PALUBA
December 08, 2024, 01:36:18 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Dobrodošli na balkanski vojni forum Paluba.Info!
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 [132] 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 ... 186   Go Down
  Print  
Author Topic: Nabavke i investicije u VS - vesti  (Read 455866 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #1310 on: July 02, 2020, 11:41:17 am »

Ruski helikopteri u Srbiji: Kupljeni 'sa popustom' po 'tajnoj' ceni
Mila Đurđević   02.07.2020.

Srbija je u 2019. iz Rusije uvezla helikoptere u vrednosti od skoro 150 miliona američkih dolara, pokazuju podaci iz baze podataka o uvozu Republičkog zavoda za statistiku Srbije.

„Helikopteri mase preko 2.000 kg“ kako je zavedeno u bazi podataka zavoda za statistiku, u 2019. su po vrednosti uvoza od 148.462.100 američkih dolara (oko 132 miliona evra) bili četvrti na listi uvoznih proizvoda iz Rusije u Srbiju, posle nafte, prirodnog gasa i cevi. U proteklih deset godina, to je treći put da su ovi helikopteri ušli u statistiku top 10 proizvoda iz Rusije po vrednosti uvoza. U 2010. Srbija je od Rusije uvezla helikoptere u vrednosti 21,5 miliona dolara, a u 2016. u vrednosti od 24 miliona američkih dolara.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Podaci dobijeni od Carine

U odgovoru na upit RSE, Republički zavod za statistiku pojašnjava da je izvor podataka o spoljnoj trgovini, koji se odnose na uvoz helikoptera - Uprava carine, na osnovu Jedinstvene carinske isprave (dokumentacija neophodna za uvoz i izvoz robe). Takođe, u ovoj instituciji navode da se obrada podataka koji se nalaze u bazi vrši po metodologiji koja je usklađena sa preporukama Evrostata i Ujedinjenih nacija. Prema izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz decembra 2019, Srbija je od Rusije te godine kupila 3 helikoptera Mi-17V-5 i četiri Mi-35M ruske proizvodnje. Vučić je tada najavio da će Srbija stati sa nabavkom naoružanja i vojne opreme a da će se resursi usmeriti na modernizaciju i reformu vojske.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Šta pokazuju međunarodni podaci?

Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (Stockholm International Peace Research Institute - SIPRI), Srbija je među državama Zapadnog Balkana tokom 2019. izdvojila 1,14 milijardi dolara, 43 odsto više u odnosu na izdvajanja 2018. čime je zauzela peto mesto na listi država sa najvećim skokom u vojnim ulaganjima.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pitanja na koje Ministarstvo odbrane nije odgovorilo

Ministarstvo odbrane Srbije, na čijem je čelu Aleksandar Vulin, odbilo je da dostavi Radiju Slobodna Evropa (RSE) podatak koliko je Srbija platila ruske helikoptere koje je pomenuo Vučić, uz obrazloženje da je nabavka označena stepenom tajnosti – „strogo poverljivo“.

Ministarstvo odbrane Srbije nije odgovorilo ni na upit RSE da li je upoznato sa tim da su podaci o vrednosti helikoptera uvezenih iz Rusije 2019. objavljeni u zvaničnoj statistici Republičkog zavoda za statistiku. S tim u vezi, nije odgovoreno ni na pitanje zbog čega Ministarstvo tu informaciju vodi kao tajnu, ukoliko ju je moguće pronaći u bazi podataka RZS. Nešto više detalja dao je u decembru 2019. sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić u odgovoru na novinarska pitanja kada su letelice predstavljene javnosti.

„Pojedinačna cena nedavno kupljenih sedam helikoptera iz Rusije veća je od 10 miliona [evra], a manja od 20 miliona [evra]. Srbiji je za njihovu nabavku ruska strana dala značajan popust i povoljne uslove“, izjavio je tada Vučić.

Popust ili redovna cena?

„Reč je o vrlo ozbiljnoj ceni i potpuno komercijalnoj“, kaže Aleksandar Radić, urednik sajta „Balkanska bezbednosna mreža“, za RSE. Dodaje da je cena očekivana, jer je vazdušna tehnika – skupa.

„To što naše javno mnjenje ima sliku o posebnim odnosima sa Rusijom – politika je jedno, ali ekonomija je drugo, kada radite neki komercijalni posao, kada neka firma treba da vam proda robu od koje živi, ovo nije više vreme Hladnog rata“, navodi Radić.

