Koja je cena Ruskoh MiG-ova - Naoružanje iz Rusije nosi finansijske i političke uslove za SrbijuMarko Tašković 16.08.2017.
Stvarna cena nabavke šest „migova 29”, 30 tenkova T72 i 30 borbenih vozila BRDM 2 iz Rusije još nije poznata, ali je poznat politički ceh - Srbija će konačno morati da se odredi: Brisel ili Moskva. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Naoružanje iz Rusije trebalo bi u Srbiju da stigne do kraja godine, a možda važnije pitanje od toga koliko će i za koji novac naša vojska biti unapređena jeste i dilema kako će na to gledati Evropska unija. Pogotovo ako se ima u vidu da je i sam predsednik Srbije u razgovoru sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvidom Mekalisterom označio odnos sa Rusijom kao drugu najveću glavobolju na putu ulaska u EU. No, krenimo redom.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Kada se radi o donaciji naoružanja kao što je ovde slučaj,
"posredni" troškovi su gotovo uvek oni koji se tiču remonta ili modernizacije jer niko ne daje besplatno novu tehniku. Cilj svake vojske je autonomnost, posebno zbog eventualnih oružanih sukoba. Za samoproklamovanu vojnu neutralnost krucijalno je da imate novo, savremeno i višenamensko naoružanje. Mi to, kada je avijacija u pitanju, nećemo imati. Nabavkom polovnih „migova“ iz Rusije urađena je odlična stvar isključivo u kontekstu naše finansijske nemogućnosti da sebi priuštimo bilo šta bolje, a cena modernizacije „migova“ još nije poznata ni među zvaničnicima. Pregovori o detaljima, po relevantnijim zvaničnim izjavama odgovornih oficira Vojske Srbije, još nisu započeli. Kada je reč o oklopnim vozilima, Srbiji verovatno neće trebati neka velika modernizacija jer ćemo i te kako povećati njihovu brojnost. Po broju tenkova smo ionako već lider u bivšoj Jugoslaviji. S druge strane, direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ističe da kompletan aranžman s Rusima budi sumnju.
- Iz iskustva znam da sve što dobijem džabe najviše me košta. Tako je u ovom slučaju pošto ćemo dvostruko platiti “migove”. Dodatna oprema će nas koštati i više od aviona. Nije ni čudo, kada će nam piloti biti mlađi od „migova” - podvlači Popov.
- Zapadu se već ne sviđa Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu, a kada vide da se mi još približavamo Rusima umesto da im uvedemo sankcije, logično se pitaju koja je naša spoljna politika. Za razliku od odnosa prema EU, odnos prema Rusiji je konstantan. Ruski ambasadori se ovde odavno ponašaju kao da smo ruska gubernija. Kad sve sagledam, ni ja ne znam kuda plovi ovaj brod - naglašava Popov. Ipak, kako kaže, srpsko klatno neće doveka gravitirati između Brisela i Moskve.
- Sve ima svoj početak i kraj. Jednog dana ako hoće u Evropsku uniju, Srbija će morati da se odluči: dža ili bu. Mnogi političari koriste kao alibi činjenicu da ne možemo da uđemo u Evropsku uniju pre 2025. godine pa traže alternative u Rusiji i Kini i prave šizofrenu spoljnu politiku - ističe Popov.
Ne treba se preterano hvaliti naoružanjem [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ni NATO ni EU nemaju nikakav problem da Srbija hitno reši problem lovačke avijacije. To smo i uradili, i to je odlično rešenje. Međutim, tolika agresivnost u medijskom narativu koja to pretvara u “dominaciju”, uz izuzetno neukusno vređanje vojske kroz eksploataciju u domaćim tabloidima, sigurno Zapadu konstantno na dnevni red stavlja pitanje: Zbog čega ste toliko militantni, zbog čega se toliko oduševljavate Rusijom kada toliko para uzimate od nas? Jer kad-tad ćete morati da sprovodite našu zajedničku spoljnu i odbrambenu politiku.
Izvor:
www.blic.rs
