Rat u Ukrajini

[Boro Prodanic]

Kijev raspušta Međunarodne legione, strance šalju u jurišne jedinice

Sve četiri jedinice Kopnene vojske Oružanih snaga Ukrajine, koje su od samog početka sukoba formirane pod nazivom „Međunarodni legioni“, biće rasformirane do kraja 2025. godine, prenosi ukrajinski servis Bi-Bi-Sija.

Prema planu Generalštaba Ukrajine, borci ovih jedinica, uključujući i strane državljane, nastaviće službu u jurišnim snagama. U komandi ukrajinske vojske tvrde da je reč o evolutivnoj reformi i da su legioni već odigrali svoju ulogu.

Međutim, u samim legionima ova odluka izazvala je nezadovoljstvo. Bi-Bi-Si citira jednog od pripadnika legiona.

„Nije tajna da se jurišne jedinice u velikoj meri popunjavaju kriminalcima, ljudima sa krivičnim dosijeima… To znači da ćemo s jedne strane imati praktično kazneni bataljon, a s druge strane strance“, objasnio je on.

Medij takođe navodi da pojedini predstavnici legiona smatraju da bi ova odluka mogla dovesti do značajnog smanjenja, pa čak i potpunog prekida priliva stranih dobrovoljaca u ukrajinsku vojsku.

Bi-Bi-Si podseća da su „Međunarodni legioni“ u suštini bili zasebni bataljoni specijalne namene koji su od početka sukoba funkcionisali u okviru teritorijalne odbrane, a kasnije pod komandom Kopnene vojske. Prema stanju iz 2025. godine, u sastavu ukrajinske vojske delovala su četiri legiona, svaki brojnosti približno jednog bataljona (oko 400–600 ljudi), od kojih su tri bila borbena, a jedan za obuku.

Osnovni fokus bio je na dobrovoljnom privlačenju iskusnih stranaca sa vojnim ili policijskim iskustvom. Oni su mogli da potpišu ugovor na period od tri godine, ali su, za razliku od ukrajinskih državljana, imali pravo da raskinu ugovor nakon šest meseci.

Prema podacima Bi-Bi-Sija, tokom sukoba ovim jedinicama pridružili su se dobrovoljci iz više od 75 zemalja sveta, uključujući Veliku Britaniju, SAD, Gruziju, Poljsku, Belorusiju, Estoniju, Kolumbiju i Brazil.

Izvor

[Brok]

Rat izlazi iz okvira Ukrajine: Kijev po prvi put udara u Kaspijskom jezeru, više od 1.120 km od fronta

15.12.2025.

Rat u Ukrajini ulazi u novu, kvalitativno drugačiju i istovremeno izuzetno opasnu fazu. Po prvi put od početka sukoba, Kijev je zvanično potvrdio da su njegove oružane snage i specijalne službe izvele napade u Kaspijskom jezeru, geografskom prostoru koji se do sada smatrao van neposredne operativne zone rata.

Reč je o dramatičnom proširenju sukoba, kako prostorno tako i strateški, koje borbena dejstva pomera na udaljenost od približno 1.120 kilometara od ukrajinskih linija fronta. Time se ruši dugogodišnja pretpostavka da određeni regioni, zbog geografske dubine i političke osetljivosti, mogu ostati izvan dometa rata.

Kaspijsko jezero, najveća zatvorena vodena površina na svetu, graniči se sa Rusijom i Kazahstanom na severu i Iranom na jugu. Do sada je predstavljalo svojevrsnu „bezbednu zonu“ za rusku energetsku i vojnu infrastrukturu. Ta percepcija sada se sada menja.

Ukrajinske vlasti saopštile su da su dronovi dugog dometa pogodili veliku priobalnu naftnu platformu u Kaspijskom jezeru, na polju Vladimir Filanovski, kojim upravlja kompanija Lukoil. Reč je o najvećem ruskom naftnom polju u ovom akvatorijumu.

