Највећи број информација о економском и енергетском стању у Украјини пре рата се изгубио са интернета, услед ратних збивања. Нашао сам
информацију да је 32% укупне потрошње енергије ишло на грејање стамбених зграда, а да је 80% њих било енергетски неефикасно. Нашао сам и
текст из 2012, где
Carnegie Endowment for International Peace (CEIP) говори о проблемима украјинске економије из оног угла из кога сам и ја говорио:
Ja uopce ne sporim tvoje navode. Ukrajina je mozda i najgore vodjena zemlja od svih ''tranicijskih''. Zemalja. Spadali su u najrazvijenija podrucja SSSR-a, naslijedili fantastican kadar, odlicnu infrastrukturu, trecu najvecu vojsku na svijetu, i vrlo ozbiljne industrijske pogone. I sve su sjebali. Ali bas sve, od industrije, vojske, pa nadalje. Oni su uspjeli jednog giganta kakav je Motor Sič otjerati prakticno u stecaj. Ja uopce ne razumijem njihovo srljanje na zapad, koji je i bez rata znacio ostanak bez istocnog trzista. Njihoi proizvodi su na istoku prepoznati, konkurentni, i zadovoljavaju standarde. Nista od toga ne vrijedi na zapadu. Zbog promasene politike su ostali bez jeftinog plina, a njihovi nekonkurentni proizvodi su time postali jos manje konkurentni. Potpuno suludo. Ali je kako je. Ovaj rat ih je dodatno unakazio, ne samo da su ostali bez Krima, Donbasa i dijelova Hersona i Zaporozja, ostali su bez najvece nuklearke u Europi (kakvu vise sagraditi nece nikad, a ni tada), a ako rat krene nepovoljno, pa ostanu i bez Odese, odnosno izlaza na crno more, prijeti im bas poptuna katastrofa.
Zauzvrat nisu dobili nista osim obecanja ulaska u NATO (koji je moguc i vjerojatan u nekom trenutku) i EU (koji je manje vjerojatan, i vjerojatno ce slijetiti rutu beskonackih turskih pregovora). Ako misle da ce trenutna dinamira upumpavanja milijardi da bi im drzali glavu iznad vode trajati vjecno, mislim da im slijedi vrlo gorko otrijeznjenje.
Шта је Русија могла другачије да уради? Не мислим на период након Мајдана, него пре њега. Обезбедили су им јефтине енергенте, гледали кроз прсте на константне крађе у транзиту. То је имало своју цену и једна политичка екипа у Украјини је то била спремна да плати. На власт је у два наврата (прво у наранџастој револуцији а касније на Мајдану) дошла друга политичка екипа. Та екипа није желела политичку зависност од Русије, али је хтела да се снабдевање сировинама настави на исти начин, по истим ценама.
Ja stvarno nisam neki veliki strucnjak za Rusiju i rusofono podrucje, ali po posljedicama bih rekao da su morali napraviti puno vise. Ono, postoji razlog zasto nitko od malenih susjeda ne voli ruse... Balticke zemlje ih mrze, Poljaci ih mrze vise od svih, Rumunji ih ne vole, bugari su u najboljem slucaju suzdrzani, i to dio koji im je naklonjen. Cak su i Armeniju izgubili, koja se okrenula prema zapadu, uz katastrofalne posljedice (ostali bez Nagorno Karabaha, Azeri sve vise pritiscu, a tek ce vidjeti sto znaci staviti svoju sudbinu u ruke Francuza i slicnih). A koliko su Ukrajincima dragi nije potrebno ni naglasavati.
