Samohodna haubica 122 mm 2S1 Gvozdika (SO-122)

[trpe grozni]

Uh, @Micha, odlican tekst.
Sto se tice topick-a o KOT-ovima, voleo bih da se otvori, pa da naucim jos nesto. Ako imas vremena, zamolio bih te da otvoris pa mi ostali cemo pokusati da nesto dopunmo (ako znamo).

[Brok]

Slažem se odličan tekst. Pa gde si do sada bio micha. Jel možemo da čekamo još neki tekst iz same prakse.
Jel ne verujem da si rado samo na Gvozdikama?

Loše osobine su : mali kalibar oruđa i relativno mali domet trenutnog projektila od 17200 m ,kumulativnog do 1000m ...

Jedno pitanje, da se ovde nije podkrala mala greška, milsim na domet kumulativnog projektila do 1000 metara, da nisi izosatavio slučajno jednu nulu prilikom kucanja?
Odmah da se ogradim, jesam oklopnjak ali ne artiljerac.

[micha]

   Sinoć sam naleteo na ovaj sajt te sam se usudio da nešto napišem. Iskustva imam i na drugim sredstvima ali me ovaj topic zaintrigirao zato što sam od prvog dana rada na Gvozdici naišao na probleme u održavanju koji su izgledali nerešivi zbog nepostojanja tehničke dokumentacije, barem ne u osnovnim jedinicama, te sam morao silom prilika da se raspitujem i tako saznajem malo po malo o njoj. Isprva je mojim kolegama i meni rad na njoj bio odbojan i svi su izbegavali da puno čačkaju  kada je stigla u jedinicu kao zamena za divizion lafetašica 122 mm pre petnaestak godina. Nekima je do zadnjeg dana ostala bauk dok smo ja i moji najbliži saradnici morali da se uhvatimo u koštac sa mukom koja se zove unutrašnja veza na Gvozdici.Tragajući za rešenjem saznavao sam i druge dobre i loše osobine kako sistema veze tako i ostalog pa sam uspeo da dobijem kompletnu sliku o njoj kao odličnom sistemu samohodne artiljerije.
    Po struci sam tehničar  ali sam od artiljeraca koji su radili na njoj dosta saznao pa tako i za kumulativnu granatu i njen domet do jednog kilometra. Naime, artiljerija a pogotovu haubice obično u borbenom poretku biva iza prednjih linija, u kojima su tenkovi i mehanizacija i odatle pruža vatrenu podršku, te nema potrebe za ozbiljniju sopstvenu odbranu. Čak ne poseduje ni kolektivno naoružanje u vidu mitraljeza . Jedino u slučaju brzog protivnikovog tenkovskog prodora kroz prvu liniju i njegovog dolaska pred položaj samohodnih haubica posada se brani neposrednim gađanjem kumulativnim projektilom ,pa zato i nema potrebe za većim dometom. Inače u protivoklopnoj borbi kada se iz tenka gađa drugi tenk u pokretu sa međusobno pomešanim jedinicama , zbog brzine kojom se oklopna vozila kreću i smanjenim pregledom situacije na bojištu kumulativnim projektilom se uglavnom i postižu pogotci na malim udaljenostima. Ujedno sa povećanjem udaljenosti do cilja opada i kinetička energija ovog projektila te i kada pogodi oklopljeni cilj ne pričinjava veću štetu. Što bi se reklo na ovaj način haubica gađa samo u slučaju ,, ne daj bože '' . Druga je stvar kada se nastupajući neprijatelj čeka u zasedi ili se kreće u napad na poznate položaje protivnikovih oklopnih snaga, onda se gađa i na većem rastojanju, ali iz tenka ili vođenom raketom.
   U VS je transformacijskim promenama Gvozdika dobila napokon svoje mesto kao perspektivno oruđe artiljerije, rame uz rame sa tenkom M-84 i BVP M-80A za čiju vatrenu podršku je i namenjena. Komparacijom sa najnovijim zapadnim sredstvima kao što je npr. nemačka Pzh 2000 u prvi mah se uočava prednost u debljini oklopa, preteranoj upotrebi elektronike i savremenih materijala , većem kalibru i duplo većem dometu, upotrebi vođenih tzv. pametnih projektila ,automatizaciji svakog mogućeg postupka, mikroprocesorskom upravljanju i dijagnostici kako oruđa tako i motora na strani zapadnih konstruktora. A onda treba pogledati masu vozila od preko 50 tona , upotrebu specijalnog oklopnog vozila za popunu municijom i još jednog takvog za popunu gorivom , manji akcioni radijus , slabiju prohodnost po bespuću, nemogućnost savlađivanja vodenih prepreka, vazdušni transport samo u slučaju da je ruski Ruslan te nedelje slobodan pošto ga samo on može poneti, dugu i skupu obuku posade na specijalnim trenažerima i sve to uz nenormalnu cenu kako nabavke tako i eksploatacije.Nije teško shvatiti zašto se još uvek nalazi u operativnoj upotrebi u 30 zemalja širom sveta od afričke pustinje do polarnog kruga i još dugo će tako ostati.

