Nabavke i investicije u VS - vesti

[MOTORISTA]

Четвртак, 02.12.2021.

Вулин најавио куповину нових ракетних система „Панцир” од Русије

МОСКВА – Србија ће купити нове руске ракетно-топовске противваздушне системе „Панцир”, изјавио је данас министар унутрашњих послова Србије Александар Вулин током разговора у Москви са министром одбране Русије, генералом Сергејом Шојгуом, наводи се у саопштењу руског министарства одбране које преноси ТАС С.

„Добили смо Корнете (противтенковске ракетне системе). Добили смо тенкове, оклопне транспортере и купујемо нове Панцире”, изјавио је Вулин током разговора са Шојгуом. Министар унутрашњих послова Србије је пренео „лични поздрав и велику захвалност председника Србије Александра Вучића” руском министру одбране „за све ове године заједничке борбе и развоја односа”, преноси руска агенција ТАС С.

„Све оно што смо са вама договорили се спроводи”, рекао је Вулин у обраћању Шојгуу. Вулин је додао да ће представништво руског Министарства одбране ускоро бити отворено у Београду.

„Чекамо само отварање. То су већ техничка питања”, изјавио је српски министар унутрашњих послова, преноси Танјуг. Министар Вулин је назвао шефа руске одбране својим личним пријатељем и пријатељем Србије.

Руски министар одбране је изјавио да сарадња Русије и Србије последњих година добија динамичан и вишеструки карактер, а да су резултати недавног састанка председника Русије Владимира Путина и Србије Александра Вучића још једна потврда тога.

„Председници наших земаља договорили су даљи развој билатералне сарадње у различитим областима, укључујући и војну сферу”, изјавио је Шојгу.

„Настављамо војну сарадњу. Изводимо заједничке вежбе. Сваке године их је све више. Наш програм војне сарадње се шири. Добро напредује и војно-техничка сарадња. Програм који смо зацртали пре много година спроводи се у фазама, на време и у обиму који смо договорили”, закључио је Шојгу.

Izvor: www.politika.rs

[Kubovac]

Novosti danas pišu o nabavkama naoružanja za sistem PVO Vojske Srbije. Prenosim najzanimljivije detalje....

SRBIJA ŠIRI RAKETNI KIŠOBRAN: Naša zemlja nastavlja nabavku borbenih sistema iz Rusije i Kine

SRBIJA bi tokom 2022. godine trebalo da kompletira raketni kišobran iznad svoje teritorije. Novo naoružanje trebalo bi da našoj zemlji i njenoj vojsci obezbedi zaštitu u svim visinskim pojasevima, kakva nije postojala ni u vreme najveće snage nekadašnje JNA.

Odbrana države iz vazdušnog prostora biće krunisana nabavkom dugo čekanog raketnog sistema srednjeg, odnosno, dugog dometa. Prema nezvaničnim najavama, ovu ulogu preuzeće kineski sistem FK-3, čija je kupovina ugovorena, a koji bi već početkom sledeće godine mogao da se nađe u Vojsci Srbije. Stub zaštite jedinica, ali i teritorije, od prošle godine je savremeni ruski artiljerijsko-raketni sistem "Pancir", koji se smatra najboljim PVO naoružanjem u ovoj klasi.

Prema saznanjima našeg lista, reč je o još jednoj bateriji - šest vozila sa lanserima, koji bi mogli da budu isporučeni već prvih meseci 2022. godine. Kako je našem listu preneto iz više izvora, nova baterija savremenog "čistača neba" biće u naprednijoj verziji (SM) u odnosu na "Pancir" koji je već u našoj vojsci.
- Računa se da svako oruđe "Pancira" ima sposobnost ravnu punoj bateriji raketa "Neva", pri čemu baterija "neva" može da gađa jedan cilj, dok jedan "Pancir" zahvata četiri cilja. Misija novog ruskog raketnog sredstva u Srbiji biće odbrana teritorije (domet do 15 kilometara visine, odnosno 20 kilometara daljine) prevashodno od dronova i dejstva vođene vazduhoplovne municije - objašnjavaju u Vojsci Srbije.

