Nabavke i investicije u VS - vesti

[PakleniVuk]

Od integracije do pune upotrebne sposobnosti ima da prođe naj manje godinu dana. Jer se radi o novim vozilima sa novim raketama i novom doktrinom upotrebe koju do sada VS nije imao. 

[MOTORISTA]

[Dreadnought]

Ministar Stefanović o nabavci "korneta": Srbija sada ima ubojito oružje

Potpredsednik Vlade i ministar odbrane dr Nebojša Stefanović kaže za RTS da su protivoklopne rakete "kornet" ruske proizvodnje, koje su sredinom meseca stigle u Srbiju, zaista impresivno sredstvo i da Srbija sada ima jedno ubojito oružje. Navodi i šta će sve novo od naoružanja biti nabavljeno u narednom periodu, ali i da li će se odlučiti za nabavku sovjetskih ili francuskih aviona.
 
Protivoklopne rakete "kornet", ruske proizvodnje, sredinom meseca stigle su u Srbiju. Reč je o jednom od najsavremenijih protivoklopnih sistema naoružanja.

[PakleniVuk]

Stuka kaže još 12 SU 57 i S-400  i to je to. Skromno.

[MOTORISTA]

28.12.2021.

Министар Стефановић о набавци "корнета": Србија сада има убојито оружје

Потпредседник Владе и министар одбране др Небојша Стефановић каже за РТС да су противоклопне ракете "корнет" руске производње, које су средином месеца стигле у Србију, заиста импресивно средство и да Србија сада има једно убојито оружје. Наводи и шта ће све ново од наоружања бити набављено у наредном периоду, али и да ли ће се одлучити за набавку совјетских или француских авиона.

Противоклопне ракете "корнет", руске производње, средином месеца стигле су у Србију. Реч је о једном од најсавременијих противоклопних система наоружања.

"Заиста се ради о импресивном средству, ради се о преносивом противоклопном систему који може да гађа сваки оклопни циљ, и тенкове и оклопне транспортере и бункере, и покретне и непокретне, на даљинама до осам километара што је заиста импресивна даљина и Војска Србија сада заиста има једно убојито оружје", наводи Стефановић.

Додао је да "корнет" има висок степен пробијања – преко 1.200 милиметара после реактивног оклопа.

"То је веома дефанзивно средство којим ви осигуравате да не постоји нико ко може да угрози земљу оклопним возилом или да на било који начин мисли да може да изврши агресију на Србију, а да не зна да имамо адекватно оружје за одговор било који тенк да се појави на нашој територији", додао је министар.

Истиче да ће ракете "корнет" пре свега ићи у 72. специјалну бригаду.

"Они ће бити инсталирани на наше 'милоше', али наравно и у друге јединице које Генералштаб одреди као носеће, односно оне којима је ово оружје потребно", нагласио је Стефановић.

У домаће фабрике биће уложена 142 милиона евра

Буџет за Војску Србије следеће године је преко милијарду евра, а Стефановић каже да то није само повећање буџета него стратешко инвестирање како би се обновиле могућности наше земље, наше индустрије и војске, али да се опремимо и страним наоружањем, јер морамо да пратимо трендове.

Навео је да је са председником договорено да се уложе 142 милиона евра у домаће фабрике.

"То није новац који је намењен за набавку било чега, то је управо новац за фабрике и за повећање њиховог капацитета, јер ми хоћемо да оне буду у корак са временом. То је огроман новац и да помоћу тог новца оне повећају своје капацитете, да могу више да произведу, квалитетније и боље него до сада", навео је Стефановић.

Поред тога, навео је и за наредних пет година 1,25 милијарди евра, које ће се највише користити из домаћег програма, тј. из тих фабрика.

"Пред њима ће бити захтеван и амбициозан задатак да у складу са захтевом Генералштаба испуне захтеве за набавку и опремање наше војске", додао је министар.

Шта ново од наоружања стиже

Министар Стефановић је најавио и шта ново од наоружања стиже у нашу земљу у наредној години.

"У 2022. години имаћемо шест нових 'нора', шест нових наших хаубица да се попуни један комплетан дивизон, ми их до сада имамо 12, имаћемо 18 'нора', нових 12 'пасарса', нових 18 'лазара', нових 20 'милоша', нових 10 'МРАП-ова' – то су оклопни транспортери са највишим нивоом заштите, нових 2.000 комплета балистичке заштитне опреме и 2.000 пушака модуларних које производи 'Застава'", навео је Стефановић.

Поред тога, биће ту и три Ми-17 хеликоптера руске прозводње, "мистрал" ракете 18 сетова који ће бити монтирани на "пасарсе", пет "малих милоша", 66 "хамера", 10 БОВ ОТ-ова.