Prema dostupnim informacijama, četiri bespilotne letelice pogodile su postrojenje, što je dovelo do zatvaranja više od 20 bušotina i privremene obustave proizvodnje. Kako navodi Oil Price, udar je bio dovoljno ozbiljan da praktično zamrzne eksploataciju, makar na ograničeno vreme.

Visoki ukrajinski zvaničnik izjavio je za CNN da se radi o prvom potvrđenom ukrajinskom napadu na rusku naftnu infrastrukturu u Kaspijskom jezeru, naglašavajući da su „sve operacije koje podržavaju rusku ratnu mašineriju legitimne mete“. Poruka je jasna: više ne postoje udaljeni ili „bezbedni“ frontovi.

Operacije protiv ruskih brodova

Paralelno sa napadom na energetsku infrastrukturu, Ukrajina je otkrila i drugu operaciju, ovog puta usmerenu protiv ruskih brodova u Kaspijskom jezeru, u blizini obale Kalmikije, ruske republike severno od Severnog Kavkaza.

Brodovi, identifikovani kao Kompozitor Rahmanjinov i Askar-Saridža, već se nalaze pod američkim sankcijama zbog navodnog prevoza vojnog tereta između Irana i Rusije. Ovaj aspekt daje napadu dodatnu težinu, jer se indirektno dotiče ose Moskva–Teheran.

Prema ukrajinskim medijima, operacija je izvedena uz saradnju sa lokalnom oružanom grupom Čornaja Iskra („Crna iskra“). Ukoliko se ove informacije potvrde, to bi značilo da Kijev ne deluje isključivo tehnološkim sredstvima dugog dometa, već i kroz lokalne mreže i posredničke aktere, uvodeći elemente asimetričnog ratovanja u region koji se do sada smatrao čvrsto kontrolisanim od strane Rusije.

Strategija energetskog gušenja

Napadi u Kaspijskom jezeru uklapaju se u širu strategiju Kijeva usmerenu na iscrpljivanje ruskih energetskih prihoda, koji predstavljaju ključni izvor finansiranja ratnih napora Moskve. Prema procenama međunarodnih posmatrača, od avgusta do kraja novembra Ukrajina je pogodila gotovo 80 ruskih energetskih postrojenja.

Ono što su ranije bili sporadični udari, sada se, kako primećuje analitičar kompanije Kpler Nikil Dubej, pretvara u sistematsku kampanju destabilizacije, sa ciljem da se rafinerije i proizvodna postrojenja ne mogu trajno vratiti u puni operativni kapacitet.

Rusija je, sa svoje strane, pribegla merama koje bi se pre nekoliko godina smatrale nezamislivim: pokrivanju rafinerija zaštitnim mrežama, jačanju protivvazdušne i protivdronovske odbrane i masovnoj upotrebi kopnenih sredstava za borbu protiv bespilotnih letelica. Ipak, male, jeftine i okretne platforme i dalje uspevaju da probiju čak i slojevitu odbranu.

Opasan presedan

Prenošenje rata na Kaspijsko jezero predstavlja ozbiljan presedan. Ovaj region ne tiče se samo Rusije, već i Irana, Kazahstana, Azerbejdžana i šireg centralnoazijskog prostora. Destabilizacija ovako važnog energetskog čvorišta može imati domino-efekte na globalna tržišta i geopolitičku ravnotežu.

Kaspijsko jezero više nije „zadnje dvorište“ daleko od linija fronta. Ukrajina je pokazala da ima i kapacitete i političku volju da sukob proširi u dubinu evroazijskog prostora, što izaziva rastuću globalnu zabrinutost.

Pitanje više nije da li je do eskalacije došlo, ona je već u toku. Pravo pitanje glasi dokle ovaj proces može da ide pre nego što posledice prevaziđu okvir ukrajinsko-ruskog sukoba i prerastu u širu regionalnu krizu.

