Ђорђе, чије име остаје вечито код Србаља свето, славно и без смртно, а и код повестнице светске!
Logged
Pages:  1 ... 300 301 302 303 304 305 306 307 308 309 310 311 [312] 313 314 315 316 317 318 319 320 321 322 323 324 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.044 seconds with 23 queries.