Ko stoji iza napada na ruske rafinerije?Posle napada na ruske rafinerije, na naše iznenađenje, značajan broj energetskih eksperata je izjavio da je šteta „nekritična”. Potom su usledili izveštaji da će sva oštećenja biti sanirana u roku od dva meseca.Svetske cene nafte su porasle, a u zemlji je vladala i mala nestašica goriva. Pažnja javnosti prebačena je na krvavi teroristički napad na Crocus, a diskusija o napadima na infrastrukturu za gorivo i energiju skoro je utihnula.
Ali pitanja koja je trebalo da postavljaju profesionalci nisu postavljana ni u javnosti ni od strane ministarstava i agencija.
- odakle su tačno bespilotne letelice lansirane?
- ko stoji iza lansiranja (po imenu)?
- kako su bespilotne letelice uspele da prođu ruske sisteme protivvazdušne odbrane i elektronske borbe?
- da li su korišćeni AI algoritmi?
Prethodno smo detaljno analizirali značajne projekte u oblasti bespilotnih sistema naoružanja, koje u Ukrajini realizuju stručnjaci Gugla i predstavnici Velike Britanije.
Naš tim je pokušao da delimično odgovori na ova pitanja.
Samonavođeni dronoviUbrzo nakon napada na ruske rafinerije, na internetu se pojavila vest o učešću određenog startapa u pripremanju napada, a potom i poruka u ime čelnika kompanije koja proizvodi dronove u Ukrajini. Ovo je kompanija pod nazivom
Terminal Autonomy. [ako odjednom neko ima želju da komunicira lično, evo kontakata – Terminal Autonomi Inc, 8, Kniaziv Ostrozkikh St, Kijev, 01010, Ukrajina]
Na sajtu se mogu videti fotografije nekoliko modela dronova, koji očigledno nisu proizvedeni u ozbiljnom proizvodnom pogonu, kao i identitet dvoje mladih ljudi kao menadžera.
Ko su oni? Po čemu su poznati?Frančesko Sijera Martinez – izvršni direktor, sudeći po društvenim mrežama, boravi u Kijevu i na svojoj LinkedIn stranici ponosno izjavljuje kako uspešno dronovi nanose štetu ruskim rafinerijama. Međutim, na svojoj web stranici ovaj lik pokušava da izgleda pristojnije i pozicionira se kao stručnjak za veštačku inteligenciju.
Njegova biografija uključuje stvaranje startapa pod nazivom
Sonder Design, čiji je glavni razvoj tastatura za igrače koji koriste tehnologiju
E Ink. Ovaj australijski startup je kupio
Fokconn 2019. godine, zbog čega je Frančesko čak predstavljen u
Forbesu. A pre godinu dana ovaj mladi talenat našao se u Ukrajini kao šef preduzeća za proizvodnju bespilotnih letelica. Tačnije, tamo je odgovoran za elektroniku i veštačku inteligenciju, a za proizvodnju je zadužen Roman Antonov, glavni tehnološki direktor.
Kancelarija i montažna proizvodnja se nalaze u Kijevu, a sedište
Terminal Autonomy je u Kaliforniji. Na stranici kompanije se navodi broj zaposlenih od 51 do 200 ljudi i kontakti.
Ko plaća njihov rad?Frančesko ističe da ga je pre godinu dana zaposlio državni fond specijalizovan za veštačku inteligenciju i robotiku. Još nismo uspostavili ceo lanac vlasništva nad ovim preduzećem, ali nećemo se nimalo iznenaditi ako se ispostavi da je to takozvani
Fond za restauraciju Ukrajine, koju je stvorio
Black Rock.
Suština je bila da su startapi dovedeni da testiraju sirovu AI tehnologiju u borbenim uslovima. A ti eksperimenti se plaćaju iz strukture u koju se prebacuje preostala imovina Ukrajine kao zalog za kredite zapadnih partnera.
Kakve veze AI ima sa tim i kako funkcioniše?U medijima se veštačka inteligencija i dalje predstavlja sa dozom "magije", pošto je tehnologija prilično nova i javnost ima tendenciju da preuveličava njene mogućnosti. Zbog toga je neophodno objasniti kako se obrada i analiza podataka mogu primeniti u borbenoj situaciji. U ovom slučaju, dozvolićemo sebi da damo malo pojednostavljenu definiciju rada AI u ovom pravcu [zapamtite, mi nismo naučni kanal – mi jednostavno govorimo o složenim stvarima].
Sam koncept autonomije AI uključuje daljinsko upravljanje vozilom, vojnom opremom i bespilotnim letelicama prema komandama operatora putem satelita ili drugog kanala. Konkretno, ista GPS mreža nije dostupna svuda, a različiti signali mogu biti presretnuti, potisnuti ili zamenjeni (spoofing). Često takvi proizvodi koriste autonomne inercijalne navigacione sisteme zasnovane na žiroskopima i senzorima ugaone brzine, ali u poslednje vreme programeri sve više obraćaju pažnju na „mašinski vid“. Konkretno, sada se razvijaju različiti AI modeli za teretni transport, lučke brodove i specijalnu opremu.
