Rat u Ukrajini

[milan55]

Inzeresantno je da kod pomena nuklearne bombe svi odmah misle na Hirosimu i Nagsaki. Danas Rusi a i Zapad imaju tzv “LOW-YIELD” NUCLEAR BOMB" sto je nesto drugacije i mislim da bi sa time zapoceli ako nedaj Boze do toga dodje.

https://dc.medill.northwestern.edu/blog/2018/02/09/exactly-low-yield-nuclear-weapon/#sthash.gs22rEUR.dpbs


https://en.wikipedia.org/wiki/Nuclear_weapon_yield

[Zaslon]

U senci ovih užasnih dešavanja u Moskvi ....

Pojavio se i snimak uništenog ukrajinskog samohodnog minobacača M120W RAK kojih je u broju od 20tak komada donirala Poljska Ukrajini. Ovo je prvi takav snimak a radi se o relativno novom oruđu (2017 ušao u naoružanje) monobacaču 120mm montiranom na poljski oklopni točkaš "Rosomak" (Patria AMV).

[dzumba]

Током јучерашњег дана Руси су заузели село Иванское (Красное) код Бахмута. Такође, заузето је у потпуности и Тоненкоје код Авдиевке. На осталим деловима фронта је мање-више непромењено стање.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Према писању украјинских ТК, позивајући се на неке руске ТК али и своје анализе, украјинска страна је захваљујући концентрацији и успешном електронском ратовању сачували мали мостобран код Кринкија на дњепру. Наиме, Руси се жале да Украјинци оборе ометањем значајан број ФПВ дронова. Украјински ТК "Мађар" (који је иначе специјалиста за БПЛ и активно учествује на том делу фронта) наовиди да су на том делу фронта (не обухвата само Кринки) детектовали 809 руских ФПВ дронова од којих су оборили 592 или 76,37%.

Оно што је неоспорно, а на шта указују и ови наводи јесте да се ФПВ дронови користе свакодневно и масовно. Друго, да је тренутно најефикасније те дронове обарати електронским ометањем (електронским ратовањем) и да оно даје резултате ако се примене позната начела концентрације средстава, маскирања, доброг планирања употребе и координације са осталим учесницима на фронту.

[Prvačić]

Pojavio se i snimak uništenog ukrajinskog samohodnog minobacača M120W RAK kojih je u broju od 20tak komada donirala Poljska Ukrajini. Ovo je prvi takav snimak a radi se o relativno novom oruđu (2017 ušao u naoružanje) monobacaču 120mm montiranom na poljski oklopni točkaš "Rosomak" (Patria AMV).

Odje prikazana gusjenična šasija.

[dzumba]

Pojavio se i snimak uništenog ukrajinskog samohodnog minobacača M120W RAK kojih je u broju od 20tak komada donirala Poljska Ukrajini. Ovo je prvi takav snimak a radi se o relativno novom oruđu (2017 ušao u naoružanje) monobacaču 120mm montiranom na poljski oklopni točkaš "Rosomak" (Patria AMV).

Odje prikazana gusjenična šasija.

Како то мислиш? Виде се остаци гума на изгорелим точковима. Испод бандаша точкова (на тлу) и у продужетку је колотраг са траговима гусеница, вероватно од других возила гусеничара.

[Prvačić]

Hvala na ispravci. Zbunili su me tragovi gusjenica.

[fazan]

Na nuklearne bombe sam i mislio - ne treba nikakva logistika.

A za broj - ne misliš valjda da je važno da li imaju po 500 ili 5000? Jedna je previše.

Gledajte, strategija NATO saveza u 1. hladnom ratu (1947.-1990.) glede uporabe nuklearnog oruzja podrazumijevala je tzv. manipulaciju rizika.

Онај ко мисли да би се америчко-руски нуклеарни рат водио на територијама ове две земље је наиван. Ни једнима ни другима није у интересу да ризикују разарање сопствене територије. Слично је било и током хладног рата.

[milan55]

fazan, ne slazem se sa tvojom izjavom. Niti USA niti Rusija se ne mogu zastititi od preljevanja rata na svoju teritoriju. Upravo ta spoznaja je sacuvala mir/balans u doba hladnog rata. Kad bi bilo koja nuklearna sila bila sigurna da njima protivnik ne moze nista, lako bi potegnula za nuklearnim oruzjem. USA i NATO su napali sve zemlje za koje su bili sigurni da nemaju nuklearno oruzje, SFRJ, Irak, Libija ,Afganistan, Panama, Grenada. Zasto ne napadnu Iran ili N.Koreju? Jer neznaju zasigurno da li bi dobili kakav takav odgovor.

