Али ГРУ, надамо се, ради свој посао. Они МОРАЈУ наћи места где се налазе страни инструктори, специјалци, страни оператери радара, лансера ПВО, људи који несмотрено "пишке" информације о кретању железничких ешалона (рус. термин), наш термин је ваљда "композиција, састав", то им је, што би рекли Далматинци - "посал"/ тј. посао. Моје је мишљење да је ГРУ суштински потценио вољу Украјине да се супротстави агресији, рату, СВО, или како год је називали. Дубоко сам убеђен да би Путин изабрао други приступ, сем отвореног рата, да је знао да ће се "операција" развијати овако, како она сада иде. Сад је, ионако, касно ламентовати над могућностима које су могле бити, али нису. Сада нема другог начина, него како Русија ради сада. Русија ће победити на бојном пољу,али шта ће изгубити, тек ћемо размишљати. Још је рано. Тзв. BRICS је за сада само "дебатни клуб", са много занимљивих идеја, али са мало могућности реализације. Мене много више - понављам се, брине могућност Кине да "у једном тренутку" откаже Споразум са Руском Империјом о садашњој граници", чиме би Русија изгубила Владивосток и Далеки исток, 1,5 милион км2, све до
"Осунчаног Магадана". 
Свима саветујем да погледају филм "Урга" негде с краја 80их. Не могу се сада сетити имена режисера. Свакако није Михалков. Тамо, при крају филма, казују... "Ово је Бајкалско језеро, ту су, на његовим пребогатим обалама,
некада, живели Руси". Сад ту живимо ми, Монголи, заједно са кинеским Ханима. "Мене си испљували на сва уста кад сам пре више од 30 година рекао да је "Урга" заправо ратни филм, у смислу да Руси морају дубоко да се замисле над тим шта ће радити са својим Забајкалјем и "Приморским крајем", да га једног дана не би, одлуком Моћне Кине, потписом на хартији, просто изгубили. За четврт века "владавине Путина", словенско - руско становништво Сибира се увећало двоструко, заустављен је одлив и одумирање, али опет, руски Далеки исток и Приморје имају пар милиона становника и распадајућу инфраструктуру, где се догађа, мада ретко, случај да човек оде у пољски клозет -
јер нормалног клозета ни купатила у кући нема, да пропадне у полузамрзнута говна и погине! Ако се стварно догађа, а стварно се догађа то што сам рекао, о каквој победи у Украјини можемо говорити. Ако се покваре односи са Кином, Русији остају само атомске бомбе, другог решења неће бити.
Са друге стране Амура је Манџурија, која сама има скоро 200 милиона становника. Ту, преко реке, преко моста "Пријатељства" са Русијом је "празан простор" пребогате земље.
Господи Боже, дај, Свемогући, победу Русији, упркос свему, упркос њој самој, јер ово је, заправо, стварно преломни тренутак њене историје.
