Rat u Ukrajini

[ssekir75]

у славјанску украјинска војска освојила тв торањ

В Славянске украинские силовики захватили телевышку

СБУ провели «зачистку» у горы Карачун в Славянске и захватили телевышку, сообщают местные СМИ.

По сообщению, силовики высадились на двух вертолётах на горе, спецназ «выбил противника с занимаемых позиций, зона безопасности расширена до 5 тыс. м в радиусе от телевышки».

В результате перестрелки один местный житель был ранен, сообщает РИА Новости со ссылкой на заявление пресс-секретарь «народного мэра» города Стелла Хорошева.

http://novorossia.su/node/1447

[MOTORISTA]

Turčinov: Uništene dve pobunjeničke baze
   15.05.2014.

Ukrajinska vojska uništila je u noćašnjim operacijama dve baze proruskih pobunjenika, rekao je danas vršilac dužnosti predsednika Ukrajine Oleksandr Turčinov.

Turčinov je u parlamentu rekao da su vladine snage noćas napale baze pobunjenika u Slovjansku i u Kramatorsku. Ukrajinsko ministarstvo odbrane saopštilo je da u tim operacijama nije bilo mrtvih i da je vojska zarobila trojicu pobunjenika. Situacija je danas mirna u Slovjansku, a pobunjenici se nisu oglašavali povodom Turčinove izjave. Ukrajinska vlada počela je juče pregovore o decentralizaciji u okviru mirovnog plana koji podržava Evropska unija, ali bez prisustva proruskih pobunjenike koji su proglasili nezavisnost na istoku zemlje. Turčinov je predsedavao prvim od niza okruglih stolova na kojima duhovne vodje, poslanici, državni i regionalni zvaničnici raspravljaju o mirovnom planu koji je sastavio OEBS. OEBS-ov plan predviđa zaustavljanje sukoba vladinih snaga i proruskih pobunjenika na istoku i smirivanje tenzija pre ukrajinskih predsedničkih izbora zakazanih za 25. maj. OEBS prepušta ukrajinskoj vladi da odluči o konkretnim temama pregovora. Naredna runda razogovora treba da bude održana u subotu.

Izvor: www.blic.rs

[ssekir75]

UŽIVO DAN 87: Ukrajinci iz oklopnog vozila pucali na ruske novinare, u Donjecku otet pukovnik

Napadnuti novinari Raše tudej dok su snimali prilog, u Donjecku otet Jurij Lebid, a ranije danas je javljeno da vojnu ofanzivu na istoku preuzimaju iskusni vojnici iz Iraka.

KRAMATORSK - Dvojica novinara Raše tudej su danas napadnuta u blizini Kramatorska, a prema navodima ovog sajta, ukrajinska oklopna vozila su otvorila vatru bez razloga.

Oni su prošli bez povreda, ali je ovaj događaj veoma uznemirio stanovništvo, jer ovo nije prvi napad na civile, podsećajući na nedavni napad kod Starovarvarovke, kada su ubijena tri civila, a još tri ranjena.

Istovremeno, u Donjeckom regionu, koji je ranije proglasio nezavinost, je otet pukovnik Jurij Lebid, potvrdili su iz Ukrajinske Nacionalne garde. Lebida je napala nepoznata naoružana osoba koja ga je otela na putu do kuće.

Ranije danas javljeno je da  će vojnu ofanzivu na istoku preuzeti iskusni vojnici iz Iraka. Vlada u Kijevu rešila je da pojača operaciju protiv proruskog stanovništva na istoku Ukrajine tako što je u prve linije fronta poslati iskusne borce koji su ratovali po svetu - u Iraku na primer.

http://www.kurir-info.rs/uivo-dan-87-donjeck-formirao-savet-bezbednosti-snage-u-slavjansku-prelaze-u-ofanzivu-clanak-1366503

[ORIĆAREB]

Bliski Putinov prijatelj u Berlinu

On se nalazi na listi osoba protiv kojih su SAD podigle sankcije. No u Berlinu je šef Ruskih željenica ipak dobrodošao. Vladimir Jakunjin,
bliski suradnik Vladimira Putina, će govoriti o budućnosti Europe.

Riječ je o teškom zadatku koji u četvrtak (15.05.) predstoji Vladimiru Jakunjinu. Unatoč krizi u Ukrajini i zahlađenju u odnosima između Rusije i Zapada šef Ruskih željeznica na jednoj konferenciji, koja se održava u Berlinu, želi govoriti o tome da "Europa ne može izolirati Rusiju". Dok ruski mediji i političari napadaju Europu, Jakunjin sa ekspertima iz brojnih zemalja želi diskutirati o "velikoj Europi od Lisabona do Vladivostoka". Kao i o tome da je nakon okončanja Hladnog rata Europa "u potrazi za identitetom s druge strane stare linije razdvajanja".

