Vijesti iz avijacije

[MOTORISTA]

Britanski avio prevoznici otkazuju letove zbog kovida

Najnoviji talas kovida-19 u Velikoj Britaniji primorao je avio-kompanije, uključujući Izi Džet & lt i Britiš ervejz da otkažu stotine letova u poslednjih nekoliko dana jer broj obolelih članova posade aviona ne prestaje da raste.

Piše: Tanjug
04.04.2022.

Engleska je ranije ove godine ukinula sva ograničenja u vezi sa koronavirusom, uključujući zakonsku obavezu samoizolacije kada je test pozitivan i potrebu za nošenjem maski na javnim mestima, podsetio je Rojters. Broj slučajeva kovida-19 počeo je da raste u Velikoj Britaniji početkom prošlog meseca, a do kraja nedelje 26. marta verovalo se da je jedna od 13 osoba pozitivna na virus, što je najveća brojka od početka pandemije. Kompanija Izi Džet & lt otkazala je više od 200 letova tokom vikenda i najavila da će danas biti otkazano još 60 letova.

Britiš ervejz je u nedelju takođe otkazao manji broj letova navodeći da problem sa korona virusom utiče na avio-kompanije, aerodrome i avio saobraćaj uopšte.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Niskotarifni avio-prevoznik kupuje 50 Boing 737 aviona, a onda možda još 30


Avio-kompanija Norvidžan er ugovorila je kupovinu 50 aviona Boing 737 Maks, uz mogućnost da naruči još 30, saopštio je norveški niskotarifni avio-prevoznik.

Ovaj sporazum znači da će Norvidžan ponovo u floti imati avione u svom vlasništvu, nakon što je kompanija bila primorana da pribegne poslovima lizinga zbog stečajnog postupka koji je vođen i koji je spasio kompaniju od bankrota prošle godine, izveštava Rojters.

"Ovih 50 aviona trebalo bi da bude isporučeno između 2025. i 2028. godine, po rasporedu koji je usklađen sa aktuelnim programom isticanja rokova zakupa aviona. S ovim će biti ostvareno ograničeno neto povećanje aktulene flote kompanije“, navodi se u saopštenju Norvidžena.

Kao rezultat sporazuma, norveški avio-prevoznik očekuje da će zabeležiti neto dobit od približno 2,0 milijarde kruna (212,2 miliona dolara), što će ojačati kapital kompanije.

izvor

[Dreadnought]

KLM otkazuje do 50 letova dnevno tokom produženog vikenda


Holandska avio-kompanija KLM otkazaće do 50 letova dnevno tokom predstojećeg produženog vikenda, saopštila je juče ta kompanija.

Produženi vikend uključuje petak, subotu, nedelju i ponedeljak, kada se obeležava nacionlani praznik u Holandiji, preneo je Rojters. Putnicima na otkazanim letovima rezervišu se mesta na drugim letovima, dodao je holandski ogranak aviogrupe Er Frans-KLM.

KLM je, takođe, oslobodio mesta na određenim letovima, tako da putnici koji zbog gužve na aerodromu ne uspeju da iskoriste svoj let ili presedanje i dalje mogu da polete kasnije tokom dana, navodi se u saopštenju aviokompanije.

Aerodrom Shiphol u Amsterdamu je treći najprometniji aerodrom u Evropi.

izvor

[Dreadnought]

Haos na nemačkim aerodromima preti da preraste u dramu; "Na leto će biti haos"


Haos na nemačkim aerodromima uz otkazivanja i kašnjenja mnogih letova neće skoro da prođe, izjavio je ministar saobraćaja Folker Vising.

"Situacija u evropskom sistemu vazdušnog saobraćaja je ogroman izazov za sve," rekao je Vising za list Bild am zontag . Nedostatak kvalifikovanih radnika, dodao je, sve više otežava stvari. Kratkoročne mere ne mogu doneti rezultate, rekao je Vising.

Ministar ne može prosto da slegne ramenima i ljude ostavi na cedilu, rekao je stručnjak za saobraćaj opozicionih demohrišćana Ulrih Lange. Dodao je da je za haos delimično kriva i sadašnja vlada.

Prognoze su da će situacija da bude još gora. "Na leto će biti haos," rekla je Kristine Bele iz nadzornog odbora Lufthanze za Augzburger algemajne.

