Rusija sumirala vojnu 2025: Zauzeto 300 naselja u Ukrajini, NATO planira rat sa Rusijom 2030, novi aduti su “Burevestnik” i “Posejdon”18.12.2025.
Na proširenoj sednici Kolegijuma Ministarstva odbrane Ruske Federacije, održanoj u Moskvi uz prisustvo predsednika Rusije Vladimira Putina i ministra odbrane Andreja Belousova, zvanično je sumiran vojni i strateški bilans 2025. godine u okviru operacija u Ukrajini, uz osvrt na druge bezednosne pretnje.Na sednici Kolegijuma Ministarstva odbrane Ruske Federacije, iznete su ključne ocene o toku i rezultatima vojnih operacija u 2025. godini. Prema iznetim podacima, ruska armija je tokom godine u Ukrajini stavila pod kontrolu više od 300 naseljenih mesta, što praktično znači napredovanje tempom od jednog naselja dnevno, uključujući i više operativno važnih gradova, dok je inicijativa na frontu, kako je naglašeno, ostala u rukama Moskve tokom čitave godine.
Predsednik Putin je 2025. označio kao prekretnicu u izvršavanju zadataka, naglasivši da Rusija ima razloga za ponos zbog delovanja vojnika i oficira na prvoj liniji fronta. Posebno je skrenuta pažnja na stalni rast borbenih mogućnosti Oružanih snaga Rusije, uz neprekidan priliv savremenih sredstava — od raketnih sistema, bespilotnih letelica i robotizovane tehnike, do novih podmornica i brodova, kojih je tokom godine u sastav Ratne mornarice ušlo ukupno 19, uz više novih podvodnih platformi. Putin je naglasio da će sistemi poput „Posejdona“ i „Burevestnika“ još dugo ostati jedinstveni u svetu.
Belousov: Ukrajina izgubila 1.5 miliona vojnikaMinistar odbrane Andrej Belousov izneo je detaljnu operativnu sliku, naglasivši da su tempa napredovanja grupacija „Istok“, „Centar“ i „Zapad“ u odnosu na 2024. godinu povećana za 1.5 do 2 puta, kao i da broj oslobođenih naselja i kvadratnih kilometara teritorije za oko trećinu premašuje prošlogodišnje pokazatelje. On je ocenio da je obrušavanje ukrajinske odbrane neizbežno, te da to sada priznaju i zapadni pokrovitelji Kijeva. Možemo konstatovati da je ruska strategija usmerena pre svega na slom ukrajinske armije, a ne isključivo na teritorijalna osvajanja. Belousov je naveo da su Oružane snage Ukrajine od početka rata izgubile preko 1.5 miliona ljudi, od čega više od 500.000 tokom ove godine.
U izlaganju je posebno istaknut značaj stvaranja „bezbednosne zone“ u pograničnim oblastima, čime je, kako je rečeno, značajno umanjena pretnja upada u Belgorodsku, Kursku i Brjansku oblast. Međutim, ostaje nepoznato da li će ruska armija u tom smislu obustaviti eventualne prodore u Sumskoj oblasti. Dalje je navedeno je da će oslobođenje Kupjanska (čija pozcija je trenutno vrlo zagonetna) proširiti bezbednosni pojas u Harkovskoj oblasti, dok će zauzimanje Krasnog Limana (koji pada u “poluokruženje”) otvoriti put ka blokiranju Slavjanska, a Konstantinovka je označena kao ključ za čitavu Družkovsko-Kramatorsko-Slavjansku aglomeraciju.
Sukob sa NATO 2030.Na kraju, Belousov se osvrnuo i na geopolitički kontekst, otvoreno govoreći o mogućnosti šireg sukoba sa NATO. On je ponovio da Rusija ne želi rat sa Evropom, ali da politika NATO-a i evropskih država, po procenama Moskve, stvara preduslove za nastavak vojne konfrontacije u narednim godinama, sa vremenskim horizontom oko 2030. godine, što Rusiju primorava da već sada planira dugoročno i sistemski. Ovakve izjave sa ruske strane postale su vrlo učestale nakon Putinove izjave početkom ovog meseca. I on je tada izjavio da Evropa ide u smeri rata sa Rusijom. Tom prilikom je zapretio da će se taj rat, za razliku od ovog u Ukrajini, voditi drugačije i da će kratko trajati.
Izvor
Neće biti rata između Rusije i NATO-a, već, ako se tako može reći, samo između pojedinih evropskih država članica NATO pakta, naravno ne svih. Amerikanci, čak i da žele da učestvuju na ovaj ili onaj način, to nikako ne mogu jer ih od ’30-ih čeka vrlo nezgodna i dobro naoružana Kina. Rusija stvarno ne želi sukob sa Evropom, ali će je na kraju biti izazvana ili napadnuta, te će morati da uđe u sukob.
Kada se podvuče crta na ovu 2025. godinu, da su sredstva umesto za naoružavanje bila usmerena siromašnima, gladnima, beskućnicima i izbeglicama, verovatno niko na svetu ne bi bio ni gladan ni žedan.