Vojni stručnjaci objašnjavaju da će pozicioniranje odbrane na vazdušnom bojištu biti zaokruženo korišćenjem postojećih raketnih sistema "Neva", modernizovanog "Kuba", kao i sistema za zaštitu jedinica od napada iz vazduha - francuskog "Mistrala", kao i domaćeg "Pasarsa", koji će biti naoružan i modernizovanim domaćim raketama.


Ceo tekst: https://www.novosti.rs/c/vesti/drustvo/1062437/srbija-siri-raketni-kisobran-nasa-zemlja-nastavlja-nabavku-borbenih-sistema-rusije-kine

[torpedo011]

Да ли је реално да се панцир упоређује са невом?

[Kubovac]

Да ли је реално да се панцир упоређује са невом?

1 oruđe Pancir se svakako ne može upoređivati sa baterijom Neva (kako se kaže u tekstu) iz više razloga. Svojevremeno sam diskutovao sa kolegom Živojinom sa T6 o tom pitanju i čovek je shvatio o čemu se radi. Ali očito nemaju svi novinari dovoljno informacija ili su im izvori takvi - malo, rekao bih, bombastični.

[torpedo011]

Панцир треба да упореде са ЗСУ 57 или прагом.

[Kubovac]

Панцир треба да упореде са ЗСУ 57 или прагом.

Ako nisi sarkastičan, onda je ovo još gore nego ono kod novinara Novosti. Oni ljudi pročitali parametre po daljini i visini i na osnovu toga doneli takvu ocenu.
Znači, ako postoji interesovanje, ja mogu da objasnim zašto nije "prikladno" upoređivati 1 oruđe Pancir sa celom baterijom Neva.

[ssekir75]

кубовац, ако ја, пешадинац, добро копчам, нева се размешта на некој територији. јесте један радар, али рампе су раштркане и покривају већу површину. већи број ракета је на располагању, и дејствује се са рампе која је најближа или из неког другог разлога најпогоднија. нева притом има већу ракету, самим тим и већу бојеву главу (заборавио сам, да не тражим сад, чини ми се да беше 57 кг) што значи да ће приликом поготка имати већу шансу за уништење циља. јесам бар близу? 

[Kubovac]

@ssekir75

Ima tu nešto, vezano za bojevu glavu i verovatnoću uništenja cilja usled toga.
Ali druge stvari su presudne.

Neva je klasičan sistem teritorijalne PVO. Organizovana je tako da vatrena jedinica ima sve što joj treba da može samostalno da radi, a može raditi i u sklopu veće jedinice ili pak primati podatke od integrisanog sistema PVO.
U svom sastavu ima osmatrački radar srednjeg do velikog dometa, obično P-12 ili P-18, ali recimo sada vidimo u Etiopiji koriste radare 36D6 Niva. Mogu i drugi radari.
To vatrenoj jedinici Neva omogućava potpunu situacionu svesnost, jer osmatrački radar vidi "daleko". Pritom se osmatrački radar može pomeriti od par stotina metara do par kilometara od nišanskog radara i Stanice za vođenje raketa, da bi "otisak" položaja iz vazduha bio manje očigledan.
Tako da u tom smislu posada u Stanici za vođenje raketa ima izdvojeni pokazivač na kome posmatra stanje u vazdušnom prostoru prema podacima osmatračkog radara srednjeg do velikog dometa.
Tek kada se avioni približe daljoj granici zone uništenja, rukovaoc gađanja naređuje uključenje nišanskog radara na zračenje, otkrivanje cilja i dejstvo po njemu vođenim raketama.
Takođe, nišanski radar sistema Neva ima domet do 85 km. Naravno, neće se njime tražiti ciljevi, ali se stvara mogućnost da se, prema oceni situaciju u VaP-u može primeniti poseban režim rada.
Taj režim omogućava uključenje nišanskog radara na zračenje i otkrivanje i kratkotrajan zahvat cilja na većoj daljini. Recimo 50 km. U tom trenutku moguće je isključiti zračenje nišanskog radara, a oficir za vođenje postavlja na posebnom potenciometru na svom pultu brzinu cilja koja je do tada zabeležena. Recimo 250 m/s. Operatori ručnog praćenja održavaju brzinu kretanja antena po uglovima konstantnom.
Rukovaoc gađanja posmatra kretanje cilja i njegove parametre na izdvojenom pokazivaču osmatračkog radara u svojoj kabini. Ukoliko dođe do promene brzine ili pre svega do promene parametara (cilj počne da manevriše) može narediti uključenje nišanca na zračenje, ponovni kratki zahvat cilja i opet na memorijsko praćenje. I tako sve dok cilj ne dođe u zonu dejstva.
Ova metoda nije više toliko efikasna danas, Neva je zastareo sistem, ali u svome vremenu to je bila dobra i poželjna mogućnost, pogotovo uz upotrebu šeme lažnog lansiranja, kada se iako je zračenje radara isključeno, uključi predajnik komandi upravljanja, pa pilot dobija signaizaciju da je na njega ispaljena raketa i počne da manevriše. Teški bombarderi ne mogu da manevrišu tako agresivno, a i brzina im je gotovo konstantna i onda se tako mogu raspoznati od lovaca i krene se sa praćenjem baš tih ciljeva i dejstvo na njih.
Naravno to je bilo u tom vremenu, danas su i neki bombarderi nadzvučni, ali svejedno i dalje znatno slabije manevrišu.