Razlozi su iznuđena konkurencija na aerodromima u Evropi i povezane uštede na troškovima osoblja od 30 do 40 odsto i to preko autsorsinga i izbegavanja sklapanja kolektivnih ugovora, rekla je Bele koja je i zamenica predsednika sindikata Verdi.

Uz to, za vreme pandemije bilo je otpuštanja i skraćivanja radnog vremena, a deo zaposlenih odlučio je da ode.

Sada, pošto je putnika sve više, osoblje uveliko nedostaje. "Biće dramatično," upozorila je Kristine Bele.

izvor

[Dreadnought]

Četiri kineske aviokompanije kupuju 292 aviona Erbas za 37 milijardi dolara


Četiri kineske aviokompanije će kupiti ukupno 292 Erbas (Airbus) aviona A320neo za 37 miliona dolara, navele su te kompanije u odvojenim saopštenjima.

„Čajna istern“ (China Eastern) je saopštila da će naručiti 100 letelica Erbas A320neo, a „Čajna sadern“ (China Southern) da će kupiti 96 letelica istog modela.

„Er Čajna“ (Air China) i njena filijala „Šenzen Erlajns“ (Shenzhen Airlines) potvrdile su nabavku 96 letelica istog tipa, a „Er Čajna“ je navela da želi da optimizira strukturu svoje flote i da ima dugoročno dodatne kapacitete.

Te narudžbe dolaze posle izuzetne godine za Erbas, obeležene rekordnom dobiti, što je dobrodošao oporavak posle pandemije koja je dala evropskom proizvodjaču dodatni elan naspram američkog rivala Boinga.

Erbas je potvrdio narudžbe koje su te četiri kineske kompanije napravile za „ukupno 292 letelice tipa A320“.

„To ukazuje na pozitivni oporavak i povoljne izgled kineskog tržišta avijacije“, naveo je Erbas dodajući da su porudžbine takodje rezultat dugih i detaljnih pregovora koji su se vodili tokom celog teškog perioda pandemije.

Kina je jedna od najvećih svetskih tržišta za prodaju aviona.

Prodaje Boinga su poslednjih godina opterećene problemima sa njegovim modelom 737 Maks, koji je prizemljen dvadeset meseci posle dve smrtonosne nesreće, a koji je ponovo postepeno počeo da leti od kraja 2020. Kineske vlasti su odobrile ponovno letenje avionima 737 Maks krajem 2021. posle podešavanja oko njegove bezbednosti.


izvor

[Dreadnought]

Boing traži prolongiranje regulatornog roka za 737 MAKS


Izvršni direktor Boeinga, Dejv Kalhun, nazvao je situaciju „malo na sve ili ništa“ jer se skandalima pogođena avio-kosmička kompanija suočava sa rokom da dobije odobrenje za avion 737 MAKS 10 od američkih vlasti pre nego što novi bezbednosni standardi budu počeli sledeće godine.

Prema Zakonu o sertifikaciji, bezbednosti i odgovornosti aviona iz 2020. godine, svi avioni sertifikovani nakon 31. decembra 2022. moraće da budu u skladu sa novim propisima Federalne administracije za vazduhoplovstvo u vezi sa sistemima upozorenja u pilotskoj kabini koji upozoravaju pilote na kvarove tokom leta. Usred pojačane kontrole porodice 737 MAKS poslednjih godina, Boeing se bori da dobije regulatorno odobrenje za najnoviju i najveću modifikaciju aviona pre roka.

U intervjuu za časopis Aviation Week ove nedelje, Kalhun je rekao da se nada da kompanija neće morati da ide toliko daleko da potpuno otkaže projekat, ali je priznao da je uvek postojao „rizik“.

„Ovo je rizik koji sam spreman da preuzmem. Ako izgubim borbu, gubim borbu“, rekao je Kalhun, ukazujući da je Boing nepokolebljiv da lobira za odobrenje aviona bez nadogradnje sistema za uzbunjivanje posade.

Kompanija veruje da bi cela MAKS porodica trebalo da bude izuzeta od najnovijeg bezbednosnog standarda. Osim ako Kongres ne produži rok ili ne odobri izuzeće, Boing će morati da izvrši skupi redizajn pilotske kabine MAKS 10 i da osmisli poseban program obuke za svoje pilote.

