Nabavke i investicije u VS - vesti

[dzumba]

борба са беспилотним летилицама није лак посао, нарочито овим малим које се јако тешко уочавају. зато мислим да је тихи у праву кад каже да ће се само ометањем и преузимањем моћи борити против њих.

Као и увек комбинација различити начина даје најбоље резултате. Нема само једног начина.

[Rocker]

Zar nemajo ovi malo ozbilniji dronovi funkciju da ako se prekine link da se vrate na početnu točku?

 Tacno bozo, imaju. Ali kako koristiti dalje bez satelita?

Izvinjavam se što upadam, ali sticajem okolnosti imam pomalo iskustva sa komercijalnim dronovima. Većina modela proizvođača DJI (modeli serija Phantom, Mavic, Spark, Inspire itd.) prošla mi je kroz ruke i znam šta mogu. RTH funkcija (return to home) vratiće dron na mesto poletanja u slučaju gubitka radio-linka. GPS/Glonass signal je poželjan, ali nije imperativ, jer postoji i opcija fotografskog mapiranja terena, uz pomoć koje dron tokom leta beleži niz fotografija terena i onda na osnovu zabeleženog pokušava da se vrati na tačku sa koje je poleteo. Trenutna ograničenja podrazumevaju uslove dobre osvetljenosti (dnevna svetlost), jer su im kamere klasičnog tipa, ali sasvim sigurno je moguće isto uraditi i sa FLIR varijantom. Uostalom, kombinovano navođenje putem GPS signala i foto-mapiranja koristi se na Tomahawk projektilima već više od dve decenije, tako da to nije nikakva inovacija, a današnje kamere sa senzorima visokih rezolucija to znatno pojednostavljuju.
A ako tako nešto poseduje stvarčica od <1000€, šta li tek mogu ne-civilne varijante. I, da, ovo su jako male letelice, 30-ak cm u prečniku sa doletom od oko 5-7km i brzinama leta od preko 70km/h. Uz malo manevrisanja, verujem da je nemoguće pogoditi ih bilo čime "iz ruke", a da ne govorimo o tome da se na 50m visine jedva vide u sred bela dana, dok su na većim visinama bukvalno nevidljive. Zvuk im je karakterističan, ali se rasprostire uglavnom tačno ispod trenutne pozicije, tako da ako su udaljeni više od 50 metara po horizontali, ne mogu se ni čuti. Sa tako malih udaljenosti, na snimcima mogu da se raspoznaju leteći insekti, toliko su im moćne kamere. Čoveka "vide" na mnogo većim udaljenostima, sasvim jasno. Uostalom, borbeno su se pokazali u Siriji, nagledali smo se "Phantom" bombardera sa granatama od 40mm poprilično.

[kumbor]

Ne sporim uopšte mogućnosti mikro UAV - dronova, pa se nisam ni uključivao, ali da ste se nagledali "Phantom bombardera sa granatama od 40mm"? Nijedan današnji avion ne nosi top 40mm!!! Ni američki ni ruski, ničiji. Pojedini MiG-15 i MiG-17 nosili su topove 37mm, ali to je bilo pre 60+godina.

[tihi]

Rocker, Reaper dronovi, koji se najvise koriste danas se kontrolisu uglavnom iz daljine, pa cak i iz USA, operateri su u klimatizovanim kojtenerima i bukvalno igraju igrice. Putem SATlinka u realnom vremenu gledaju teren, potencijalne mete i odlucuju o napadu, tj napadaju. U slucaju da im se taj link oduzme, ne sporim da bi se dron mozda vratio sa poletne tacke, ali ne bi bio u stanju da dobije real time informacije, tj da ih operater vidi i samim time bi napad na tackaste ciljeve bio nemoguc. To sa mapiranjem terena bi moglo da se napada npr neko skladiste ali se u tom trenutku znacajno gubi na operativnoj moci samog drona, samim time sto jos uvek nosivost drona nije nesto znacajna pa bi se krstarece rakete (vec pomenuti tomahavk) tu bolje pokazale. Da bi se koristio radio link, operater mora biti dosta blizu, pa je i sam izlozen neprijateljskoj vatri, a kao sto svi znamo, radio link moze da se relativno lako ometa. Jedino da vuce zicu kao maljutka

[relja]

Ne sporim uopšte mogućnosti mikro UAV - dronova, pa se nisam ni uključivao, ali da ste se nagledali "Phantom bombardera sa granatama od 40mm"? Nijedan današnji avion ne nosi top 40mm!!! Ni američki ni ruski, ničiji. Pojedini MiG-15 i MiG-17 nosili su topove 37mm, ali to je bilo pre 60+godina.