Ovi citati potiču sa web stranice nevladine organizacije "World Public Forum 'Dialogue of Civilizations'". Jakunjin je osnivač i predsjednik ove organizacije i samim tim organizator konferencije pod nazivom: "Europa: Lost in Translation? ('Evropa izgubljena u prevodu')" Drugi organizator je njemačko-ruski forum sa njegovim novim predsjednikom, bivšim šefom SPD-a Matthiasom Platzeckom.

Putinov bliski suradnik...

65-godišnji Jakunjin pripada najužim vladajućim krugovima u Moskvi. On je bliski suradnik predsjednika Vladimira Putina. Njih dvojica se poznaju od početka 90-ih godina. Obojica su bili članovi udruženja "Osero" (More) pored St. Petersburga. I drugi iz ovog elitnog kluba su sada na vlasti. Prema navodima ruskih medija Jakunin je navodno - slično kao i Putin - radio za sovjetsku tajnu službu KGB. No direktnih dokaza za to nema.

 Nakon Putinovog stupanja na predsjedničku dužnost 2000. godine Jakunjin je od zamjenika ministra saobraćaja postao predsjednik Ruskih željeznica. Ovaj koncern, u državnom vlasništvu, upošljava više od milion uposlenika i ostvaruje promet u milijardama prije svega zahvaljujući prevozu roba. U posljednje vrijeme poduzeće ipak bilježi gubitke jer ruska privreda skoro uopće više ne bilježi rast.

... u proturječnoj misiji

 Dilema visokog ruskog gosta tokom njegove posjete Berlinu se sastoji u tome da on govori o onome u što sam ne vjeruje. Jakunjin je koautor knjiga kao što je "Zamka: nove tehnologije u borbi protiv ruske državnosti". U ovom djelu, koje je iz štampe izašlo 2009. godine, se navodi da Zapad želi oslabiti Rusiju. U jednom izvještaju, koji je Jakunin predstavio polovinom marta 2014. godine u ruskoj Akademiji nauka, dodao je kako Zapad nameće Rusiji "strane vrijednosti", naime ekonomsku politiku orijentiranu privrednom rastu. Pri tome Rusija ide u pravcu "gubitka duhovne i moralne baze", rekao je Jakunjin koji rukovodi Upravom jedne pravoslavne fondacije.

Moskva se mora orijentirati daleko od Europe - ekonomski i politički, rekao je Jakunjin u jednom nastupu pred studentima u St. Petersburgu. "Predugo smo bili hipnotizirani europskim uspjehom i neoliberalnim modelom", kazao je on.

"Počastvovani" američkim sankcijama

Povod za ove izjave bile su sankcije Europske unije i SAD-a protiv ruskih političara i ekonomskih šefova koje su podignute nakon ruske aneksije ukrajinskog poluotoka Krim. Jakunjin sam je djelomično pogođen tim sankcijama. Njegovi računi u američkim bankama su blokirani i on ne smije putovati u SAD. Jakunjin je iznenađeno reagirao i rekao je kako je očito kažnjen zbog svojih patriotskih pogleda. Također je rekao kako se osjeća "počastvovanim" sankcijama i da je "u dobrom društvu."

 No one se ne nalazi na listi osoba protiv kojih je sankcije podigla EU. Možda zbog toga jer u prvoj liniji Njemačka dobro posluje sa njegovim preduzećem. Tako njemački Siemens znatno učestvuje u modernizaciji Ruske željenice i dobija poslove u milijardskim iznosima, primjerice za svoje brze i regionalne vozove.

Optužen za licemjerstvo

Kritičari u Rusiji prebacuju Jakunjinu da je licemjeran kada kritikuje Zapad. Naime dok se on rado predstavlja kao ruski patriota, oba njegova sina navodno žive u Velikoj Britaniji i Švicarskoj. O tome je u ljeto 2013. godine pisao moskovski opozicioni bloger Alexej Nawalny. On je prebacio Jakunjinu da je stvorio korumpirani offshore-imperij i da navodno posjeduje nelegalno izgrađen građevinski objekat pored Moskve. Pažnju javnosti je izazvala snimka objekta u kojem navodno čak postoji posebna soba koja služi samo za krznene bunde. Jakunjin je odbacio ove navode.