Sa druge strane, Pancir je sistem teritorijalne PVO, ali određenih objekata infrastrukture i slično, što bi se na zapadu reklo "point defence". Takođe, koristi se i kao faktička zaštita sistema PVO većeg dometa poput S-300PM ili S-400.
Samostalan rad jednog oruđa Pancir, stavlja posadu u veoma tešku situaciju, jer osmatrački radar sa malim dometom od 36-47 km (zavisno da li je jednostrana ili dvostrana antena) ne omogućava situacionu svesnost koja je potrebna. Oruđe ne vidi cilj lovca na 50 km, a ovaj već dejstvuje na njega sa PRR i drugim vođenim projektilima. Doduše Pancir ima mogućnosti da se brani od tih projektila, ali tada on faktički prestaje da brani objekat koji mu je poveren, nego se "bavi sam sobom" odnosno bori se za "sopstveno preživljavanje".
Da bi se jedno oruđe Pancir moglo porediti sa celom vatrenom jedinicom sistema Neva, trebalo bi da se formira jedinica koja bi se minimalno sastojala od 1 vatrenog oruđa Pancir, komandne stanice i eksternog osmatračkog radara srednjeg do velikog dometa. E tada bi se koliko toliko moglo govoriti o nekom "upoređenju", ovakve vrste.

Pancir je višekanalan po cilju, ima i topove. Potentniji sistem od Neve, bez daljeg. Ali samostalno oruđe je u modernom ratovanju gotovo jednako ranjivo kao i baterija Neva, a možda čak i više. Ovde pre svega govorim o napadu aviona, ne samo BPL, jer će ga SEAD grupe i avioni naoružani sa PRR gađati sa daljina sa kojih on njih uopšte ne vidi. Potrebno bi bilo da ima komandnu stanicu i osmatrački radar srednjeg do velikog dometa i da se uključenje na zračenje u borbeni rad, samo onda kada se ciljevi približe daljoj granici zone uništenja. Čak ne ni na tih 47 km, nego još bliže, na cca 20-tak kilometara, jer je toliki domet raketa.