Iran i Centralna Azija: Kaspijsko jezero kao geopolitičko minsko polje

Širenje rata na Kaspijsko jezero ne pogađa samo Rusiju, već otvara izuzetno osetljiv geopolitički front koji se direktno tiče Irana i Centralne Azije. Kaspijsko jezero nije samo energetsko čvorište, već prostor gde se presecaju vitalni interesi, transportne rute i krhke političke ravnoteže.

Za Teheran, ukrajinski napadi imaju dvostruko značenje. S jedne strane, oni indirektno pogađaju vojno-logističku saradnju sa Moskvom. S druge, stvaraju presedan vojne akcije treće države u akvatorijumu koji Iran smatra ključnim za sopstvenu nacionalnu bezbednost.

U Centralnoj Aziji, posledice su manje vidljive, ali podjednako ozbiljne. Države poput Kazahstana i Azerbejdžana grade svoju stabilnost na percepciji Kaspijskog jezera kao sigurnog energetskog i transportnog koridora. Pretvaranje regiona u zonu vojnih operacija ugrožava investicije, infrastrukturu i dugoročne strateške projekte.

Istovremeno, pojava posredničkih grupa i asimetričnih operacija, uključujući navodnu saradnju Ukrajine sa lokalnim oružanim strukturama, budi strah od „izvoza nestabilnosti“ u etnički i politički osetljive regione.

Kaspijsko jezero predstavlja ključnu kariku evroazijske mreže koja povezuje Rusiju, Iran, Kinu i Indiju. Svaka dugotrajnija destabilizacija ugrožava ne samo ruske interese, već i kineske planove u okviru Novog puta svile, kao i ambicije Irana da postane regionalno tranzitno čvorište.

U tom kontekstu, širenje rata na Kaspijsko jezero transformiše lokalni sukob u evroazijski bezbednosni problem. Ako region izgubi karakter „zatvorenog jezera niskog intenziteta“, cenu neće platiti samo Rusija, već i celokupna arhitektura stabilnosti Centralne Azije i Bliskog istoka.

Izvor

[Boro Prodanic]

Opasan presedan

Prenošenje rata na Kaspijsko jezero predstavlja ozbiljan presedan. Ovaj region ne tiče se samo Rusije, već i Irana, Kazahstana, Azerbejdžana i šireg centralnoazijskog prostora. Destabilizacija ovako važnog energetskog čvorišta može imati domino-efekte na globalna tržišta i geopolitičku ravnotežu.

Ukrajincima i jeste interes da rat prošire koliko god je moguće. Zbog ovih napada na Kaspijskom jezeru i na tankere u Crnom moru Rusi su neki dan žestoko napali Odesu.

[Boro Prodanic]

Situacija u zapadnom Kupjansku se brzo pogoršala za ruske trupe

Situacija u zapadnom delu Kupjanska za jedinice ruske vojske nastavlja da se brzo pogoršava, upozorava autoritativni vojni bloger Jurij Podoljaka u objavi od danas, 15. decembra.

Zvaničnih saopštenja o razvoju događaja još uvek nema, a indikativno je i to što ostali ruski Telegram kanali zasad ne izlaze sa dodatnim informacijama, što samo pojačava osećaj neizvesnosti oko onoga što se trenutno dešava na terenu.

Prema Podoljakinoj proceni, pritisak dolazi istovremeno sa juga i severa, i to snagama koje nisu zanemarljive. U napadima učestvuju jedinice iz više brigada Oružanih snaga Ukrajine, pri čemu su dve brigade prebačene na ovaj pravac sa drugih sektora, što samo po sebi govori o značaju koji se ovom delu fronta trenutno pridaje.

Uz njih deluju i dva jurišna puka, kao i jedinice specijalnih snaga iz sastava Snaga za specijalne operacije i Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine.

Takva koncentracija snaga već daje konkretne rezultate na terenu. Podoljaka navodi da su ukrajinske jedinice preuzele kontrolu nad još nekoliko naselja unutar samog grada, kao i nad selom Moskovka. Linija odbrane se, kako stvari stoje, postepeno pomera, a pritisak ne jenjava.

