Украјина више него спремна за офанзивуСтратези у Кијеву процењују да ће њихову „гвоздену песницу” представљати оружје и опрема које су последњих месеци испоручили САД и западни савезнициМоже ли Запад да у Украјини добије ограничени рат да не би морао да крене у тотални рат? Много тога зависи од дуго најављиване пролећне контраофанзиве, од које Кијев очекује да промени динамику конфликта који се претворио у бруталну и успорену битку исцрпљивања.
Офанзива с циљем да се поврати знатан део изгубљених 17 процената територије може да крене сутра или за неколико седмица, а Кијев је „више него спреман”, најављује украјински министар одбране Олексиј Резников.
Председник Володимир Зеленски отворено говори о наступајућим операцијама. Можда да би охрабрио сународнике који и даље губе животе у руским ракетним нападима. Можда да би уплашио Русе. Највероватније обоје.
Контраофанзива, за коју амерички саветник украјинског начелника Генералштаба тврди да ће „шокирати” свет, чека само стабилизацију времена и исушивање блата, па да око 100.000 војника добије наредбу за напад.
Прегруписавање украјинских снага и успостављање стабилних линија снабдевања западне војне аналитичаре уверава да је офанзива близу. Да би „активна офанзива” могла да почне за неколико дана тврди и лидер руске плаћеничке групе „Вагнер”.
Иако офанзивна дејства повећавају број жртава, стратези у Кијеву процењују да ће њихову „гвоздену песницу” представљати оружје и опрема које су украјинским снагама последњих месеци испоручили САД и западни савезници.
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг саопштио је да је Украјина добила 1.550 оклопних возила, 230 тенкова и других борбених средстава и муниције. Формиране су нове бригаде с 40.000 људи, што Кијев ставља у „јаку позицију да настави да преузима окупиране територије”.
Завршена је обука украјинских војника на Западу, укључујући посаде за немачке и британске тенкове. Амерички касне и неће учествовати у пролећним операцијама, што је изазвало оштре полемике у САД, као и захтев Кијева за испоруку ловаца Ф-16, на који још нема одговора из Вашингтона.
Генерал Кристофер Каволи, главнокомандујући америчких снага у Европи, изјавио је да је „веома сигуран” да Украјинци поседују све потребно за успешну офанзиву, али западни стратези испољавају опрезни оптимизам – у складу с тајним документима Пентагона који су недавно процурили у јавност, у којима стоји да САД нису посебно уверене у способност Украјине да оствари знатне успехе.
Последњи месеци показују да нико није био у стању да начини одлучни пробој. Иако Русија има премоћ у артиљерији, борбе за град Бахмут и његову околину, где обе стране имају велике губитке, трају недељама. Најтежи сукоби и даље се воде на истоку, а експерти очекују да би главни правац удара контраофанзиве, сем Бахмута, био према југу, како би се пресекао копнени коридор између Русије и Крима.
Када ће се покренути украјинске трупе које заузимају нове положаје и граде мостобране на источној обали реке Дњепар у Херсонској области? „Стрпљења”, поручују из јужне команде, мада поједини војни аналитичари тврде да је тиме контраофанзива већ почела.
Русија на украјинске припреме узвраћа на различите начине. Интензивирани су напади крстарећим ракетама на градове, укључујући Кијев, каквих није било дуже од месец дана. Циљ је, кажу у Москви, спречавање пребацивања украјинских резервних снага на борбене положаје.
Дуж стотина километара линија фронта, тамо ге Руси очекују напад, током зиме су подигнуте антитенковске запреке, армиране одбрамбене препреке познате као „ђавољи зуб”, постављена су минска поља и ископани ровови у последњој линији одбране. Руси су посебно ојачали прилазе Криму, који је од анексије 2014. симбол кремаљског тријумфа. У току су припреме за одбрану јужне области Запорожја, где се налази највећа нуклеарна електрана у Европи, која је од прошлог маја под контролом руских снага.
Експерти се питају има ли Русија довољно трупа како би обезбедила пуну контролу над окупираним територијама, али истовремено подсећају да је украјинска офанзива прошле године успела јер Руси нису имали утврђену одбрану.
Нове фортификације онемогућиле би Украјинцима брза напредовања. Тиме би био осујећен план Кијева да поврати приступ лукама Црног мора у време кад Москва најављује да би могла да затвори руте извоза украјинских житарица. Сада је изазов, упркос савременом наоружању са Запада, озбиљнији.
Пробој кроз чврсте линије одбране једна је од најсложенијих и најрискантнијих операција сваког копненог рата. Прво морају да се очисте минска поља, а потом је на инжењерцима да униште бетонске запреке и затрпају ровове – под непријатељском ватром.
Украјинцима недостају артиљеријска муниција и солидна заштита из ваздуха, али и Руси имају проблем: укопана линија одбране захтева добро организовану логистику. Власник групе „Вагнер” Јевгениј Пригожин оштро је напао министра одбране Сергеја Шојгуа и начелника Генералштаба Валерија Герасимова претећи да ће повући своје снаге с фронта око града Бахмута, јер су његови војници „осуђени на бесмислену смрт” због нередовног снабдевања муницијом. Према проценама Беле куће, на које се позива „Вашингтон пост”, од децембра је убијено 20.000 руских војника, а половину чине припадници „Вагнера”.
Чека се одговор на класично питање сваке војне операције: Када? Који је најранији тренутак? Кренути прерано значи заглавити се у блату и постати лака мета руске артиљерије и ваздухопловства. Кренути касно значи суочавање с још озбиљнијом и теже освојивом руском фортификацијом.
Izvor