Prema podacima sa sajta Ministarstva odbrane Srbije, helikopter Mi-35M prvenstveno je namenjen za izvršavanje borbenih zadataka, kao podrška kopnenim snagama na zemlji, dok je osnovna namena helikoptera Mi-17V-5 transport, a osim toga može da se koristi u gašenju požara, izviđanju iz vazdušnog prostora, traganju i spasavanju. Kada je reč o helikopterima Mi-17V-5 Radić je mišljenja da je Srbija morala da obnovi flotu tih letelica, naročito kada se uzme u obzir da je reč o višenamenskim letelicama, koje se osim u vojne svrhe, mogu koristiti i kao podrška civilnom stanovništvu za vreme katastrofa – za gašenje požara ili prevoz lica u slučaju poplava.

Ima li razloga za skrivanje podataka?

Međutim, problematično je to, kaže Radić, što plan i prioriteti u domenu odbrane u Srbiji nisu transparentni i što se drže u tajnosti, što nije praksa ni u državama Zapadnog Balkana, a naročito ne u Evropskoj uniji.

„Tek kad stigne tehnika, onda se sazna da je to tako moralo da bude i da je to prioritet“, kaže Radić.

Sva dokumenta koja se odnose na naoružanje i vojnu opremu koja je iz Rusije dopremljena u Srbiju, uključujući i donacije, poput aviona Mi 29, tenkova T-72, oklopnih vozila BRDM-2M, nose oznaku „strogo poverljivo“. Obrazloženje Ministarstva odbrane za nedavanje informacija u Rešenju kojim odbija zahtev RSE jeste da bi „omogućavanje pristupa informaciji ugrozilo operativnu i funkcionalnu sposobnost Vojske Srbije“, narušilo međudržavne odnose i nanelo štetu interesima Republike Srbije. Za one upućene u pitanja odbrane i bezbednosti, stvari nisu tako jednostavne.

„Istražujući teme, mnogo je lakše doći do informacije i mnogo su otvorenije druge zemlje, pogotovo u okviru Evropske unije. Ne mislim da to može da našteti bilo kojim državnim interesima“, navodi Maja Bjeloš, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

„Kod nas se državni sistem ponaša izuzetno arogantno prema domaćem javnom mnjenju i pre svega nastupa propagandno. Ponašamo se kao da je ovo vreme Staljina i sve je tajna. Jednostavno, ne dozvoljava se kritika, ne dozvoljava se tumačenje i analiza podataka, očekuju se isključivo pohvale“, navodi Radić i dodaje da se bilo kakva kritička primedba smatra „napadom na Vojsku“.

Ministarstvo dodatno pooštrilo kontrolu

Ministarstvo odbrane je u međuvremenu dodatno pooštrilo kriterijume koji se tiču stepena tajnosti, pa je u Službenom listu odbrane od 28. maja 2020. objavilo Direktivu o načinu rada i postupanja sa tajnim podacima, u kojoj se, između ostalog, navodi da se „tajni podatak nastao u radu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije može ustupiti drugom organu javne vlasti samo na osnovu pismenog odobrenja ministra, odnosno ovlašćenog lica koje je podatak odredilo tajnim“.

Ovi i slični dokumenti, smatra Bjeloš, pokazuju da postoji tendencija izvršne vlasti da se oblast tajnosti podataka i pristupa informacijama umesto zakonom, reguliše uredbama, direktivama, zaključcima i uputstvima:

„Ovi najniži pravni akti zalaze u suštinu prava na pristup informacijama od javnog značaja suprotno Ustavu i zakonu“, dok vlast već dugo, prema njenim rečima funkcioniše bez odgovornosti prema građanima i završnog računa.

Šta je Srbiji potrebno od vojne opreme?

Radić smatra upitnom nabavku borbenih helikoptera Mi-35M jer, kako kaže, veruje da je bilo svrsishodnije da se prvo kompletira jedna eskadrila Mi-17V-5, koji imaju širu namenu. Eskadrila, prema njegovim rečima, može brojati od 9 na više, a Srbija je u 2016. i 2019. nabavila ukupno pet.

„Otvara se pitanje da li je to možda premalo i da li je bilo nužno kupiti četiri helikoptera Mi-35M, jer bez obzira na to što je u medijima hvaljen njihov borbeni potencijal, reč je o količini koja je previše skromna za racionalno planiranje obuke i održavanja na duže staze“, navodi Radić.