"То је само оно што је већ плаћено, уговорено и већ се производи највише у домаћим фабрикама", рекао је министар.

Поред тога, како каже, уговорена су 22 нова радара који ће стићи у наредним годинама и то ће омогућити да Ратно ваздухоповство буде много способније да надгледа целу територију.

"Стићи ће нам четири Ми-35 у наредним годинама, четири хеликоптера која смо поручили из Руске Федерације. То су заиста звери на небу и наоружани веома моћним наоружањем, два транспортна авиона C-295 CASA који ће умногоме помоћи да и наши момци и девојке из Ратног ваздухопловства добију једну нову способност, јер је то озбиљан авион за транспорт, а и за падобранце веома значајан", наводи Стефановић.

Истиче да ће стићи и 10 Х-145 "Ербасових" хеликоптера и нове две батерије "панцира" у наредним годинама. "То је нешто што ће умногоме ојачати и обезбедити наше небо", додаје он.

Хоћемо ли купити Ми-35 од Кипра

Помињала се и куповина Ми-35 од Кипра. На питање колико нам се исплати набавка тих половних хеликоптера, Стефановић каже да ће Ратно ваздухопловство дати процену, а све зависи по којим ценама ће се добити.

"Када се договарамо о томе, то није само куповина. Када се о томе договарамо, договарамо се о сетовима за модернизацију и ремонт, уграде им се потпуно нови делови. Детаљни и комплетни ремонт се ради тако што се све скине с њих, ставе нови делови и ви добијете нови хеликоптер, али ви у том захтеву тражите модернизацију и ниво који је вама потребан", објаснио је Стефановић.

Онда се израчуна колико кошта тај хеликоптер, ремонт и модернизација са сетом резервних делова, са сетом наоружања и са капацитетима за смештај. "То јесте један од проблема које имамо, трудимо се да убрзано радимо на изградњи хангара и хала за смештај свега тога", додао је министар.

"Када све то израчунате, онда видите да ли нам се то ислати или не, али поставља се ту још неколико питања – имате ли бољу опцију, имате ли алтернативу, имате ли нешто да можете да добијете повољније, брже, ефикасније узимајући у обзир да користите такву врсту хеликоптера, да имате механичаре који су обучени за рад на њима, да имате пилоте који су обучени да лете на њима и да имате знање како да их употребљавате у војничком смислу у тактици и стратегији", рекао је министар.

Истиче да је процена за сада да ће нама то одговарати, али да ће Ратно ваздухопловство имати последњу реч да ли нам то треба или не.

Када је реч о ловачкој авијацији и томе да ли ћемо имати могућност да бирамо руске или француске авионе, Стефановић каже да је у сваком случају у питању огроман новац, као и да су стратешка разматрања у том смислу у току.

"Оно што је Ратно ваздухопловство рекло председнику, они су се определили у овом тренутку више да се узму 'рафали' француске призводње, али када будемо урадили све анализе, видећемо за шта ће се војска определити", закључио је Стефановић.

Izvor: www.mod.gov.rs

[MOTORISTA]

[MOTORISTA]

Krenuli da cvile!

---------------------------------------------------

Rafalni trik Zapada: Zašto francuski avioni ne treba da zamene „migove“ na srpskom nebu
30.12.2021


U vaganju izbora između ruskih migova i francuskih rafala - na strani Rusije stoji gotovo sve - od tradicije, obučenog pilotskog i tehničkog kadra do logistike i cene. Kako su višenamenski borbeni avioni sa Zapada postali predmet razmatranja u srpskom javnom prostoru, te koja je pozadina ove priče analiziraju sagovornici Sputnjika

Razmatrajući stavke na koje će biti opredeljen budžet za Vojsku Srbije, ministar odbrane Nebojša Stefanović, uz ogradu da će konačan sud na osnovu urađenih analiza doneti Vojska, ostavio je prostor da posle 60 godina duge tradicije letenja, srpski piloti ruske „migove“ zamene borbenim avionima francuske marke „rafal“. Da li se iza dogovorene prodaje višenamenskih borbenih aviona rafal Hrvatskoj, Indiji, Grčkoj, Egiptu, UAE, a u najavi i Srbiji, kriju geopolitički motivi Pariza, koja je razlika između ruskih MIG-29 aviona i rafala F3R, te kolika je cena ovakve avanture razgovaramo sa Borišom Mandićem, predsednikom Udruženja pilota nadzvučnih aviona „Ma 2plus“ i Jasminom Andrić, glavnom urednicom časopisa "Odbrana i bezbednost".