Porodica 737 MAKS suočila se sa nadzorom bez presedana nakon što je Boeingovom najprodavanijem avionu univerzalno zabranjeno da poleti u nebo nakon dve smrtonosne nesreće u razmaku od samo šest meseci, krajem 2018. i početkom 2019. godine, koje su odnele 346 života. U oktobru 2018. godine, let 610 kompanije Lion Air srušio se u Javansko more 13 minuta nakon poletanja, ubivši 189 ljudi. U martu 2019., let 302 Ethiopian Airlinesa srušio se u blizini grada Bišoftu samo šest minuta nakon poletanja, pri čemu je poginulo svih 157 ljudi u avionu.

Istražitelji su na kraju pratili problem do 737 MAKS-ovog sistema za povećanje manevarskih karakteristika (MCAS). Softver je imao za cilj da olakša rukovanje avionom, ali njegovo ponašanje u nestandardnim situacijama pilotima nije bilo pravilno objašnjeno. Boingu je trebalo nekoliko godina da vrati problematičnu letelicu na nebo rešavanjem bezbednosnih problema i dobijanjem vitalnih odobrenja od regulatora za vazduhoplovstvo širom sveta.

Interna istraga koju je sprovela FAA 2019. godine, takođe je otkrila da je regulator bio previše labav u načinu na koji je radio na testiranju aviona i efektivno je dozvolio Boingu da obavlja sopstvene inspekcije uz ograničeni nadzor. Iako je agencija tvrdila da Boeing nije obavestio vladu o problemima sa MCAS-om, zaključila je da je veća kontrola korporacije vredne više milijardi dolara možda identifikovala problem.


izvor

[Dreadnought]

Isporuke Boeinga dostigle su najviši mesečni nivo od marta 2019.


Boeing je u junu isporučio 51 avion, čime je svoj broj u prvom polugodištu povećao na 216 aviona, što je 38 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, pokazali su podaci kompanije u utorak.

Isporuke u junu premašile su prag od 50 po prvi put od marta 2019. i uključile su 43 Boeing 737 MAKS, koji se oporavlja od skoro dvogodišnje bezbednosne krize.

Industrijski izvori rekli su da je mesečna proizvodnja MAKS-a dotakla cilj od 31 aviona, ali tek treba da bude „stabilizovana“ na tom nivou jer se vazduhoplovstvo suočava sa preprekama širom sveta u lancu snabdevanja.

Isporuke u junu uključivale su šest širokotrupnih komercijalnih teretnjaka, ali 12. uzastopni mesec nije bilo 787 Dreamlinera.

Isporuke mlaznjaka za duge relacije obustavljene su godinu dana jer se Boing i regulatori bave problemima proizvodnje.

Prema novim ugovorima, Boeing je u junu dobio 50 porudžbina aviona, uključujući 49 MAKS, od kojih je 48 prodato kupcima čija imena nisu odmah otkrivena. Jedini javni naručilac bio je American Airlines.

Boing je u junu otkazao 35 aviona, uglavnom u vezi sa restrukturiranjem avio-kompanija, uključujući 29 aviona koji su prvobitno bili namenjeni za Norvegian Air.

Međutim, u junu je takođe imao koristi od toga što su desetine mlaznjaka izvučeni iz limba i stavljeni nazad na listu narudžbina za koje se očekuje da će biti ispunjene pošto je Boing poništio neka računovodstvena prilagođavanja.

Ukupno tokom prve polovine, Boeing je rezervisao 286 bruto porudžbina i primio 100 otkazivanja, ostavljajući ukupno 186 porudžbina nakon otkazivanja i konverzije.

Evropski Erbas u petak je objavio 259 neto porudžbina nakon otkazivanja u prvoj polovini, što je značajno više nego godinu dana ranije. Isporuke su bile ravne na 297 aviona

Nakon preuzimanja šestomesečnih ukupno 19 aviona iz računovodstvene kategorije dizajnirane da filtrira porudžbine za koje je malo verovatno da će biti ispunjene, Boing je završio prvu polovinu sa prilagođenim ukupno 205 neto porudžbina jer je zauzeo optimističniji pogled na neke poslove.

Boeingov neisporučeni zaostatak nakon ovih redovnih računovodstvenih korekcija iznosio je 4.239 jedinica na kraju juna.


izvor

[Dreadnought]

Širom Evrope kolaps u avio-saobraćaju, stabilizacija tek sledeće godine


Dok u Srbiju stižu nove, direktne avio-linije, evropski ali i svetski prevoznici i aerodromi mnoge letove otkazuju. Hiljade aviona ostaje u hangarima i na pistama, a putnici bez alternativa. Šta je uzrok? Pandemija koronavirusa ili nešto drugo i koliko će sve da potraje?