[Boro Prodanic]

Украјина тврди да је погодила два руска десантна брода и центар везе на Криму

Украјинске снаге успешно су погодиле два десантна брода Јамал и Азов, центар везе и неколико инфраструктурних објеката руске Црноморске флоте у Севастопољу, саопштила је Управа за стратешке комуникације Оружаних снага Украјине, а преносе украјински медији.

Губернатор Севастопоља Михаил Развожајев синоћ је саопштио да је једна особа погинула, а четири су повређене у ракетном нападу украјинских снага на Севастопољ.

Развожајев је навео да је оборено више од 10 украјинских пројектила.

Руски медији преносе да је саобраћај на Кримском мосту ноћас био обустављен два пута.

Izvor

[fazan]

fazan, ne slazem se sa tvojom izjavom. Niti USA niti Rusija se ne mogu zastititi od preljevanja rata na svoju teritoriju. Upravo ta spoznaja je sacuvala mir/balans u doba hladnog rata. Kad bi bilo koja nuklearna sila bila sigurna da njima protivnik ne moze nista, lako bi potegnula za nuklearnim oruzjem. USA i NATO su napali sve zemlje za koje su bili sigurni da nemaju nuklearno oruzje, SFRJ, Irak, Libija ,Afganistan, Panama, Grenada. Zasto ne napadnu Iran ili N.Koreju? Jer neznaju zasigurno da li bi dobili kakav takav odgovor.

Надам се да нећемо имати прилику да проверимо ове теорије у пракси. И СССР и САД су имали програмиране циљеве са стратешке интерконтиненталне циљеве на супротној страни. Међутим, и једни и други су имали стратегију узвратног удара: неће их употребити први, али ће одговорити ако противничке ракете полете ка њиховој територији. То би било међусобно уништење и то је оно што је чувало свет од њиховог директног сукоба.

У исто време су и једни и дриги предвиђали употребу тактичког нуклеарног оружја, пре свега у Европи где су се и сукобљавали. Поред концентрација трупа и удара на правцима продора, мета би биле саобраћајнице, комуникације, аеродроми и луке.  Уколико би сукоб ескалирао и почеле одмазде по градовима, кренуло би са ”опоменама”, прво би горели Варшава и Бон.

Американци више немају шта да гађају у Варшави, карта Европе је промењена. Али ће се и даље уздржавати да не гађају руске градове, да ракате не би почеле да падају по Америци. Зато су на америчкој страни постојали першинг и томхавк, а код Руса СС-20. (Многи се вероватно не сећају, током бомбардовања СРЈ 1999. године, Американци су у једном тренутку морали да скидају нуклеарне главе са томахавка, јер су остали без оних са конвенционалним главама.) Данас нема першинга и СС-20, али су њихову улогу преузеле друге платформе средњег и кратког домета.

[Boro Prodanic]

"Napad izveden raketom Neptun" - Ukrajina tvrdi da je pogodila brod koji joj je Moskva oduzela 2014. i objasnila što je to uradila (VIDEO)

Oružane snage Ukrajine pogodile su brod "Konstantin Olšanski" koji je ranije pripadao ukrajinskoj mornarici, a koji je Rusija oduzela 2014. godine kada je anektirala Krim, izjavio je danas portparol mornarice Oružanih snaga Ukrajine Dmitrij Pletenčuk.

On je rekao da je napad izveden protivbrodskom raketom Neptun, prenosi Interfaks Ukrajina.

Video

Pletenčuk je naveo da je brod devet godina je stajao u Sevastopoljskom zalivu demontiran na delove, a da je onda Rusija odlučila da ga obnovi, zbog čega je napad izveden.

Video

Ukrajinska vojska saopštila je 24. marta da je pogodila dva ruska desantna broda - "Jamal" i "Azov" - centar za vezu i nekoliko infrastrukturnih objekata ruske Crnomorske flote u Sevastopolju.

Video

Izvor

[milan55]

Mozda se varam, ali cini mi se da sam ovaj snimak u Blick-u ,vec prije vidio ,gdje se vidi ograda broda sa kog je snimano?

[dzumba]

Тренутно на фронту нема неких значајнијих догађања. Руси су у зони Работино - Вербовое успели да освоје неке положаје али ништа битно. Такође, око Авдиевке ситуација је мање-више непромењена. Руси покушавају да код Бердичија потисну Украјинце, али нису успели и претрпели су веће губитке (судећи по снимцима које објављује украјинска страна).