Preskupi eksperiment i neizvestan sukob

Prednost ruske u odnosu na zapadnu avijaciju su tradicija, očuvan kadar, izgrađena infrastruktura, i na kraju ekonomičnost, tvrdi Boriša Mandić, koji iza sebe ima iskustvo 22 godine letenja i obuke 33 pilota na avionima nadzvučne borbene avijacije.

„Priča o francuskim avionima čist je marketinški potez, u osnovi prevelika avantura, preskupi eksperiment i neizvestan ishod. Kao neko ko je ceo život leteo, tvrdim odgovorno da je nama - počevši od vojne neutralnosti do ekonomskog aspekta - najbolje da ostanemo na liniji ruske supersonične tehnike, ma kakve i ma koja ona bila. Mi imamo jaku, dugu tradiciju na toj i takvoj tehnici. To je prvo. Drugo, uspeli smo da očuvamo nit lovačke avijacije i nemamo prekid u kontinuitetu kao što je to u slučaju Hrvatske i drugih zemalja. I treće, sačuvali smo pilotski kadar, tehnički kadar i logistiku. Ruska tehnika je pouzdana, izdržljiva i žilava i može da parira svim trenutno najmodernijim lovačkim avionima“.

Manevarske osobine ruske tehnike ispred zapadnih

Nasuprot žestokoj propagandi Zapada koja glorifikuje novu 4 plus generaciju aviona, stoje, tvrdi Mandić, drugačiji pokazatelji - od manevarskih osobina aviona do palete naoružanja.

„Reklama i propaganda su čudo. Mi nigde u svetu nismo videli direktan sukob ova dva tipa aviona - ruskog „miga“ i francuskog „rafala“ da bi mogli da iznesemo sud. Ono što je izvesno je da su manevarske osobine ruske tehnike mnogo bolje nego zapadne. Zapad ima elektroniku, ali elektronika je osetljiva stvar i lako se kvari - najmanji otkaz i avion je van upotrebe. Kod ruske tehnike imate trostruki sistem osiguranja-otkaže jedan, imate drugi, otkaže drugi imate treći sistem. Zdrava logika a ne poznavanje strategije i taktike govori da bi ovakav eksperiment prelaska na francuske rafale mogao biti skup i bez konačnih garancija„ kaže Mandić insistirajući na tome da Srbiji lovačka avijacija treba zbog zaštite neba, eventualnih intervencija te da uzimajući u obzir činjenicu da mi nemamo veliku teritoriju niti morsku površinu nama i nisu potrebni radari za 200, 300 i više kilometara."

Migovi su donacija, šta je sa rafalima?

Analizirajući razliku između ruskih MIG-29 aviona i "rafala" F3R koje će za nekoliko godina imati i Hrvatska u svom ratnom vazduhoplovstvu, Jasmina Andrić napominje da je reč o avionima različite generacije i da s tog aspekta i nije na mestu praviti komparacije, čak ni kada je u pitanju modernizovana verzija MIG-ova.

„“Rafali“ spadaju po ruskim merilima u generaciju 4++, dok MIG-29 spada u generaciju 4. Dakle bilo bi primerenije da se porede „rafali“ i MIG-35. Takođe od početka proizvodnje „rafal“ je konstruisan kao borbeni avion dok je MIG-29 lovac. Takođe migovi su imali ograničene mogućnosti razvoja i modernizacije dok su „rafali“ danas jedan od najboljih borbenih aviona“.

Iako opremanje „migovima“ nije dugoročno već privremeno rešenje s obzirom na to da bi „migovi“ koje Srbija ima mogli da se koriste do 2030. godine, Andrićeva opominje da ne smemo zaboraviti da smo mi ove letelice dobili kao donaciju iz Rusije i Belorusije i da će se i u slučaju nabavke drugih aviona, „migovi“ i dalje koristiti sve dok nove letelice ne dostignu optimalan nivo operativne sposobnosti.

„Jedan avion se ne može posmatrati odvojeno od celokupnog sistema. Takođe preobuka naših pilota koja se vršila u zemlji i inostranstvu je dosta jednostavnija za „migove“ s obzirom na njihovo pređašnje iskustvo“.

Obuka pilota od pet do 12 godina

Prelazak sa jedne tehnike na drugu žestok je, komplikovan, dug i neizvestan proces, upozorava Mandić.

„Imamo tradiciju, obučeni kadar, logistiku i očuvan sistem obuke ne samo pilota nego celokupnog osoblja. Po satu letenja i obuci pilota, ceni aviona, rezervnih delova i bojnih sredstava mnogo jednostavnije i isplativije je da ostanemo na liniji ruske lovačke avijacije“.

Na pitanje koliko bi trebalo da prođe vremena od kupovine francuskog "rafala" do ulaska prvog srpskog pilota u njega, Mandić kaže minimum pet, maksimum 12 godina, koliko traje obuka.

