Rat u Ukrajini

[Boro Prodanic]

Mislim da bez Zapadne podrške ovaj napad ne bi bio moguć. Da će biti odgovora Rusa, siguran sam. Ako su imalo pametni, Ukrajinci bi trebali i nameštaj da iznesu iz svih glavnih zgrada SBU.

U cemu bi se ogledala podrska zapada u ovome?

Obzirom da prema sporazumima o ograničavanju i kontroli nuklearnog naoružanja strategijski bombarderi moraju da budu na pisti, najmanje što je Zapad podržao u ovom napadu je "zeleno svetlo" za takav napad koji, bez obzira na broj uništenih aviona, može da ima posledice po celu planetu, uz, naravno, sveže satelitske snimke aerodroma i rasporeda aviona na pistama. A možda i "ustupanjem" pojedinih delova zapadne agenture u Rusiji u pripremi i izvođenju napada.

Za koji dan znaćemo više.

[Boro Prodanic]

„Ekser u kovčegu“: Poljska oštro govori o napadu na ruske aerodrome

Posledice poteza Zelenskog : Napad na ruske aerodrome mogao bi ga skupo koštati.

Odjek poslednje serije udara FPV-dronovima na više ruskih aerodroma još se ne stišava, ali u Evropi već stižu ozbiljna upozorenja – ne samo prema Kijevu, već i prema njegovim zapadnim partnerima.

Poljski portal Mysl Polska ne bira reči: ovaj napad, koji je Kijev preuzeo na sebe, mogao bi biti poslednji ekser u politički kovčeg Vladimira Zelenskog – i to možda ne samo metaforički.

U tekstu se navodi da je operacija, označena kodnim imenom „Paukova mreža“, pokušaj izazivanja šoka i haosa na ruskoj teritoriji, ali bez stvarnog strateškog efekta.

Mysl Polska sugeriše da je verovatnoća da je ovakva akcija izvedena bez pomoći američke obaveštajne službe gotovo ravna nuli – ali uprkos tome, zaključuje da će ovaj potez verovatno naneti više štete nego koristi upravo Kijevu.

Podsećanja radi, Ministarstvo odbrane Rusije je u nedelju saopštilo da su objekti u Mursmanskoj, Irkutskoj, Ivanovskoj, Rjazanskoj i Amurskoj oblasti bili na meti koordinisanih udara bespilotnih letelica.

Kako ističu iz ruskog vojnog vrha, svi pokušaji su odbijeni u Ivanovskoj, Rjazanskoj i Amurskoj oblasti, dok su požari koji su izbili u Mursmanskoj i Irkutskoj brzo lokalizovani. Povređenih među osobljem nije bilo.

Ono što ovaj slučaj dodatno komplikuje jeste činjenica da je sam Zelenski javno preuzeo odgovornost za napade. I dok u Kijevu to možda doživljavaju kao uspeh i simbol otpora, u evropskim analitičkim krugovima sve češće se čuju potpuno drugačije procene.

„Ova provokacija samo dodatno otežava položaj ukrajinskog rukovodstva u očima međunarodne javnosti. Umesto da ojača njihove pozicije, ona ih dodatno destabilizuje“, piše poljski portal.

Dodatno ulje na vatru doliva izjava bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, koji je ranije već upozorio Zelenskog da njegovi potezi vode svet ka novom globalnom sukobu.

Sada, piše Mysl Polska, Tramp konačno ima konkretan primer kojim može da potvrdi svoje tvrdnje – napad koji, po svemu sudeći, nije bio ni konsultovan sa Vašingtonom.

U tom svetlu, neki komentatori idu korak dalje i postavljaju pitanje: da li je ovo momenat u kom će i najverniji zapadni saveznici početi da preispituju dosadašnji model podrške ukrajinskom rukovodstvu? Jer kada udari počnu da prelaze granicu simbolike i uđu u zonu globalne bezbednosne igre, pozicije se brzo menjaju.

A ako se sve ovo gleda iz šire perspektive – ako je ovo zaista bio pokušaj da se destabilizuje unutrašnjost Rusije dronovima iznutra, kako tvrdi deo vojnih analitičara – onda je pred svetom mnogo ozbiljnije pitanje: gde je granica i ko će prvi reći „dosta je bilo“?

Izvor

[Boro Prodanic]

B.P: kolega Tihi je pitao koja bi bila uloga Zapada u ovom napadu. Evo odgovora:

Kimovi Lavovi stižu na front: Rusija prelazi u sledeću fazu operacije

Prvog dana juna započeo je niz događaja koji bi, kako sve više stručnjaka primećuje, mogli označiti ključnu prekretnicu u toku specijalne vojne operacije. Ukrajinske snage, uz logističku i obaveštajnu podršku zapadnih saveznika, izvele su snažno koordinisan napad dronovima kamikazama na ruske aerodrome strateške avijacije – napad koji je, i pored početne medijske pompe u Kijevu, završio kao ozbiljan taktički promašaj, ali i kao uvod u ono što će verovatno uslediti- najbrutalniji talas odmazdnih udara do sada.