U takvim okolnostima, kako ističe Podoljaka, jedinice ruske 68. divizije vode iscrpljujuće borbe, često na granici izdržljivosti. On otvoreno ukazuje na nadmoć protivnika u ljudstvu, ali i na logističke probleme koji su postali očigledni i koji dodatno komplikuju situaciju.

Gubitak delova grada imao je i vrlo konkretne posledice po upotrebu bespilotnih letelica: ruski operateri dronova bili su primorani da se u velikoj meri povuku na levu obalu reke Oskol.

Ta promena, naizgled tehnička, ima ozbiljne posledice na dinamiku sukoba. Povećava se potrebni domet leta dronova, što smanjuje njihovu efikasnost, dok se istovremeno pojednostavljuje logistička situacija za protivničke snage. Drugim rečima, prostor koji se gubi na karti direktno se odražava na sposobnost kontrole i reagovanja na terenu.

Sve ovo dolazi u zanimljivom vremenskom okviru. Još 2. decembra ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da ruska vojska kontroliše i desnu i levu obalu Kupjanska, kao i da su ruske oružane snage započele eliminisanje 15 bataljona ukrajinskih oružanih snaga na tom području. Tada je takođe poručio da će Kupjansk-Uzlovaja biti zauzet u roku od nekoliko dana.

Razmak između tih izjava i današnje slike na terenu otvara niz pitanja koja zasad ostaju bez odgovora. Zvanična tišina, oprečne procene i očigledna dinamika borbi ostavljaju utisak da se situacija u zapadnom Kupjansku nalazi u fazi brzih promena, u kojoj je teško povući jasnu liniju između privremene krize i ozbiljnog preokreta.

Kako će se taj odnos snaga dalje razvijati i da li će se procene sa početka meseca pokazati kao realne, ostaje da se vidi u danima koji dolaze.

Izvor

[tihi]

Videh snimak udara na rusku podmornicu danas. Zna li se nesto o tome? Nsvodno sea baby, podmornica je bila na doku. To ni nije jasno, kako udju skroz do dokova?

[victoria]

Ево како тихи.Остала баријера отворена.Пошто верујем да никако нису могли знати много унапред да ли ће,када и колико дуго та баријера бити отворена могу да претпоставим да су Украјинци нашли начина да њихови подводни дронови вребају у заседи на дну испред руских лука и  када се укаже прилика уђу.

[Boro Prodanic]

Ruski udari kod Guljajpolja: uništena ukrajinska uporišta, dronovi i komandni punktovi

Borbe se rasplamsavaju na jugu Ukrajine.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su jedinice Oružanih snaga Rusije tokom jutarnjih borbenih dejstava uništile više uporišta, bunkera i bespilotnih letelica ukrajinskih oružanih snaga u Zaporoškoj, Sumskoj i Donjeckoj oblasti.

Prema navodima iz saopštenja, teški sistem bacača plamena TOS-2 „Tosočka“ uništio je utvrđeno uporište ukrajinskih snaga u blizini grada Guljajpolja u Zaporoškoj oblasti. Tokom vazdušnog izviđanja, ruski operateri bespilotnih letelica otkrili su utvrđeni položaj, nakon čega su koordinate cilja dostavljene posadi TOS-2.

Meta je pogođena termobaričnom municijom, a tom prilikom, kako je navedeno, uništena su uporišta, kontrolni punktovi za upravljanje dronovima i koncentracije ljudstva ukrajinskih oružanih snaga na zapadnoj obali reke Gajčur. Nakon toga, ruske jurišne jedinice nastavile su napredovanje.

Ministarstvo odbrane Rusije je takođe saopštilo da je višecevni raketni sistem „Grad“ dejstvovao po utvrđenim položajima ukrajinskih oružanih snaga u Sumskoj oblasti. Tom prilikom uništeni su inženjerijski objekti pripremljeni za dugotrajnu odbranu, kao i jedno uporište.