„Kada bi danas krenuli sa procesom, u najboljem slučaju bi za osam do deset godina imali sposobnog pilota da izvrši zadatak noću-danju, po svakom vremenu. A mi to sada imamo na ovoj tehnici. Samo laici mogu da pričaju da se lako vrši preobuka, što nije tačno. To je druga filozofija, tehnički pristup i drugi principi koji mnogo koštaju“.

Ko na kraju profitira?

Iza ofanzive "rafalima", stoji i geopolitika. Diplomatsko-oružana“ ofanziva francuskog predsednika ukazuje, mišljenja je Andrićeva, na staro pravilo - da je trgovina oružjem ozbiljan geopolitički element.

„Veliki proizvode, a manji ratuju i kupuju. Jasno je ko na kraju profitira. U prilog tome govori i primer Indonezije koja je naprasno odlučila da odustane od nabavke Suhojevog Su-35E i počela da razmatra francuske „rafale“ i Boingov F-15EH za nabavku. Iza ove odluke stoji strah od američkog embarga na kupovinu oružja. Ovakvu vrstu embarga legitimisao je američki Zakon o suzbijanju američkih protivnika kroz sankcije iz 2017. godine. Prodaju Emiratima kao i Hrvatskoj dogovorio je lično francuski predsednik Emanuel Makron koji se pri tom nije obazirao ni na međunarodne kritike s obzirom na to da Emirati učestvju u sukobima u Jemenu i Libiji“.

Ukoliko bi se Srbija odlučila za nabavku "rafala", morala bi, zaključuje Andrićeva, da vodi računa o mnogim faktorima, od geopolitičkih implikacija i odnosa sa Ruskom Federacijom, preko finansijskih sredstava izdvojenih za takvu nabavku, opremanje i naoružavanje, prateću oprem u do preobuke pilota.

Izvor: CLICK

[PakleniVuk]

Svi "tvrde pazar". To i jeste cena potpisivanja "tajnih" ugovora o nabavci naoružanja  (uglavnom sa Rusima, a i sa trećim stranama, Francuzima,Kipranima i tako dalje). Sa Rusima potpiš za Pancir S1,Orion,Krasuhe,Repelent,Kornet, (u 2021.)oni žele da ti prodaju i avione ,sa Francuzima za radare, mistral, opremu za tenk M-84,pa i oni zažele da i njihov predsednik dobije još neki politički bod prodajom Rafala. I na kraju dođu i Amerikanci.  Sve tri strane imaju različite geopolitičke interese, a mi im se povinujemo. 

[Kubovac]

"Ako bude veće krize na KiM, Vojska Srbije je spremna"

"Vojska Srbije spremna je da u slučaju veće krize na KiM pruži pomoć misiji KFOR kako bi se osiguralo sigurno i bezbedno okruženje i sloboda kretanja građana."
To je izjavio načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović.

On je za praznično izdanje "Novosti" ocenio da je bezbednosna situacija u Srbiji i regionu stabilna a da su najveće pretnje po bezbednost države posledica "jednostranog proglašenja nezavisnosti takozvanog Kosova".

"Izvesnu pretnju po bezbednost predstavlja i ilegalni priliv migranata sa kojim se suočava čitav region. Zabrinjava činjenica da je na bliskoistočnom ratištu i dalje angažovan veliki broj lica sa ovih prostora, kao i da je broj onih koji se vraćaju sa ratišta u porastu nakon poraza Islamske države", naveo je načelnik Generalštaba VS.

Navodeći da vojni budžet za narednu godinu iznosi 136 milijardi dinara, od čega će 60 milijardi biti utrošeno na nabavku novog naoružanja i vojne opreme, Mojsilović je kazao da se tokom 2022. očekuje isporuka "savremenog PVO sistema srednjeg dometa, protivoklopnih sistema, bespilotnih letelica, oklopnih vozila točkaša visoke mobilnosti, telekomunikacione opreme".

Izvor: https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=12&dd=31&nav_category=12&nav_id=2081033

[PakleniVuk]

"Savremenog PVO srednjeg dometa "=FK3 i Pancir S1
"PO sistema "=Kornetlije drugi deo i domaći Alasović i drugi...
"Bespiljotnici "=Pegaz,Vrabac iz domaćeg, Orion iz Rusije, eventualno TB2 iz Turske (uz već kupljeni CH-92A i CH-95 iz Kine ),
"oklopni točkaši visoke mobilnosti "=to je sve domaća radinost s DUBS kupolama različitog kalibra
"telekomunikacione opreme"=e to je već veći broj sistema što iz uvoza  (Izrael I drugi), što iz domaće radionice.

Jesam pogodio nešto? Nadam se da sam pogodio barem jednu stavku ?