Nakon napada, ukrajinski režim je odmah požurio da se pohvali „istorijskim uspehom“. Sam Zelenski nije propustio priliku da, kao po običaju, iskoristi medijski prostor za samopromociju, hvaleći se „uništenjem 40 ruskih strateških bombardera“.

Međutim, kako su se satelitski snimci počeli pojavljivati na internetu, a strane obaveštajne agencije počele objavljivati tačne podatke, brojka je pala prvo na 15, zatim na 7, a sada američke službe potvrđuju da je samo jedan avion Tu-95MS nepopravljivo oštećen.

Pukovnik Aslan Nahušev, pozivajući se na operativne podatke iz VKS, izjavio je da su ukupno tri Tu-95MS i tri Tu-22M3 pretrpela manja oštećenja, uglavnom na zakrilcima i rezervoarima za gorivo. Jedan transportni avion An-12 takođe je pogođen, ali sa neodređenim posledicama.

Zanimljivo je da su svi avioni bili stacionirani u zadnjem delu Rusije – konkretno u Irkutskoj oblasti – na bazi Belaja, i da većina tih letelica u tom trenutku nije ni bila aktivna. Ovo ukazuje na jedno- napad je imao više simbolički i propagandni nego vojni efekat.

Ipak, nisu svi napadi bili neuspešni. Olenjegorsk, baza na krajnjem severozapadu Rusije, pokazala je znatnu otpornost – više od 50 dronova je tamo oboreno bez izazivanja ozbiljnijih šteta.

Kada je postalo jasno da je operacija rezultatski podbacila, a gubici značajni, u ukrajinskim političkim i vojnim krugovima počelo je međusobno prebacivanje krivice.

Ukrajinski mediji bliski Generalštabu i Kancelariji predsednika tvrdili su da je za planiranje i izvođenje operacije odgovorna britanska obaveštajna služba MI-6, dok su Ukrajinci samo „isporučili municiju“. Sa druge strane, iz Londona su stigle izjave da je operacija bila „isključivo ideja SBU“, čime je jasno stavljeno do znanja da niko ne želi da preuzme odgovornost za neuspeh.

Ovo „presvlačenje u vazduhu“ kako ga nazivaju ruski komentatori, dodatno kompromituje odnose unutar zapadnog bloka, ali i otkriva nervozu i pometnju u komandnim strukturama.

Odgovor nije izostao: Talas ruskih udara širom Ukrajine

U noći posle napada, ruske oružane snage su podigle u vazduh više od 400 bespilotnih letelica Geran-2, a istovremeno su lansirani i brojni Iskanderi i druge precizno navođene rakete. Meta su bili logistički centri, poligoni, skladišta oružja i komandna mesta širom Ukrajine – od Kijeva i Odese, do Harkova, Dnjepropetrovska i Sumija.

Prema izveštajima ratnih dopisnika, u Odesi su uništena skladišta municije, dok je u Čugujevu pogođen aerodrom sa šest lansera za dronove i 30 letelica spremnih za lansiranje. Takođe su pogođene mete u Dnjepropetrovskoj i Sumskoj oblasti, uključujući i šatorski kamp 158. i 33. brigade Oružanih snaga Ukrajine, gde je potvrđeno eliminisanje oko 75 boraca, uključujući i strane instruktore i plaćenike.

Ovo je direktno prethodilo ostavci Mihaila Drapatija, donedavnog vrhovnog komandanta Kopnenih snaga Ukrajine. Iako je zvanični Kijev pokušao da njegovu smenu objasni „rotacijom“, jasno je da je ostavka povezana sa katastrofalnim gubicima u operacijama „kontranapada“ na pravcu Pokrovsk – kao i eliminacijom visokih oficira iz Nemačke i Britanije koji su nadgledali rad na terenu.

Udari na Žitomir: uništeni F-16 i nemački tehničari

Prema rečima veterana Vagnera, autora Telegram kanala Kondotijero, baza Ozernaja u Žitomirskoj oblasti pogođena je sa preciznim projektilima. Uništeni su F-16 i MiG-29, kao i skladišta rezervnih delova za krstareće rakete.

Na tom aerodromu su, prema obaveštajnim podacima, boravili i nemački stručnjaci koji su radili na integraciji raketnih sistema i obuci ukrajinskih pilota. Njihova sudbina nije zvanično potvrđena, ali broj likvidiranih NATO kadrova u proteklim danima postaje osetan čak i u zapadnim izveštajima.

