Sankcije Srbiji zbog S-400?
Амбасада САД: Зарзецки долази ради консултацијачетвртак, 07.11.2019.
Директор америчке Радне Групе 231 Бироа за међународну безбедност и контролу наоружања Томас Зарзецки долази у петак у посету Србији, потврђено је Гласу Америке у амбасади САД.„У духу наше билатералне сарадње, Томас Зарзецки, директор Радне Групе 231 Бироа за међународну безбедност и контролу наоружања, долази у кратку, унапред планирану посету Србији”, истичу у америчком дипломатском представништву у Београду, преноси Танјуг. Такође, из амбасаде САД наводе да ће се Зарзецки
„састати с владиним службеницима ради консултација у вези са Законом о супротстављању америчким супарницима кроз санкције (ЦААТСА), усвојеним од стране америчког Конгреса.„ „На овој дужности др Зарзецки је већ обишао преко 60 земаља”, додају у амбасади САД у Београду.
Према најавама, са Зарзецким ће се прво састати министар спољних послова Ивица Дачић.
-------------------------------------
Нема разлога да САД уведу санкције СрбијиАутор: Јелена Церовина четвртак, 07.11.2019.
Москва најављује да „панцир С1” на пролеће стиже у Србију, а амерички конгресмени су осетљиви на куповину руског оружја: седиште Конгреса на Капитол хилу у ВашингтонуСрбија не крши санкције које је Америка увела на увоз руског оружја и зато не би требало да има проблема, каже за „Политику” Ивица Дачић. Најављујући долазак у Београд Томаса Зарзецког, директора у Стејт департменту задуженог за примену санкција Русији и онима који крше те санкције, министар спољних послова Србије подсећа да је овај амерички званичник већ тим поводом био у шездесетак земаља.
„Он ће имати разговоре у Министарству спољних послова, као и министарствима одбране и финансија. Жели да се упозна са ситуацијом. Не би требало да буде проблема”, каже Дачић.
Вашингтон је, подсетимо, донео Закон о супротстављању америчким противницима кроз санкције, којим су оне заведене не само Русији већ и Ирану и Северној Кореји. Али је предвиђено и да санкције могу да се уведу свима онима који с овим државама реализују
„значајну трансакцију” у војном или обавештајном сектору. У закону се таксативно набраја 36 руских војних ентитета и 96 појединаца с којима је забрањена војна сарадња.
Београд се, по свему судећи, нашао на мети америчког интересовања после недавне заједничке војне вежбе руске и српске војске „Словенски штит”, на којој су се у Србији појавили и руски ракетни систем С-400 и ракетни систем земља–ваздух „панцир С”, и најаве да Београд купује „панцир”. Јуче су из Москве појаснили да ће Русија испоручити Србији ракетни систем „панцир С” у наредних неколико месеци. Биће то, како је рекао Александар Михејев, директор руске агенције, увоз и извоз одбрамбених производа „Рособоронекспорта”,
„у складу с потписаним уговором”.
„Ракетни системи се састављају, а српски специјалци су на обуци. Све се одвија по плану и неће бити одлагања”, рекао је Михејев, преноси Танјуг. Систем „панцир” кошта од 13 до 14,6 милиона долара, у зависности од верзије. А цена зависи од количине ракета и возила. Војни аналитичари, међутим, кажу да Србија не би требало да потпадне под санкције јер као суверена земља има право да купује наоружање од друге суверене државе, све док та држава није на црној листи Уједињених нација.
Како је својевремено за Радио слободна Европа објаснио британски војни експерт, Пол Бивер, оно о чему се мора водити рачуна јесте да једна земља наоружањем не угрози друге земље региона тиме што ће набавити оружје којим ће задобити доминацију над њима.