[trpe grozni]

@Micha
Kolko se ja razumem u artiljeriju (a nije mnogo) za kumulativne granate i nije mnogo bitna brzina pri udaru u oklopno vozilo, jer deluju kumulativnim mlazom koje ova granata ima. Zato se i PO rakete ne krecu nekom velikom brzinom.
Mozda je problem u tome sto se tenkovi i druga oklopna vozila krecu, pa samim tim su i mnogo teze mete za haubice, cija zrna imaju mnogo upadniju putanju, pa se ne isplati gadjati ih na vecim daljinama.

[Brok]

Ne vidim ni razlog zašto bi Gvozdika imala recimo PAM ili neki PKT. Ima posada svoje lično naoružanje i to je sasvim dovoljno za artiljerce.
I uopšte ako dođe do toga da se Gvozdika neposredno brani od neprijatelja onda je sve gotovo.
A koji je krajnji domet kumulativnog projektila pro posrednom gađanju, jel i ja se slažem sa Trpetom da brzina ne igra mnogo veliku ulogu kod kumulativnih projektila, jel tu mlaz završava posao.
Opet se ograđujem, nisam artiljerac.

Znači možemo očekivati još tvojih pisanja na temu oklopa.
To nam treba kao suvog zlata. Samo napred Micha.

[micha]