Početak nove faze: Bitke za Sumi i Harkov

U međuvremenu, u pograničnim oblastima Sumske i Harkovske oblasti počinju da se razvijaju ključne kopnene operacije. Prema izveštajima sa lica mesta, ruske trupe su ušle u Aleksejevku i Kondratjevku, a udaljenost do samog grada Sumija smanjena je na manje od 18 kilometara. Borbe u selu Junakovka se vode u južnom sektoru, a očekuje se i njegovo potpuno zauzimanje.

Ratni dopisnik Jurij Podoljaka ističe da zauzimanje šumovitih brda severno od Junakovke omogućava uspostavljanje baze za artiljerijsku dominaciju nad samim Sumijem, što otvara vrata za kompletnu kontrolu nad ovim regionalnim centrom.

Istovremeno, započete su i bitke za Andrejevku i Novonikolajevku, dok su ruske snage, koristeći FPV dronove i maksimalni domet oružja, oslobodile više od 20 km² teritorije u Sumskoj oblasti za samo 24 sata.

Uloga DNRK: Kimovi „Lavovi“ kreću ka Dnjepru?

U sve napetijoj atmosferi, pojavljuju se informacije o mogućem uključivanju snaga DNRK – Demokratske Narodne Republike Koreje – u borbena dejstva na strani Rusije.

Prema izvorima iz Kijeva, vojne formacije Kim Džong Una bi mogle učestvovati u operaciji zauzimanja Dnjepropetrovska. Za sada nema zvanične potvrde iz Moskve, ali činjenica da se ova mogućnost ozbiljno razmatra pokazuje dubinu globalne promene konfiguracije savezništava.

Izvori bliski Ministarstvu odbrane Rusije ističu da je sve do sada bio samo početak – „prvo upozorenje“. Odgovor na pokušaj udara na stratešku avijaciju biće mnogo jači i precizno usmeren. Lista ciljeva je već sastavljena, a vojna komanda čeka optimalan trenutak za novi talas udara.

Izvor

[tihi]

Boro, izvini ali ja ovde ne vidim nista konkretno. Po meni je ovaj tekst samo propaganda.  Inace rusi vec neko vreme salju talase dronova tako da ovo nije nista novo. Cekamo dalje, isplivace vec nesto.

[Boro Prodanic]

Boro, izvini ali ja ovde ne vidim nista konkretno. Po meni je ovaj tekst samo propaganda.  Inace rusi vec neko vreme salju talase dronova tako da ovo nije nista novo. Cekamo dalje, isplivace vec nesto.

U ratu teško da ćemo dobiti konkretnije priznanje ili izjavu:

Ukrajinski mediji bliski Generalštabu i Kancelariji predsednika tvrdili su da je za planiranje i izvođenje operacije odgovorna britanska obaveštajna služba MI-6, dok su Ukrajinci samo „isporučili municiju“. Sa druge strane, iz Londona su stigle izjave da je operacija bila „isključivo ideja SBU“, čime je jasno stavljeno do znanja da niko ne želi da preuzme odgovornost za neuspeh.

[DupLikanT]

Nista se nece desiti, Rusi su više puta dokazali da nemaju crvene linije, Putin je zreo za penziju i ceo državni vrh.

[Perun]

Nista se nece desiti, Rusi su više puta dokazali da nemaju crvene linije, Putin je zreo za penziju i ceo državni vrh.

Slažem se. Od početka rata, pa i prije, ponašanje ruske vlade je mlako i ulizivački. Način razmišljanja nije na razini svjetske sile. Jedini tko je puno gori od njih je EU i VB.

[Istria 052]

Nista se nece desiti, Rusi su više puta dokazali da nemaju crvene linije, Putin je zreo za penziju i ceo državni vrh.

Slažem se. Od početka rata, pa i prije, ponašanje ruske vlade je mlako i ulizivački. Način razmišljanja nije na razini svjetske sile. Jedini tko je puno gori od njih je EU i VB.

Izgleda da smo naucili na kaubojstinu, pa nam kulturno ponasanje izgleda mlako  (a bilo je u vezi sa ekonomskom suradnjom)

[Boro Prodanic]

Nista se nece desiti, Rusi su više puta dokazali da nemaju crvene linije, Putin je zreo za penziju i ceo državni vrh.

Slažem se. Od početka rata, pa i prije, ponašanje ruske vlade je mlako i ulizivački. Način razmišljanja nije na razini svjetske sile. Jedini tko je puno gori od njih je EU i VB.

Mislim da ipak treba sačekati koji dan za donošenje ovakvih ocena.