Berlinska konferencija, koju organizira nevladina organizacija kojoj je Jakunjin na čelu, očito cilja na vrijeme u kojem će "ukrajinska kriza biti prevaziđena" kako stoji u flyeru za konferenciju. S obzirom na to postavlja se pitanja šta želi Jakunjin u Berlinu. Mogući odgovor nudi sam šef Ruskih željeznica. "Danas se vodi informacijski rat, širi se antirusko raspoloženje", rekao je on na konferenciji održanoj koncem marta. Zbog toga je, kako je naveo, važno djelovati protiv toga. "Zapadno civilno društvo mora se otresti hipnoze kojoj je izloženo zbog vlastite propagande", napisao je Jakunjin nedavno na svom blogu. A upravo to on očito želi postići i u Berlinu.

Izvor: http://dw.de/p/1Bzet

[Solaris]

Ukrajina: Proruski separatisti zauzeli vojarnu u Donjecku

Naoružani proruski separatisti zauzeli su glavni stožer ukrajinske Nacionalne garde u Donjecku, jednom od središta proruske pobune na istoku Ukrajine, izvijestio je novinar AFP-a s mjesta događaja.

Tijekom večeri naoružani muškarci, s vrpcom svetog Jurja koju nose separatisti na istoku Ukrajine, ušli su u glavni stožer specijalnih snaga ministarstva unutarnjih poslova. Kako prenosi ukrajinska agencija koja se poziva na dužnosnika ministarstva unutarnjih poslova, glavni stožer je doista prešao u ruke separatista.

Naoružani ljudi su okružili zgradu i pregovori su trajali dva sata. Dali su vojnicima mogućnost da se priključe pobuni ili da napuste bazu, rekla je jedna svjedokinja koja je htjela ostati anonimna.

Dok su proruski separatisti zauzimali vojarnu, u središtu Donjecka čule su se eksplozije, ali se čini da one nisu povezane s vojarnom Nacionalne garde.

Pobunjenici u Donjecku i u Luhansku proglasili su "suverenitet" svog područja na referendumu 11. svibnja koji je međunarodna zajednica ocijenila "nezakonitim". Otkako je u Donjecku zauzeta zgrada područne uprave stanje je mirno, a napadi separatista su rijetki.

No u u ostatku Donjecke oblasti, posebno u okolici separatističkih središta Slovjanska i Kramatorska, sukobi ukrajinske vojske i separatista nisu rijetkost, otkako je prije gotovo mjesec dana pokrenuta vojna operacija za povratak kontrole Kijeva nad pobunjenim područjima.

U Donjecku i u Luhansku, blizu ruske granice, živi oko 7 milijuna stanovnika. Mjesec dana poslije početka te vojne operacije, u sukobima je poginulo 127 ljudi, vojnika, proruskih separatista i civila, izvijestio je UN.

  HRT

[ORIĆAREB]

Снажне експлозије у Славјанску, у току сукоби


СЛАВЈАНСК – У Славјанску су данас избили сукоби између припадника националне коалиције и присталица федерализације, јавља Глас Русије.

Према наводима руских медија, снажне експлозије су се могле чути у области око фабрике „Зевс керамика” у центру Славјанска.

Хромадске.тв јавља да се у центру Славањанска у току сукоби и да је најмање један припадник милиције озбиљно повређен.

Локални медији извештавају и да борбени авиони лете изнад места сукоба.

Према неводима очевидаца, један од припадника милиције Алексдандар Мозаев кога зову Бабаи је озбиљно повређен и хоспитализован.

Танјуг

објављено: 17/05/2014

[ORIĆAREB]

Где је НАТО погрешио

У последњих 25 година постсовјетска Русија могла је само да негодује због ширења НАТО-а ка њеним границама, али после 2008. улоге су се промениле, а последица је да данас САД и Европа немају прави одговор на украјинску кризу

„Изгледа да смо само пробудили успаваног џина.“ Речи којима је адмирал Јамамото прокоментарисао вест о делимичном успеху напада на Перл Харбор Американци данас често помињу у својиманализама украјинске кризе. Разлог је очигледан: док је у последњих 25 година постсовјетска Русија могла само да негодује због ширења НАТО-а ка њеним границама, после 2008. улоге су се промениле, а последица је да данас САД и Европа немају прави одговор на украјинску кризу. Штавише, сматра се да је узрок томе била политика НАТО-а после хладног рата која је Русију третирала као пораженог противника и провоцирала ширењем на исток и бомбардовањем Србије, за шта данас цену плаћа у Украјини. Таквој оцени овде би се мало шта могло додати осим можда да је бомбардовањем кинеске амбасаде у Београду 1999. НАТО пробудио и другог џина – Кину – чији се војни буџет после овог догађаја винуо у небо.

