Šta se dešava sa ukrajinskom kontaofanzivom?Postalo je jasno, kako pišu zapadni mediji, a delimično priznaju i ukrajinski zvaničnici, da dugo najavljivana kontraofanziva nije donela željene rezultate.Dugo najavljivana i pokrenuta početkom juna, ukrajinska kontraofanziva nije donela željene rezultate. Razloga zbog sporog, mnogi će reći suštinski nikakvog, napredovanja je mnogo, a zapadni mediji i ukrajinski visoki zvaničnici potenciraju različite uzroke.
I jedni i drugi se slažu u oceni da se preveliki entuzijazam pokazao kao neutemeljen i nerealan, a teritorija koju su ukrajinske oružane snage oslobodile od ruskog okupatora na istoku zemlje gotovo pa beznačajne.
U velikoj analizi borbenog stanja na istoku Ukrajine, “Politiko” piše da je kontraofanziva došla u stadijum kada zapadni mediji pišu kritički intonirane tekstove o razvoju borbene situacije na istoku Ukrajine, a ukrajinske vlasti optužuje zapadne saveznike da su celu akciju okružili “preteranim optimizmom”.
Osim toga, kako piše “Politiko”, ukrajinski zvaničnici za neuspeh krive i “preterano entuzijastične” zapadne medije, koji prečesto zamenjuju željne misli s jasnom analizom, dočaravajući ideju demoralizovanih, loše vođenih ruskih vojnika koji brzo okreću rep.
Optimisti su smatrali da će kontraofanziva jednostavno ponoviti uspeh od prošle jeseni, kada je Ukrajina postigla zapanjujući i brzi uspeh oko Harkova, dok je ruska odbrana padala.
Ključni razlozi neuspehaDva su ključna razloga zbog kojih je kontraofanziva postala neuspešna, piše “Politiko”. Prvi razlog su optimistične prognoze i entuzijazam ukrajinskih vlasti, koje su očekivale da će se stvari na terenu odvijati zacrtanim tempom, a ispostavilo se da su “propagandna samouverenost o uspehu brzog proboja i stvarna snaga ukrajinske vojske u koliziji”.
Drugi razlog krivog optimizma Ukrajine bio je “neshvatanje da je ruska vojska brzo učila na sopstvenim greškama i korigovala kurs”.
“Samo nekoliko nedelja pre pokretanja kontraofanzive, Džek Votling i Nik Rejnolds – dvojica najpromišljenijih vojnih analitičara rata iz Kraljevskog instituta ujedinjenih snaga (RUSI) – izdali su upozorenje o mogućim problemima, iznoseći detalje o ruskoj krivulji učenja, ističući izmenjenu taktiku pešadije i poboljšano artiljerijsko ciljanje, koja sada omogućava i topovima da pogode ukrajinske ciljeve unutar nekoliko minuta od otkrivanja”, piše list.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
“Politiko” analizu zaključuje tvrdnjom da “Ukrajina sada ima malo vremena da napravi proboj kroz ruske odbrambene linije – koje su na nekim mestima duboke 30 kilometara – i zatim u potpunosti iskoristi svaki veći proboj pre nego što se vremenske prilike opet promene za nekoliko meseci. Ali, do sada su, nakon sedmica borbi, napravili prodor samo od nekoliko kilometara na ključnim mestima. U prvoj fazi kontraofanzive došlo je do znatnih gubitaka u pogledu oklopne mehanizacije, koje je dopremio Zapad, a ni druga faza korišćenja pešadije za pronalaženje prolaza takođe nije postigla značajan uspeh.”
Mreža CNN je donela priču o tome kako je kontraofanziva već sedmicama u toku i da su borbe fokusirane duž istočnog i južnog fronta, dodajući da je “Kijev pokrenuo kampanju u nadi da će ponovo zauzeti teritoriju koju je Rusija otela. Ali, do sada su svi dobici bili mali i za njih se mučno borilo.”
Prerano je ofanzivu proglasiti neuspehom
Zanimljivu i nimalo optimističnu analizu za Ukrajince dao je u “Gardijanu” Džulijan Borger, koji je napisao kako je sada jasno da “svaka nada da će ruske trupe napustiti svoje rovove i pobeći sada ostavljena daleko iza na bojnom polju”.
“Ruske snage su se držale čvrsto”, piše Borger, objašnjavajući kako su uglavnom uspele da održe disciplinu odbijajući ukrajinske napade jedan za drugim, da bi zatim krenuli u ofanzivno delovanje, posebno na području Luganska.
Borger objašnjava da su početne ukrajinske napade najviše amortizovala dobro postavljena gusta minska polja i da je podbacila ofanziva oklopnih vozila, koje su do početka juna Ukrajinci nestrpljivo iščekivali.
“Tenkovi, kako su upozoravali vojni stručnjaci, nisu rešenje sami po sebi. Bez vazdušne nadmoći na nebu iznad i goleme artiljerijske podrške, bili su ranjivi na ruske protivtenkovske projektile ispaljene iz rovova i sa topovnjača koje su ih mogle pogoditi preko širokog horizonta”, navodi on.
“Iako nema sumnje da kontraofanziva nije opravdala očekivanja u zapadnim prestonicama i da daleko kasni za optimističnijim rasporedima, većina vojnih stručnjaka tvrdi da ju je prerano proglasiti neuspehom”, zaključuje Borger.
Izvor