Nedeljama širom Evrope, ali i u nekim zemljama izvan starog kontinenta situacija je slična – umesto obaveštenja „vežite pojas, polećemo“, mnogi avio-putnici često čuju „let je otkazan“.

Koliko je složena situacija govori podatak da holandski „KLM“ otkazuje i do 20 letova dnevno. Britanski „Britiš ervejz“ primoran je da otkaže čak 10.000 letova do oktobra.

Stvaraju se redovi ispred šaltera za čekiranje… prtljag se gomila… jednom rečju – kolaps. Slične posledice trpi i teretni avio-saobraćaj.

Glavni krivac je korona – za godinu i po otpušteno je mnogo ljudi, kaže Petar Vojinović sa portala „Tango Six“.

„Velika većina tih poslova nedostaje i ono što je najbitnije, zbog njihovih regulatorno-strukovnih zahteva oni ne mogu da budu uvedeni na posao, odnosno, sertifikovani. Mogu da se obuče, ali ne i da se sertifikuju kraće od tri do šest meseci, što je opet, veoma dugo za neposredne potrebe ove sezone“, objašnjava Vojinović.

Za avio-prevoz putnika nisu ključni samo piloti i stjuardese. Tu su i oni zaposleni na pretovaru tereta, šalterski radnici, obezbeđenje, a dobar deo njih je posle otkaza pronašao druge poslove.

Vazduhoplovni inženjer i stručnjak za aerodrome Zoran Ilić objašnjava – situaciju komplikuje i energetska kriza izazvana ratom u Ukrajini. Poskupelo je gorivo, pa samim tim i celokupni troškovi.

„Smanjene su plate osoblju, mnogo je manje osoblja i strahovito je mnogo nezadovoljstva u aktuelnim okolnostima. Pa onda, i osoblje koje radi bezbednost štrajkuje i ovi koji rade prihvat štrajkuju – svi traže bolje uslove. Više kolega da im olakšaju posao i naravno bolja primanja nego što su aktuelna“, rekao je Ilić.

I na beogradskom aerodromu povremeno dolazi do problema sa prtljagom. Prema rečima avio-stručnjaka Petra Vojinovića, to je zbog kašnjenja na većim čvorištima, kao što su Frankfurt, London i Amsterdam.

„Definitivno će zbog veličine svih tih naših operatera ‘Er Srbije’, koja nije imala veliki broj otkazanih letova, nije otkazala nijedan ‘čarter’, imala je samo pomeranja, nećemo toliko osetiti, kao što je to slučaj u Evropi“, kaže Vojinović.

On ne očekuje rast cena avio-karata u značajnoj meri. Ako ih i bude, biće do 30 evra po karti. Procenjuje da će ovakva situacija globalno da potraje bar do kraja letnje sezone.

Napominje, udruženja aerodroma i avio-kompanija stabilizaciju predviđaju 2023, dok nekadašnji savetnik ministra sapobraćaja Zoran Ilić upozorava – posle velikih kriza, nekada su potrebne godine za normalizaciju.


izvor

[Dreadnought]

Boeing smanjuje 20-godišnji plan potražnje


Američki proizvođač aviona Boeing Co smanjio je svoju projektovanu potražnju za avionima širom industrije u narednih 20 godina, ali je rekao da očekuje da će isporuke biti stabilne, isključujući rusko tržište.

Boeing projektuje da će avio-kompanijama širom sveta biti potrebno 41.170 novih aviona tokom 20 godina sa polovinom isporuka za zamenu aviona, a sa avionima sa jednim prolazom koji čine oko 75 odsto aviona.

Boingova nova tržišna prognoza, objavljena u nedelju uoči avio-salona u Farnborou, niža je u odnosu na prethodnu 20-godišnju prognozu od 43.610 isporuka.

Nova procena isključuje rusko tržište i njegovu projekciju od 1.540 aviona, zbog rata u Ukrajini i neizvesnosti kada bi proizvođači ponovo mogli da prodaju avione ruskim prevoznicima.

