Распад СФРЈ и Агресија НАТО пакта морају да буду референтно тело јер се ти процеси нису зауставили. Држава се распада већ деценијама, а сада је Косово на дневном реду. То није завршено и не зна се како ће се завршити. Ми немамо одређене границе и имамо огроман проблем. НАТО је у потпуности окружио Србију и самим тим је ситуација гора него 1999. године. Нема више ни излаза на море. Ако дође до икаквог оружаног сукоба, Србија може само да ратује против НАТО-а. Не може против Кине, не може против Мексика, не може против Индонезије. Косово је означено као главна безбедносна претња, а вероватно је да није једина.
Ти си против Т-55 и ја то поштујем и верујем да имаш оправдан разлог поткован стручним знањем и личним искуством. Ја се опет враћам на тему да ми имамо технологију за ремонт тог тенка.
Што се тиче МиГ-а 21, моје мишљење је да би тај авион требало да буде у оперативној употреби због тога што имамо довољно капацитета да гурамо још једну ескадрилу. Л-17 би се користио за индентификацију и пресретање циљева у ваздуху у мирнодопско време. Тај авион може брже да се припреми за полетање од савремених авиона и имамо капацитет да га сами одржавамо. У случају рата, Србија може да изгуби превласт у ваздуху као што је то био случај 1999. године и тада ЛА не може више ништа. У том случају на сцену ступа Ј-22 да напада циљеве на земљи и да врши извиђање. Тај авион може да полеће са травнатих ПСС и лакше га је одржавати. Током ратова се показао као много способнији и кориснији од свих МиГ-ова које смо имали.
У корист враћања Л-17 говори и чињеница да су Србији потребне барем две ескадриле ЛА. СРЈ је држала ловачке авионе на Пониквама и у Приштини, а данас имамо само Батајницу. У СФРЈ, мигови са Батајнице нису бранили јужни део Србије, већ су то радили мигови из Приштине.
Највеће питање је само у каквом су стању преостали мигови 21 јер једноседи не лете од 2013. године, ако сам добро запамтио.
МиГ-29 је набављен у малим количинама јер је СФРЈ хтела да прави НА, а који није ни тад могао да успе због распада привреде у СФРЈ. Тај пројекат нису ефективно финансирале све републике и било је јасно да неће успети. Била је најављена друга ескадрила, али није никада набављена. 90-тих је могло нешто да се уради или касније.
Систем колективне одбране у НАТО подразумева заштиту чланице која се брани, а не подршку чланици која напада. Према томе, од идеје да неки сусед нападне Србију, а онда цео НАТО скочи у помоћ да му помогне нема ништа. Постоји проблем Косова и Метохије, али све остале границе су јасно доређене. Постоје неки мали делови на границама Хрватске и БиХ који нису јасно дефинисани, али око којих нико неће ратовати.
Бомбардовање из 1999. се неће поновити, баш као ни грађански ратови из деведесетих. Свет је данас доста другачији него пре 20 година, а НАТО има пуно озбиљније проблеме него што је Србија.
Осим Албанаца, нико на Балкану нема довољно становништва за ратове попут оних из деведесетих.
Али да се вратимо на наоружање о коме говориш. Србија има скоро 250 тенкова који су млађи и неоспорно бољи од Т-55. Једина земља у окружењу која има више тенкова је три пута већа Румунија. Т-55 је добар за земље које имају поприлично велике људске ресурсе, које треба наоружати и попунити. Србија, нажалост, нема те проблеме. Оно што Србија треба да уради је да освоји ремонт тенкова Т-72 и деривата. Ако су потребни додатни тенкови, мислим да има довољно тенкова Т-72 које разне државе повлаче.
Што се тиче авиона Миг-21, ту је ситуација још трагичнија. И они последњи, модернизовани Миг-21 се повлаче. То што Србија може самостално да ради на Миг-21 (ако још увек може) не укључује те модернизације. Прво је питање ко би летео на тим авионима? Није никаква тајна да сва војна ваздухопловства у региону (не само у региону) имају проблем да привуку и задрже пилоте надзвучних авиона.
Србија ускоро треба да размишља о замени за Миг-29, а не у реактивирању авиона који су били застарели још пре 30 година.
Државе као што је Србија су мале и имају ограничене људске ресурсе. Морају се трудити да то компензују технологијом.