   Nisam artiljerac te sam napisao kako sam čuo i to poodavno. U prilog tome ide i činjenica da u BK od 40 projektila ide 35 TF i samo 5 kumulativnih pa već i to govori u prilog da se kumulativni koristi samo za ,,ne daj Bože '' situacije tj. gotovo nikad.
   Osnovna namena 2S1 je vatrena podrška OiM jedinicama te je za tu svrhu u našim uslovima idealna.Više puta sam je gledao na gađanjima i par prezentacija u akciji i na mene lično je ostavila izuzetan utisak .
   Jednom prilikom u Nikincima na prezentaciji povodom pokazivanja mogućnosti VJ u protivterorističkoj borbi divizion od 12 oruđa je dejstvovao posredno sa 3-5 km na prostoriju površine 1 hektara sa ciljem da se izvrši artiljerijska priprema na zamišljenu terorističku grupu primećenu u navedenom rejonu. Svako oruđe je ispalilo po tri projektila na isti cilj ali sa tri različite ubacne putanje. Prvi projektil je imao najveću elevaciju pa je samim tim imao najveće barutno punjenje i upaljač je bio tempiran na najduže vreme aktiviranja pošto je putovao najduže .Drugi projektil je imao manju elevaciju,manje punjenje i nešto kraće tempiranje dok je poslednji imao najkraću putanju sa najmanjim punjenjem i najkraćim tempiranjem. Dok su se vršila uvežbavanja par dana pre prezentacije bio sam u blizini haubica u sastavu pozadinskog obezbeđenja i nisam znao šta se događa daleko na cilju osim što se moglo primetiti da posle svakog plotuna u vis odlazi 12 paralelnih linija iza ispaljenih projektila koji nestaju u niskim oblacima kojih je bilo dosta tih jesenjih dana. Posle par proba komandanti su bili zadovoljni i odlučili su da se premestimo iza bine na kojoj će biti visoki zvaničnici da bi eventualno pružili ispomoć jedinicama koje nastupaju posle art. pripreme pošto na Gvozdikama nije bilo problema. A onda je došao i taj dan kada smo trebali predstaviti svoju vatrenu moć...
   Oficijelni spiker je preko razglasa objašnjavao zvanicama situaciju na poligonu isred bine i na kraju najavio artiljerijsku pripremu i izdao komandu Pali . Prošlo je dosta vremena, možda i više od minuta dok prvi projektil iz osnovnog oruđa nije pao tik do crvene zastave koja je predstavljala centar zamišljene prostorije gde bi se nalazio cilj. Mi smo oduševljeno počeli da aplaudiramo pošto je pogodak bio stopostotan ne znajući da je to samo početak. Ja sam očekivao da će uskoro početi i ostali projektili da padaju jedan po jedan na mesto gde je bila zastava ,međutim bio sam u zabludi. Posle nekoliko minuta iščekivanja mi slučajni posmatrači smo izgubili interesovanje i počeli smo da pričamo međusobno pošto se na cilju ništa ne događa. A onda je počelo. U razmaku od nekoliko sekundi 36 projektila je počelo da se rasprskava na 1.5 do 2.5 metara iznad zemlje uz zvuk kao da se zapalila kineska prodavnica petardi tvoreći pri tom pravilan ,od dima neprozirni pravougaonik širine 50 do 100 metara koji kao da je neko oivičio kanapom na zemlji, uz puno bljeskova. Beli dim se polako izvijao nošen vetrom dok je pri dnu i dalje tvorio pravilan pravougaoni oblik . Moja ekipa i ja smo ostali bez reči, poneko sa opuštenom vilicom, pogleda uperenog prema mestu gde je maločas bio pakao. Niko od nas nije ni mrdnuo sve dok nismo začuli radosne povike posade KOT-a nedaleko od nas koji su izašli svi napolje i počeli da se grle, ljube i međusobno podižu od zemlje. Tada sam shvatio zašto se artiljerci ljube kada uspešno završe gađanje i od tada ih više nisam zadirkivao da to rade zato što je top opalio a kod njih niko nije nastradao i slično, aludirajući ponekad i na tobdžije i furundžije i ono čime se obično zezamo. Posle toga BVP je gađao maljutkom zamišljeno vozilo, pa je krenuo i vod M-84 gađajući iz pokreta, na kraju su uleteli i specijalci sa Hamerima zauzimajući improvizovane objekte ali sve to je bila limunada naspram dejstva haubica. I vizuelno i zvučno a bogami i mehanički, pošto se zemlja tresla, one su ostavile najjači utisak. Artiljercima će ovo biti sasvim normalno i znaće o čemu pišem, pošto su više puta prisustvovali ovakvom kreščendu ali za mene momka iz drugog plana ovo je bio haos. Mislim da taj zamišljeni neprijatelj ne bi imao nikakve šanse da preživi da se našao tamo gde su pretpostavili tako da su potonje radnje ostalih učesnika ove vežbe bile nepotrebne.
   Znam da sva artiljerija gađa na ovaj način i da to nije specifično samo za Gvozdiku ali ja sam hteo da opišem jedan moj doživljaj njene vatrene moći. Smatram da ovo oruđe treba modifikovati i poboljšati da bi pariralo savremenim Hi-Tech Godzilama sa zapada, a u poređenju sa vučnom artiljerijom je u svemu superiorna. Čak i novoprihvaćeni trend montiranja topova na kamione, potekao iz Južne Afrike, smatram slabijim rešenjem pogodnim jedino za siromašne zemlje.

[Brok]

Svaka čast na opisnom iskustvu. Jako dobro preneto.

Kako se zvala vežba ako nije tajna?

[micha]

   Partnerstvo 2000 i nešto, ako se dobro sećam, ali znam da je Koštunica bio najviši zvaničnik sa naše strane.

[micha]

    U svom prvom postu sam izneo pogrešan podatak u vezi oznake KOT-ova i njihove pojedinačne uloge u sistemu 1V12 koji služi za upravljanje i rukovanje vatromdiviziona  SO 122mm 2S1. Naknadnom proverom utvrdio sam da je u stvari : KOT KD-1V15 KOT komandanta diviziona, ZKD 1V16 KOT zamenika komandanta diviziona , KB 1V14 KOT komandira baterije i ZKB 1V13 KOT zamenika komandira baterije . Izvinjavam se zbog pobrkanog redosleda koji sam napisao po sećanju, a ono je kao što se vidi malko izbledelo. Uglavnom ovo su tačne oznake i namena KOT-ova.

[Sin]

Posebno mi drago samohodno oruzje. Par fotografija.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pozdrav!

[Solaris]

Malo o nišanskoj spravi 2A31

[Solaris]

Iz HV br.49 autor Marko Parizoski

poz.

[Rade]

Gvozdika zimi...
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Bozo13]

Crtež kupole
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Haubica 2A31 (varianta haubice D30) ugrađena na 2S1
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Bozo13]

Municija

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]