Ne nose avionski top, naravno, nego lansiraju nekakve improvizovane granate. Improvizovane - da li od minobacačkih ili nekih drugih granata/municije, ne znam.
Ima dosta o njima na internetu, lako se pronađe.

[tihi]

Ne sporim uopšte mogućnosti mikro UAV - dronova, pa se nisam ni uključivao, ali da ste se nagledali "Phantom bombardera sa granatama od 40mm"? Nijedan današnji avion ne nosi top 40mm!!! Ni američki ni ruski, ničiji. Pojedini MiG-15 i MiG-17 nosili su topove 37mm, ali to je bilo pre 60+godina.

Ne nose avionski top, naravno, nego lansiraju nekakve improvizovane granate. Improvizovane - da li od minobacačkih ili nekih drugih granata/municije, ne znam.
Ima dosta o njima na internetu, lako se pronađe.

Te improvizovane granate su ustvari municija za podcevni bacac granata na koji se doda zadnji deo od bagbington loptice ili pticija pera da bi stabilizovale pad. Udar te male granatice je negde ekvivalentan udaru rucne granate. Reaper nosi hellfire rakete koja je 50-ak kilograma svaka, a njegova nosivost je 1700kg ubojnog materijala.

[Rocker]

@kumbor
Tihi je pojasnio, granate sa potcevnih bacača su kao stvorene za bombardovanje malim dronovima.

@tihi
Naravno, pouzdanost linka je najslabija karika. Ja sam govorio o malim dronovima, koji bi mogli da se upotrebe na taktičkom nivou, prvenstveno za neposredno izviđanje. Tu nema naročite štete ni ako budu uništeni/zarobljeni.

Kada su ozbiljnije letelice u pitanju, veštačka inteligencija će definitivno preuzeti primat u jednom momentu. U početku verovano samo u situacijama kada je link sa operaterom prekinut, a kasnije možda i potpuno. A svi smo gledali Terminatora i znamo kako se završava svaka priča u kome se naoružanom robotu daju "odrešene ruke" i moć da sam donosi odluke. Možda i bolje tako.

[relja]

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/PpgFNSpANFM?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>
Jedno od sada aktuelnih rešenja, ko zna šta nam budućnost donosi.

[MOTORISTA]

Где нестаде "жирафа"
Аутор: Мирослав Лазански недеља, 07.10.2018.

Ле­по је и до­бро што су срп­ски и ру­ски пи­ло­ти за­јед­но ве­жба­ли ових да­на на не­бу Ср­би­је. По­твр­ди­ли су при­ја­тељ­ство, од­лич­не ве­зе два рат­на ва­зду­хо­плов­ства и две вој­ске, на­рав­но и две др­жа­ве. Раз­ме­ње­на су ис­ку­ства у упо­тре­би ло­вач­ке ави­ја­ци­је у пре­сре­та­њу, али и у бли­ској ва­зду­шној бор­би, те у бом­бар­до­ва­њу коп­не­них ци­ље­ва. На кра­ју ве­жбе усле­ди­ле су из­ја­ве на­ших и ру­ских офи­ци­ра за ме­ди­је. Те за­јед­нич­ке фот­ке де­лом го­во­ре о на­шем ка­шње­њу у ди­зај­ну  уни­фор­ме као де­лу вој­ног ими­џа. На­и­ме, пи­лот­ски ком­би­не­зо­ни на­ших офи­ци­ра на тим фот­ка­ма ни­су баш ре­пре­зен­та­тив­ни, а ка­пе бе­рет­ке ве­ро­ват­но још у све­ту но­се са­мо пи­ло­ти на­шег рат­ног ва­зду­хо­плов­ства.

