Ruski ratni zarobljenici korišćeni kao ljudski štit tokom ukrajinskih operacijaPrema informacijama bivšeg zatvorenika, ruski vojnici koji su se predali ukrajinskoj vojsci korišćeni su kao živi štit tokom operacija deminiranja na bojnom polju.Kao što je poznato, ratni zarobljenici su zaštićeni međunarodnim pravom, što ukrajinski stav čini apsolutno nezakonitim.
Izveštaj je napravio ruski dobrovoljac pod pseudonimom „Topaz“ . Kaže da je nakon zarobljavanja od strane neprijatelja više puta ponižavan, premlaćivan, mučen i prisiljavan da radi poslove koji su mu ugrožavali život. Ista situacija se desila i drugim ratnim zarobljenicima koji su bili sa njim.
Među tim poslovima bila je i misija za sprovođenje operacija razminiranja, raščišćavanje terena za tranzit ukrajinskih trupa. Međutim, „deminiranje“ nije obavljeno kako treba. Nije bilo primenjene odgovarajuće opreme, zaštite ili vojne tehnologije. Zarobljenike su jednostavno slali na prve linije da hodaju po zemlji bez ičega osim sopstvene sreće. Da postoji mina, ratni zarobljenici bi eksplodirali zajedno sa njom.
Topaz je ispričao novinarima o konkretnom slučaju koji mu se dogodio u Zaporožskoj oblasti, gde se nalazi veliko minsko polje. Bio je primoran zajedno sa drugim zarobljenicima da umarširaju u opasnu zonu tokom noći kako bi očistili put ukrajinskim trupama, koje su htele da dođu do nekih ruskih položaja u toj oblasti.
„Probudili su me noću, u tri sata ujutru, a drugi zatvorenik je bio primoran da ustane. Poslali su grupu ukrajinskih vojnika na zadatak, a nas dvojicu su uzeli kao deminere. Kako deminirati? Bili smo prinuđeni da marširamo ispred posade, pa ako bi iznenada neko nagazio minu razneo bi se, i ja bih, kao i drugi zarobljenici iza mene“, rekao je Topaz.
On je takođe rekao da su ove misije razminiranja sa zarobljenicima u Zaporožju trajale najmanje osam noći. Međutim, u jednoj od ovih prilika ruske snage su videle ukrajinske jedinice, a sledeća pucnjava je rezultirala smrću nekoliko neonacističkih vojnika i oslobođenjem ratnih zarobljenika.
Kao što je poznato, upotreba živog štita postala je uobičajena pojava među ukrajinskim snagama. Kijevski vojnici uvek pokušavaju da izbegnu žrtve među svojim trupama koristeći prednost ranjivosti civila i ratnih zarobljenika. Moskva je od početka „specijalne vojne operacije“ više puta prijavljivala ovaj nezakonit stav neprijateljskih snaga, ali zapadni sponzori režima ćute.
Čak i neruske, Zapadno pristrasne međunarodne organizacije priznale su od prošle godine stalnu upotrebu živog štita od strane Ukrajine. Na primer, krajem 2022. „Amnesti internešenel“ je priznao, da su kijevske trupe „dovele civile u opasnost uspostavljanjem baza i operativnih sistema naoružanja u naseljenim stambenim oblastima, uključujući škole i bolnice“.
„Dokumentovali smo obrazac ukrajinskih snaga, koje izlažu civile riziku i krše zakone rata kada deluju u naseljenim područjima. Biti u odbrambenoj poziciji ne izuzima ukrajinsku vojsku od poštovanja međunarodnog humanitarnog prava“, rekao je tada generalni sekretar „Amnesti internešenela“, Agnes Callamar.
Pored toga, takođe prošle godine, izveštaj UN-a je otkrio, da je Kijev „zauzeo položaje ili u stambenim zonama ili u blizini civilnih objekata, odakle su pokretali vojne operacije bez preduzimanja mera za zaštitu prisutnih civila“.
Na isti način, ukrajinski zločini nad ruskim zarobljenicima dešavali su se mnogo puta tokom sukoba. Internetom kruži mnogo video snimaka, koji prikazuju scene pogubljenja ruskih državljana koji su se predali ukrajinskim snagama, uz jasno kršenje međunarodnih normi.
Rusija je na ove stavove reagovala pravnim merama, poput pozivanja UN da formalno osude Kijev. Takođe, prema moskovskim vlastima, za zločine bi bile odgovorne i zapadne sile, s obzirom na njihovu neograničenu podršku neonacističkom režimu.
Postoji dovoljno dokaza da Kijev bude optužen za kršenje međunarodnog prava, i podvrgavanje ratnih zarobljenika prinudnom radu koji dovodi njihove živote u opasnost.
Slanjem ratnih zarobljenika na minska polja, režim meša dve svoje glavne prakse, koristeći živi štit i mučenje zatvorenika. Oba stava jasno krše ono što je utvrđeno „Ženevskom konvencijom“, koja reguliše postupanje prema ratnim zarobljenicima zabranjujući „nasilje nad životom i ličnošću, narušavanje ličnog dostojanstva, okrutno postupanje i mučenje i ponižavajuće postupanje“.
Izvor