Boing je neznatno povećao svoju prognozu tražnje u narednih 10 godina na 19.575 isporuka aviona — što je veća projekcija čak i ako se isključuje rusko tržište.

„To je funkcija pada depresivnog okruženja u 2021. i dodavanja nove godine trenda u 2031.“, rekao je Daren Hulst, potpredsednik Boinga za komercijalni marketing, novinarima na brifingu uoči objavljivanja u nedelju. „To je veoma blizu našim izgledima za 2019. godinu ako se uključi Rusija.

Boeing je takođe blago smanjio svoju prognozu rasta putničkog saobraćaja u celoj industriji na 3,8% sa 4%, ali je povećao prognozu rasta tereta na 4,1% sa 4% prošle godine. Smanjio je prognozu rasta flote na 2,8% sa 3,1%. Njegova prognoza za isporuke širokog tereta tokom 20 godina pala je sa 7.670 na 7.230.

Boeing i dalje predviđa da će se globalna avio-flota do 2041. godine skoro udvostručiti jer i dalje vidi da će se globalna avijacija oporaviti od COVID-19 do početka 2024.

Tokom narednih 20 godina Boing je rekao da „dugoročne osnove ostaju netaknute“.

„Naš pogled na srednjoročni oporavak – kada se industrija vrati na nivo globalnog avio saobraćaja iz 2019. – uglavnom je nepromenjen“ od 2020. godine, rekao je Hulst. „Sve u svemu, još uvek vidimo kraj 2023., početak 2024. kao vreme kada se industrija oporavlja do punog ili barem nivoa saobraćaja pre pandemije.

Boeing vidi snažnu kratkoročnu potražnju za avionima uprkos rizicima od recesije.

„Globalna industrija je još uvek na putu oporavka gde bi bio normalan odnos BDP-a i prometa“, rekao je Hulst. „Svaki mali zaokret sa ekonomskog stanovišta verovatno bi bio preplavljen potražnjom koja postoji kao rezultat tih normalnih ekonomskih odnosa.

Boeing takođe predviđa da će teretna flota porasti za 80% do 2041. Avio-prevoz je na „istorijskom nivou“, rekao je Hulst, rekavši da je to delom „funkcija rastuće strateške vrednosti vazdušnog tereta u odnosu na lance snabdevanja koji su izazovni i transport koji je osporen“.

Boeing vidi da mreže za e-trgovinu pomažu u pokretanju „strateškog pomaka ka vazdušnom teretu čak iu srednjoročnom i dugoročnom periodu… Ovo nije samo zaokret u pogledu transporta u odnosu na vazduh“.

Hulst je rekao da se broj ruta sa više od jedne avio-kompanije više nego udvostručio u poslednje dve decenije — što predstavlja 70 odsto ukupnog kapaciteta. To pokazuje „stalnu inovaciju koju avio-kompanije moraju da moraju da nastave da se takmiče po nižim troškovima kako bi privukle sve više i više saobraćaja“.

Avio teret i dalje čini samo 1% svetske trgovine. „Mala promena u pogledu načina transporta, ključnih elemenata trgovine, ima veliki uticaj u pogledu potražnje za vazdušnim teretom“, rekao je Hulst.


izvor

[Dreadnought]

Boing „razočarao“ sindikat koji je preporučio odbijanje ponude ugovora


Boing je u subotu saopštio da je „razočaran“ što je sindikat koji predstavlja skoro 2.500 zaposlenih u pogonima američkog proizvođača aviona u oblasti Sent Luisa preporučio da se odbije ugovorna ponuda menadžmenta.

Međunarodno udruženje mašinista i radnika u vazduhoplovstvu (IAM), sindikat koji predstavlja radnike, rekao je u ranijem saopštenju da preporučuje da se odbije „poslednja, najbolja i konačna“ ponuda kompanije za ugovor.

Ugovor bi trebalo da ističe u ponedeljak, 25. jula. Posle sedmodnevnog perioda čekanja, radnici bi mogli da počnu da protestuju 1. avgusta ako glasaju za odbijanje ponude ugovora i štrajkuju, saopštio je sindikat.

Boeing je rekao da se i dalje „nada da će naši zaposleni uvideti vrednost ove ponude i glasati za“ da prihvate njegovu ponudu, za koju kompanija kaže da obezbeđuje „visoko konkurentna“ povećanja plata i gotovine i zaliha odmah, a takođe uključuje i jednu od „najunosnijih“. „ 401 (k) planovi za penzionisanje u zemlji.

