"Сточну репу" на појединим пијацама у Србији и данас уваљују људима као "блитву". Јестиво је и има витамина, али са блитвом нема беле везе. Гершла је жиатрица коај у нормалним условима служи за "рендање црева". Најгора житарица, али су Немци то радо јели кад није било бољег. Немачку је од опште глади спасао кромпир, јер су источне области имале одлично тло за добар кромпир. Кромпир "не воли" плодну земљу. Тако је нпр. "руски кромпир" једна од ретких намирница које су укусније на руској глинастој земљи, него код нас. (Кад питате одакле је кромпир, сви овде кажу, од Ивањице, са Јавора... па колика је та Ивањица, јбт.) Што се тиче јунади и гица, месо је било под озбиљном контролом. Немачку је, као континенталну земљу, било лако изоловати, па су Земље са јаком морнарицом то одлично искористиле. Британија је тада још увек била светска сила, са највећом ратном флотом, па немачка блокада није могла бити одлучујућа.
Проблеми су настали када им је 1916. кромпир, ради лоших временских прилика, јако слабо родио и јако брзо сатрулио. Те зиме су јели ту сточну репу (
подземну корабу), али не лишће него корење:
Поменуо си руски кромпир, интересантно је да се ова гладна зима у Немачкој временски поклапа са фебруарском револуцијом у Русији, где је глад сигурно била један од фактора за незадовољство.