Sa druge strane, Pancir ima svoje režime rada:
1. 2-6 oruđa u režimu "master-slave" - jedno oruđe sopstvenim radarom osmatra i prenosi sliku direktno na druga oruđa.
2. 6 oruđa u režimu rada sa komandnom stanicom i sopstvenim eksternim radarom srednjeg do velikog dometa sa ili bez veze sa integrisanim sistemom PVO
3. 6 oruđa u režimu rada sa komandnom stanicom bez sopstvenog eksternog radara srednjeg do velikog dometa, ali uz prijem podataka od integrisanog sistema PVO putem komandno-informacionog sistema
4. rad 1 oruđa u autonomnom režimu- rad uz osmatranje sopstvenim radarom kratkog dometa i/ili uz prijem talasa obaveštavanja radio-vezom

Ovaj zadnji režim, pod brojem 4., je režim koji je u sukobima u Siriji i Libiji, pokazao sve svoje slabosti i primenjuje se samo u "posebnim" slučajevima, bilo da su u pitanju neka zasedna dejstva ili odbrana nekog, uslovno govoreći, manje važnog objekta na pravcima na kojima se napad ne očekuje sa velikom verovatnoćom ili katkad kao zaštita ostalih vatrenih oruđa tokom samohodnog marševanja.....  

Režim rada "master-slave", pod brojem 1.,  se primenjuje kada baterija dejstvuje u sastavu ešalonirane PVO.

Najbolji rezultati za Pancir, ostvaruju se u drugom i trećem režimu rada baterije sa 6 oruđa sa komandnom stanicom i sopstvenim eksternim radarom srednjeg do velikog dometa. Ako je moguće uz to primati i talas obaveštavanja ili još bolje biti uvezan u komandno-informacioni sistem višeg nivoa kao dodatni izvor podataka, onda je ta baterija zaista u mogućnosti da veoma efikasno dejstvuje, zaštiti i sebe i objekat branjenja....

[dzumba]

Neva je klasičan sistem teritorijalne PVO.

Sa druge strane, Pancir je sistem teritorijalne PVO,

Чиони ми се да си код овог другог цитата начинио лапсус. "Панцир" је систем "трупне ПВО", односно "point defence", како су у даљем тексту и описао.

Иначе, све остало је добро и разумљиво описано.

[Kubovac]

Neva je klasičan sistem teritorijalne PVO.

Sa druge strane, Pancir je sistem teritorijalne PVO,

Чиони ми се да си код овог другог цитата начинио лапсус. "Панцир" је систем "трупне ПВО", односно "point defence", како су у даљем тексту и описао.

Иначе, све остало је добро и разумљиво описано.

Da, njegova namena je pomalo "specifična". Svakako nije sistem "klasične" trupne PVO da prati i brani oklopne i oklopno-mehanizovane jedinice jer je točkaš, ali svakako štiti jedinice PVO S-300 i S-400 tokom njihovog premeštanja, kao i sopstveni raspored tokom premeštanja, pa stoga i ima mogućnost dejstva u pokretu.
Sa druge strane, koristi se i kao PVO kapitalnih objekata infrastrukture, kao što su aerodromi, komandna mesta, komunikacijska čvorišta i slično.
U Ruskoj vojsci, Pancir se svrstava tamo gde su i S-300P/PM i S-400, u "Vozdušnu PVO", što bi po našem bilo "teritorijalna PVO", mada nije potpuna jednakost u terminologiji.

Vidi se kod razvoja ruskog PVO želja za "unifikacijom" sistema PVO, pa sam već pisao o prelasku sa "hijerarhijskog" organizovanja PVO uz striktnu podelu na trupnu PVO (Suhoputna PVO) i teritorijalnu PVO (Vozdušna PVO), na organizaciju strukture prema funkcionalnim karakteristikama, gde će se ova podela polako "brisati" a sredstva uvezivati po tome da li i kako mogu funkcionisati zajedno. Tu je naravno i napredak sistema automatizacije, koji postaje gotovo univerzalan, baziran na savremenim PC digitalnim tehnogijama, a što je preduslov za ovo, jer su dosadašnji sistemi automatizacije kod Suhoputnih i kod Vozdušnih PVO bili nekompatibilni, uz neke mogućnosti zajedničkog rada na nekim nivoima uz dodatna sredstva za uvezivanje što je samo komplikovalo takav rad, usložnjavalo ga, a nisu bili ni retki slučajevi ispadanja ili pucanja tako složenog sistema.