У чему је НАТО погрешио после хладног рата? Мајкл О’Ханлон из Брукингс института мисли да су направљене четири главне грешке. Прво, што је потценио Русију и искључио могућност међудржавних ратова у догледној будућности. Друго, што је главни задатак НАТО-а – одбрану територије државачланица – заменио мисијама изван његових граница и почео да се шири према Русији. Треће, што су његови лидери постали жртве властите реторике и поверовали да то неће изазвати реакцију Москве. Четврто, што су поверовали да ће НАТО бити успешан у операцијама далеко ван своје територије, на пример, у Авганистану, Ираку и Либији. И у томе бисмо се могли сложити са овим аутором, уз додатак пете грешке што су САД, уместо да учврсте УН после хладног рата, поверовале да им оне више нису потребне и да би их могле заменити „глобалним НАТО-ом“. Последица је да данас Уједињених нација нема у Украјини иако су их Американци направили после Другог светског рата управо да би спречили овакве кризе.

Како исправити грешке? Лидери НАТО-а верују да се одговор сам намеће. Генерални секретар НАТО-а у недавном интервјуу је изјавио: „НАТО се вратио“, изражавајући уверење да ће предстојећи самит у Велсу обележити повратак алијансе својој изворној мисији одбране евроатлантског простора. Упућени посматрачи ће се ипак присетити да је некада давно први генерални секретар НАТО-а другачије дефинисао мисију овог пакта тврдећи да је његов задатак „да држи Американце у Европи, Русе ван Европе и Немце под контролом“. И ту се вероватно крије квадратура круга коју је отворила украјинска криза.

Пре свега, између Сједињених Држава и Европе данас постоје крупне разлике у прилазу Украјини. То се могло видети приликом недавне посете Ангеле Меркел Вашингтону када је Барак Обама покушао да је приволи на оштрије санкције према Русији. У Немачкој, чија годишња трговина премашује вредност од 75 милијарди евра и чију привреду у великој мери покрећу руски природни гас и руско тржиште, за тако нешто нема много разумевања. То је, вероватно, био разлог због кога су Немачка и Русија недавно предложиле заједничко решење у пет тачака по узору на дејтонски мир у БиХ, али се покушај бившег немачког министра Штајнмајера да на њега приволи власти у Кијеву неславно завршио. Покушај ЕУ да учврсти позиције у региону потписивањем уговора са Молдавијом чак и у Бриселу буди страх да би Москва могла реаговати онако како је реаговала у Украјини, али с много опаснијим последицама.

Друго, Москва је у Украјини показала не само да не жели НАТО на својим границама него ни ЕУ и да је Владимир Путин озбиљно мислио када је у својој предизборној кампањи рекао да наспрам ње намерава да створи евроазијску унију. Ма колико такав пројект данас изгледао невероватно, он је ноћни кошмар за америчке геополитичаре који никада нису крили бојазан од хегемоније ривалске силе на евроазијском простору због чега су, уосталом, и водили три рата у Европи. Због тога је 1949. године створен и НАТО и то је лорд Исмај сасвим јасно рекао у поменутој крилатици о његовој мисији. С друге стране, кинески пројекти,попут „новог пута свиле“, тј. железнице која би повезала Кину и Европу, данас су на столу кинеских лидера који верују да располажу средствима да их остваре и да их најновије заоштравање односа САД с Русијом и Кином упућује у том правцу.

Утисак је да ни Москва у садашњим околностима нема ништа против кинеских амбиција и тешко је поверовати да ови пројекти неће бити тема разговора Владимира Путина када крајем маја посети Пекинг у намери да коначно потпише уговор о заједничком гасоводу који ће преусмерити део руског природног гаса од Европе ка Кини. Највећи губитник би у том случају била ЕУ која би остала без најважнијег средства којим би могла одговорити Русији у случају даље ескалације украјинске кризе. Штавише, она би могла довести и до нових подела унутар НАТО-а између држава „старе“ и „нове“ Европе, јер док Немачка и друге старе чланице виде у постсовјетској Русији, пре свега, важног партнера, нове чланице су у НАТО и ушле у страху од повратка Москве и обнове њене сфере утицаја у источној Европи.

Професор Факултета политичких наука
Предраг Симић
објављено: 16.05.2014.