Са друге стране наставља се међусобно далекометно гранатирање и ракетирање. Тако су Руси 25. гађали циљеве у Кијеву и према њиховим изјавама погодили су објекат које користи СБУ (Служба безбедности Украјине), као и један аеродром. Погођени објекат је иначе припадао служби цивилне одбране али је почетком рата напуштен. Према снимцима на лицу места (види се да је практично сравњен до темеља) с обзиром на мало веће присуство припадника СБУ међу онима који прегледају рушевине, изгледа да је то објекат који су ипак они користили. Тешко је речи да ли је то био неки важан објекта.

Према украјинским ТК они су од 24.01. до 25.03. у нападима на руски енергетски сектор погодили и оштетили 10 руских рафинерија нафте (због чега су их наводно, по писању неких медија, чак "опоменули" и Американци), једну рафинерију ТНГ и једну електрану. Са друге стране, руски удар од пре пар дана по украјинском електроенергетском систему, изгледа да је нанео врло озбиљну штету и створио велике проблеме у снабдевању струјом многих региона Украјине. За разлику од ранијих удара по сличним или истим објектима, сада су гађана машинска и турбинска постројења тако да је санација штета изузетно сложена, а у неким случајевима скоро немогућа. Барем тако кажу званичници украјинског електроенергетског система.

[PakleniVuk]

Русија први пут распоређује самоходну обалску хаубицу А-222 Берег у Украјини

Према неколико руских медија 22. марта 2024. године, Русија планира да поново успостави Дњепарску флотилу по шести пут од њеног оснивања 1737. Обавештени извор у руском Министарству одбране открио је да ће ова нова јединица чинити маринце и јединице специјалних снага. По први пут ће укључити и самоходну обалску хаубицу А-222 Берег калибра 130 мм, која није била распоређена у Украјини од фебруара 2022. године.

Дмитриј Болтенков, руски војни експерт, извештава да се очекује да ће ажурирана флотила бити опремљена разним морнаричким пловилима, укључујући речне миноловце, оклопне чамце, артиљеријске чамце и десантне летелице. Очекује се да ће овај састав пратити историјску руску поморску праксу, што сугерише интеграцију различитих маринских јединица у оно што ће вероватно бити организовано као посебан батаљон. Предвиђа се да ће низ операција флотиле одражавати војну тактику коју је користио СССР током Другог светског рата. Предвиђено је да активности укључују ангажовање са противничким бродовима, распоређивање трупа и успостављање стратешких упоришта дуж реке Дњепар кроз стварање мостобрана и, где је то изводљиво, прелазак реке, што је паралелно са стратешким акцијама предузетим 1943. године.

Увођење артиљеријских јединица А-222 Берег у оквиру флотиле има за циљ да повећа стратешке способности Русије у региону Дњепра и суседним територијама. Овај приступ такође има за циљ да се супротстави поморској помоћи коју Кијеву пружају савезници као што су Шведска и Холандија. Болтенковљеви увиди сугеришу срачунати потез Русије да одврати страну поморску војну подршку Украјини и да поново успостави своју доминацију у региону Дњепра.

Поновним успостављањем Дњепарске флотиле од стране Русије, како је 20. марта 2024. године најавио министар одбране Сергеј Шојгу, завршава се дуга дебата о неопходности и улози такве флотиле у Оружаним снагама Русије, наглашавајући њену уочену стратешку вредност. Поновно успостављање Дњепарске флотиле од стране Русије може се посматрати и кроз историјску и из стратешког сочива. Историјски гледано, Дњепарска флотила је реформисана неколико пута од свог првобитног стварања 1737. године, наглашавајући стратешки значај речне флоте у контроли виталних пловних путева, који су од суштинског значаја за транспорт и снабдевање током сукоба. Флотила је играла улоге у различитим историјским контекстима, посебно у Другом светском рату, где је подржавала војне операције дуж реке Дњепар, показујући стратешку вредност реке у олакшавању кретања и логистике.
Дњепарска флотила је основана најмање пет пута током историје, што одражава руску стратешку важност за операције на речним путевима Украјине. Првобитно формирана 4. јануара 1737. године, након декрета Сената, флотила је доживела разне инкарнације, а посебно је поново састављена 1788. под командантима као што су Американац Џон Пол Џонс и Француз Чарлс Анри Николас Ото де Насау-Зиген. Активно је учествовао у историјским догађајима као што је поморска битка код Очакова. Накнадне формације настале су као одговор на специфичне војне потребе, као што су током грађанског рата и Другог светског рата, што указује на образац реактивације током периода сукоба. Догађаји после Другог светског рата довели су до распуштања флотиле и пренамене њених средстава, што је допринело успостављању речне дивизије у Пинску, Белорусија, након распада СССР-а.