„Рецимо, ако би Србија набавила далекометне противваздушне пројектиле у чијем домету би могле да буду, на пример, Грчка, Македонија или Италија, С-300, примера ради, то би представљао огроман ризик ескалације и у том случају не би биле алармиране само Сједињене Америчке Државе него и НАТО. За набавку оружја само у одбрамбене сврхе, међутим, за одбрану својих граница, а у догледно време можда и за допринос коалиционим снагама, не видим да би Американци имали разлога за незадовољство, осим у евентуалним случајевима нелегалне трговине наоружањем”, казао је Бивер и истакао да се, наравно, мора проверавати да ли је произвођач или продавац оружја већ на
„црној листи”.
Долазак Зарзецког у Београд, према писању неких медија, већ сутра, пада у веома осетљивом периоду по Србију, када су овде већ прошла друга два америчка званичника, Метју Палмер и Ричард Гренел. Иако пред српску јавност ни један ни други нису изашли с оштрим порукама, јасно је било да то нису били лаки сусрети за Александра Вучића. Председник је, подсетимо, после разговора с Гренелом, потпуно неуобичајено, сам правио службену белешку, док је Палмер све што је имао јавно да каже поручио из Приштине, а у Београду је рекао само да је с Вучићем имао прилику да разговара о
„политичкој ситуацији не само у Србији већ и у целом региону”. У Приштини је, међутим, био много експлицитнији, па је тако констатовао да Србија мора да промени стратегију јер се „понашала агресивно у својим настојањима да делегитимизује Косово”, односно практично да обустави акцију повлачења признања. Косово, како је рекао, има све што је потребно за напредак, а
„састојак који недостаје је споразум о нормализацији односа са Србијом који укључује обострано признање”.
Вучић је, гостујући на РТС-у, рекао да с Американцима знамо на чему смо, а да се више не зна шта је политика у Европи. Он је указао да је сто пута говорио да Американци нису никада мењали своју политику и да су увек радили и говорили да само једно траже од Србије, а да је то признање Косова, односно обострано признање, што је еуфемизам за признање Косова.
„Са Американцима можете отворено да разговарате. Они вама кажу шта имају, а и ви њима. Не знам више шта је политика у Европи, али ћемо инсистирати да Европа буде посредник и у будућности. Можда ћу ускоро да се видим с Макроном и питаћу га. Са Американцима барем знате на чему сте”, казао је он уз опаску да поштује и Палмера и Гренела.
Према писању појединих медија у региону, Вашингтон настоји да примора ЕУ да испадне из игре и да тако преузме решавање косовског питања, не зато што му је споразум о нормализацији односа Београда и Приштине суштински важан, већ што је то прилика да председник Доналд Трамп у борби за реизбор добије свој „Дејтон”. Све директније ангажовање САД у политици ЕУ доскорашња генерална секретарка Европског покрета Сузана Грубјешић види као настојање Вашингтона да заврши посао који је започела ЕУ – да се настави дијалог Београда и Приштине и постигне дугорочно компромисно решење косовског питања.
Грубјешићева сматра да, иако до сада није било говора о промени формата преговора, чињеница да су САД делегирале два специјална изасланика за западни Балкан говори да Вашингтон настоји да помогне ЕУ, да подржи све досадашње напоре и доврши посао који је почео Брисел. Она сматра да Трампу, у трци за други председнички мандат,
„не би било згорег” да има неки спољнополитички успех, макар и на западном Балкану.
Председник Београдског форума за свет равноправних, Живадин Јовановић, за наш лист каже да понашање Вашингтона види као концепт доминације САД на Балкану.
„Претпостављам да они рачунају да је и Србија зона ексклузивног интереса САД и да ту нема места ни за какву независност, слободу или политику уравнотежења односа и сарадње са свим важним чиниоцима у Европи и свету. Ово је само једна манифестација немирења с мултиполаризмом у глобалним односима или настављање одбране униполарног поретка. А то није одрживо”, каже Јовановић.
Према његовим речима, представници највеће демократије на свету залажу се за унилатерални глобални поредак у коме један заповеда, а сви други извршавају. И колико год, како каже, било парадоксално, земље и силе које они карактеришу као ауторитарне, Русија и Кина, данас се закажу за демократски глобални систем.
Izvor:
www.politika.rs