[ORIĆAREB]

Pučistička vlada u Kijevu: "Narodne Republike Donjeck i Lugansk su terorističke organizacije"



Pučističke vlasti u Kijevu proglasile su samoproglašene Narodne Republike Donjeck i Lugansk "terorističkim organizacijama". Podsjetimo, dvije regije proglasile su sebe suverenim državama nakon održanog referenduma 11. svibnja. Kijev referendume ne priznaje te sada ističu kako se radi o "terorističkim tvorevinama".

"Ove dvije tzv. 'Narodne Republike' u regijama Donjeck i Lugansk su terorističke organizacije koje imaju jasnu hijerarhiju, financiranje i kanale nabave oružja", istaknuo je Nikolaj Golomša, ukrajinski zamjenik državnog odvjetnika. Golomša također tvrdi kako su otkrili kanale putem kojih se oružje dostavlja u Lugansk i Donjeck.

Sličnu izjavu dao je i ukrajinski ministar pravosuđa, Pavel Petrenko, koji je rekao kako su ove dvije Republike "stvorene za napad na ljude, zastrašivanje, sabotažu, terorističke napade, premlaćivanja i ubijanje građana".

Kijev je također pokrenuo kazneni postupak protiv svih koji su "sudjelovali u formiranju terorističkih organizacija".

Očigledno je kako je međusobno suprotstavljena retorika na samom vrhuncu. Kijev pobunjene istočne regije naziva terorističkima, dok lideri anti-vladine pobune na istoku vlasti u Kijevu nazivaju fašistima i nacistima.

Jedna stvar je gotovo sigurna, u ovakvoj atmosferi biti će jako teško pokrenuti bilo kakav proces dijaloga, no neki se i dalje nadaju, primjerice Njemačka koja zagovara "okrugli stol" između sukobljenih strana.

Samoproglašene Republike zahtijevaju odlazak svih trupa koje su poslane od strane vlasti iz Kijeva, izdaju se 24-satni ultimatumi, no situacija na terenu trenutačno izgleda kao status quo. Ukrajinska vojska očigledno se ne planira povući, no u isto vrijeme nisu uspjeli preuzeti kontrolu nad ključnim uporištima pobunjenika kao što su Slaviansk, Kramatorsk i drugi gradovi diljem ovih istočnih regija.

Što se tiče samih referenduma u Donjecku i Lugansku, Moskva se za sada nije pretjerano detaljno očitala o istima. Nadalje, iz Moskve je opovrgnut podatak da su dobili službeni zahtjev od ovih pokrajina za pripojenjem Ruskoj Federaciji. Podsjetimo, ruski predsjednik Vladimir Putin neposredno pred održavanje referenduma sugerirao je da se isti odgode, no predstavnici pobunjenika su odlučili referendume ipak provesti.

Prema informacijama lokalnih izbornih komisija izlaznost je bila velika te je ogroman postotak glasao za samostalnost Donjecka i Luganska, no činjenica jest kako na samom referendumu nisu sudjelovali strani promatrači te pojedine informacije govore kako sama provedba referenduma nije bila na velikoj razini.

izvor(i): RT | Kiev Post | Reuters

[Bozo13]

Zanimljiva emisija na Slovenskom jeziku.

http://ava.rtvslo.si/predvajaj/globus/ava2.174275767/

[MOTORISTA]

Intenzivirani sukobi u Slavjansku
   18.05.2014.

U gradu Slavjansku na istoku Ukrajine se jutros mogu čuti glasne eksplozije i intenzivna pucnjava iz vatrenog oružja, izvestio je novinar "Raša tudej" (RT) sa lica mesta.

Prema rečima samoproglašenog lidera Donjecke narodne republike Miroslava Rudenka, u Slavjansku i Kramatorsku se od jutros odvija vojna operacija u svom punom obimu. Rudenko je za RIA Novosti rekao da su sukobi eskalirali rano jutros pošto su ukrajinske snage pokušale da unište kontrolne punktove snaga samoodbrane. Broj povredjenih zasad nije poznat, prenose ruski mediji. Dopisnik RT javlja da je ukrajinska vojska aktivna u svim predgradjima koji okružuju Slavjansk. "Čulo se više eksplozija, a svedoci javljaju i da je ukrajinska vojska potpuno okružila grad", dodao je on.

Izvor: www.blic.rs

[ssekir75]

референдум у харкову?

http://en.itar-tass.com/world/732062

[ORIĆAREB]

Situacija u Ukrajini: eskalacija sukoba kod Slavianska, izvor s terena:
"Najveći napad vojske do sada" - okrugli stol i pregovori u Harkovu, bez popuštanja i bez rješenja -
deficit demokracije i strah od volje naroda kao ključni problem


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Prema zadnjim informacijama jutros je došlo do nove eskalacije oružanih sukoba između pripadnika ukrajinskih snaga i pobunjenika kod istočnog grada Slaviansk. Izvori s terena prenose kako se u blizini grada mogu čuti eksplozije i žestoka pucnjava.