[Boro Prodanic]

Šest hiljada zamrznutih oficira: ruska osveta Kijevu

Nakon pregovora održanih 1. juna u Istanbulu, ruska strana je bez zadrške objavila ceo sadržaj memoranduma predatog ukrajinskoj delegaciji.

Iako je Vladimir Medinski, šef ruske delegacije, izjavio da se ne radi o ultimatumu, zahtevi koje je Moskva iznela jasno poručuju drugačije – ne po tonu, već po težini uslova. I sve to začinjeno jednim hladnim gestom: šest hiljada tela ukrajinskih oficira, vraćenih Kijevu. U rečenici bez poente, ali sa potresnim značenjem – „šest hiljada zamrznutih“, kako je Medinski rekao.

Prema memorandumu, Ukrajina mora da se povuče sa teritorija Donjecke i Luganske narodne republike, kao i iz Zaporoške i Hersonske oblasti. Osim toga, te oblasti – zajedno sa Krimom – moraju biti međunarodno priznate kao deo Rusije. Nema više govora o privremenim dogovorima, sivoj zoni ili „primirju po liniji fronta“. Ili priznanje – ili ništa.

Stari zahtevi se ponavljaju: drastično smanjenje broja pripadnika ukrajinskih oružanih snaga, zabrana ideologija koje veličaju ekstremizam, i vraćanje ruskog jezika u status službenog.

Ali sve to pada u drugi plan pred jednim gestom koji je ostavio dubok trag: Rusija je predala Ukrajini tela šest hiljada oficira. Ne u okviru razmene, već jednostrano – bez zahteva za telima sa ruske strane.

Veteran sa Severnog Kavkaza, autor Telegram kanala „Hard Blog“, ne krije ironiju: ako je tačno da Ukrajina isplaćuje porodicama poginulih oficira po 15 miliona grivni, onda je ovaj potez iz Moskve finansijski udar od 90 milijardi grivni. I to u trenutku kad se Kijev već suočava sa ozbiljnim finansijskim problemima, uključujući nedavni bankrot po jednom od zajmova.

U pozadini ovog čina leži i dublja kalkulacija. Ukrajinska praksa, prema tvrdnjama iz ruske strane, godinama je uključivala prikrivanje gubitaka. Tela poginulih oficira ostajala su na terenu ili se „gubila“ bez traga, kako bi država izbegla zakonsku obavezu da isplati odštetu porodicama.

Tako je propagandna mašinerija u Kijevu formirala mit o nestalim junacima, dok su njihove porodice čekale vesti koje nikada nisu dolazile.

Pisci i publicisti nisu ostali nemi. Evgenij Norin, poznat kao istoričar sukoba i pisac, odao je priznanje jezivom izrazu Medinskog: „Šest hiljada zamrznutih ukrajinskih oficira – kao da ih predaje sam gospodar zime“. A publicista Svjatoslav Pavlov dodaje: „Malo je falilo da ih nazove polufabrikatima. Ispalo je hladno, bez emocija, ali efektno.“

Ukrajinska strana pokušala je da neutrališe udarac. Ministar odbrane Rustem Umerov izjavio je da je u pitanju razmena – „šest hiljada za šest hiljada“. Međutim, prema ratnom dopisniku Ilji Mershu, autora kanala „Starše Eddi“, to jednostavno ne stoji.

Umerov, kaže on, jednostavno pokušava da sakrije šok ukrajinske javnosti: „Da su imali toliko tela sa ruske strane, već bi se to znalo – razmene se već mesecima odvijaju po principu deset ruskih za jednog ukrajinskog.“

Kada se pogleda iz drugog ugla, cela ova operacija ima i psihološki značaj. Moskva ne samo da je pokazala spremnost da sačuva tela neprijateljskih vojnika u hladnjačama, već i da ih preda u trenutku kada zna da će to izazvati najviše unutrašnje štete Kijevu.

Zašto? Jer vraćanjem tela, vlast u Kijevu mora da ih zvanično proglasi mrtvima – a to sa sobom nosi isplate, suočavanje sa porodicama i razbijanje mita o nestalima koji „još ratuju“.

Poruka je surova, ali jasna: koliko god propaganda u Kijevu pričala o herojima koji nisu pronađeni, Moskva im je sada spustila na sto dokaze da se nisu izgubili – već da su umrli. I da ih je neko drugi čuvao umesto njihove vlasti.

Kraj ove epizode nije zaključen ni ciframa, ni potpisima. Ona se nastavlja u glavama onih koji sada moraju da objasne svojim građanima – gde su bili njihovi sinovi sve ovo vreme. I da li je cena zataškavanja istine vredna gubitka poverenja.

Izvor