Šta se zapravo desilo na Krimskom mostu - uvod u novu fazu sukoba?!Početak juna doneo je novu rundu tenzija oko jednog od najvažnijih infrastrukturnih objekata Ruske Federacije – Krimskog mosta, koji povezuje kopneni deo Rusije sa poluostrvom Krim. Ovaj objekat, strateški i simbolično ključan za Moskvu, postao je ponovo u središtu pažnje nakon što je Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) objavila video koji navodno prikazuje eksploziju blizu jedne od potpornih tačaka mosta, tvrdeći da je u napadu upotrebljeno 1.100 kilograma trotila.Međutim, izveštaji iz Rusije, uključujući zvanične izjave i analize ratnih dopisnika, ukazuju na potpuno drugačiju sliku događaja – bez potvrđenih oštećenja, bez žrtava, bez funkcionalnog prekida mosta, i s ozbiljnim sumnjama da se radi o još jednoj propagandnoj operaciji sa ciljem destabilizacije.
Dva narativa, dve istine?SBU je u svojoj objavi tvrdila da su njihovi agenti sproveli složenu i višemesečnu operaciju u kojoj su uspeli da miniraju konstrukciju ispod mosta i da je eksplozija izvedena 3. juna. Video koji je priložen uz saopštenje prikazuje detonaciju, ali bez jasnih dokaza o lokaciji, vremenu i posledicama.
U međuvremenu, Telegram kanal Mash preneo je informaciju da je u ranim jutarnjim časovima ruska PVO oborila dron iznad mosta, čiji su fragmenti pali na kolovoz. Most je potom zatvoren tri sata, ali nije zabeležena šteta, niti su vozila bila oštećena.
Najvažnije – nema potvrda da je eksplozija pogodila samu potporu mosta, a kamoli da je bila u pitanju eksplozija od više stotina kilograma eksploziva. Aleksandar Koc, jedan od najpoznatijih ruskih ratnih dopisnika, nazvao je celu objavu SBU-a „još jednim lažnim izveštajem“ i istakao da se najverovatnije radi o neuspešnom pokušaju napada podvodnim dronom, koji nije ni stigao do cilja.
Ključno pitanje: kako SBU ima pristup kamerama?U svojoj analizi, Koc je postavio pitanje koje je odjeknulo širom ruskog Telegram prostora:
„Odakle SBU-u nadzorni snimci sa mosta i kojim još kamerama imaju pristup?“
Ovo otvara potencijalno ozbiljan bezbednosni problem – ne samo zbog mogućnosti sabotaže, već i zbog špijunaže i koordinacije budućih napada. U kontekstu informacije da je FSB nedavno uhapsio agenta SBU-a na Krimu, koji je napravio bombu i sakrio je u Sevastopolju, ova pitanja dobijaju još veću težinu. Da li su strane službe uspele da prodru u sisteme bezbednosti i nadzora jednog od najčuvanijih objekata u Rusiji?
Samo nekoliko sati nakon objave SBU-a, izvori bliski vojnim krugovima počeli su da javljaju o pokušaju novih udara na most. Monitoring kanal Lpr 1 objavio je da se napadi nastavljaju, uključujući pokušaje proboja kako površinskim, tako i podvodnim sredstvima.
U međuvremenu, saobraćaj na mostu je ponovo privremeno blokiran, a u Sevastopoljskom zalivu je obustavljen pomorski prevoz, uz zatvaranje rampi i vežbe posada protivdiverzionih jedinica flote.
Guverner Sevastopolja Mihail Razvožajev izvestio je da se u blizini grada sprovodi obuka sa upotrebom pravog oružja, dok su vlasti pozvale građane da ostanu smireni. Iako su napadi odbijeni, atmosfera u regionu jasno pokazuje da niko ne isključuje mogućnost novih pokušaja sabotaže.
Analitičari smatraju da su ovakve operacije – bilo da su uspešne ili ne – deo šireg plana Kijeva i njegovih zapadnih partnera da stvore atmosferu psihološkog pritiska na rusko društvo i vojsku. Kao što primećuje ratni dopisnik Jevgenij Linjin, ovakvi udari imaju za cilj da „stvore privid ranjivosti Rusije“, da bi se u međunarodnim medijima stvorila slika da ni najzaštićeniji objekti više nisu sigurni.
Zanimljivo je da je sve ovo tempirano neposredno pred najavljenu drugu rundu pregovora između Moskve i Kijeva. Upravo u tom kontekstu mnogi tumače eksplozije, napade dronovima i izjave SBU-a kao instrumente informativno-političkog pritiska, a ne kao stvarne vojne operacije.
Dok traje medijska kampanja Kijeva, ruski odgovor nije izostao. Veteran jedinice „Vagner“ izvestio je da je u Pavlogradu u Ukrajini došlo do velikog požara i jakih eksplozija, što ukazuje na moguć udar oružjem srednjeg dometa, verovatno projektilima „Orešnik“.
Istovremeno, širom Ukrajine je proglašena opasnost od balističkih raketa, a civilna zaštita je prešla u povišeni režim pripravnosti.
Iako Krimski most i dalje funkcioniše, ono što zabrinjava stručnjake jeste učestalost pokušaja napada i njihova sofisticiranost. Podvodni dronovi, sabotaže, informativne operacije, pokušaji probijanja sigurnosnog pojasa – sve to govori o evoluciji taktike ukrajinskih službi, uz očiglednu pomoć NATO saveznika u planiranju i obaveštajnoj podršci.Izvor