Samoproglašeni lider Narodne Republike Donjeck, Miroslav Rudenko, rekao je u razgovoru za ruske medije kako i dalje traje "velika vojna operacija" ukrajinske vojske protiv gradova Slaviansk i Kramatorsk - dva grada koja su postali glavni bastioni naoružanih pobunjenika. Rudenko tvrdi kako su sukobi eskalirali jutros nakon što je vojska pokušala zauzete pojedine kontrolne točke koje se nalaze u rukama pobunjenika.

Iz Slavianska poručuju kako su sukobi trajali cijeli dan jučer te kako je ukrajinska vojska "aktivno oko cijelog grada".

"Vojska udvostručila snage kod Slavianska"

Nezavisni novinar Graham Phillips, koji se nalazi u Slaviansku, rekao je u razgovoru za RT: "Pucnjava je postala dio svakodnevnice u ovom gradu, no do sada je ovo najžešća pucnjava koju sam čuo u Slaviansku otkako sam stigao ovdje prije mjesec dana". Također ističe kako postoje informacije da vojska pokušava u potpunosti okružiti grad.

"Izgleda kako je vojska udvostručila svoje snage na ovom prostoru, a ovo čemu upravo svjedočimo je, izgleda, najsnažniji napad do sada u cilju potencijalnog zauzimanja grada koje se nalazi u rukama pro-Donjeck aktivista od 12. travnja", rekao je.

Nema konkretnih informacija o žrtvama kada je riječ o današnjim i jučerašnjim sukobima, no ukrajinski ministar unutarnjih poslova, Arsen Avakov, istaknuo je kako na strani vojske nema poginulih te kako je ubijen jedan pobunjenik, a jedan je ranjen i zarobljen. Avakov tvrdi kako je ovo sada "ratno stanje".

Pobunjeničke snage su u četvrtak dale ultimatum ukrajinskoj vojsci ističući kako imaju "24 sata da napuste Donjeck". Vojska se nije povukla niti su pobunjenici krenuli u ofenzivu. U međuvremenu vlasti u Kijevu prozvale su samoproglašene Narodne Republike "terorističkim organizacijama" (vidi: Pučistička vlada u Kijevu: "Narodne Republike Donjeck i Lugansk su terorističke organizacije").

Dok i dalje traje napeta situacija na istoku Ukrajine, Moskva se nastoji dodatno distancirati od percepcije da oni stoje iza pobune. Ruski predsjednik vijeća za vanjske poslove pri državnoj Dumi, Aleksej Puškov, rekao je kako stanovnici Donjecka i Luganska vjerojatno neće glasati na predsjedničkim izborima koji se održavaju 25-og ovoga mjeseca, no ističe kako je to "odluka samih stanovnika koja nema nikakve veze s Rusijom".

Vezano uz temu - O raznim tendencijama na prostoru Narodnih Republika:
Rađa li se socijalistički Donbas? Nacionalizacija industrije u Narodnoj Republici Donjeck i Lugansk kao najveća noćna mora Kijeva

Okrugli stol u Harkovu

U isto vrijeme održava se druga runda EU-sponzoriranih pregovora između predstavnika i dužnosnika iz Kijeva i onih iz istočne Ukrajine. Dužnosnici s istoka žestoko su jučer kritizirali vlasti u Kijevu tvrdeći kako ignoriraju legitimna nezadovoljstva naroda na istoku zemlje. Jedan od njih istaknuo je kako su neslužbeni referendumi pokazali "volju naroda".

Na pregovorima, koji se održavaju na prostoru istočnog grada Harkova, ne sudjeluju predstavnici pobunjenika, već samo politički dužnosnici koji zastupaju istok zemlje. Pobunjenici ističu kako su spremni razgovarati jedino o povlačenju ukrajinskih trupa i priznavanju nezavisnosti njihovih regija, no ni Kijev nema volje direktno pregovarati s njima ističući kako "nema pregovora s teroristima".

Predsjednik regionalne vlade u Lugansku, Valerij Holenko, rekao je za vrijeme pregovora u Harkovu: "Referendum nema nikakve legalne posljedice, ali on je pokazao volju naroda, a to se ne može odbaciti. Ljudi su zaista masovno izašli na referendum. Ovo je bilo prosvjedno glasanje".