Tom Boeling, zvaničnik IAM-a, rekao je da Boeing nije uspeo da izađe u susret potrebama članova po brojnim pitanjima. Borićemo se za ugovor kakav članstvo zaslužuje“, rekao je on u saopštenju sindikata.


izvor

[Dreadnought]

U Italiji je na stotine letova otkazano zbog štrajka radnika aviokompanije


U Italiji je na stotine letova otkazano zbog štrajka koji su najavili radnici industrije, piše „Evropska istina“, ovo prenosi Ansa.

Uprkos kratkom trajanju štrajka – četiri sata – otkazivanje je uticalo na stotine letova širom Italije. Ita Airvais je otkazala 122 leta.

Korijere dela sera procenjuje da je protest radnika uticao na ukupno 500 letova. Dakle, na najvažnijem rimskom aerodromu Fjumičino otkazano je 50 od planiranih 450 polazaka, a ostali su u nedoumici. Na aerodromima u Milanu otkazano je oko 80 letova.

Štrajk je doveo do haosa na aerodromima i bio je iznenađenje za mnoge putnike koji su morali da pređu na druge letove.

Podsetićemo da je nekoliko evropskih avio-kompanija najavilo velike otkazivanje letova zbog nedostatka osoblja.


izvor

[Dreadnought]

SAS i piloti nastavljaju pregovore u ponedeljak


Skandinavska avio-kompanija SAS (SAS.ST) u nevolji i štrajkački sindikati pilota nastaviće pregovore u ponedeljak, saopštila je javna televizija NRK, nakon što nisu uspeli da postignu nove kolektivne ugovore tokom vikenda.

Većina pilota SAS-a u Švedskoj, Danskoj i Norveškoj napustila je 4. jula nakon što su propali razgovori o uslovima u vezi sa planom spasavanja tog nosača. Stranke su se prošle srede vratile za pregovarački sto u glavnom gradu Švedske.

„Sada idemo kući posle 37 sati da se naspavamo“, rekao je Henrik Tiregod, šef danskog sindikata pilota, napuštajući mesto u Stokholmu gde se održavaju pregovori, preneo je NRK.

Predstavnik sindikata norveških pilota Rodžer Klokset rekao je ranije u nedelju da su se strane možda približile dogovoru preko noći.

„Možda. Ali ne znam da li će još biti dogovora“, rekao je on.

SAS, čiji su glavni vlasnici Švedska i Danska, godinama se borio da se takmiči sa konkurencijom niskih troškova pre nego što je pandemija pogodila industriju. Potrebno je da privuče nove investitore i obezbedi premosnu finansiranje, rekavši da prvo mora da smanji troškove da bi postigao te ciljeve.

Piloti zaposleni u filijali SAS Scandinavia 75-godišnjeg prevoznika prošle nedelje rekli su da će pristati na ograničeno smanjenje plata i nepovoljnije uslove, ali SAS je rekao da ponuđeni ustupci nisu dovoljni da sprovede plan spasavanja objavljen u februaru.

Sindikati takođe zahtevaju da se piloti koji su otpušteni tokom pandemije ponovo zaposle u SAS Scandinavia umesto da se moraju takmičiti sa spoljnim kandidatima za poslove pod manje atraktivnim uslovima u nedavno stvorenim SAS Link i SAS Connect sa sedištem u Irskoj.

U subotu je posrednik rekao da su strane postigle napredak, ali značajna pitanja tek treba da budu rešena.

Avio-kompanija je u četvrtak saopštila da je štrajk izazvao 2.550 otkazivanja letova, što je pogodilo 270.000 putnika i koštalo ga između 94 i 123 miliona dolara. Švedska vlada je rekla da više neće davati gotovinu.

Za nedelju su otkazana 164 leta SAS-a, ili 62% planiranih, prema platformi za praćenje letova FlightAvare. Piloti u SAS Link-u i SAS Connect-u nisu u štrajku.


izvor

[Dreadnought]

Izrael će pojačati letove iz Azije kada Saudijska Arabija otvori vazdušni prostor


Izraelske avio-kompanije planiraju da prošire i otvore nove rute ka Indiji i drugim azijskim destinacijama nakon što je Saudijska Arabija objavila da će dozvoliti neometan pristup svom vazdušnom prostoru, potez koji će uštedeti troškove goriva i smanjiti vreme leta, piše Rojters.

