Што је техника старија, то је једноставнија за одржавање. Међутим, њена употребна вредност је слабија.
Један исправан Т-55 вреди више од 10 неисправних М-84 или Т-90.
Један исправан МиГ-21 вреди више од ескадриле несиправних Су-35.
Поновићу, када је дошло до рата и напада на СРЈ, МиГ-29 је био неисправан у већини случајева. То је јавни податак и о томе су говорили непосредни учесници ваздушног рата тј. пилоти и техничари. Тим авионима нису радили радари, генератори наизменичне струје и др. системи.
Миг-21 делује смешно спрам Су-57 или Ф-22, али он има неку употребну вредност. У мирнодопско време може да врши пресретање, индентификацију и принудно спуштање ваздухоплова. Може веома брзо да узлети (брже од савремених авиона) и лакше се одржава.
Ратови 90-тих су показали да су ЈНА, ВЈ и ВРС имале малу корист од ловачких авиона. Непријатељ против ког се војска борила је или остварио потпуну превласт у ваздуху (НАТО) или није имао авијацију (ЗНГ, АРБиХ, УЧК итд.). Који авион је био најсиплативији? Ј-22. Побег'о Ф-16, побего Миражу 2000, изђидо хрватски МиГ-21, уништавао циљеве на земљи, вршио извиђање. Поред тога, нисмо зависили толико од странаца јер смо производили доста тога код нас и имали смо технологију за ремонт.
Ја не кажем да ми треба да останемо замрзнути у времену или да се вратимо на коњицу и опсадне торњеве, али треба имати на уму да неке од тих старијих ствари могу још служе. Србија у случају следећег рата може да иде против НАТО-а јер је њиме окружена и онда се опет враћамо на исто.
Јасно је мени да је главна ствка у набавци техничке карактеристике нечега или политичка подобност тог средства, али једнако важно је имати способност да то одржаваш ефикасно, економично и независно од остатка света. Лако је већим државама или овима који не могу тек тако да буду окружени или изоловани.