Nadalje, Holenko ističe kako preraspodjela vlasti, što navodno pučisti iz Kijeva sada nude, više nije dovoljna te kako prvi korak prema de-eskalaciji mora biti potpuni prekid "anti-terorističkih operacija" na istoku zemlje.


Premijer Arsenij Jatsenjuk, koji je - kako prenosi The New York Times, bio "zauzet" svojim iPad-om dok su istočni dužnosnici držali govore, pozvao je istočne lidere da se "odupru naoružanim pobunjenicima" te podupru vladine napore s ciljem prebacivanja ovlasti na ove regije.

"Imate kod vas doma, u Lugansku i Donjecku, naoružane teroriste koji su financirani od Rusa", poručio je Jatsenjuk. "Nećemo razgovarati s pljačkašima i teroristima. Neće oni nama govoriti kako će ukrajinski narod živjeti u svojoj zemlji", rekao je te istaknuo kako bi istočni politički lideri trebali "razoružati pobunjenike, vratiti kontrolu i otpočeti politički dijalog".

Po pitanju jezika, izuzetno osjetljive teme na istoku Ukrajine, Jatsenjuk tvrdi kako će vlada poduprijeti jednaki status ukrajinskog i ruskog jezika, no navodi kako ne vidi razloge za dodatnom pravnom zaštitom.

Pregovori u Harkovu traju od srijede. Na okruglom stolu pojavili su se do sada brojni lokalni dužnosnici i poslovni ljudi, ali nitko od predstavnika pobunjenika.

Aleksandar Bandurka, zastupnik iz Komunističke Partije i glavni načelnik policije za centralnu Ukrajinu, rekao je kako ovi pregovori nemaju smisla - "Ne razgovaramo s onima koji nam se protive. Ne možemo ih ignorirati", rekao je.

Prvi ukrajinski predsjednik, Leonid Kravčuk, koji predsjeda pregovorima, ljutito je reagirao na ovaj stav Bandurke, ističući: "Nitko na svijetu ne pregovara s ubojicama i teroristima, ni Putin ne pregovara s teroristima".

SAD su izrazili potporu za pregovore u Harkovu. Rusija se pak ponaša kao da se isti niti ne održavaju.

Čeka se na vojni ishod kako bi se korigirala politika

Sami pregovori će teško riješiti krizu na istoku Ukrajine jer sve snage nisu zastupljene. Pošto Rusija za sada nije direktno izrazila želju za pripajanjem Donjecka i Luganska svojem teritoriju, to bi moglo pobunjenike natjerati na traženje kompromisa, no očito je kako dosadašnje ponude iz Kijeva nisu adekvatne. Bilo bi dobro kada bi se neki kompromis postigao prije 25. svibnja, jer tada vjerojatno ne bi došlo do bojkota predsjedničkih izbora na istoku.

Kijev bi, možda, mogao riješiti ovu situaciju ako bi eventualno na taj okrugli stol stavio federalizaciju, no to, barem za sada, sigurno neće učiniti, naročito dok i dalje traju sukobi na istoku. Sam ishod krize uvelike će ovisiti i o ishodu oružanog sukoba - ako vojska zauzme Slaviansk i Kramatorsk, a Rusija se ne odluči za vojni angažman, pobunjenici će biti u poprilično lošijoj situaciji nego danas te bi tada - a to se nada Kijev - mogli biti spremniji na ove ustupke koji se sada nude.

S druge strane, ako vojska ne bude u stanju ostvariti konkretne pobjede na terenu, pobunjenici će još i više ustrajati na suverenitetu, ako ne u sklopu Ruske Federacije, onda kao nezavisne države. Volja naroda u ovoj situaciji morala bi biti ključna, ali je Kijev ne priznaje.

Deficit demokracije i strah od volje naroda

Pošteno rješenje bi bilo - pošto niti jedna strana nema demokratski legitimitet - da se održi još jedan novi referendum, odobren od Kijeva, podržan od međunarodne zajednice, proveden uz brojne strane promatrače, uz jasno i precizno definirana pitanja, bez dvosmislenih interpretacija. Dakako, takvo što se neće dogoditi, a to nam pokazuje kako se netko jako boji volje naroda.