Поновно увођење Дњепарске флотиле дешава се у контексту у којем се динамика регионалне безбедности, посебно у вези са Украјином, променила. Успостављање поморских снага од стране Украјине на Дњепру као одговор на сукоб са Русијом одражава шире војне и стратешке прорачуне, где река Дњепар остаје значајно географско и стратешко добро, а присуство специјализоване флотиле побољшава способности било које војске у вези са на мобилност, снабдевање и оперативну флексибилност дуж овог кључног пловног пута. Сходно томе, поновно увођење Дњепарске флотиле указује на стратешке циљеве и оперативне приоритете Русије суочени са тренутним изазовима у снабдевању и оперативним циљевима у региону Дњепра.


А-222 Берег је обалски артиљеријски систем који је развио Совјетски Савез, са циљем да брани обалу од потенцијалних амфибијских напада. Покренут касних 1970-их, његов дизајн се фокусира на способност самохода да брзо гађа велике и мале поморске циљеве на значајним удаљеностима. Ови циљеви укључују пловила која се крећу великом брзином до 100 чворова (преко 180 км/х), али и копнене циљеве. Систем је заснован на шасији камиона 8к8 МАЗ-543М, опремљеном куполом у којој се налази топ АК-130 калибра 130 мм. Овај артиљеријски комад може да се ротира за 240 степени и подиже од -5 до +50 степени, омогућавајући максимални домет паљбе од 27 км. Топ може да користи и стандардне и ласерски вођене пројектиле, има полуаутоматско пуњење и има брзину паљбе од 10 до 12 метака у минути. Оперативна употреба захтева посаду од осам чланова.

Берег има помоћну јединицу за напајање, састављену од два дизел генератора, која обезбеђује енергију свим системима када је главни мотор искључен, било из разлога скривености или ради уштеде горива. Ова карактеристика је део дизајна система за одржавање спремности и оперативне ефикасности без ослањања на примарни мотор.

Дизајн А-222 Берег омогућава да се брзо распореди у приобална подручја потенцијално рањива на неочекивано слетање, са радијусом откривања циљева до 30 км. Систем може да почне да пуца у року од три до пет минута од достизања неприпремљене позиције, што је олакшано постављањем четири хидрауличне дизалице за стабилизацију. Упркос великој тежини од 43,7 тона и релативно скромној максималној брзини од 60 км/х, која се приписује његовом дизел мотору од 525 коњских снага, Берегова шасија 8к8 пружа одређени степен теренских способности погодних за различите терене, допуњене централним надувавањем гума. систем за бољу покретљивост на меким подлогама. Поред тога, систем се може транспортовати великим војним теретним авионима као што су Антонов Ан-22 Антеј и Иљушин Ил-76.

Стандардна оперативна јединица, или батерија, обично се састоји од шест до осам јединица А-222 Берег заједно са мобилном централном станицом опремљеном системом управљања МП-195 и једно или два возила за подршку за борбено дежурство, која обезбеђују енергију (две јединице од 30 кВ), мини мензу и помоћну опрему. Свако возило укључује митраљез са куполом калибра 7,62 мм и постављено је на шасију камиона МАЗ-543М 8к8. Подешавање омогућава независан рад са подацима о пуцању које се деле између јединица које се налазе на удаљености до 1.000 метара. Командно возило може истовремено да прати до четири циља, омогућавајући батерији да гађа две мете одједном, и може да ради аутономно до недељу дана. Иако је систем А-222 Берег финализиран 1988. године и ушао у сервисно тестирање раних 1990-их, званично је примљен у употребу 1996. Међутим, постојала је забринутост у вези са калибром система од 130 мм пошто руска војска претежно користи артиљерију од 122 мм и 152 мм. калибрима.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]





Izvor

[Boro Prodanic]

...

Oružane snage Rusije zauzele periferiju Časovog Jara

Jedinice Oružanih snaga Rusije preuzele su kontrolu vatre nad istočnom periferijom sela Časov Jar na Artemovskom sektoru fronta u Donbasu, rekao je za RIA Novosti vojni ekspert, potpukovnik LNR u penziji Andrej Maročko.

- Tokom oslobodilačkih akcija naših trupa u rejonu naselja Časov Jar, jedinice Oružanih snaga Rusije zauzele su povoljnije linije i položaje, što je omogućilo da se istočni obod naselja zauzme - rekao je Maročko, pozivajući se na sopstvene izvore.

...

Ostatak vesti