Međutim, u odsustvu otvorenih odnosa između zemalja i s obzirom na razgovore o uključivanju Omana u prošireni koridor, izraelski ministar saobraćaja Merav Mihaeli rekao je da bi implementacija mogla da potraje najmanje nekoliko nedelja.

Pre objave Rijada u petak, izraelske avio-kompanije mogle su da prelete saudijsku teritoriju samo do Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina. Ukidanje ograničenja pristupa saudijskom vazdušnom prostoru znači da će oni moći da ga iskoriste i za dolazak do Azije.

I avioprevoznik El Al Izrael erlajns (ELAL.TA) i manji rival Arkia već su podneli zahtev za dozvolu za let iznad Saudijske Arabije, rekli su u nedelju, što bi smanjilo letove za Indiju i Tajland za oko 2-1/2 sata.

Sadašnje rute do tih popularnih destinacija zaobilaze saudijski vazdušni prostor tako što lete južno preko Crvenog mora oko Jemena.

Sjedinjene Države posreduju u proširenim preletima, za koje je Mihaeli rekao da će na kraju podrazumevati direktnu koordinaciju između izraelskih i saudijskih agencija civilnog vazduhoplovstva – iako Rijad tek treba da zvanično prizna Izrael.

„To je bolja situacija od potpunog otuđenja i nulte komunikacije. Dakle, šta god da postignemo, trebalo bi da idemo na to i radimo na izgradnji sve većeg odnosa i sve većeg poverenja“, rekla je ona za Rojters.

Upitana kada će prošireni saudijski koridor biti implementiran, ona je rekla: „Vaša pretpostavka je dobra kao i moja. Nadam se da nisu meseci, već nedelje.“

Izraelski avioni za Aziju koji prelaze Saudijsku Arabiju hteli bi da zaobiđu Iran tako što bi ušli u vazdušni prostor Omana – koji je, rekao je Mihaeli, dao početno odobrenje za izraelske prelete 2018.

„Siguran sam da će to ponovo biti razrađeno, samo da bi se na neki način osvežio ovaj sporazum. Ali opet, ovo je jedan od detalja koji se razrađuje i moramo da budemo oprezni u vezi sa tim i da sačekamo i vidimo dok se to ne desi“, rekla je.

Brži, direktniji putevi bi takođe značili niže sagorevanje goriva.

Ovo bi zauzvrat pomoglo u efikasnosti El Al-a tako što bi mu omogućilo da koristi manje avione na ruti do Mumbaja, a istovremeno štedi gorivo na svojim skoro svakodnevnim letovima za Tajland, rekao je Šlomi Am Šalom, zvaničnik El Al-a.

„Možemo uzeti veliki avion i koristiti ga na drugim mestima kao što su Australija i Japan“, rekao je on, dodajući da je let za Melburn i Tokio još uvek u fazi planiranja.

Slično tome, Arkia je saopštila da planira da započne letove za Gou u Indiji u novembru i razmatra nove destinacije kao što su Tajland i Šri Lanka koristeći avion Airbus A321neoLR.

Izraelsko ministarstvo turizma saopštilo je da će prošireni saudijski koridor na kraju pojeftiniti avio karte za oko 20 odsto. Avio-kompanije su, međutim, bile manje eksplicitne u pogledu pada cena.

Izraelski zvaničnik rekao je u subotu da očekuje da će pripadnici muslimanske manjine u zemlji moći da lete direktno u Saudijsku Arabiju na hodočašće do sledeće godine


izvor

[Dreadnought]

Proradio prvi kineski aerodromski kargo hab


Prvi profesionalni kargo avio-hab, aerodrom u provinciji Hubej, počeo je danas sa radom.

Naime, kako su preneli lokalni mediji, danas je sa njega poleteo prvi teretni avion.

Aerodrom Edžou Huahu takođe je prvi kargo hab koji je počeo sa radom na celom kontinentu, sa namerom da opsluži preko milion putnika i više od dva miliona tona robe godišnje do 2025.

Osim toga, kineske vlasti planiraju da ga koriste kao sredstvo za otvaranje Kine prema svetu, jer će opsluživati i komercijalne i kargo letove, prenosi Teletrejder.


izvor

[Dreadnought]

Boeing smanjuje procene za isporuke 737 MAKS


Rukovodioci kompanije Boeing (BA.N) u sredu su smanjili procene za isporuke 737 MAKS ove godine i upozorili da su ograničenja u lancu snabdevanja ograničila njegovu sposobnost da poveća proizvodnju aviona uprkos „značajnoj“ potražnji.