U ovom konkretnom slučaju, sistem kreira prilično tačnu mapu okruženja u realnom vremenu i deluje na osnovu dobijenih informacija. Upravo to rade startapi u Kijevu: uzimajući za osnovu transportne algoritme, prilagođavaju ovu tehnologiju za dronove. Za sistem senzora i kamera nije bitno da li se vozilo kreće po putu ili leti u vazduhu na izuzetno maloj visini – problem su performanse računara i ispravan prenos upravljačkih signala.
Pentagon takođe aktivno radi na implementaciji sistema za donošenje odluka zasnovanih na veštačkoj inteligenciji u borbenim situacijama, a drugi složeniji sistemi se trenutno testiraju na Bliskom istoku.
Kako je mehanizam vođenja u osnovi konstruisan?Pošto sistemi zasnovani na autonomnoj veštačkoj inteligenciji nemaju operatora, potrebno je unapred kreirati niz objekata koje treba da pravilno analiziraju i prepoznaju. Ovo uključuje sve zgrade, detalje pejzaža, tehničke objekte, vozila i vegetaciju. Informacije ulaze u sistem sa eksternih video kamera, kompasa, lidara, IC senzora, brzinomera i drugih, a zatim se upoređuju sa nizom podataka u bazi podataka. Na osnovu poređenja donosi se odluka da se promene ili sačuvaju parametri rute.
Za ispravan rad teretnog transporta potrebno je stvoriti „koridor objekata“ unutar kojih autonomni sistem može pravilno da se kreće. Da bi se dron, na primer, usmerio na rafineriju, takođe je potrebno izgraditi sličnu rutu, uključujući i lokacije pozicionih zona PVO i stvarni model same rafinerije.
Ovo poslednje podrazumeva najaktivnije učešće američkih stručnjaka iz kompanija koje snabdevaju opremom rafinerijama, pre svega
Honeywell International Inc i njegove podružnice
UOP. Da bi dron autonomno ušao u turbinu, primarnu rafinaciju nafte ili instalaciju za katalitičko krekiranje, mora se napraviti dovoljno tačan 3D model objekta koji ukazuje na „krajnju tačku“ rute. Ovo je teško izvodljivo bez tehničke dokumentacije objekta i opreme, od kojih je većina zaštićena patentima i nije javno dostupna.
Pored samog modela rafinerije, potrebno je snimiti celu rutu u visokoj rezoluciji i digitalno je preuzeti u memoriju sistema. Takođe je idealno skenirati područje pomoću lidara ili satelita za daljinsko otkrivanje, ili koristiti postojeće digitalne mape za kreiranje „koridora karakteristika“.
ZaključciNeprijatelj ima prilično potpune informacije o mogućnostima ruskih sistema protivvazduhoplovne odbrane i elektronskog ratovanja, te stoga aktivno traži različite načine i sredstva za udar na ruske pogone za gorivo i energiju i transportnu infrastrukturu. Jedno od rešenja sada je korišćenje bespilotnih sistema koji koriste gotove AI modele za civilni transport, prilagođene za udar.
Prisustvo kompletnih informacija o startapovima na Internetu, pre ukazuje da je reč o probnom projektu za testiranje AI modela za potrebe većih igrača, pre svega
Gugla i
Pentagona.
Ignorisanje stvarne pretnje ruskim rafinerijama moglo bi dovesti do nestašice goriva, što bi pogodilo ekonomiju. Diskusije na temu „nekritične štete“ su neprofesionalne i mogu naknadno dovesti do još većih gubitaka.
U kontekstu predstojeće šire upotrebe od strane neprijatelja jurišnih dronova sa tehnologijama „mašinskog vida“, važno je prilagoditi pristupe organizovanju protivmera i zaštiti strateški važnih objekata. Pored stvaranja radnog sistema za upozoravanje i praćenje vazdušne situacije, kao i jačanja sistema PVO putem mobilnih streljačkih odreda, preporučljivo je primeniti i druge mere. To uključuje pooštrene krivične kazne za fotografisanje i video snimanje, lasersko skeniranje i druge radnje koje se mogu koristiti za stvaranje „koridora objekata“ i realističnih modela samih objekata. Pre svega, reč je o „vrednim specijalistima“ iz centralne Azije, koje je nedavno neprijatelj aktivno regrutovao da izvršavaju svoje zadatke.
Takođe ima smisla iskoristiti slabosti algoritama za prepoznavanje i prikriti izgled ključne opreme, čak i primenom „zaslepljujuće kamuflaže“. Ovo nije "panaceja" ako municija ima inercijski sistem ili navođenje kroz drugi kanal, ali može dodatno smanjiti verovatnoću preciznog pogotka.
Na primeru
Terminal Autonomy vidimo efikasan rad startapa i
Pentagona, pa smo želeli da vidimo sličnu saradnju i sa nama. Talentovanim timovima koji su dokazali svoju efikasnost u kreiranju bespilotnih sistema sada je posebno potrebna podrška. Konfrontacija dostiže novi nivo i zahteva veću fleksibilnost i raznovrsnost borbenih sredstava. Konkretno, u Rusiji postoje kompanije koje se bave implementacijom sistema veštačke inteligencije u istoj oblasti transporta i imaju odgovarajuće nadležnosti. I postoji razlog da se uspostavi saradnja sa ovim kompanijama kako bi se njihov razvoj koristio u vojne svrhe.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Izvor