Sa druge strane, Maja Bjeloš poredi nabavku naoružanja i vojne opreme u Srbiji sa nabavkom respiratora tokom vanrednog stanja zbog epidemije korona virusa.

„Nabavka naoružanja i vojne opreme se sprovodi po istom principu kao i nabavka respiratora. A to je princip - ne pitajte kako smo nešto nabavili i koliko smo platili, ne pitajte me ništa i to je matrica koja se u suštini već jako dugo u Srbiji ponavlja“, kaže za RSE Bjeloš. Prema njenim rečima, nabavke naoružanja i vojne opreme iz inostranstva, pa i Rusije, treba da prate prioritete u okviru sistema odbrane, ali i to kako država ekonomski stoji. Javnost, kako kaže, toga u ovom trenutku nije svesna na osnovu dostupnih informacija.

„Ono što je problematično je što ne znamo zašto nabavljamo helikoptere, dakle koji su naši prioriteti, zašto remontujemo avione, kupujemo protivraketne sisteme ukoliko Srbiji u ovom trenutku ne preti opasnost o oružane agresije“, navodi Bjeloš i kaže da prioritete treba sagledati i u svetlu aktuelnih bezbednosnih pretnja i izazova.

„Zbog klimatskih promena gotovo svakog meseca imamo poplave, trenutno smo izloženi pandemiji korona virusa i to zahteva drugačije angažovanje vojske i drugačije ulaganje u vojsku“, smatra Bjeloš i dodaje: „Ukoliko se, na primer, usmerimo na reagovanje u vanrednim situacijama – da, trebaju nam helikopteri, možda nam treba i više, ali trebaju nam za drugačije namene.“

O vojnoj saradnji Rusije i Srbije

Helikopteri su kupljeni i u Srbiju dopremljeni kao deo sporazuma vlada dveju zemalja o vojno-tehničkoj saradnji, koji su u oktobru 2014. potpisali Bratislav Gašić, tadašnji ministar odbrane u ime Vlade Srbije, a danas šef Bezbednono informativne agencije (BIA) i Aleksandar Vasiljevič Fomin, tada direktor ruske Federalne službe za vojno-tehničku saradnju, u ime Vlade Ruske Federacije. U međuvremenu, u Srbiju je iz Rusije u martu 2020. dopremljen i raketni protivvazdušni sistem Pancir-S1 a podatak o tome koliko je plaćen i dalje nije poznat. Zbog nabavke naoružanja i vojne opreme iz Rusije, Srbija se našla i na meti kritika Evropske unije (EU) i Sjedinjenih Američkih Država.

U izjavi od 25. februara 2020. portparol visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost EU Peter Stano izjavio je da je potrebno da Srbija usaglasi svoju spoljnu politiku sa politikom Evropske unije, dok je Ambasada Amerike u Srbiji 5. marta iste godine saopštila da je zabrinuta zbog činjenice da Srbija nabavlja rusku vojnu opremu i pozvala Beograd da odustane od transakcija sa Moskvom koje mogu da izazovu sankcije.

Izvor: www.slobodnaevropa.org


* 01a.jpg (133.12 KB, 1597x988 - viewed 68 times.)

* 01b.png (115.19 KB, 1433x864 - viewed 72 times.)

* 01c.jpg (120.75 KB, 1597x983 - viewed 78 times.)
Logged
kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Today at 12:27:21 pm
Location: Beograd
Posts: 17 884


« Reply #1311 on: July 02, 2020, 05:55:27 pm »


Мислим да није на месту питање "зашто купујемо оружје"? Зашто купујемо... зато што нисмо ништа куповали 30 година и већина онога што имамо је просто неупотребљиво због старости.
Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Last Login:Today at 12:59:38 pm
Posts: 3 872


« Reply #1312 on: July 03, 2020, 02:45:08 am »

Quote
„Ono što je problematično je što ne znamo zašto nabavljamo helikoptere, dakle koji su naši prioriteti, zašto remontujemo avione, kupujemo protivraketne sisteme ukoliko Srbiji u ovom trenutku ne preti opasnost o oružane agresije“, navodi Bjeloš i kaže da prioritete treba sagledati i u svetlu aktuelnih bezbednosnih pretnja i izazova.