Štoviše, gledajući cijelu opasnu Ukrajinsku krizu u retrospektivi, mogli bismo doći do zaključka kako su svi problemi u zemlji proizašli direktno iz grubog zanemarivanja volje naroda od svih strana. Rusija je pretpostavila da će preko Janukoviča moći uvući Ukrajinu u svoju Carinsku Uniju, Zapad je pretpostavio da će rušenjem Janukoviča moći uvući Ukrajinu u svoju sferu utjecaja, po mogućnosti i u NATO i trgovinski pakt s EU (teško da bi joj ponudili članstvo u samoj EU). Situacija se mogla - bez obzira zvučalo to sada utopijski ili ne - lako riješiti još prošle jeseni: morao se raspisati referendum s nekoliko kratkih i jasnih pitanja ukrajinskom narodu - Želite li u savez s Rusijom, EU-om ili želite ostati nesvrstani izvan ovih blokova? No, kako smo već i rekli, netko se bojao volje naroda, a izgleda da su se bojali svi te se boje i danas.

Bilo bi dobro, ali je krajnje neočekivano, kada bi veliki "ljubitelji demokracije" koji se ovih dana prigodno slikaju na barikadama na Maidanu, priznali da je cijeli problem Ukrajine danas direktno vezan uz kroničan deficit upravo toga, demokracije.



izvor(i): The Voice of Russia | RT | AP | The New York Times

[pvanja]

[Brok]

     Cjenjene kolege forumaši.

Tema je nažalost eskalirala nepotrebnim i neželjenim prepucavanjima.
Očigledno je da postoje dvije nepomirljive struje koje nisu u stanu voditi smirenu diskusiju.

Zbog toga je uredništvo foruma odlučilo da se do daljneg na temi "ukraina" smiju prenositi samo agencijske vijesti.
Nikakvi komentari nisu dozvoljeni i bit će automatski brisani bez upozorenja a član koji to radi sankcioniran.

    uredništvo

[ORIĆAREB]

Vojne vježbe na granici Ukrajine se završavaju, po naredbi Putina ruska vojska vraća se u baze -
Moskva zahtjeva da Kijev sada "odmah prekine" sa svojim operacijama na istoku Ukrajine



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ruski predsjednik Vladimir Putin dao je naredbu ministru obrane, Sergeju Šojguu, da se trupe - koje su sudjelovale u vojnim vježbama na jugoistoku Rusije, uz granicu s Ukrajinom - povuku natrag u baze. Podsjetimo, ruska vojska je održavala vojne vježbe u regijama Rostov, Belgorod i Briansk, na granici s Ukrajinom, u vrijeme velikih tenzije i eskalacije sukoba na istoku Ukrajine.

"Kako su proljetne vojne vježbe u regijama Rostov, Belgorod i Briansk završene, ruski predsjednik Vladimir Putin naredio je povlačenje trupa u njihove stalne baze, a vježbe će se nastaviti na obližnjim poligonima", stoji u izjavi iz Kremlja. U istoj izjavi se također navodi kako Moskva zahtjeva da "Kijev odmah prekine s nasiljem na jugoistoku Ukrajine".

"Rusija traži da se odmah prekinu vojne operacije i nasilje u Ukrajini, da se trupe povuku te da se krene s traženjem mirnog rješenja za sve probleme", stoji u izjavi te se navodi kako ruski predsjednik Putin pozdravlja sastanak između predstavnika Kijeva i pristaša federalizacije.

Rusija je do sada u više navrata isticala kako su povukli vojsku s granica Ukrajine, no Zapadne sile su opovrgnule te informacije. Činjenica da Putin danas ponovno poziva na povlačenje vojske natrag u baze sugerira da se trupe, bar ne sve, do sada još uvijek nisu povukle s ukrajinske granice.

Moskva inzistira na tome da njihov potez, koji se svakako može protumačiti kao "popuštanje", bude popraćen s reakcijom od strane vlasti u Kijevu te da oni u isto vrijeme prekinu s vojnim operacijama na istoku zemlje.

Za sada pučistička vlast u Kijevu nije niti jednom sugerirala kako bi mogli prekinuti s operacijama, štoviše, izvori s terena govore kako je broj trupa u okolici gradova Slaviansk i Kramatorsk zadnjih dana udvostručen te kako oružani sukobi postaju sve žešći.

U drugim vijestima, dvoje ruskih novinara iz medijske kuće LifeNews, zarobljeni su jučer u blizini Kramatorska. Prema nekim izvorima zarobili su ih pripadnici ukrajinske vojske. Medijska organizacija je zatražila od ruskog ministra vanjskih poslova, Sergeja Lavrova, da posreduje po ovom pitanju te pomogne u oslobađanju njihovih novinara. Moskva je pak osudila zarobljavanje novinara te pozvala organizaciju OESS da se uključi u rješavanje ove situacije.


izvor(i): RT | RIA Novosti | LifeNews