Из­ба­ци­ли смо из упо­тре­бе ону по­зна­ту ка­пу „ти­тов­ку”, а ва­ри­ја­ци­је „ти­тов­ке” има­ју пи­ло­ти ско­ро свих ави­ја­ци­ја НА­ТО др­жа­ва, па чак је да­нас но­се и ру­ски пи­ло­ти. Ви­ђе­но на Ба­тај­ни­ци. Чак и ге­не­ра­ли аме­рич­ког рат­ног ва­зду­хо­плов­ства, ге­не­ра­ли аме­рич­ке коп­не­не вој­ске но­се, осим шап­ке, и ка­пе „ти­тов­ке”. Слич­не „ти­тов­ке” има­ју и бу­гар­ски, хр­ват­ски и ру­мун­ски пи­ло­ти, са од­ре­ђе­ним пре­кло­пом. У вре­ме ка­да су и ру­ски ге­не­ра­ли мо­ди­фи­ко­ва­ли сво­је шап­ке, ни­су ви­ше она­ко огром­не као у вре­ме Со­вјет­ског Са­ве­за, ми смо на­шим пи­ло­ти­ма на­ме­ни­ли кла­сич­ну бе­рет­ку.

Об­ја­шње­ње је би­ло да је „ти­тов­ка” би­ла сим­бол ко­му­ни­зма, па он­да да ка­да се пи­лот на­ђе по­ред ави­о­на ко­ји је стар­то­вао мо­тор „ти­тов­ка” ла­ко од­ле­ти са гла­ве пра­во у уси­сник мла­зног мо­то­ра... Као да и бе­рет­ка не мо­же да од­ле­ти са гла­ве, она­ко ве­ли­ке ка­ко их но­се не­ки на­ши офи­ци­ри и вој­ни­ци ви­ше су па­ла­чин­ке, или је­дро, не­го вој­нич­ка ка­па. Ка­да сам пре ви­ше го­ди­на упи­тао јед­ног на­шег ге­не­ра­ла ка­да ће­мо на­у­чи­ти да ле­по но­си­мо бе­рет­ку, од­го­во­рио ми је да је про­блем што се она про­из­во­ди у са­мо две ве­ли­чи­не: ма­ла и ве­ли­ка. За­то то­пло мо­лим про­из­во­ђа­ча на­ших бе­рет­ки да их пра­ви у ви­ше ве­ли­чи­на, по­што ни­је сва­чи­ја гла­ва за бе­рет­ку. Као и ка­па шил­те­ри­ца, сто­ји са­мо мр­ша­вим офи­ци­ри­ма и вој­ни­ци­ма. Ако су ди­зај­не­ри ишли на не­ку ком­би­на­ци­ју ка­пе шил­те­ри­це с ам­би­ци­јом под­се­ћа­ња на ка­пе офи­ци­ра Кра­ље­ви­не Ср­би­је он­да се ни­је ус­пе­ло. Офи­цир ко­ји има по­за­ди ма­ло ви­ше ко­се са та­квом ка­пом ли­чи на беј­збол игра­ча. Онај ко­ји има ја­чу гла­ву, од­но­сно ши­ре ли­це, са та­квом ка­пом ли­чи на ше­фа же­ле­знич­ке ста­ни­це у БиХ.

Што се ти­че на­ших пи­лот­ских ком­би­не­зо­на они, нај­бла­же ре­че­но, де­лу­ју скром­но у од­но­су на НА­ТО пи­лот­ске ком­би­не­зо­не. Не мо­же­мо да има­мо ави­о­не пе­те ге­не­ра­ци­је, али ба­рем мо­же­мо да на­шим пи­ло­ти­ма обез­бе­ди­мо ком­би­не­зо­не ка­кве има­ју НА­ТО пи­ло­ти. Јер, пи­ло­ти­ма је и  ком­би­не­зон пи­та­ње ими­џа. Да ба­рем ка­да је пред ка­ме­ра­ма бу­де као „топ ган”...

Да­кле, на­ши и ру­ски пи­ло­ти ве­жба­ли су на не­бу Ср­би­је и бли­ску ва­зду­шну бор­бу. Ис­ку­ства из по­след­њих ра­то­ва по­ка­зу­ју да је та­кве бор­бе све ма­ње, да ави­он ко­ји има ра­дар ве­ћег до­ме­та и све­ра­курс­не про­јек­ти­ле ва­здух–ва­здух ве­ћег до­ме­та уз до­бро елек­трон­ско оме­та­ње и не­ма по­тре­бу да уоп­ште и ула­зи у бли­ску ва­зду­шну бор­бу. Ви­дим те на 150 км, имам ра­ке­ту до­ме­та 80 км ко­ју не мо­жеш да оме­таш, имам бо­љу елек­тро­ни­ку, у мре­жно-цен­трич­ном си­сте­му сам, лан­си­рам и одва­јам у стра­ну...