Госпођа аналитичар би требала да зна да се оружје овог типа не купује у самоуслугама, где лежи на рафовима и чека да га неко убаци у корпу. Ни људи који рукују тим оружјем се не узимају са бироа, где чекају да их неко запосли. Да неће случајно она да анализира и одређује шта су приоритети. Предлажем јој да тражи интервју код Трампа, па да га пита зашто се код чланица НАТО инсистира на војном буџету на нивоу 2% GDP. И да пита Швајцарце, који стотинама година нису ратовали, зашто и даље имају војску.
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #1313 on: July 04, 2020, 10:09:33 am »

Danas predstavljanje novih dronova Vojske Srbije: Sve o bespilotnim letelicama CH-92A
Novosti online   04. jul 2020.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće danas prikazu novih bespilotnih letelica CH-92A na aerodromu "Pukovnik-pilot Milenko Pavlović" u Batajnici.



Nabavkom kineskih izviđačko-borbenih bespilotnih letelica CH-92A, Srbija postaje prvi korisnik ovakvih vazduhoplova u regionu, to neće biti samo prva borbena BPL u Vojsci Srbije već i prvi srednji daljinski pilotiran vazduhoplov u VS koja je do sada, počevši od 2008. godine koristila samo mini bespilotne izviđačke letelice (izraelski Orbiter). VS dakle dobija sasvim novu klasu vazduhoplova, sasvim nove mogućnosti i sposobnosti, ali je još važnije da je u saradnji sa NR Kinom po pitanju bespilotnih letelica akcenat stavljen na transfer tehnologije koja će se primeniti na domaću bespilotnu letelicu Pegaz koja će takođe postati izviđačko-borbena.

Bespilotna letelica CH-92A koja pripada familiji BPL Cai Hong (skraćenica CH, u prevodu Rainbow, duga) je do sada čak i stručnoj javnosti bila manje poznat ili gotovo nepoznat tip kineske izviđačko-borbene bespilotne letelice što je donekle i bilo za očekivati jer je reč o novijoj letelici čije su prve opšte poznate fotografije nastale na avio-salonu u Žuhaiju pre dve godine.

CH-92A ima raspon krila nešto manji od deset metara, akcioni radijus veći od 150 kilometara, maksimalna visina leta je 5.000 metara, a brzina nešto manja od 200 kilometara na sat. Nosi dve navođene rakete dometa do šest kilometara i namenjena je za izviđanje, korekciju artiljerijske vatre i za napad na važne ciljeve, kao što su laka vozila, radarsko-komunikacioni sistemi i drugo.

Na odabir CH-92A najverovatnije je uticalo to što su njene taktičko-tehničke karakteristike vrlo bliske domaćem Pegazu, zvanično znamo da je nosivost kineske letelice za 20 procenata veća (nosivost Pegaza je 40 kg što se odnosi i na elektronsku opremu). Sve sličnosti kineske i srpske BPL mogu olakšati rad inženjerima na doradi Pegaza do željenog izgleda i zadovoljenja zadatih taktičko-tehničkih zahteva.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:November 23, 2022, 11:38:10 am
Posts: 69 468



« Reply #1314 on: July 04, 2020, 10:52:16 am »



Vučić: Savremen sistem ratovanja, dogovoren transfer tehnologije s kineskom stranom


Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvuje danas prikazivanju novih bespilotnih letilica CH-92A Vojske Srbije na aerodromu u Batajnici.

Vučić je tom prilikom pitao pripadnike VS da li su zadovoljni ovim letelicama, na šta su odgovorili da jesu.

Predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije predstavili su predsedniku Vučiću novi sistem - šest letelica, sa po dve rakete, koje, kako su rekli, mogu da unište i teže oklopno vozilo. Veoma su precizne i nečujne, a pokrivaju funkciju izviđanja danju i noću.

Vučić je pitao koliko koštaju rakete, a odgovoreno mu je da je cena jedne 50.000 evra.

"Znači trebaju nam tri miliona samo za rakete", konstatovao je Vučić.

"To je savremeni sistem ratovanja", istakao je predsednik Srbije.

"Dogovorili smo transfer tehnologije sa kineskom stranom, usvajamo tu inženjersku tehnologiju i za naš Pegaz", dodao je.

Vučić je rekao da je su ove bespilotne letelice bolje od helikoptera i da su jeftinije.

"Vidite kako se ratuje dronovima u Jemenu i Saudijskoj Arabiji, bez ljudskih žrtava", naveo je Vučić tokom prikaza najnovijih bespilotnih letelica naše vojske.

Odgovarajući na pitanja novinara, Vučić nije rekao koliko su ukupno plaćene letelice, ali je istakao da je u pitanju odlična cena i da nisu bile skupe.