Komentari na poziv o zaradama naglasili su izazove sa kojima se proizvođač aviona suočava uprkos dramatičnom poboljšanju toka novca u kvartalu do juna. Akcije kompanije povukle su se sa dnevnih maksimuma i zatvorile se za 0,1% na 156,09 dolara.

Boing je saopštio da ima za cilj da stabilizuje stopu proizvodnje 737 na 31 mesečno uprkos mučnim problemima u lancu snabdevanja. Očekuje se da će problemi sa snabdevanjem i neizvesnosti u Kini zadržati MAKS isporuke ove godine bliže „niskim 400s“ nego što je ranije procenjeno od oko 500.

„I dalje se suočavamo sa stvarnim ograničenjima“, rekao je investitorima Brajan Vest, glavni finansijski direktor Boinga.

Vest je rekao da je kompanija povećala svoje prisustvo u pogonima dobavljača i formirala timove stručnjaka za rešavanje problema sa snabdevanjem u brojnim oblastima, uključujući motore, sirovine i poluprovodnike.

Neki analitičari nisu bili sigurni da li će mere pomoći u rešavanju problema sa proizvodnjom.

„Iako je najgore za Boing verovatno iza, mi još uvek vidimo bolje prilike koje izazivaju srčani udar u sektoru vazduhoplovstva“, napisali su analitičari kompanije Vertical Research Partners u belešci nakon Boeingovog poziva o zaradi.

Brige oko lanca snabdevanja dominirale su prošlonedeljnim Farnborough Airshov-om gde su dobavljači i proizvođači rekli da se bore da nabave sve, od sirovina do malih elektronskih komponenti, kako bi se proizvodnja nastavila.

U sredu je nedostatak delova primorao Erbas da smanji svoju godišnju prognozu isporuke aviona i zaustavi planirano povećanje proizvodnje.

Nastavak isporuka 787 Dreamliner-a i čišćenje zaliha njegovog 737 Mak-a su od vitalnog značaja za Boing da izađe iz kriza koje se preklapaju: pandemije i prizemljenja svog najprodavanijeg modela nakon fatalnih nesreća. Ovo je iscrpilo njegov novac i opteretilo Boeing dugom.

Boing je saopštio da nije primetio povlačenje potražnje za avionima, ali će dodana uska grla u snabdevanju odrediti stope proizvodnje i isporuke za 737 i 787 mlaznjaka.

Ipak, proizvođač aviona sa sedištem u Virdžiniji očekuje povećanje isporuka oba aviona, što će rezultirati većim prilivom novca u drugoj polovini i narednoj godini.

Izvršni direktor Dejv Kalhun rekao je da Boing sarađuje sa regulatorima na sertifikaciji do kraja ove godine za kraće 737 Mak 7 i duže 737 Mak 10 varijante, i da je u „završnoj fazi“ priprema za ponovno pokretanje isporuka 787 Dreamliner.

„Na ivici smo da se vratimo na proces isporuke 87, rekao je Kalhun na poziv investitora, ali je odbio da navede rok za nastavak isporuka širokotrupnog mlaznjaka.

Američki erlajns (AAL.O) je prošlog meseca saopštio da se očekuje da će se isporuke nastaviti početkom avgusta.

Boing je u drugom kvartalu objavio korigovani gubitak veći od očekivanog od 37 centi po akciji zbog optužbi u svojoj poslovnoj jedinici za odbranu, svemir i bezbednost. Operativni novčani tok je u kvartalu iznosio 81 milion dolara.

Sveukupno, potrošila je 182 miliona dolara u gotovini od kvartala do juna, što je daleko manje od odliva od 3,6 milijardi dolara u prvom kvartalu. Analitičari su očekivali sagorevanje novca od 1,2 milijarde dolara, prema podacima Refinitiva.

Gotovinski tok Boeinga postao je fokusna tačka za investitore, pošto je proizvođač aviona u velikoj meri zadužio da bi prošao kroz uzastopne krize izazvane prizemljenjem 737 MAKS i pandemijom. Dug kompanije je 30. juna iznosio 57,2 milijarde dolara.


izvor