Да­кле, ако мо­дер­ни­за­ци­ја на­ших „ми­го­ва-29” оста­не са­мо на ни­воу уград­ње ме­ђу­на­род­ног си­сте­ма ко­му­ни­ка­ци­је, ра­ди пре­сре­та­ња у оп­ци­ји де­жур­не па­ре, од­но­сно ако се шест до­ни­ра­них ру­ских „ми­го­ва-29”, ви­зу­ел­но раз­ли­ку­ју од на­ших „ми­го­ва-29” по „гр­би” иза кок­пи­та, а у „гр­би” је до­дат­ни ре­зер­во­ар го­ри­ва,  да­кле ако их са­мо до­во­ди­мо на ни­во ка­кав тре­нут­но има­ју на­ши „ми­го­ви-29”, он­да ће хр­ват­ски Ф-16 „ба­рак” би­ти не­сум­њи­во бо­љи апа­ра­ти. Ми мо­ра­мо свих де­сет „ми­го­ва-29”, плус че­ти­ри „ми­га-29” из Бе­ло­ру­си­је, за ко­је тек тре­ба да пот­пи­ше­мо уго­вор, да­кле мо­ра­мо их мо­дер­ни­зо­ва­ти за­и­ста на ни­во ге­не­ра­ци­је „че­ти­ри плус”. Уз та­кве ави­о­не иду ја­чи ра­да­ри и нај­но­ви­је ру­ске ра­ке­те ва­здух–ва­здух сред­њег и ве­ли­ког до­ме­та. Је­сте ру­ски про­јек­тил Р-73 и зва­нич­но нај­бо­ља ра­ке­та ва­здух–ва­здух крат­ког до­ме­та, али тех­нич­ки су­пер­и­ор­ни­ји про­тив­ник не­ће вам ни да­ти при­ли­ку да је лан­си­ра­те у бли­ској ва­зду­шној бор­би. Од­но­сно по­сле про­ла­ска ави­о­на кроз „тра­верс” , по­ло­жај про­тив­нич­ког ави­о­на на бо­ку, по­сле при­бли­жа­ва­ња на су­срет­ним кур­се­ви­ма и „брејк”, на­гли за­о­крет уз мак­си­мал­но оп­те­ре­ће­ње и сма­ње­ње бр­зи­не, то су не­ки од еле­ме­на­та „дог фај­та”, ко­јег је у ствар­но­сти мо­дер­ног ва­зду­шног бо­ја све ма­ње. И о то­ме тре­ба во­ди­ти ра­чу­на...

Про­је­кат на­шег ПВО си­сте­ма „па­сарс-16”, по­зна­тог и као „тер­ми­на­тор” се на­ста­вља. Реч је то­пу „бо­форс Л-70” ка­ли­бра 40 мм сме­ште­ном на ка­ми­о­ну ФАП-2026. Топ је швед­ске про­из­вод­ње, из ар­се­на­ла је ЈНА у вер­зи­ји ка­да га је ву­као ка­ми­он, али уз ње­га је увек ишао ра­дар „жи­ра­фа”. Да­кле „бо­фи” је био ста­ци­о­нар­ног ти­па, ни­је у ЈНА био труп­на ПВО на мар­шу. Са­да га ста­вља­мо на ка­ми­он, до­би­ја мо­бил­ност, али не ви­дим на ње­му ра­дар „жи­ра­фу”. Чак и мно­го ста­ри­ји труп­ни мо­бил­ни ПВО си­сте­ми има­ју на се­би ин­те­гри­са­ни ра­дар, од „ро­лан­да” до „тун­гу­ске”. О „пан­ци­ру” да и не го­во­рим. Да ли то зна­чи да ће наш „па­сарс-16” шле­па­ти „жи­ра­фу” као камп при­ко­ли­цу? Или је „па­сарс-16” са­мо за пран­ги­ја­ње по коп­не­ним ци­ље­ви­ма?

Izvor: www.politika.rs

[dzumba]

Кад је Лазански написао овакав критички текст онда мора бити да се закачио са званичницима из СДПР-а и МО.