Istovremeno, posade sistema „Grad“ pogodile su privremeno mesto razmeštaja ukrajinskih jedinica i centar za upravljanje bespilotnim letelicama u blizini Konstantinovke. Mete su, prema navodima, uništene visokoeksplozivnim fragmentacionim granatama kalibra 122 milimetra.

Posebno je istaknuto da su ruski operateri dronova u rejonu Guljajpolja uništili više ukrajinskih heksakoptera tipa „Baba Jaga“, kao i antene za njihovo upravljanje. Bespilotne letelice su oborene u vazduhu dok su se kretale ka položajima ruskih jedinica, čime je, kako je navedeno, poremećen sistem upravljanja ukrajinskih snaga.

O napretku na terenu govorio je i pripadnik ruskih jurišnih jedinica sa pozivnim znakom „Eger“, koji je izjavio da ruske trupe nastavljaju napredovanje u oblasti Guljajpolja.

„Napredujemo i ne zadržavamo se na jednom mestu. Pomerili smo se južnije, a i susedne jedinice vrše pritisak. Ukoliko dođe do proboja, njihov front će se raspasti“, rekao je on.

Ministarstvo odbrane Rusije je saopštilo i da je lovac-bombarder Su-34 izveo napad na ljudstvo ukrajinskih oružanih snaga i centar za upravljanje dronovima u zoni odgovornosti Istočne grupe snaga. U operaciji su korišćene aviobombe opremljene univerzalnim modulom za jedrenje i korekciju, a posada se, prema navodima, bezbedno vratila na matični aerodrom.

Pored toga, šef pres-centra Južne grupe snaga Vadim Astafjev saopštio je da su ruske oružane snage uništile ukupno 32 bunkera ukrajinskih snaga na pravcima Kramatorska, Konstantinovska i Severska. Kako je navedeno, uništeno je i 14 komunikacionih antena, 13 antena za upravljanje dronovima, 11 kontrolnih punktova za bespilotne letelice, kao i sedam kopnenih robotskih sistema.

Izvor

[Boro Prodanic]

Moskva demantuje Kijev: Kupjansk je pod kontrolom ruske vojske

Kupjansk je pod kontrolom ruske vojske, prenose ruski mediji pozivajući se na pres centar grupe "Zapad".

Kupjansk je pod kontrolom ruske vojske, prenose ruski mediji pozivajući se na pres centar grupe "Zapad".

Svi delovi grada Kupjansk su pod kontrolom ruske vojske, naveli su u ruskoj vojsci.

Ukrajinske oružane snage pokušavaju svakodnevno u malim grupama da se infiltriraju u Kupjansk preko groblja, trpeći značajne gubitke.

Kod Kupjanska je uništena grupa kolumbijskih plaćenika.

Pušilin: Ruska vojska sve bliža uspostavljanju kontrole nad Konstantinovkom
Ruska vojska proširuje zonu kontrole i nastavlja sa zauzimanjem Konstantinovke, rekao je lider DNR Denis Pušilin.

Konstantinovka je grad na severu DNR, na 55 kilometara od Donjecka. Grad je važno saobraćajno železničko čvorište i od ključnog je značaja za snabdevanje ukrajinskih snaga u Kramatorsku i Slavjansku.

Ruska vojska uspešno napreduje u oblasti Svjato-Pokrovskog, sledećem naselju posle Severska, izjavio je šef DNR Denis Pušilin za ruske medije, preneo je Sputnjik.

Izvor

[Boro Prodanic]

Ukrajinci tvrde da su oštetili rusku podmornicu: šta se zaista dogodilo u luci Novorosijsk

Prema informacijama koje stižu iz ruskih izvora, podmornica „Varšavjanka“ nije pretrpela kritična oštećenja tokom napada ukrajinskih pomorskih dronova u luci Novorosijsk, uprkos tvrdnjama koje je ranije iznela SBU.

Telegram-kanal „Ratni dopisnici Ruskog proleća“, pozivajući se na sopstvene izvore, navodi da udar uopšte nije bio usmeren na samu podmornicu, već na pristanišni mol, što je, prema tim podacima, i razlog zbog kojeg plovilo nije pretrpelo ozbiljnu štetu.