Potpuno ovladavanje ovim sistemom omogućiće dalji razvoj sposobnosti Vojske Srbije u oblasti autonomnog naoružanja koja će biti dominantna u ratnim sukobima 21. veka.

Bespilotna letelica ima akcioni radijus veći od 250 kilometara, maksimalna visina leta je 5.000 metara, a brzina nešto manja od 200 kilometara na sat.

Nabavkom ovih letelica Voska Srbije dobiće novu klasu vazduhoplova i sasvim nove mogućnosti, a još značajnija je saradnja sa kineskim stručnjacima na zajedničkom razvoju i proizvodnji domaće bespilotne letelice srednjeg dometa - Pegaz.


izvor
Logged
pvanja
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:December 02, 2024, 05:41:10 pm
Posts: 6 321



« Reply #1315 on: July 05, 2020, 08:10:33 pm »

Malo slika kineskih BL.

Koliko se moglo cuti sa snimka planira se kupovina jos 6 letelica tj jos 2 sistema.
Pored ovih planira se i nabavka domacih Pegaza 12 komada tj 4 sistema.
Prve isporuke BL Pegaz su planirane za sledecu godinu.

BL Pegazi ce imati manju nosivost i nosice lakse rakete manjeg dometa.
Takodje se spominje i razvoj vece BL po zavrsetku razvoja BL Pegaz.



* 144625_63754958_IMG-d2f44c14c2386197ceaf5e5be6016a80-V.jpg (192.14 KB, 1200x1600 - viewed 42 times.)

* 144625_227696273_IMG-878c843f83252a799a6622bf02a59272-V.jpg (234.72 KB, 1200x1600 - viewed 33 times.)

* 2.jpg (213.04 KB, 1366x768 - viewed 32 times.)

* 3.jpg (151.3 KB, 1366x768 - viewed 33 times.)

* 4.jpg (142.63 KB, 1366x768 - viewed 31 times.)

* 111781_531286846_ban_7865_1593859570.jpg (196.15 KB, 1200x800 - viewed 34 times.)

* 5.jpg (204.35 KB, 1366x768 - viewed 29 times.)

* 111781_531286846_ban_7760_1593859567.jpg (240.55 KB, 1200x800 - viewed 30 times.)

* 111781_531286846_ban_7763_1593859568.jpg (266.6 KB, 1200x800 - viewed 27 times.)

* ban_7783_1593859450.jpg (998.51 KB, 2500x1667 - viewed 29 times.)
« Last Edit: July 05, 2020, 08:29:34 pm by pvanja » Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:Yesterday at 12:14:15 pm
Posts: 22 867


« Reply #1316 on: July 05, 2020, 09:33:42 pm »

Ове БПЛ делују заиста убојито. Колико видим возила су ФАП, или можда грешим?
Logged
milena braco
stariji vodnik
*
Offline Offline

Last Login:Today at 09:20:21 am
Posts: 714


« Reply #1317 on: July 06, 2020, 12:12:22 pm »

 :rtfmVučić je pitao koliko koštaju rakete, a odgovoreno mu je da je cena jedne 50.000 evra.

"Znači trebaju nam tri miliona samo za rakete", konstatovao je Vučić.

"To je savremeni sistem ratovanja", istakao je predsednik Srbije.

"Dogovorili smo transfer tehnologije sa kineskom stranom, usvajamo tu inženjersku tehnologiju i za naš Pegaz", dodao je.

Sam sebi odgovara?
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:November 23, 2022, 11:38:10 am
Posts: 69 468



« Reply #1318 on: July 06, 2020, 02:21:55 pm »




Logged
pvanja
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:December 02, 2024, 05:41:10 pm
Posts: 6 321



« Reply #1319 on: July 07, 2020, 05:14:30 pm »

Dolet ovih BL nije 250 km nego je radio link dometa do 250 km mada to varira od vremenskih prilika i eventualnog ometanja protivnika.
A i tih 250 km je ustvari daljina na kojo moze da se ostvari opticka vidljivost izmedju komandne stanice sa radio relejnim linkom i BL koja leti na nekih 4-5 km visine.
Ta opticka vidljivost je neophodna za kontrolu BL i slanje signala sa video slikom nazad u kabinu jer se nepraktikuje da se rezultati izvidjanja snimaju na BL.
Logged
Pages:  1 ... 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 [132] 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 ... 186   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.041 seconds with 23 queries.