Осим тога, Руси ће се, ако крену у ту офанзиву, суочити са релативно јаком одбраном (која се сада већ интензивно уређује по дубине), високом засићеношћу простора минским пољима, што их може "натерати" да каналиши" нападе тамо где уставри нису желели, али и са до тада сигурно јачом авијацијом противника (о БПЛ да и не говорим).
Џумба, каква је твоја процена могућности да Руси тешким понирућим бомбама (1.5 и 3 тоне) пробију украјинске утврђене линије? Наилазим на неке забринуте коментаре у западним медијима.
Моје мишљење да Руси могу пробити прву украјинску одбрамбену линију и без тога. Те бомбе (њихова употреба), саме по себи неће пуно помоћи ако удари нису прецизни, односно ако не погађају кључне објекте и у задато (право) време. То баш и није лако испланирати јер се све заснива на информацијама. Дакле, кључне су тачне, потпуне, прецизне (обрађене) обавештајне информације и брзина реаговања на њих. Ту су Руси били танки. Мада је чињеница да су се у последњих годину дана поправили. Дакле, њихова употреба може помоћи, али није пресудна.
Други проблем који видим јесте недовољно снага за експлоатацију пробоја јер их иза прве, чека и друга, па вероватно и трећа линија (мада би отпор после прве линије вероватно био слабији). Украјина је огромна земља и за покривање свих локација могућег отпора треба доста војске (моја је процена да ће се Украјинцу сконцентрисати на одбрану насељених места, посебно већих). Моје је мишљење да је потребно скоро дупло више Руске војске од броја који је сада ангажован, ако се жели тотални и брзи пораз Украјине. Треба имати на уму да Украјина има у оружаним снагама преко милион људи, док је Русија ангажовала у Украјини, не више од 600000-650000 људи (од тога око 450000- 500000 на фронту).
Треће, заузети простор треба контролисати и најважније омогућити становништву какав-такав нормалан живот, односно исхрану, воду, грејање, струју, комуналне услуге. (Побуна у Ираку је почела управо због тога што САД нису биле припремљене за дуготрајну окупацију.) На оним просторима које су Руси већ заузели имали су доста јак ослонац међу локалним становништвом, па је то некако функционисало. Тамо где је прихватање од локалног становништва мање, биће проблема. Зато је важно да се припреми окупациони систем или систем комбинован са руским војним властима и локалним снагама које би их подржале. У склопу тога би, по мом суду јако било важно да се унапред дефинише однос према рањеним и заробљеним украјинским војницима, посебно инвалидима и онима који се лече (значи бивају затечени, не заробљени) на територији коју би евентуално Руси заузели. Хуман однос, помоћ при лечењу и укупан третман и сл. без обзира на то што су били у непријатељској војсци, запошљавање бивших војника, битно би поправио углед Русије и олакшао окупацију.