Kako se ističe u objavi tog kanala, prema raspoloživim informacijama, udar je pogodio pristanište, a ne trup podmornice, pa „Varšavjanka“ nije dobila kritična oštećenja.

Upravo taj detalj dodatno je otvorio pitanja među vojnim analitičarima i posmatračima, koji se, kako prenose „Vojenkori“, pitaju kako je uopšte jedan pomorski dron uspeo da prođe zaštitne barijere i prepreke luke.

Ranije su, podseća se, ukrajinski izvori iznosili potpuno drugačiju verziju događaja. Kako je prenosila SBU putem svog Telegram-kanala, podvodni dronovi tipa Sub Sea Baby navodno su pogodili u luci Novorosijsk podmornicu „Varšavjanka“, koja je, prema tim tvrdnjama, lansirala krstareće rakete „Kalibr“ ka ciljevima u Ukrajini.

SBU je tada tvrdila i da su se na brodu podmornice klase 636.3 nalazile četiri lansirne jedinice krstarećih raketa „Kalibr“.

Međutim, te navode je zvanično demantovala ruska strana. Načelnik pres-službe Crnomorske flote, kapetan prvog ranga Aleksej Ruljov, izjavio je da informacije koje su proširile ukrajinske specijalne službe o navodnom uništenju jedne ruske podmornice u zalivu Novorosijske pomorske baze Crnomorske flote ne odgovaraju stvarnosti.

Prema njegovim rečima, pokušaj protivničke strane da sprovede diverziju uz pomoć podvodnog besposadnog aparata nije ostvario svoj cilj. Kako je naveo Ruljov, nijedan brod niti podmornica Crnomorske flote, koji su bili dislocirani u zalivu Novorosijske pomorske baze, nisu pretrpeli oštećenja, kao ni njihove posade. On je dodao da svi brodovi i podmornice nastavljaju da izvršavaju svoje zadatke u redovnom, uobičajenom režimu.

Ipak, kontradiktorne informacije ostaju u opticaju. Ukrajinska strana je i ranije ponavljala tvrdnje da su podvodni dronovi Sub Sea Baby pogodili „Varšavjanku“ u luci Novorosijsk, naglašavajući da je reč o podmornici klase 636.3 sa četiri lansirne jedinice za rakete „Kalibr“.

Sa druge strane, ruski izvori insistiraju da do direktnog pogotka podmornice nije došlo i da je ceo incident završen bez materijalnih posledica po flotu.

U takvoj atmosferi suprotstavljenih verzija, ostaje otvoreno pitanje šta se tačno dogodilo u luci Novorosijsk i kako je pomorski dron uopšte stigao do zone koja važi za jednu od bolje zaštićenih.

Odgovori na ta pitanja, bar za sada, ostaju u sferi procena, izjava i tumačenja, dok se šira slika i dalje sklapa iz fragmenata koje u javnost plasiraju obe strane.

Izvor

[kumbor]

Према новијим објашњењима вероватно је да ниједан брод није оштећен и да је погођен само мол. Капетан првог ранга (тј. КББ) Руљов помиње одсуство "критичних оштећења" на бродовима и инфраструктури, а пошто читам како је написано, значи да неких оштећења ипак има. Пошто је Севастопољ евакуисан због  ризика диверзије - Новоросијск је постао главна лука Црноморске флоте. Мислим да је недопустиво да поред свег контрадиверзионог надзора електронским средствима и наоружаним рониоцима на води и под водом безпосадно пловило од 6 метара уопште приђе територији ратне луке. Најзад, и Руси имају "сизне", а време је ратно! Такође, сваки већи брод има лаке лансере онога што ми знамо као ПДРБ, а безпосадни чамац се ваљда може онеспособити стрељачком ватром. Од 2022. сви руски бродови се додатно опремају монтажним митраљезима за тренутно дејство дежурне посаде.  Дакле - како год било, опет бламажа поносне РМ РФ.