JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
 Offline
Gender: 
Posts: 8 798
|
 |
« Reply #4696 on: March 06, 2023, 10:33:07 am » |
|
Предговор или објаснење.
Како је Кара-Ђорђе 24. Јануара 1804. год. усто противу Турака, и у Орашцу 2. фебруара на Сретење Господње подиго у вис блистајући крст на Србској застави противу тамног месеца, да још од Косова од 15. Јуна 1389. год. згуснуту тамнину над Србством разбије и да сунчани зраци Србство обасјају, увидио је да му је нуждно и знање војничко, да свето предузето то дело лакше изврши, крв своје браће заштеди и варваре порази, па је одма добавио из Аустрије и вештог екзерцир-мајстора, неког Проку Славонца од близу Пакраца, који је био намењен за Цесарске Гарде Гранатира, и он је први одпочео из Крагујевачке нахије у Тополи код дома Кара-Ђорђевог обучавати Србе у војничкој вештини.
У почетку тог вечбања ишло је потеже обвикнути Србе војеном реду, дисциплинарној навики, знању и запту, па су неки и негодовали на то. Но кад буде извечбат у екзерциру Крагујевачке нахије народ, и ступи у бој са Турцима, који стане својом вештином много већу силу Турску разбијати са уштедом саме своје крви. Тад угледавши се на јуначке Крагујевачке нахије војнике, Драгачевци, за овима Ваљевци и Шабчани, па Београдске и Смедеревске нахије Срби, за тим и по другим окрузима по целој Србији омиљен буде Србима екзерцир; добаве се екзерцир-мајстори и стану се Срби свуда по Србији екзерцирати. У екзерциру обучавати су пробрати помлађи људи из народа, а и омлађе Војводе, Капетани и друге војене старешине.
Па као што је речено прво одпочео је у Тополи обучавати у екзерциру Крагујевчане Прока Славонац, а потом у Карановцу Драгачевце, Војвода Лазар Мутап, Ваљевце, Војвода Јеврем и Сима Ненадовић, које је он Прока оба прва, прво екзерциру обучио. Шабчане обучаво је неки Јаковчић родом из Аустро-Угарске. Београдце обучаво је Мијаило Ђурковић родом из Аустро-Угарске са Јакшићем својим Ађутантом, и са Војводом Чарапићем, Смедеревце обучаво је Војвода Вуле Илић, и после ови народ у Србији обучаво је Капетан Жикић Краишник, Коста Глигоријевић, Михаило Костић и Зрнић Н. Хрвати, Прока Славонац, Јевта Н. и Димитрије Симоновић из Срема, сви из Аустро-Угарске, и Ђорђе Симић из Сремчице Београдске нахије, који су сви добили капетанске чинове и звали се капетани и екзерцир-мајстори.
Прво сва војска обучавата је по нахијама, у праздничне и у оне дане кад није било пољски радова, и кад су се у логорима без бојева наодили. Сви војници обучавати су прво по немачким правилама, па су из ти издвајани људи способни за коњанике, топџије и добошаре, ови последњи, топџије и добошари, обучавали су се стално у Тополи пред очима Кара-Ђорђевим, који су и своје особено одело војничко на себи имали, и тим разликовали су се од пешачке народне војске.
Војска прво обучавата је по начину Аустријске војске правилама, а подељена била на срезке баталионе, кумпаније и десетине, а кад су Руси 1807. год. са Србијом сајуз учинили и у Србију дошли, онда војска преустројена је и по начину руски правила обучавата је, и подељена је била на баталионе у ком је било 718 војника, а ови на четири дивизије, а ове на две чете, и чете на десетине. Подпун баталион као што се из Кара-Ђорђеви писати и на крају печатати пешачки правила у плану 1. и фигури 1.
Подпун баталион состоје се из:
III. - Штабс-официра... 1
A. – Ађутанта... 1
K. – Капетана... 4
П. – Поручника... 4
IIII. – Подпоручника... 4
Пр. – Прапорчика... 4
В. - Вахтмастора (наредника)... 4
Е. - Естандард фирера (барјактара)... 2
У. - Унтер-официра (поднаредника)... 34
Б. - Барабанчика (добошара)... 12
Солдати редови... 648
Свега... 718
У плану 1. фигури 1. разширеног у фронт баталиона по самом оригиналном плану Кара-Ђорђеви правила стављена су и почетна слова чинова, гди је коме место, и гди треба да се који налази, као што ће читаоц из самог плана увидити моћи.
Ова Кара-Ђорђева екзерцирна пешачка правила по Руском су начину врло чисто и јасно написана, којим је 10 чртежни планова додато, са 27 фигура разни пешачки постројења нацртати тако, да се и данас лепше нацртати руком немогу. У свима фигурама први у дјејству редови измалати су жутом бојом с лева на десно, а задња врста или ред зеленом бојом с десна на лево, а заставе са црвеном бојом.
Ова правила руком писата су у Београду, и такова разаслата по целој Србији војеним старешинама, те су они по истима војску обучавали. Овог правила један екземплар послат је и Ужичком пешачком Капетану Јовану Митровићу Демиру, по ком је он своје војнике вечбао, и по паденију Србије 1813. год. он је са својом дипломом Кара-Ђорђем издатом му са више писама сачуво, и до своје смрти као драгоценост чуво, и оставио на аманет својим потомцима на чување, од који мени су такова до руке дошла, која као драгоценост овде печатана увршћавам, заједно са литографисаним плановима и фигурама.
Вечна нек буде успомена сјењи великом јунаку Капетану Јовану Демиру, и велика захвала његовом потомству, на сачувању ове драгоцености која се на углед читајућем свету предаје.
Константин Н. Ненадовић,
Краљ. Срб. Арт. Капетан.
|
